Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
glomazan grmiš za momčićem, mrziš ga što mu ništa nije teško, nego trči, iz obesti sve nogom u dupe udarajući, dok ti, slotija, za njim stenješ, zubima škrgućeš, ujedaš se za gubicu, psuješ i kuneš. Ono što je za njega igra za tebe je kazna.