Jakšić, Đura - PROZA
“ I gle, nesrećnici! Kad videše kako im zlikovci na hiljadu komada razderaše zastavu slobode, klonuše duhom i tražahu — smrt; al’ mesto smrti, mesto tužne svečanosti koju narodi za pokoj duše svojim mučenicima
— opijen gnevom divljega zvera, besomučnim glasom rikaše sudija. Na suvim rukama branioca srpske slobode tužno zveknuše lanci, ali veran sin naroda mirno i dostojanstveno odgovaraše: — Ja sam! — Ti si buntovnik!
— Ja sam branilac naroda, branilac pravde i ljudske i božje!... Ja sam, gospodo članovi krvavoga suda, branilac slobode!... — Takog branioca pravde i slobode zakonito postavljeni sud zemlje Madžarske osuđuje — na vešala...
Ja sam, gospodo članovi krvavoga suda, branilac slobode!... — Takog branioca pravde i slobode zakonito postavljeni sud zemlje Madžarske osuđuje — na vešala...
boga slobode... I moj otac, dragi prijatelju, beše u to kobno doba osuđen — na smrt. Ali tu presudu ne mogoše dušmani naroda našega
Glas mu je strepio: — Sinovi pravoslavne crkve! Sinovi naroda! Sinovi slobode!... Vašu braću potiskoše dušmani naroda našega: obale Begeja, Moriša i Tise crvene se od krvi njihove!
sedmice ispio gorku čašu da svojom krvlju u krv sviju naroda i sviju vekova ulije amanet: jednakosti, bratstva i slobode. — Idite, ginite za slobodu! Gonite ugnetača njena!...
Braća naša i deca naša u krv zaplivaše da iz nje izvade potomstvu svome najdragoceniju biser-školjku — pa... umesto slobode, dobiše istrcane šinjele i bronzane krstiće... O! O! O!... Kakve žrtve, a kakva nagrada!
Videćemo ih ponižene, pobeđene i poništene — te ugnetače narodnosti naše, te rušitelje slobode čovečanske!...“ Preko bledoga lika roditelja moga preleteo bi tužan osmejak: „Nikad, sele, nikad!... Ja ću umreti...
Obradović, Dositej - BASNE
Naravoučenije Ko ima veliko dostojinstvo na sebi, ne valja da sebi daje onakove slobode koje ni najnižega reda ljudma ne pristoji.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
LANjSKI SNEG Na beogradskom Trgu Republike, koga neki, bez mnogo razloga, al s mnogo žara, zovu Trg slobode, bronzani knez Mihailo Obrenović svečano jaše na bronzanom konju.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Jer se digla ili da izgine ili da dahne svetim zrakom slobode!... ІІІ DEO: BESMRTNIK 1. USTANAK Došla je kosa do brusa. Kipelo, kipelo, pa prekipelo.
On se nastanio u Parašnici. Tu je razvio barjak slobode i pozvao sve osvetnike, I zbilja, njegova je četa rasla. Mnogi uskoci iz potlačene srpske zemlje dolaziše pod njegov
Dučić, Jovan - PESME
Noć je bila tamna i stražari su spavali. Neodoljiva iluzija slobode ispuni njegov svirepi duh. Gvožđe se nape i pocepa. On jurnu preko udavljenog drugara, preko stražarâ, preko polja s
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Na to se tuže i veliki ljudi — a ja neću da sam veliki. Hoću mira, hoću slobode, da je trošim bez računa i bez uživanja kao masaroš koji danas dâ na karte pola imanja ne vodeći računa što će sutra
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Jurišić, krvavim očima, pogleda tamo prema planini. Čitav okean prostora i slobode širio se pred njim i mamio ga. I na jednom on oseti: kako ga obuze neki čist, svež, silan talas, neko nejasno-slatko
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ljubavnicima se, kraj sve velike slobode, koju su muževi priznavali ženama, dešavalo da ih probodu, kad ih muž zatekne, po spavaćim sobama.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
njihovu osećajnost, osetljivost, u njihov individualni i nacionalni ponos; treba istaći pitanje časti ili ideal pravde ili slobode.
misije, namenjene Srbiji, koju oni smatraju: „junačnom, plemenitom, slavnom“, zemljom odakle će izgrejati „sunce srpske slobode“. Ovo se mišljenje utvrdilo docnije, naročito za vreme balkanskih ratova, i prodrlo je među sve Južne Slovene na zapadu.
Oni su zaista uživali veće slobode nego ostali seljaci u monarhiji; imali su svoju zemlju, a u verskom pogledu su imali vrlo velike povlastice.
Još manje je to mogao potčinjeni činovnik, koji je bio uvek izložen potkazivanju svoga takmaca. Slobode savesti upravo nije bilo.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
to što deca nisu u središtu pažnje odraslih doprinosi da se kod njih razvijaju radoznalost, preduzimljivost, osećanje slobode i samostalnosti.
Kada doraste do devojke, ona, s jedne strane, ima veće obaveze nego muško dete a manje slobode, ali, s druge, tada je relativno zaštićena u svom porodičnom krugu i ima lakši život nego što će imati kao supruga.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
političke kombinacije nikle kraj lampeka u mirisu džibre i komine; za brankovinskog takvoga čoveka, a toliko svesnog slobode i nacije da bi mu pozavideo i Perikle.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Oseti neizrecivu vrednost slobode što je izbegao ta nedeljna mučenja — ručkove koji su se godinama ponavljali. Seti se one nemoguće tišine što se u pola
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
privrženost tom i podobnim delcima, znači, mimo ostalo, bežati od složenih pitanja i ozbiljnih odgovora, dakle, od prave slobode i istinske intelektualne budnosti. Mali Prinčevi igraju, bar kod nas, ulogu sredstava za uspavljivanje.
pesnik i u dobrom i u lošem smislu reči: rob pedagogije i brižni poučavalac s jedne strane, strasni pobornik igre i slobode s druge.
Ovi su dečaci otelovljenje slobode, samoodgovornog delanja koje se ne obazire na norme, ili im je suprotstavljeno. Svojim podvigom oni nas uveravaju da je
— U drugoj, San i java hrabrog Koče, slavi se sklonost ka pustolovinama, što je, takođe, oblik otelovljenja slobode. Treća se, nažalost, svela na pogibeljno nastojanje da se detetu približe i razjasne neke moralne i životne vrednosti;
Složimo li se da je za izgrađivanje takve ličnosti važno upućivanje u tajne slobode, poučavanje igri i radosnoj kreativnosti, i da tome, na svoj način, i pesma može doprineti, onda je Radović vaspitač od
Šala i smeh, od kojih se iskri ovaj tekst, nisu drugo do gromko vino te slobode, najslađi plod ljudski bezbožnog odnosa prema stvarima i pojavama, prema sebi, prema svemu.
Ko zloupotrebljava vašu srdačnost, naivnost, otvorenost? Ko vas to, od malih nogu, odvraća od slobode? Nije Republici do vašeg majmunisanja i uzdisanja, nije ona srećna kad vas čuje da govorite o rezultatima i brojkama.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
ŠERBULIĆ: Vrlo pametno! GAVRILOVIĆ. (na stranu): Au, da lepe slobode! ŽUTILOV: Dovečer da pravimo iluminaciju. ŠERBULIĆ: Iljen! ŽUTILOV: Kad su moji preci nemešak dobili...
ŽUTILOV: Gospodin Lepršić, to ćete zadržati kad bude crkvena skupština. Sad imamo posla sa praznovanjem slobode. LEPRŠIĆ: Zar vi mislite da Srbin nije sazreo za slobodu? dajte astal, dajte astal pak ćete se diviti.
Ko je tome uzrok? Govorite, ko je tome uzrok? GAVRILOVIĆ: Mi ne znamo. LEPRŠIĆ: No dan i za nas sviće. Glas slobode, koji se po Evropi ori, odziva se i u prsima junačkog Srbina. Kad se svi bude, Srbin spavati ne sme.
GAVRILOVIĆ: Ja mislim da neće. A i šta znadu činiti? Narod se ogorčio, pa pocepao. To je plod slobode. Da i nisu ni uvodili, te bi bolje bilo. Ali ko će protiv ludosti!
ZELENIĆKA: dobro se promislite. GAVRILOVIĆ: Ja sam se promislio. Aratos vam i takve narodnosti i takve slobode! (Srdito otide.) ZELENIĆKA: Jeste li ga čuli? NANČIKA: Pravi mađaron. LEPRŠIĆ: Sad je već jasno.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Mađari su mrzeli Srbe kao zle goste u svojoj kući, smatrali ih za austrijsko oruđe u borbi protiv mađarske slobode, a naročito posle propalog mađarskog ustanka od 1704.
prava i moć i kao pristalica modernih filozofskih načela, radi ostvarenja modernih ideja: svetovnosti države i škole, slobode misli i savesti, verske snošljivosti.
Kao i svi prosvećeni ljudi iz XVIII veka, on je angloman, i u Engleskoj vidi klasičnu zemlju duhovne slobode i moderne civilizacije.
sa državnom nezavisnošću sve je to nestalo. Kada je 1815. Srbija došla ako ne do pune slobode a ono bar do autonomije, duhovni život se u njoj bio gotovo sasvim ugasio.
je istraga poturica u Crnoj Gori, crnogorsko Badnje veče u početku XVIII veka, koje je u njegovim očima značilo rađanje slobode crnogorske i srpske (i zato se delo prvobitno u rukopisu zvalo Izvijanje iskre — izviiskra — izvita iskra) i zato je
Od njega je ostalo i nekoliko dramskih pokušaja: Apoteoza velkomъ Karađorđu67 (1850), Preodnica srbske slobode ili srbski aіduci, »žalostna igra u pet delova« (Karlovci, 1863), Smrt cara Miіaila, »žalosno pozorije u pet delova«
u kojoj se školovao za vreme najživljeg nacionalnog pokreta talijanskog, Pucić se zagrejao prvo za stvar nacionalne slobode uopšte, za slovenske i srpske ideale potom. Upoznavši se 1841. sa Janom Kolarom, on je postao veliki slovenski rodoljub.
U svom almanahu Nevenu sloge (1849) oni su izneli sav svoj program »slavjanstva« i »srbskosti«, »slobode« i »ravenstva«.
1859. godine Austrija je pobeđena na Mađenti i Solferinu i prinuđena, radi unutrašnjega mira, da daje ustavne slobode i da popušta narodnostima. Od 1860. vraća se ustavno stanje, a sa njime i bolji uslovi za javan život.
bio za Mladu Nemačku, njen književni zastavnik i osvetnik, i sav svoj veliki talenat stavlja u službu ideja slobode i pravde.
U svojim satirama napada birokratsku stegu i glupost, gušenje slobode misli i savesti, ganjanje malih i slabih, svu težinu, rugobu i komičnost birokratskog sistema.
Kostiću je narodna legenda poslužila samo kao osnovica, sve ostalo je izmenio, koristeći se pravima najšire pesničke slobode.
Radičević, Branko - PESME
zrna naokolo pište, Di oštri mači plamenito zveče, Moj otac napred silno vraga seče — Onamo ići taki njemu oću, Slobode vraga biti mu pomoću.
Oću bome odrešit joj uze, Otrti joj teške bede suze — Oću ići u slobode boj, Makar život izgubio moj! Eno četa braće amo stiže, Kako mi se duša silno diže!
kada dođe, nek na vedlo bukne, Nek puška cikne, a sablja posukne, Jer eto veće sve đavolu ode, Ni crvu tako ne ima slobode, A kamo l' čojku, ta Bog ga prokleo, Kad čovek čojka u verige speo.
Kostić, Laza - PESME
— Oj, sunce, sunce, što tako već ode, ala me sećaš na sunce slobode, na srpski sabor — i na manjinu... U SREMU Ubava Fruško, divoto moja, u tebi nema vrleta gorostasnih, ti se ne namećeš
s' u lakom sanu sumornu zimu narodnog stida, al' već i tebi proleće granu, sarajske čini sa tebe skida; sunce slobode i krstov znače, mlada će krila da ti ozrače.
još ni repa nisi rasplela od umiljaja car-napadaču, trag mu je još na skrhanu maču luba ti vrela: A već se stare mašaš slobode, jabuku tražiš u božju vrtu, sujetom slave tvoje nadrtu, evinski rode! Al' nema raja!
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Da se čudiš, majka, kako su slobodne. STANIJA: Kud će veće slobode, nego kad devojka uvati momka za ruku, i sas š njim se vitla po kući.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
I kad je tumbe okrenula vašu RÉSERVÉ-podelu sveta, one njene maze iz razreda naravski da su se ukenjale od prevelike slobode! Jer, šta, drage dame i draga gospodo?
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
A misli gde su, šta su osećanja? III Rastrojstvo zvučno puni se ozonom. S tišine slušam preslicu slobode. To nije doziv vikom ni parolom da pridev sazri, glagoli da rode već pljusak to je dodole što kupa kroz sušna lica
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Do sad su, osim religioznih ideja, samo ideje Jednakosti i Slobode uspevale da okupe čitava čovečanstva, ali onda su odmah gubile svoj polet i kao da nikad niko nije razumevao više u
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
„Prihvatite luč slobode Usred ove ropske tame; A stariji nek vas vode Gde ginuti vala za me: Knjiga, to je luča tvoja, Srbadijo, nado moja!
RODOLjUB Ja sam putnik sa Vardara, Gde je Srpstvo bez slobode; Al' sam čuo tužan žubor I Miljacke, bistre vode. Video sam reke obe, Moj Srbine, sužnji robe!
svima vama, Tiranija koje goni: Al' što suze razumete Koje liju milioni — Vama koji protiv ropstva Podižete steg slobode; Što slavite rad i ljubav, Koji opštoj sreći vode.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
da bude lep kad stane pred zlatne maljice na dojkama pokojne kraljice o zemljo učini mi to vreme je za velike slobode za podzemne narode zemljo ti znaš kako ti se raduju oni kojima si ti jedina hrana koji te grizu koji te grle svi preci
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Krenuo sam pred zoru i, kada iziđoh izvan poslednje saobraćajnice na čistinu, imao sam osećanje neizmerne slobode. Moj pogled doseže daleke vidike, grudi se šire od zadovoljstva i radujem se životu. Ljudi iz pozadine nemaju to osećanje.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
ROBOVIMA Ne ubijajte pseto ni vuka. Nećete skinuti jaram s vrata – nema slobode, dok vam ruka miluje decu, i sestru, i brata. Ne tražite po ulicama mračnim, ritu i blud, što crveni.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
a vrag bi ga znao otkud meni ta knjiga iz nekog smešnog vremena u kome je bilo mnogo slobodoumnih zakona, a nimalo slobode; držali se govori i pisale knjige o privredi, a niko ništa nije sejao; cela zemlja pretrpana moralnim poukama, a morala
Nesrećna sudbina moja ne dade mi da me, pre nego oči sklopim, ogreju zraci slobode u mojoj miloj postojbini. Ali, prosta krv moja, jer će ti zraci slobode obasjati tebe, sine moj; obasjaće vas, decu
Ali, prosta krv moja, jer će ti zraci slobode obasjati tebe, sine moj; obasjaće vas, decu našu. Pođi, sinko, poljubi tu svetu zemlju kad nogom stupiš na nju, idi i
— Pa vi velite, gospodine ministre, da ste ustavom dali narodu sve slobode? — Tako je! Narod ima sve slobode, ali ih ne upotrebljava!
— Pa vi velite, gospodine ministre, da ste ustavom dali narodu sve slobode? — Tako je! Narod ima sve slobode, ali ih ne upotrebljava!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
i ona jedina drvena stolica, i krevet njegov, taj najdragoceniji zalog njegove zlatne slobode, svedok najsrećnije i najburnije mladosti...
»I svega će toga nestati: i mojih večernjih snova, i moje slobode, i mojih navika, — i ja moram postati rob drugoga lica, koje će, za trenutak uživanja što mi pruži, imati pravo da mi
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
(Otvara ga i gleda potpis.) Sekulić. (Čita.) „Gazda-Jevreme, u kafani kod „Slobode” skupio se cvet građanstva, koji će sad tvojoj kući da te u ime naroda pozdravi.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Nije od svoje volje došao amo, pa neće, izvesno, od svoje volje ni otići odavde. Neumoran pobornik i zatočnik slobode, istine i pravde, osuđen je da ga večito gone za ta njegova načela s kraja na kraj Srbije kao večitog Judu.
Smemo li mi biti ravnodušni!? Mi, koji smo i sami ponikli iz slobode?! Naš srez ne samo da ne sme izostati iza ostalih, nego ja mislim da treba da im prednjači kao i dosad.
Vi se zabijete u kovanluk, jal’ u svilene bube, kao da smo sve već posvršavali! Političke slobode daj i izvoluj ti narodu, a slobodan narod će ono vaše i sam naći kad mu zatreba.
kad se zapališe stara burad od zeitina i gasa, i stare mešine od katrana, koju svesni Srbi pokloniše na žrtvenik slobode! Šta je sve to! Pero nije u stanju opisati to; trebalo je biti tamo pa videti tu lepotu.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
general, Usamljen i visok kao pristanišni feral, Reče, 1965: „ Više od hleba i vode, „Meni, u Rusiji, nedostaje slobode!
) „Eh, da mi je da odem do Pljevalja Da udahnem vazduha i slobode, Život da mi se vrati... eh, da mi je! Ne vredi: ne daju haramije, Pobornice ropstva i monogamije!
Kao što groševe i marjaše Cenimo kad novac u vetar ode, Tako, tek kada ga zlo zajaše, Čovek oseti vrednost slobode. TRENUCI OČAJANjA Sunce greje oštro i strogo, Rasipa žar po vasioni; Pogleda deda, kud bi mogo Kako, i u šta, da
” „Kad pomislim na sve škotske tuševe Koji u braku čekaju čednu nevestu, A posle — šumagele! Čim se užele Slobode, kao zečevi beže uz cestu! Odbegle muževe bi, kao sužnjeve Trebalo prodavati na javnom mestu!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Čak sama ulicom, i po komšiluku, kad god je htela, išla je. Ni noću ne bi strepila. I zbog te svoje slobode, nijednoj svojoj drugarici nije zavidela što se, i mlađa od nje, odavno udala, već joj domaćin počeo da se bogati i ona
I kao da nisu bile matore, neke gotovo već stare, već kao da su devojčice, tako su se od te svoje otkrivenosti i slobode bile razdragale. Svaki su čas otuda iz kujne istrčavale sa vriskom i vrelim licem.
Pandurović, Sima - PESME
Borac slobode pune za carstvo snóvâ, ja se Spuštam po stepenima tamnici, s okovima, Pobeđen, miran naspram vreména što se gase,
slike Iskrsnu, pa se smrače — savesti igru vode, Da izobliče celu lepotu i tolike Napore i pregnuća živaca, sna, slobode, I nagoveste svemu žalosnih vrâna klike.
Proleće gledam preko polja, vode, Gde prolazi, nosi pokraj moga praga, Nov život, k’o vojske zastavu slobode. VOJNIČKI RASTANAK Našoj majci javi da idemo, Vrâne! Nas će tući oganj, snegovi i kiše.
borbi što se komeša i menja, uz krvave zublje što nas zori vode, Podeliću sudbu svoga pokolenja, Prokrčiti puta pobedi Slobode; Il’ s otrovnom mržnjom, kraj slomljena mača, Srušiti se gordo, bez jauka, plača, U požaru koji bespoštedno ždere
Al’ plavom noći, kada duše traže Utehu u miru što s visina dođe, — Duh slobode, pored oružane straže, Nevidljivo tvojim ulicama prođe; Odlazi na stare bedeme, i stane Gledajući vidik u nadi i
Dok umorne duše, bez sreće i nade, U nemirnom snu se rastaju od sveta Sramote i ropstva, moj ponosni Grade, Duh slobode tvojim ulicama šeta.
Ta radoznalost, ta zloba ogolela, Zluradost svêta — mrska posada Slobode naše, što je volela Život bez mržnje i bez nemira — Sve je to beda, moja premila; Društvo je teška, mučna dosada,
Duše nam duboku crninu oblače, Jer su popadale zastave slobode; Sablasne katarke po pučini hode, A farovi mrtvih nada već ne zrače.
ga je život putevima pov’o Što zdravlju duše i svetlosti vode; Našao je sebe i uzdanje novo; I on se razvio na vetru slobode.
I narodu, kom se iz borbe i krvi Budućnost lepša počela da javlja, On je bio zora, sin veliki, prvi, Glasnik slobode, istine i zdravlja.
Kad, s muzikom granja U samoći Mir za nas prijanja; I tišine, Kad se zvezde čine Još jedini prijatelji verni; I slobode, Kad nas misli vode, Kroz začaran prostor neizmerni; I kad stega, Jaram što nam ote Belu radost u dane sramote
Sveti Sava - SABRANA DELA
se sa stokom nesmislenom i upodobih se njima, ubog bivajući dobrim delima, a bogat strastima, sramom ispunjen, slobode Božije lišen, osuđen od Boga, oplakan od anđela, smehu izložen besima, ukorevan svojom savešću, zlim svojim delima
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Gladan sam smoga, gladan benzina, galame, gladan tramvaja, slobode, ljudi, svega! Nigde ti nema ko u Beogradu, predveče! Natenane, ispred „Guberevca”, malo crno i jagnjeća crevca!
Ćosić, Dobrica - KORENI
Baš to u vezi sa narodnim interesima hoću da ti kažem. Ništa narod nema od tih vaših stranaka i vaše selačke slobode. Uostalom, posle odlaska Turaka narod nije tražio slobodu. On je tražio samo hleb.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Kako je ustanak napredovao, tako je Dobrača osećao kako raste prostor i njegove slobode i zato je postajao sve stroži prema sebi a sve blaži prema drugima.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
zabrode, I sa tvojih ruku panu gvožđa tvrda: Da pobjednu himnu slušam s tvojih brda, I da s tobom slavim dan zlatne slobode! A. Šantić CXIX OSTAJTE OVDJE! Ostajte ovdje!...
M. Ćurčin CLXVI VERUJTE PRVO! Prvo je: svaki neka zna šta hoće? O maglu koplja nikad se ne lome. Slobode? dobro! Al' to nije voće Što zrelo pada u šešir ma kome. Verujte prvo! i stisnite pesti, Pa onda tresti, tresti!
Verujte prvo, i stisnite pesti, Pa onda tresti, tresti! Vera u uspeh, uspeh je pola. Slobode prsten ko na ruci nosi, Taj već je jači nego sila hola, I cerov list mu već cveta u kosi, Verujte prvo, i stisnite
- Mi svi sad znamo: hoćemo slobode, I da smo svoji u rođenoj kući; I pre no što nam mač srca probode O volju našu on će krto pući! Mi verujemo!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„To verujem! Vaš monarh je, to znamo i mi ovde, prijatelj naprednjačkih ideja i zaštitnik naučničke slobode. Kada je pre dvanaest godina posetio svoju sestru, našu kraljicu Mariju Antoanetu, nije propustio da i našu Akademiju
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Oslobođen tako, ja tek tada osetih i svu slast one slobode da pomalo budem neki paša onog harema ženskih duša o kome govori Arcibašev.
Na zavodskome smetlištu, sam osuđenik, lutajući prvoga dana slobode, zapazi oficirsku kačketu starinskoga propisa, koju opra i koja upotpuni njegovu novu i jedinstvenu uniformu.
Sofisti su prvi predstavnici te slobode kao subjektivnog principa, kojim se ruši tradicija i data realnost... I u tom momentu diže se major Tasa sa svoga
a on se, usred svirepih bolova i crne provale očajanja, zaricao da će istrajati sve dok ne dočeka mir u velikoj pobedi Slobode. On je čovek sa dušom od gvožđa. Da znaš kako je on znao da čuva silu narodnoga karaktera!
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
A tajna slabih je u tome što umiju samo roptati, puni svoje „slobode”, s kojom ne znaju što bi započeli, van da se njome hlade, kao lepezom. Eto, uprav takva je bila moja sloboda.
Eto, uprav takva je bila moja sloboda. Pa ipak, to je baš ona vrsta slobode koju volim. Neko se rodi Kromvel, a neko boem-anarhoid.
Ali eto, jednako kao i ona vrsta slobode, i ova vrsta snage jedina je koju prihvaćam. Nego, s vremenom bih se sasvim vjerovatno bio pokolebao, pa bih i tu
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
IV Prvi put u životu Đurica se nađe u zatvoru, »lišen slobode« kako vele pravnici. Kad škripnu za njim brava, on u onoj polutami nađe slamu, na kojoj mu je valjalo boraviti i
Petković, Vladislav Dis - PESME
Pust život gledam k'o vladar bez krune.. Došlo se dovde, ali ne znam kako; Ne znam zbog čega dan slobode spava; Ne znam da l' živi zora i moj pak'o, Ta stara zora i podneblja plava, Gde sam voleo, a gde sam i plak'o.
RASPADANjE Sad nemam više one stare plime Za bol i ljubav; niti danas raste Cveće slobode i osećaj zime, Kao ni želja za jesen i laste. Sad nemam više one stare plime.
Obišli smo mesta svetovna i sveta, Razvaline slave, izvore jauka I domove, kamo strah jedino cveta; S buktinjom slobode prognasmo bauka.
Pet vekova, crni' kao pet gavrana, Pali su po zemlji, u krvave vode, Uz muziku smrti i himnu slobode, Uz korake moćne istorijskih dana, Uz tutnjavu gneva i govor vulkana.
Grobovi danas dobro su poneli.” Ja nemam suze za humke sinova, Iz kojih vedro bude se slobode, I novi dani, i priče džinova, I stare zemlje, planine i vode.
to desilo k'o u naglom huku Proletnjih potoka i nadošle vode: Pet vekova dugih, u crnom jauku, Izgubili su se u himni slobode.
Što sudbina krije buktinju slobode? Veliko proleće kad će da se javi? S Dunava i Drine, Timoka, Vardara, Kad će u boj poći naše moćne čete, Da unište
I mi ćemo leći u kosovske snove, Između crkava i starih džamija, Narodnih pesama i slobode nove, Dvoglavih orlova i crnih šamija.
I dok našu decu osvajali budu Istorija nova i slobode zvuci, Sećanje na sramnog i kažnjenog Judu, Mi ćemo spavati sa krinom u ruci.
Kroz moju dušu prošle su sve vode, Krvava polja i umrli krici, Bregovi, klanci, stegovi slobode, Beli krstovi, svetli ranjenici.
Vi ste sve postigli. Sad nema Turaka, Nema ni Slivnice, ni besa Bugara. U ime slobode i večnog morala, Na koje čekahu pet dugih stoleća, Vi ste svoju braću oprostili zala, Probudili zemlje i nova proleća.
mučnim, Jezivu sablast kako propast plete Za narod što je iz svoga stradanja Podig'o presto otadžbine svete, Oltar slobode i nebo nadanja. Jeziva sablast propast njemu plete.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
sukoba, bez teritorijalnih pretenzija sa neiscrpnim izvorima i ogromnim stanovništvom koje je potpuno prožeto duhom slobode i prava, ova zemlja zauzima jedinstven i privilegovan položaj.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
gde su rado prihvatili da žive u zemunicama i kreću se kao krtice pod zemljom, samo zato da bi mogli uživati političke slobode.
Govorio sam joj i o Kosovki devojci kojaje po cenu života i slobode došla na Kosovo polje da ohrabri heroje koji su umirali od rana; o Jevrosimi, majci Kraljevića Marka, nacionalnog heroja
Amerika severno od reke delavera, nije bila za nju značajna, a čak je i samu Filadelfiju pominjala samo radi “Zvona slobode” i “Deklaracije nezavisnosti.” Jedno veče “Vilina” majka me je upitala kako je moja majka zamišljala moju budućnost.
značaj proslave na ovoj izložbi održanoj baš u Filadelfiji, nije bio slučajan, jer tu se prvi put čulo “Zvono slobode” i “Deklaracija nezavisnosti”.
pa za sobom vučeš i mene” - reče mi jedne večeri, kada sam pobijao neka njegova shvatanja o izmirenju američkog poimanja slobode sa načelima nemačkog socijalizma.
A inače svečanost u Karlovcima bila je, u stvari, veličanstvena molitva u slavu slobode, koja će pobediti jednoga dana, kada se Južni Sloveni probude i ostvare ono što je prirodno.
A inače svečanost u Karlovcima bila je, u stvari, veličanstvena molitva u slavu slobode, koja će pobediti jednoga dana, kada se Južni Sloveni probude i ostvare ono što je prirodno.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
nije od iskoni, ili se gadi na ovu raju, na ove slabikoviće, Koji radi jedne slabe vere trpe i ne osećaju draži ohole slobode i turskoga carovanja?
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Slava tebi, junačino, kome nema ravna, Lučo pravde i slobode od Boga poslana! Slava tebi, ti patniče jada i čemera, Ogledalo kristalnoga muškog karaktera!
Miljković, Branko - PESME
svuda me noć traži; Psi me recituju i gluve poljane; Cvet i ptica uhvaćeni su u laži! Mi znamo okrutnosti prerane slobode I san po meri noći kad nas takao, Krivotvornu zoru kojoj pišu ode I silazak u srce ko silazak u pakao Po ljubavno đubre
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Ni trenut bolji, ni mesto bolje, Ako je da se mora ginuti Na pragu ove tesne kolibe Što je u trošan okvir smestila Slobode srpske sjajan odlomak, Okupat čelik krvlju njihovom, Kod tvojih nogu, posle... skončati!... (Čuju se spolja puške.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
To nam pokazuje istorija svake nove spravedljivije društvene ideje. Hristovu propoved opšte slobode i ravnopravnosti među ljudima pre su razumeli prosti ribari i bludnice, no tadašnji učevni svet rimski... — Ali...
Ta mi smo čeda revolucije. Ovo parče države, ovo malo svoje kuće i slobode, ovo malo svijenog srpskog gnezda — sve što imamo, od revolucije imamo; ona je preporodila ovo parče srpske zemlje, ona
To su široke političke slobode i suverenitet naroda. Eto ovo pitanje o političkim slobodama i suverenitetu naroda držim da je kod nas već stavljeno na
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Ako nije zasijalo, Ono sinut’ mora, Pre slobode mora biti Krvavih pokora. Dobro došlo, čedo moje, Ako ti se piše, Da ti život svome rodu Za slobodu diše.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Stevan Jakovljević SRPSKA TRILOGIJA KNjIGA TREĆA Sadržaj KAPIJA SLOBODE OTVORENA 2 SIVA STENA 28 CRNA REKA 37 „MALARIJA NAS SAKUPILA, MALARIJA RAZJURILA“ 53 „HRISTOS VASKRESE“ 74 NA LEĐIMA
HILjADU DEVETSTO TRIDESET ŠESTA 225 STEVAN JAKOVLjEVIĆ HRONOLOGIJA 234 SRPSKA TRILOGIJA KNjIGA TREĆA KAPIJA SLOBODE OTVORENA — Dok su se na Kajmakčalanu vodile ove krvave borbe, mi, četnici, nalazili smo se oko Lerina... — Molim!
Vrh je bio u našim rukama. — Deco! — govorio je pukovnik Jovanović. Kapija Slobode je otvorena... Docnije sam doznao da je jedan vod iz čete vojvode Dinića, lutajući kroz maglu, izleteo prvi na vrh
Govorio je: — Čestitam, vojnici. Sada se nalazimo u našoj slobodnoj zemlji. Kapija Slobode otvorena je... Ispravite ovu piramidu i na nju pobodite zastavu slobode. Živela Srbija!
Kapija Slobode otvorena je... Ispravite ovu piramidu i na nju pobodite zastavu slobode. Živela Srbija! Ugledao sam tek tada oborenu piramidu, koja je nekada označavala najvišu kotu i bila na granici
Njihovi bajoneti su svetlucali pri jutarnjem suncu... Pred otvorenim vratima Kapije Slobode ostali su mrtvi kao neki stražari. Nas ranjene, uz jauk i škrgut zuba, poneli su na suprotnu stranu.
— Gotovo uvek. Pred nama se pružao zaravnjen plato, sa blagim nagibom prema Grčkoj... Kapija Slobode... Na celom prostoru videlo se nabacano kamenje.
Vreme briše iz sećanja uspomenu na ljude koji su stvorili legendu o Kapiji Slobode. Samohrane majke, utešite se!... Na Kajmakčalanu, zaklonjena onim kamenjem što je nekad štitilo vaše sinove, raste
1935. Izlazi druga knjiga njegove ratne hronike: Pod krstom. 1936. Štampa treći deo: Kapija Slobode. 1937. Objavljuje sva tri dela zajedno pod naslovom: Srpska trilogija. 1938.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Šarke puške i britke sablje položili pred nogami vragov si, imati mislili kakvog time pokoja iliti slobode, no nejmajuć svog vožda, ništa ne nahode.
Crkve moje propale ot slobode svoje, — utjesnjeni leviti, žalio srce moje! Vrazi čada k trećemu oboru nagone, različnimi mukami k zapadu dogone.
Ti si jedan danas štit, hodi i obrani nas! Da, Samostvoritelju! Ti si poslušao suzno stvorenje, Dođe i porazi nam slobode ubicu! Opet čovek sad sme gordo pogledati zemlju, Sme svoja prava večnosveta iskati! Opet ruža u gradini cveta!
i Kosančić ga prati, I njima reče: „Evo, braćo, zgode, Smertju se samo može smert oterati, A duh pun žara, česti i slobode Ne trpi ljage, nit će vragu dati Da skorpionskim jedom ono truje Što čoveka od zveri odlikuje.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Jedina ćerka dužda mletačkog Ropkinjama se ravna azijskim, Da ne povredi onu svetinju Kojoj se zemlja dične slobode — Od prastarina možda poklanja... (Maša se da poljubi Stanišu u ruku.) STANIŠA: Ne, snaho, — ne treba!
VUKSAN: Ha! ha! ha! Šta čovek zbori: — za prijatelje? VL. VAVILA: Za saveznike... Jer kada kucne svete slobode Taj tako željno iščekivani čas,— Ko će uz nas? Radošu, reci ko?
KNEZ ĐURĐE: Vas videt, braćo, Želja mi beše, — Vas, diko srpska, sedi glavari! Serdari, kapetani, vojvode! Slobode svete tvrdi stubovi! Propalog carstva ruko čelična! Nasilja turskog plahi potope! Planina ovih sjajni oklope! VL.
Štono prostranim morem vladaju, Poslanije je volje njegove — Da ga slavimo jekom puščanim, Da okitimo ovo prestolje Slobode skupe, sinjeg kamena, Čalmama belim, golim glavama, Što se o čelik naših kostiju Pakosno biju, mrve, cepaju...
Ko bi onamo išô — preziruć Rođenog brata suzu, uzdisaj; Da na oltaru laži mletačke Slobode srpske oklop razbije... KNEZ ĐURĐE: Pa ko je oklop taj? RADOŠ: Mi!
— I silan paša riknu užasno Hrapavim grlom šeset tisuća, Da mačem svoje zverske jarosti Kolevku tvrdu srpske slobode Sa blatom ropstva braće nesrećne Izravna, sruši, zgazi, izmrvi, — Pa znaš, ko beše vitez besmrtni, Da silnog pašu
Šta me vezuje? Da nije krv Što sam za ovaj kamen prolio, Zanesen nekad lažnim rečima: Slobode, nezavisnosti, vere, naroda?... Da nisu grobovi?... Grobovi nisu. Pogaženi su!
RADOŠ: Turcima? Oh, zar Turcima? Bezbožnicima, mrkim vucima! Rušiteljima srpske svetinje, Slobode svete, crkve Hristove, Upropastiocima carstva našega, Hraniocima rana dubokih, Što ih na ovima grud’ma nesrećnim
Zakunite se! SVI POTURČENICI: Zaklinjemo se! ŠULOVIĆ: Zaklinjemo se! O, sedi oče, Zaostanulom krvlju hraniti Slobode srpske temelj kameni — Ali...
Ćipiko, Ivo - Pauci
Rodna polja bijahu krcata sazrelih plodina; veseo, bezbrižan, jedva bi se dočekao slobode i života, i on je u svome selu gledao izobilje sreću... A sala razabiraše tek bijedu i, što je još gore, beznađe u bolje.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
buduće kuće, osluškivaću šumorenja vode, cvrčke što zvone u visokoj travi, vuge i češljugare u žbunju, raspamećenu galamu slobode, na koju se eto navikavam i ja rab božiji Dimitrije, što se nađe sred raja.
Ilić, Vojislav J. - PESME
GALEB NAD PLAVOM PUČINOM MORA) 257 OPSADA BENARE 258 SMRT KATONOVA 266 MRAMORNI UBICA 269 LjUBAVNA TRKA 273 GLASNIK SLOBODE 278 (U TVRĐAVI BEOGRADSKOJ ...
U njojzi je pesnik o istini pevô, O istini gorkoj: sve je laž i san, Dan ljubavi rajske, o kojoj sam snevô, I slobode dan.
I kolebljivi duh Prènu se od glasa tvoga, i gordo potrese lira Moj očarani sluh. I preporođen tako, pod zastavom slobode Moj duh se gluposti smejô na njenom šarenom tronu I gruboj sokačkoj ludi, i robu salonske mode, Narcisu fanfaronu.
1891. (NE ZIDAMO DOM KAMENI) Ne zidamo dom kameni Protiv mračne nepogode. No hram slave i viteštva, Hram viteštva i slobode. Neka munja nebo pali, Oluj šumi po dolini S olujom smo drugovali Na Dervenu i na Drini.
Suton je pao... Dan i sunce ode, Al' duša s tugom svetlosti se seća. Upalićemo buktinju slobode Mesto lojanih novinarskih sveća A njezin plamen nije tako mali, On može, muzo, nebo da zapali! 8.
On prezre lukave molbe, slobode i pravde žedan: „Umrla slobodo rimska, tako mi kviritske sreće, Svet može dvoriti njega, al' Katon građanin neće!
A Okeana pusti tada Na poljanu hata vrana, „Boljeg imam“ reče mlada I zagrli svoga pana. 1890. GLASNIK SLOBODE U tvrđavi beogradskoj stara kula i sad stoji; Što vremena tok sumorni u mrtvome miru broji.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Slika sveta za dečake se deli na svet prirode i svet škole, oponirani svet slobode i svet dužnosti; njima je „odavno dodijalo u školskome stegu“ te beže iz škole u prirodu gde iskazuju svoju pravu dečju
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
prijatne malaksalosti onih udovica koje ostaju u žalosti bez ikakvih životnih briga; kojima je sa imanjem došla i vrsta slobode; koje su zdrave i jake karakterom i osećaju da i same nešto mogu i vrede; koje se možda oprostile nekako neravnog
Jevreji su isticali nešto svetsko, na svaki način nešto nepalanačko, a u osnovi uvek žizneradosno. Tu je bilo slobode, pa čak i emancipacije za ono doba nečuvene: kćer doktora Rajsa postala je pevačica u pozorištu u Gracu.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
sam tek što sam se oslobodio tamnice, tako da ja nisam ni osetio ono zadovoljstvo koje osuđenik oseti kad se dočepa slobode. Iz škole u vojsku, iz vojske u tamnicu, a iz tamnice u brak.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
106 NA IVICI ŽIVOTA 115 KRAJ MUKA... 120 SAN ILI JAVA 126 OSTRVO SMRTI 133 U FRONT! 141 TAMO DALEKO 146 KAPIJA SLOBODE 151 SOLUN 152 HILI 157 SAD SMO OPET VOJSKA 162 POKRET 167 MOGLENSKE PLANINE 172 OSVETA 175 NA DNU
Tamo daleko... Tamo je zemlja naša, život naš... KAPIJA SLOBODE SOLUN Sunce je pritislo svojim vrelim dahom, a siva usparina izmešana sa prašinom ispunila vazduh.
Ne sumnjam. Naša zemlja biće slobodna. Ali, druže, bojim se... Ako ovako potraje, pitam se: ko će uneti zastavu slobode u zemlju? Teško mi je mnogo... Ne znam šta će sa mnom biti.
Na karti je zovu Kajmakčalan. Mi smo je prozvali Kapija Slobode, jer smo tu prvi put zakoračili u našu zemlju. A Bugari su je nazivali „Borisov Grad“, jer su verovali da su položaji
Na vrhu Kajmakčalana nalazi se naša granica. Tu je bila Kapija Slobode. Vojnici su već ležali na dohvatu ruke svojoj zemlji, za kojom čeznu već toliko vremena.
su se dva sveta, dva nacionalna ponosa, da se reši jednom za večna vremena: da li će se taj kamen zvati Kapija Slobode ili Borisov Grad. 3amrkla je tako noć između dvanaestog i trinaestog septembra.
Petrović, Rastko - PESME
duboka zvučna šuma podseti na stado mladih jarića; Ja vam neću reći nikada crvenu plimu slobode, Ja vam neću spomenuti nikada Prašumski zanos slobode!
na stado mladih jarića; Ja vam neću reći nikada crvenu plimu slobode, Ja vam neću spomenuti nikada Prašumski zanos slobode!
Ovakva misao pretpostavlja ideju slobode i ideju razočarenja u individualističku korist od hegemonije celokupnog života. Ja pak nemam ništa protiv morala, kao
i nju i sebe u čašu beskrajne vode Kao što se spuštasmo sami u umor i znoj, Ili visije planinske izvrnute u vir svoje slobode, Gde potapasamo ožiljke sna razdravši plavila zavoj!
Šantić, Aleksa - PESME
zabrode I sa tvojih ruka panu gvožđa tvrda, Da pobjednu himnu slušam s tvojih brda I da s tobom slavim dan zlatne slobode! 1906. MI ZNAMO SUDBU... Mi znamo sudbu i sve što nas čeka, No strah nam neće zalediti grudi!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
To troje on shvata kao sastavni deo svoje slobode, kao punoću svoga dostojanstva. Ako bi njih izgubio, ostao bi krnj, ništavan, ružan.
Pesma uči: nema krnje slobode; ona je ili potpuna ili ne postoji. Tiranin se ne zadovoljava samo delom, iako uzima deo po deo.
sadrže opomenu da nema napora koji ne bi trebalo uložiti i trpljenja koja ne bi trebalo podneti radi očuvanja stečene slobode.
Humanisti preporoda našli su u njemu, snažniji nego u antici, „izraz ideja pravednosti, jednakosti, slobode od svakog prisiljavanja i od svih predrasuda, izraz izvornog optimizma i priznanja zakonitosti čovekovih nagona“.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
NESKAZANI SE SUKOBE SNAHODI ... Svuda više sve ispunjeno Bojanja se i straha Negoli koje slobode vesele. Rođenje plaho i bolestljivo, Smrt preko mere strahovita, A po smrti tamo Neskazani se sukobe snahodi ...
I to njima iskazujući, ujedno so tim i potvrđivaše one koji su bili izostali u gradu, da se slobode, nek se ništa ne ustručaju.
valja i prizapretiti dohodljivim podmigačem, laživoj braći toj koji dolaze ovde ne na poslušanje, nego na pregledanje naše slobode za podnašanje napolju.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
„Valjda su ga, na jemstvo više viđenih građana, pustili da se iz slobode brani?“ mislili su i razgovarali građani. Ali, kad su ga malo bolje posmatrali, učinilo im se da taj čovek baš ni
Zato, a i stoga što je mislio da narodu treba prvo izvojevati političke slobode, bacio se na pravnu struku. Advocirao je, slao dopise, postavljao po novinama pitanja ovome ili onome ministru pod