Jakšić, Đura - PROZA
vaš glas nema više zvuka, nema jasnoće, baš kao što vam i život beše nejasan; život vaš beše zagonetka našega stoleća, sluga mračnjacima, a gospodar slobodnjacima...
Obradović, Dositej - BASNE
A učtiv i slatkorečivi komplimentaš, bez dobra srca, ništa drugo ne čini nego laže. Šta će nami ikada pomoći „sluga pokornjejši i poniznjejši”, koji kad nam do nevolje dođe, neće se ni krenuti ni pomaći s mesta?
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Malo zatim zovnu general svoga slugu i zapita: „Lošadi gotovi?” — „Gotovi”, odgovori mu sluga. — „Gotov pašaport?” — „Gotov, vaše prevoshoditeljstvo”, odgovori mu opet sluga.
” — „Gotovi”, odgovori mu sluga. — „Gotov pašaport?” — „Gotov, vaše prevoshoditeljstvo”, odgovori mu opet sluga. — Zatim okrete se nama: „Jest u vas bumagi (artija)?” — „Jest” odgovorimo mi. — „Davajte”.
I otišao sam u 5 sati po poldne i ne nađem ga kod kuće; sluga kaže u 7 sati doći će. Ja sluze predal pismo, i kažem, da ću doći u 7 sati na razgovor i tako vratim se.
, jer IZVESTAN, rus., poznat IZMET, tur., dvorba, usluga; IZMEĆAR, onaj koji čini usluge, uslužnik, sluga IZUN, tur., dozvola IMRAOR, konjušar INDAT, tur., pomoć INTERNUNCIUS, lat.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Servus! — reče profesor. — Da si koristan dabogda! — udari Radan već da se sprda. — Sluga sam! — reče opet profesor klanjajući se i držeći ono svrdo. — Hajd̓ tako pravo — na kamen stao!
Ja Sreten ugodih se danas s Milunom da ga od 23. aprila pa do 26. oktobra ove 187... godine, kao sluga kućevni služim, i to s cenom za 14 dukata i slovima za četrnaest dukata cesarskih.
Sreja sleže ramenima i ućuta. Vidak nastavi dalje: 2. »Ja Milun zaista ugodih se sa Sretenom da me kao sluga, od 23. aprila pa do 26. oktobra 187... služi s cenom za četrnaest dukata cesarskih.
Zovnu gostioničarskog slugu da mu isplati današnji trošak i upita ga: »Koliko«? — Dvadeset pet groša! — odgovori sluga. — O, kako to, zar opet dvadeset pet? — upita Mojsilo kao sluteći nešto.
— Dvadeset pet groša! — odgovori sluga. — O, kako to, zar opet dvadeset pet? — upita Mojsilo kao sluteći nešto. Sluga mu poče ređati šta je potrošio i svede račun: — Ravno dvadeset pet rpoša!
Učitelj odmah naredi da se zakolje koje pile i da se sprema ručak revizoru. Sluga okreće pile na ražanju na ognjištu, a učitelj s revizorom, kmetom, popom Vujicom i još dvojicom seljaka na ispitu.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Amin. Onda opet celiva krst. — Ivane! — reče pop. — — Ti si sad kmet. Kao sluga božjeg oltara, hoću da te opomenem da je strašna zakletva kojom si se danas zakleo pred bogom i pred nama.
ovde to ne može biti!... Mi smo ti stvoreni nekako drukčije. I evo, ja, grešni sluga oltara božjeg, ja ti kažem: nije dobro što si učinio, ali je pravo!... A stari rekoše: što je pravo i bogu je drago!...
sila zurka — rupa kroz koju se viri; trunka, mrvica iđiš — junak, delija izvećati — iskopneti, dotrajati izmećar — sluga, u pogrdnom značenju izmir — pomirenje ispiraziti se — ispizmiti se, naljutiti se na nekog istraga — istrebljenje,
Dučić, Jovan - PESME
Poveli sto bdenja. — Gavril, sluga Hrista, Kaza, a zapisah, đak iz Hilendara, Ja, Jež mnogogrešni. U hiljadu trista...
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Očekujući vaš odgovor, ostajem sluga pokorni. Ljuba Čekmedžijić Prođe dve nedelje, Ljuba ne dobija odgovora. Razljuti se i odvaži da više ne piše.
Ljuba postade nemiran, neće da gubi vreme, rad je devojku što pre da vidi. Mati viče slugu, sluga dođe. — Idi, Lazo, brže po Tatijanu. Traži je pa odma’ da dođe. — Tatijana je otišla u trešnje, — reče Laza.
A da sve to lakše proizvesti može, uklonila je za ovaj par Jocu i Milku od kuće. Ljuba uđe u sobu; mati je sama. — Sluga sam pokorni. Ljuba mater u ruku poljubi. Tako je cmoknuo, da se i sama mati zarumenila. — Izvolite sesti. — Hvala.
— Dakle, i ovde nije ništa! — Ta ko bi se tako vezao? Baba može još i dvaest godina živeti, pa da osedim kao njih’ov sluga i da mi dele krajcaru! Poznajem ja take stare jedinice; te znaju na pamuku krv sisati.
Afrika
I uvek iz rasa u kojima muslimanstvo nije moglo pustiti korena: sluga fetišist je pun vrlina, što je već teže reći za crnog muslimana.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Sočinitelj LICA: KIR JANjA JUCA, njegova supruga KATICA, Janjina kći od prve žene MIŠIĆ, notaroš KIR DIMA PETAR, kućevni sluga DJEJSTVO PRVO POZORIJE 1. KIR JANjA (razgleda aljinu), JUCA (šije).
Sad ćim ja da dođim. POZORJE 6. MIŠIĆ i BIVŠI JANjA: (U! Prokleto posla! Sad ne smim da idim!) MIŠIĆ: Sluga sam, kir Janja! Kako se nahodite? JANjA (pokloni se): Fala boga, zdrav sum; ama zlo, zlo! MIŠIĆ: Zašto zlo?
JANjA: Evo j neka nosi. (Pokazuje Jucu.) I tako oći šešir. MIŠIĆ (nasmeje se): Sluga ponizni, kir Janja! JANjA: Sluga poniznu! MIŠIĆ (polazeći Juci): Oprostite što sam vas od posla zadržao.
JANjA: Evo j neka nosi. (Pokazuje Jucu.) I tako oći šešir. MIŠIĆ (nasmeje se): Sluga ponizni, kir Janja! JANjA: Sluga poniznu! MIŠIĆ (polazeći Juci): Oprostite što sam vas od posla zadržao.
JANjA: Veliko čest za moju Jucu. (Trgne ženu koja je pošla Mišića ispratiti.) Ašage! (Pri vrati.) Sluga poniznu! POZORJE 7. JANjA i JUCA JANjA: Anatemata, anatemata!⁷ Oćiš da mi iziš glava! JUCA: Šta vam je sad?
Pravo, evo nam notaroša! Sad možeš taki početi. KATICA: Ah! S njime neću moći. POZORIJE 2. BIVŠI, MIŠIĆ MIŠIĆ: Sluga sam ponizan! (Klanja se prvo Juci, potom Katici.) JUCA: Službenica!
Jesi razumio? PETAR: A? JANjA: Prokletu uvu tvoju! (Mišiću.) Dobro sluga, sve sluša, ama ga to bio bog što neći da čui Gumari!³⁴ (Viče.) Da naoštriš nožu i da deriš Mišku i Galinu.
To je, dakle, i juče radio. Sad, kako je do toga došao da i s pasoša pečat skine, il’ je, može biti, njegov gluvi sluga to učinio, ne znam, dosta je to što je pre negdi, spremajući se na put, koj do nekoliko dana preduzeti mora, pasoš
MIŠIĆ (razgleda pasoš): He, he, he! To je jamačno sluga učinio, videći grdno veliki pečat ovde, i hoteći svome gospodaru u štedenju priteći. He, he, he!
(Donese jedan veliki protokol.) Evo tefteru: „Osamnaesti juli pogodi Petru Jovanov sluga, za godina po trideset forinta.“ Je li tako, ugursuz? PETAR: Šta veliš? JANjA: Kerveros! Pošto si pogođen za godina?
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Međutim, kad je sluga, prošavši u korak pred kapijom senatora, predao uzde Pavlu, a Đurđe, nežno, ubacio u kola mladu, ona, kao dete, uze
Konji pobesneše, a sluga Raškovičev ispade iz kola. Svet je bio istrčao, posle, u prašinu, na ulicu, gde je Stritceski stajao i širio ruke, kao
Svi bi u Rosiju, odselitsja. Sekund‑sekretar ga onda zapita: šta je to Landsmann? Je li to sluga, ili mužik? Mužčina? Je li Landbesitzer?
Kao kroz san i dremež, Isakovič ču da sluga kaže da, ta, neće dugo. Mnogo je lova u tom kraju. Pavle je tako, putujući, nastavio da drema, a u tom dremežu da
Došlo je naređenje, iz Beča, da se smrtne kazne izvršuju. Sluga, koji je dotle stajao ispred konja, obiđe na drugu stranu, a Perič mu viknu, da kreće.
A na pragu, kad Pavla ne bi bilo, sedeo je samo stari sluga, koji je čekao, da Isakoviča odvede, do Jaroslau, a koji je govorio samo hungarski i ni jednu reč drugog jezika.
Za krigskomesara Garčulu, jedan papir kaže da je ubijen u Trijestu, godine 1764. Bio je na putu za Krf. Ubio ga je sluga.
Teodosije - ŽITIJA
A ja ću ti biti sluga u takvom delu i u Gospodu provešću te do Svete Gore, kamo želiš stići, samo neka bude konja da me nosi, da bismo mogli
tvome, ocu mojemu, milost tvoju podario, proslavićeš ga čudesno, Gospode, i na zemlji pred ljudima, da i ja, nedostojni sluga tvoj, dobijem pouzdaniju smelost, da si poslušao molitvu moju, pa ću ti ubuduće u životu svome vrednije ugađati, i svi
Jer zato te je i poslao Bog, kao što ja mislim, da ti ispuniš ono što nije ranije dovršio prepodobni naš otac. A ja sluga tvoj u svakom dobru ka Gospodu, što hoćeš i što kažeš, biću blagoposlušan gospodinu mojemu.
Postade sluga zavisti i zlobe, i upropasti dušu svoju odsustvom straha Božjeg, i za mnoga dobra Stefanova — bezbrojna zla, praznoumni
A ja, sluga tvoj, da se uzradujem i uzveselim zbog milosti tvoje, jer pogleda na smernost moju i spase od gonilaca dušu moju.
Ja ću u svemu biti sluga poslušan tvojoj zapovesti kao svome gospodaru. Dogovorivši se i sa blagorodnima gde i u kojim krajevima treba
A kralj sa svakom radošću posla svoga služitelja da da što traži onaj koji je došao od svetoga. A sluga izišavši potraži u svima ledenicama i nimalo ne nađe, jer se od velike sunčane žege behu sve rastopile.
proroka tvoga ognjem, tako i sada mene, grešnoga raba svoga poslušaj gradom nebeskim, da i ovi razumeju da sam ja tvoj sluga i da se užasnu i uboje, i da se oni koji traže da nas ozlobe povrate i zadive i proslave ime tvoje, Oca i Sina i
prepirci rekosmo i ne sećaj se protiv nas ka Bogu zbog toga, da ne postradamo nešto, jer si ti, kao što vidimo, Božji sluga, i Bog te u svemu sluša.
Budi milosrdan, dakle, sada i meni grešnome, kao što nisi prezreo ni one ranije, da i ja, sluga Tvoj, pamtim tvoju milost prema nama, i smeliji i usrdniji služiću ostatak života mojega tebi ugodno, Bogu mojemu.
ukora kada su tražili ribu, i blagoslov za pomilovanje govoreći: — Sada razumesmo da si Božji i da si mu ti ugodan sluga.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
(Polazi.) SPASOJE (prateći ga): I otezati stvar, otezati koliko god možete. MILE: Sluga sam ponizan! (Ode.) III ANTA, SPASOJE SPASOJE (čita ponovo Rinino pismo i smeška se).
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
u dvorac. Grof je baš bio kod kuće. Sluga ih prijavi, oni uđu. Grof je odmah poznao Čamču. — Otkud vi, gospodar-Čamčo, ovde?
— Servus, spectabіlіs amіce, ego sum nobіlіs polonus eh stіrpe Jaroslavsky. („Sluga sam, poglaviti gospodine, ja sam poljski plemić, od porodice Jaroslavskog”.
Pred veče Šamika iščekuje, kad eto na dvoje saonice Polačekovi u avliju. Sluga ponese prtljag, a Šamika ih prati u paradnu sobu. Presvuku se.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
reči slugama, kir Aranđel je veselo mahao rukama devojčici, starijoj ćerčici, koju je bio doveo da isprati oca, a koju sluga nikako nije spuštao na zemlju.
Tu je i ona došla da provede poslednju noć sa mužem. U kućerku u kom su inače stanovali, zimi, pastiri. Sluga je bio obučen da, čim stariji iziđe iz kuće i uskoči u kola, ošine konje I, tako, sve se zbi za trenut.
prskanju blata i odskakanju od grana, panjeva i džombi, sve dotle dok, zamaknuvši kraj jednog šumarka retkih bagremova, sluga, stojeći sa nogama uprtim u kljun gvozdenih ukrasa na kolima, ne uspe da zauzda sva tri konja, uplašena i uzdrhtala.
Dvorište popločano bilo je puno sluga, koji su spremali konje i velika, svečana kola. Trgovaca i zanatlija koji su došli da prijave krađe, i čitavih
Ovamo ne može ući, kao ni njegov sluga, matori Ananije, koji mu spava uvek na pragu. Brat mu je daleko i, kao taj muž, daleko je i njen očuh, ćosavi
Tu se prvo doznade da pogibe Arkadije Isakovičev sluga, i da mu ni mrtvo telo ne nađoše. Tu se saznalo i ostalo. Kako izgiboše mnogi i više oficira, i kako je vojnicima
U kuću Vuka Isakoviča beše se uselio Aranđelov sluga, matori Ananija, sa babom i ćerkama, dovlačeći jednako seno i slamu, čitave stogove kukuruza.
Bedan i sav kao u magli, u isparavanju njegovih milih konja, Isakovičev sluga kretao se, već dva meseca, prvi, među svima onima koji behu otišli doma.
Smradan, kao i štale i obori u kojima beše odrastao, Isakovičev sluga beše sačuvao, u svom biću, tolike tanane niti, bele kao i mesečina, koje su ga vezivale za život, da ga je žena zbilja
Čovek jedan, sav povijen i zagrnut, diže se tad u mraku, i priđe mu ćopajući. Bio je to Ananija, Aranđelov sluga. Imao je da mu javi da Aranđel nije mogao doći da ga dočeka, da neće moći ni doći, jer se preselio u svoju kuću, u
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
“⁵ Petar Skok smatra da je reč „rob“ sveslovenska i praslovenska i da ima četiri značenja: 1. sluga; 2. sužanj; 3. domaće čeljade i 4. član zadruge, porodice.⁶ Stara srpska reč „otьrokь“ označava dete (npr.
³³ Žena u Srbiji je „sluga i mužu i njegovim roditeljima“, piše Svetozar Marković. U mnogim našim krajevima supruga je gotovo potpuno i u svemu
Matavulj, Simo - USKOK
Najposlije u uglu bješe velik orman i do njega rukomija. Sluga iznese čizme. Vladika žustro siđe s niskog kreveta, zakopča crnogorske dokoljenice, navuče svitne dimlije, pa crn
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
Ja sam se ljutila, no vidim da ima pravo, jer se ovako više čuva. UGLED 5. OTAC (stupi), PREĐAŠNjI OTAC: Sluga sam ponizan, gospodo moja, meni je drago da sam tu sreću polućčio. PROVODADžIJA: Mi smo slobodu uzeli vas posetiti.
Lako je njima! Da, oni misle da je drugi lud. UGLED 2. MLADOŽENjA (stupi), PREĐAŠNjA MLADOŽENjA: Sluga sam ponizan, gospodična. DEVOJKA: Službenica. MLADOŽENjA: Kako ste, gospodična? (Poljubi je u ruku.
ŽENA: To bi ti želio, ali ja neću, znaš more, ja neću! UGLED 3. PROVODADžIJA, PREĐAŠNjI PROVODADžIJA: Sluga sam, sluga; kako ste? Kako se, to jest, naodite? MUŽ: Vrlo dobro, kao što ste mi obricali.
ŽENA: To bi ti želio, ali ja neću, znaš more, ja neću! UGLED 3. PROVODADžIJA, PREĐAŠNjI PROVODADžIJA: Sluga sam, sluga; kako ste? Kako se, to jest, naodite? MUŽ: Vrlo dobro, kao što ste mi obricali.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
(Nevjerni Alahov sluga) Pokreti i glasovi, sliveni u duboko jedinstvo, ponekad se izdvajaju, kao što se noću, u izvesnim trenucima i na
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
ŽUTILOV: To je konzervativac. ŠERBULIĆ: Tim bolje. 6. NAĐ PAL, PREĐAŠNjI ŽUTILOV: Jo napot, Pali pajtaš! NAĐ: Sluga, gospodo. Kako ste? ŠERBULIĆ: Evo se razgovaramo kako luduju naši Srblji. NAĐ: Zaista luduju. (Izvadi novine.
ZELENIĆKA: Ovako stoje šančevi. prvi, drugi, treći. 4. GAVRILOVIĆ, PREĐAŠNjI GAVRILOVIĆ: Sluga sam ponizan. NANČIKA: Službenica. ZELENIĐKA: Prvi je dubok po fata, drugi čitav fat, i fat i po širok.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
1844, u pesmi Filozofъ, astronomъ i poeta kazivao je to svoje osnovno raspoloženje: Ja sam predan sluga matere prirode; Njezina je knjiga, taine punana, Radi moga oka vječno otvorena.
Radičević, Branko - PESME
Nit' o pleći pušak' i gunjeva, Ni za pasom ubojni noževa — Ništ' od toga, samo jad i ruga I još ono: „Vaš pokorni sluga!“ Sluga bogme, ali tuđi jada, Tuđi jada, tuđi nakarada.
“ Sluga bogme, ali tuđi jada, Tuđi jada, tuđi nakarada. Ja mlidija da je već odavno Potlačena ona guja luta, Što udari na
Sa konja skoči momčić kosa dugi, I dade njega svome vernom slugi, Pa onda trknu gore svojoj kući, A sluga osta konje vodajući. Još mlogi trkni, pa njemu priteci: „Tvoj gosa ko je, dede nama reci!
Al' zašto ćuti, da l' zborit ne ume? Il' ako ume, valjda ne razume? Pa jednu rečicu za drugom laća, Al' sluga njima ni na što ne vraća. To beše svima, što bijau, žao. Al' jad je grdni deklice spopao!
U dvore uđe; al' ko je i šta je? Odavde nije, dakle otkuda je? Odavna sluga tu se njegov bavi, Al' oto vreme gde on proboravi?
Da l' ima možda tu kakvoga druga? Na to bi mogô odgovorit sluga; Al' on je skoro kô kamen studeni Te samo muči i sleže rameni.
On samac živi bez ikakva druga, I ako ko je, to je njegov sluga; Sa njime katkad on po rečcu troši, Jer svet tu dole čini mu se loši.
Uniđe sluga, a gospodar veli: „Pevajde, Mile, baš mi se zaželi!“ Gusala sluga pođe da se lati: „Ne tako, Mile!“ — gospodar
Uniđe sluga, a gospodar veli: „Pevajde, Mile, baš mi se zaželi!“ Gusala sluga pođe da se lati: „Ne tako, Mile!“ — gospodar privati. — „Gusala s' mani, zapevaj onako!
“ Gusala sluga pođe da se lati: „Ne tako, Mile!“ — gospodar privati. — „Gusala s' mani, zapevaj onako!“ Al' sluga zače, jer već znade kako, Pa kliknu, spusti, zadrkta i savi, Pa lati, diže, otište i zavi, Pa izbu, kuću, ta pesma
s' ustavi, Zovnu slugu, sluga dođe: „Konja brže!“ — Sluga: „Koga?“ A on plao: „Makar koga!“ V Sluga ode, al' ne more, Ne kte on mi da pričeka,
s' ustavi, Zovnu slugu, sluga dođe: „Konja brže!“ — Sluga: „Koga?“ A on plao: „Makar koga!“ V Sluga ode, al' ne more, Ne kte on mi da pričeka, Brzo slazi odozgore, Al'
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Šta će kukavni tuđi sluga, svak samo gleda kako će ga šakom za vrat, a jedan je samo benasti Rade Ćopić, pa udario u školanje da mu se sprda selo.
— To su matere radile. A ja sam upalio samo svom pomoćniku, njemu nema ko. Bio je siroče, seoski sluga. — Stevo, Stevo, sav si naš, a udaraš u stranu ko jug u planinu. Šta ćemo s tobom?
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
I tamo nije Bagdad, nego je Gacko! Šta on meni kaže! Žudnja! Pa ja od žudnje pobenavio? Bre! Pa da sam joj sluga tolike godine, došla bi, da je za mene konja vezivala, došla bi, ako ne zbog mene, ono zbog moji rana, ako ne zbog
Svak od njih misli da mu je Alah sluga, da Alah nema drugog posla nego da njega opravdava, da njemu daje za pravo. Oni ti kroje Alaha prema sebi, ko da je
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Slatki moji, smrzli ste mi se? — I brzo od majke uzima povijenog mi brata, grli ga, ljubi i unosi u kuću. U kujni drži sluga sveću više glave i osvetljava nam stepenice po kojima se penjemo.
Znala je i koji je taj. Odskora je otvorio bakalnicu. Prvo je bio sluga, pa, pošto se oženio sluškinjom svoga gazde i ovaj mu kao miraz dao nešto novaca, on posle za sebe otvorio dućan.
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
U Lajpcigu, na 1783. Aprila 13. Tvoj brat i sluga Dositej Obradovič
Kostić, Laza - PESME
” Htede starac dale kleti, al' u grlu stade kletva: evo s' onaj sluga vraća što ga posla kruna svetla. Poslani se vraća sluga, za njim vode jednog slepca, stade dreka Filišćana: „Ubijte
Poslani se vraća sluga, za njim vode jednog slepca, stade dreka Filišćana: „Ubijte ga, jednog štenca!” Jedan oca, drugi sina, svaki druga žali
MOLITVA BOGORODICI Jule, ćerke Pere Segedinca Oh, majko sveta, Bogorodice, što sluga ti na mene kaže lik, u jadu ti se nalik osećam, pomozi mi, da, slaba, naučim olakšati bar ostalima bol, te svaki jad,
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad knez razvije maramu i stane gledati lice na njoj, — čiti sluga njegov; onda reče sluzi: — More, slugo, ovo si ti. On se ne htedne odmah pokazati, ali kad ga salete da se kaže, jer
Nesretni sluga tako i učini: kad izađu na jezero, on nađe zgodu, pa svome gospodaru dune za vrat iz onoga meščića, a on siromah odmah
Onda se on odmah probudi, pa zapita slugu: — Šta je, jesu li dolazile? A sluga odgovori da su dolazile i kako su osam pale na jezero, a deveta njemu na konja, i kako ga je grlila i budila.
Kad bude drugi dan ujutru, on se opet opravi sa slugom, sedne na konja, pa sve pored jezera šeće. Sluga opet nađe zgodu te mu dune za vrat iz meščića, a on odmah zaspi kao mrtav.
I tako opet odlete. Tek što one odlete, probudi se carev sin, pa pita slugu: — Jesu li dolazile? A sluga mu odgovori: — Jesu i poručile su ti da ih još sutra možeš ovde čekati, pa više nikad ovde neće doći.
Ali opet sluga nekako nađe zgodu te mu dune iz meščića za vrat, a on odmah padne po konju i zaspi. Tek što on zaspi, ali eto ti devet
S otim odlete sve paunice. Kako one odlete, a carev sin se probudi, pa zapita slugu: — Jesu li dolazile? A sluga odgovori: — Dolazile su, i ona što je bila pala tebi na konja rekla mi je da ti kažem da smakneš gornji klin na donji,
Ode sluga te isporuči poruku cara Petra caru Tatarinu. Car Petar dade odma kod svog grada nazidati jednu vrlo jaku kulu, u kojoj
Ne svidi mu se tu, nego se vrati pravo u svoju veliku carevinu svojoj kući. Tri godine dana proteku brzo, a veran sluga koji verno i pravično carovaše po carstvu cara Petra otvori kulu i pusti iz nje cara Petra, a kći mu tu ne bijaše.
baci prsten na zemlju; prsten prsne, a od njega se prospe sitna proja, i jedno zrno otkotrlja se pod carevu čizmu, a sluga se ujedanput stvori vrabac, pa na vrat na nos stane proju zobati, i kad sva zrna pozoblje, pođe da i ono poslednje ispod
Pastorak zahvali čovjeku, pa opuči pravo u grad. Kad stiže tamo, sreća ga posluži te doznade da caru treba sluga i on ode u carev dvor. On ispriča caru sve šta je bilo s njim, i car ga primi da služi.
„Hajde dok prođe pa ću jesti“ — pomisli carev sluga. No onaj čovjek sjaha s magarca, priveza ga pa uđe u hlad. — Pomaže bog! — Bog ti pomogao. — Zdravo, kako si?
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
MAKSIM: Zato mi tako i peva sreća. Od kad je ona u kući, sluga mora da dobije vina kad ruča. SOFIJA: Ja mislim, bolje je tako, nego da krade gdi što dočepa. MAKSIM: Dakako!
MAKSIM: O, sad ćeš mu ukidati, kad si ga jedanput naučila. Sad sluga mora da ima urednu večeru. SOFIJA (sleže ramenima). MAKSIM: Dakako!
ŠALjIVAC: Dakle vi niste kod njega? ISAJLO: Jesmo kod njega poslužitelji. MANOJLO: Ja sam njegov i sluga i đak. ŠALjIVAC: To je dobro! A šta si naučio?
(Oda veličestveno.) MANOJLO: G. doktor! DOKTOR: Kad se o mojoj slavi misli, onda sluga ćuti. MANOJLO: Jao, kuku, kako je sad strašan! Valjda ga stiže što je razum izgubio. POZORIJE 7.
MANOJLO: A gdi je to zavedenije? DOKTOR: Svaki dobar sluga zna šta gospodar ima. Čuo si da je ovo zavedenije moje. MANOJLO: Valjda niste vi s pameti siđen.
ŠALjIVAC: To ne razumem. DOKTOR: Evo čitajte. ŠALjIVAC (uzme pismo i čita): „Pokornjejši sluga Aleksandre Germain vojeni minister“. Oho! DOKTOR: Čitajte samo!
ISAILO: Kako se zove ne znam, jer ne umem čitati; nego sam mislio kad vam se što šilje, treba kao dobar sluga da donesem. DOKTOR: Čuješ, Perzerine, čuvaj se nevaljali ljudi koji paškvilama nježna n nevina čuvstva kuže.
DOKTOR: Naš književni čauš nije kadar dobrom i veštom čaušu ni sluga biti, jer čauši su ne samo oštroumne šale zamećali i svoje vladatelje veselili, nego su im i istinu na oči mećali i
Ja sam ti već stara. Živite vi, a ja ću kako mi bog da. 6. MILAN (s naočarima), PREĐAŠNjI MILAN: Sluga sam ponizan. LjUBA: Službenica. MILAN: Kako ste? LjUBA: Blagodarim na pitanju. Kako ste vi? MILAN: Blagodarim.
LjUBA: Što ne sedite jošt? MILAN: Ta dosta sam sedio. Ja se preporučujem. LjUBA: Službenica. MILAN: Sluga sam, majko. (Stanija ne odgovara, Milan odlazi.) STANIJA: Oh, Bože, što me dovede na ovaj pokor!
LjUBA: On me uči. STANIJA: Uči te bezobrazluk, da izgubiš stid. Sad si ga najmila za slugu. LjUBA: Kakav sluga? STANIJA: Što kriješ, te ne govoriš? Ne l’ sam reče, kad pođe: ja sam vaš sluga.
LjUBA: Kakav sluga? STANIJA: Što kriješ, te ne govoriš? Ne l’ sam reče, kad pođe: ja sam vaš sluga. O lep sluga, da se razgovara sas devojku na uvo, da ne čuje majka.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
— Bilo je to, dakle, u Buhari ... reče Mišelino. — Jedan trgovac posla svog slugu na pijacu da kupi voće. Sluga uzme korpe i ode tamo, shvataš? — U redu. Da kupi voće. — I šta se dalje događa?
— U redu. Da kupi voće. — I šta se dalje događa? Između tezgi na pijaci, shvataš, sluga ugleda Smrt. Bilo je, recimo, oko pola devet ujutro.Šta uradi sluga?
Između tezgi na pijaci, shvataš, sluga ugleda Smrt. Bilo je, recimo, oko pola devet ujutro.Šta uradi sluga? Baci korpe i kao bez glave otrči kući: „Gospodaru, daj mi brzo konja da bežim u Samaru!“ rekao je. „Šta je bilo?
„Video sam Smrt i ona me smrtno uplašila!“ — Kako drukčije i da ga uplaši Smrt, ako ne smrtno? — Pa, da! I tako sluga sedne na konja i odjaše u najvećoj panici.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
s nimbusom bola koji, rastresen, trusi sa trešnje poznog aprila; časno je biti treptaj sa liste prolaznih stvari, Sluga što ume Slovo da kresne modricom s duše; časno je biti smiren stanovnik kolibe gorske, revnostan čuvar, vratar i
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
BATIĆ (poljubi ga u ruku): Ja ću se truditi da ljubov tako dobrog oca zadržim. (Jelici.) Sluga ponizan. JELICA: Zbogom! BATIĆ (odlazi). MARKO: Viš, Jelice, ovaj nije iz rumana, al je zato opet krasan dečko.
MARKO: Dobri ljudi meni su u svako doba dobro došli. ALEKSA: Sluga nižajši. JELICA (pokazuje na stolicu): Ako smem moliti. ALEKSA: Ljubim desnicu! (Sedne.
Zbogom! Razgovarajte se dok ja neki posao svršim. (Polazi.) ALEKSA: Sluga nižajši. 6. ALEKSA i JELICA ALEKSA: Vaš su gospodin otac vesele naravi.
(Jelici, polako.) Moje srce ostaje kod vas u zalogu. JELICA: Ax, Gott! Kako je meni! ALEKSA: Sluga sam nižajši. (Odlazi.) MARKO i JELICA (prateći ga, za njim). (Zavjesa) DJEJSTVO VTORO 1.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Kako da vladam u carstvu nevidljivom? Mogu samo da sluga budem i prosjak pred vratima zamandaljenim, otac koji me je oslepio za ovaj svet izvidaće me na onom.
Drugiput siromah postadoh sluga lukav: u nedelju nasred crkve samoga cara zaklah i bacih ga niz liticu grada. U jednom se životu rodih zver i bes
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ne može da zaboravi onoga... Svake nedelje mu ide na grob... — Ho, pa to nije ništa! Dobar sluga žali dobra gospodara... Ali on može ujedno i žaliti i — čupati kokoške...
— I što ću vi reći, brate, jesu i ovi udovci đavoli, kad se ožene!... Naučilo, znaš, da menja.... kâ rđav sluga gazde... pa to odmah u skitnju....
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
VEZ 72 LjUBAVNICI 74 MOLITVA 76 ODA VEŠALIMA 78 PRIČA 81 MRAMOR U VRTU 82 VOJNIČKA PESMA 84 VEČNI SLUGA 86 MIZERA 88 JUGOSLAVIJI 91 MOJA PESMA 93 ZAMORENOJ OMLADINI 95 POZDRAV 96 GARDISTA I TRI PITANjA 98 JA, TI, I SVI
„ODU“ 183 KOMENTAR O SAN VITU 192 KOMENTAR UZ POVRATAK IZ ITALIJE 198 KOMENTAR UZ „VOJNIČKU PESMU“ 203 UZ PESMU „VEČNI SLUGA“ 206 KOMENTAR UZ „MIZERU“ 210 KAO KOMENTAR 213 KOMENTAR UZ „MOJU PESMU“ 217 KOMENTAR 220 KOMENTAR O
Ne bih ja rukom za carske dvore mako, za onaj bludnica raj. VEČNI SLUGA Oplakali ste rat i mislili: sad je kraj. O mučenici, vešala rastu više nego sin, žena i brat i verna su, u beskraj!
Delegacija Narodnog vijeća izdaje nam jednu cedulju, koja važi do Zagreba, za železničku kartu. UZ PESMU „VEČNI SLUGA“ Februarska revolucija bila je pobuna vojnika u ratu, oktobarsku su nastavili civili, revolucionari.
Sâm sam, daleko od svojih, i od obešenjaka. Nisam pesnik, nisam učitelj, ničiji sluga. Ovu čašu Jakšiću, koji je pisao pesme i gladovao u Sumrakovcu. Ja sam daleko od zavičaja i obešenjaka.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
SMRTI 5 RAZBIJEN KRČAG 7 HRISTOS U KRČMI 10 MUŠICE 12 PRIČA O ĐAVOLU 15 KUKAVICA 17 SIROTINjSKA KRV 19 MUDRI SLUGA 23 NOĆ U PUSTINjI 25 JOVAN PUSTINjAK 27 HRISTOS NA PUTU 29 MIRJAM 31 MAGDALENA 33 GOLGOTA 35 LEGENDA O
I tamo je, moleći se Bogu i kajući se za učinjene grehe, živeo do svoje smrti. MUDRI SLUGA Bio na Istoku u staro vreme bogat čovek pa imao slugu.
MUDRI SLUGA Bio na Istoku u staro vreme bogat čovek pa imao slugu. Sluga beše čovek dobar, blag, trezven, umeren, a njegov gospodar zao, naprasit, pijanica, nemilosrdan i nepravedan.
Gazda je rđavo postupao sa slugom koji mu nikad nije mogao ugoditi; ali je sluga bio trpeljiv, i kad bi ga gazda psovao, a često i tukao, on je ćutao i pokorno se uklanjao gdegod u zakutak i tamo
Gazda pošalje slugu na vašar da mu kupi drugog magarca i obeća mu nagradu ako mu nađe magarca po volji. Sluga pođe. Putem je mislio o svom gazdi i molio se Bogu da ga nauči na koji način da gazdu svog odvrati od rđava života.
Gazda ga srdito zapita gde mu je magarac i zašto nije kupio. — Ne ljuti se, gospodaru — odgovori sluga. — Ja sam išao po celom vašaru, nailazio sam čitave čopore magaraca, merkao sam, tražio i opet, eto, nisam kupio.
— Da... Ja sam hteo da te obradujem pa da ti kupim magarca kakvog niko nema: s paunovim repom — odgovori mudri sluga. — Ama, jesi li ti pri sebi?... Pa zar i ima gde na svetu magaraca s paunovim repom?!
! — reče gazda, zagledavši se sluzi u oči, misleći da je pomerio pameću. — Dabogme da nema — odgovori sluga i obori oči. Gazda se još bolje zagleda u nega, premerivši ga od glave do pete.
„Ovaj je poludeo“, pomisli on, mašući glavom. — Nema... — ponovi sluga žalostivim glasom. — Pa šta si ga onda tražio? — pitaše gazda, čudeći se sve više.
— pitaše gazda, čudeći se sve više. — Ja sam doista tražio ono čega nema na svetu — odgovori mudri sluga uzdahnuvši — ali kao što nema magarca s paunovim repom, tako nema ni ružna života s lepim svršetkom — završi on,
A gazda osta na mestu, gledajući dugo za njim, a potom se vrati u kuću da razmišlja o onom što mu je sluga rekao. „To je on govorio za moj život“, sinu mu u glavi. I razmišljajući o tom neprestano, njega obuze stid i kajanje.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
mladu da se prošetaju; usput svrate u jedan kućerak i tu on njoj rekne: »Eto to je naš kvartir, ja nisam gazda — već sluga...« Takvih slučajeva ima, a naročito po selima; po palankama su retki taki krupni slučajevi.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
JEVREM: Ama, ne kažem to. SPIRA: Čekaj, molim te, da se prvo objasnimo o glavnoj stvari. Došao maločas tvoj sluga, veli: poslala ga Pavka i zove nas da dođemo. Veli: važna stvar, tiče se deteta!
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— Pa vlast — veli mu čiča Milisav — kapetan, zar ti ne reko’ otoič? Vlast. — Valjda si hteo reći: sluga; sluga narodni? — reče Sreten udarajući glasom na poslednje reči.
— Pa vlast — veli mu čiča Milisav — kapetan, zar ti ne reko’ otoič? Vlast. — Valjda si hteo reći: sluga; sluga narodni? — reče Sreten udarajući glasom na poslednje reči.
— reče Sreten udarajući glasom na poslednje reči. — Ama, bog s tobom, gospodin-učitelju, kakav sluga, kad je ono vlast! Sluga je pandur, a kapetan je vlast jedna!
— Ama, bog s tobom, gospodin-učitelju, kakav sluga, kad je ono vlast! Sluga je pandur, a kapetan je vlast jedna! — Ne poznajem ja, predsedniče Milisave, ili kako li se zoveš, druge vlasti do
jeste), i treće pitanje: »Ako misli (a za to se i plaća grdnom platom), kakvu satisfakciju misli dati ministar, kao sluga narodnji, uvređenom, ogorčenom i oglobljenom narodu?
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
VLADIKA (čita pismo od riječi do riječi) „Selim vezir, rob roba svečeva, sluga brata sunca svijetskoga, a poslanik od sve zemlje cara. Na znanje vi, glavari s vladikom!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
A opet taj njen muž, nekadašnji sluga, „tetin njihov“, kako se sâm zvao, iz kuće im nikako nije izbijao. Ponosio se što im je rod, što može i on sa njima za
I to on, njihov sluga, koga oni odnegovali i podigli na noge! Ono malo novaca, što joj počeo da broji, htela u lice da mu baci.
Žureći se, ako prođe tek po koji sluga, čirak, noseći iz čaršije što je gazda za kuću nakupovao, a obično na mašine navlačene i ispeglane fesove, ili gotove
tamo, u kući, zasvetli i kako otuda, sa lojanom svećom u čiraku, ogrnut gunjom i gologlav, poče da se približava njegov sluga, Arsa. — Ko je? Ko je? — ču kako ovaj viče trčeći i zaklanjajući sveću, da mu se ne ugasi.
Ovde je jednako sedela negova žena, Stana, sa onim slugom, Arsom, koji se već nije smatrao kao sluga, jer je kod njih bio i odrastao. A Stana, kako prvi put došla ovamo, u kuću, takva i ostala. Već je bila stara.
A ona je znala šta on hoće sa tim. Hoće sigurno da joj dâ na znanje da ona zna za njega, kako je on, njihov sluga, Arsa. Sofka smejući se, blago ga predusrete. — Znam, znam, Arso. — I u tom stiže u sopče za Markom.
uzrujana i gotovo polusvesna, dizala bi se, izlazila, išla iza kuće u dvorište, u pustu, nemu noć, ograđenu zidovima. Sluga Arsa, kao čuvajući je, klečeći u kakvom kutu, uvek bi se ispred nje pojavljivao, da joj se time kao stavi na uslugu.
Ali kako! Uvek u noć, uvek pijan, uvek gotovo razbijajući kapiju, dok mu sluga Arsa dotrči i otvori. Čim sjaše s konja ispred kuće i uđe k njoj u sobu, a ona stane preda nj, da ga dočeka, on rukom po
Tomča, iako mu javiše, ne dođe na saranu. Odmah posle svekrvine smrti i sluga Arsa ode od kuće. Tobož ode natrag u selo, da traži i ubije onoga Ahmeta, gazdinog krvnika, Dok u stvari otišao i on u
silno udaranje pete o zemlju, o pod, da bi jače nalegle čizme na nogu, i ono, posle spavanja, tupo, kratko kašljanje. Sluga stoji na pragu od kujne, temenom se oduprevši o podvratnik, leđima jako pribivši se o prag.
de! Otac još nije otišao. — Daj žilu! — ču se iz sobe Tomčin krupan glas. Sluga brzo alatu prebaci preko sedla gunju i bisage.
koju je Sofka uzela sa stoličice do sobnjih vrata i držala je i više svoje i više njegove glave, svetleći mu put. Sluga, pošto još jednom baci prestrašen po- | gled po konju, da nije štogod zaboravio, privede alata, gurnu onu uzengiju na
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
nekoga visokog starog poslužitelja, koji bješe odjeven na polak vojnički, ta mu u stranom nekome jeziku zapoviđe nešto. Sluga, na to, otvori neku tezu, iz koje istrča po avliji čitava jata i krda paunova, faraunaka, čudnijeh nekijeh kokošiju i
Zemlja je zinula da popije krv jednoga vašeg brata! Ja sam ovdje da u ime Božije, kao njegov sluga, i u ime svoje kao Gospodar vaš, pravdu dijelim. Pravda će biti. Poslušajte dakle što naređujem.
U to sluga jedan iz manastira, gologlav uputi se ka njima. Đakon, kako ga vidje, živijem korakom ode mu u susret, vičući: „Gotovo,
Ja sam njegov sluga, Srb, kao što vidiš. Jutros mi je naredio da osedlam dva konja, i da ga pratim. Ja sam mislio da ćemo na Cetinje, pa i
Kako sluga govoraše, ovaj sve klimaše glavom, kao potvrđujući, pa najzad mu reče: „Reci ovome čovjeku, da ja baš tražim Janka,
Mlađe hitro metnuše trpezu i stolice oko nje. Janko bješe već sio do svoga prijatelja, rukujući se ponovo s njim. Sluga se diže. Serdar sjede do Janka. „Malodec! Malodec!“ reče Pejo i potapša Janka po ramenu, a pri tome gledaše u stranca.
“ „A da ćaše li se ti dobro biti, da zbilja ko udari na vas?“ „Pravo ću vam kazati“, odgovori sluga šapatom i nagnu se da ga bolje čuju, „ovo sam promišljao: Moj gospodin hoće da gine i bez nevolje. Može mu biti! Ja... e..
To je mogao izraditi siroma Pavle, a koliko li je potrošio!“ „Ama u oficirskoj tamnici!“ primjeti bojažljivo Adolfov sluga. Opet za nekoliko nastade tišina. „Pa što ti govori, taj poočim?“ upita serdar. „On svjetuje i nudi, da se pokorim!
Sjutra će po ručku oni polaziti.“ Ženske iziđoše po prostirače. Pejo također ode, rukujući se s gostom. Sluga Mita izađe i on. „Šta ono u potonju reče Janko?“ zapita ga Stane, pred svijema, u kući.
Ovaj ga poče ljubazno zadjevati i šaliti se s njim, kao u sretna vremena, kad bijahu drugovi u praškoj vojničkoj školi. Sluga Mita, i on malo začuđen, izađe da konje obiđe i naredi. „Ti si vanredno veseo, Jan!?“ reći će Adolf. „A zašto ne?
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
O NOVCU — Novac je lovac. — Para bije gđe ni zrno neće. — Novac (je) dušogubac. — Novac je neveran sluga. — Novac je najbolji svetac. — Para je velika namiguša. — Bez para ni u crkvu. — Prazna kesa — gotova groznica.
Kad carevoj kćeri dođe suđen dan, ona zdrava čitava zaište grožđa da jede. Sluga joj odmah donese veliki grozd, u kojemu je unutra bila skrivena mala zmijica, koja je ujede i zada joj suđenu smrt.
Onamo se pripovijeda da su mjesto dva anđela, Hristos i sveti Petar došli pred dvore Gavanove. Kad je sluga kazao da bi im dao jagnje, ali je u planini s ovcama, oni mu rekli: „Ako ti je na srcu govorenje, sad će jagnje tu biti“.
— čime se izgrće žar i pepeo iz peći; vatralj izdat(-i) — bolest grudi, s probadima i teškim disanjem izmećar — sluga(n) izor — najam stoke za oranje izum(i) — odobrenje indžil — jevanđelje ispolac, -lca — izdubena lopatica kojom se
da je pase ocal — čelik padišah — vladar, car papar — biber pargar(l) — finija tkanina pasati — proći pašalija — sluga paše, careva doglavnika; pašinac petar — deo tavana, tavanice od neoblatnjena pruća više ognjišta petrusin — peršun
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad dođe pred dvor, pitaju ga sluge, šta će, a on im kaže, da ide premudrome. Onda ga uzme jedan sluga, te ga uvede u dvor, pa pruži ruku na jedno dijete, koje bijaše uzjalo na štap, pa trči po dvoru. „Eno ono je premudri.
” Nesretni sluga tako i učini: kad iziđu pa jezero, on nađe zgodu pa svome gospodaru dune za vrat iz onoga meščića, a on siromah odmah
Onda se on odmah probudi pa zapita slugu: „Šta je? jesu li | dolazile?” A sluga odgovori da su dolazile i kako su osam pale u jezero, a deveta njemu na konja, i kako ga je grlila i budila.
Kad bude drugi dan u jutru, on se opet opravi sa slugom, sedne na konja, pa sve pored jezera šeće. Sluga opet nađe zgodu te mu dune za vrat iz meščića, a on odmah zaspi kao mrtav.
” I tako opet odlete. Tek što one odlete, probudi se carev sin pa pita slugu: „Jesu li dolazile?” A sluga mu odgovori: „Jesu i poručile su ti da ih još i sutra možeš ovde dočekati, pa više nikad ovde ne će doći.
Ali opet sluga nekako nađe zgodu te mu dune iz meščića za vrat, a on od- | mah padne po konju i zaspi. Tek što on zaspi, ali eto ti
” S otim odlete sve paunice. Kako one odlete, a carev se sin probudi, pa zapita slugu: „Jesu li dolazile?” A sluga odgovori: „Dolazile su, i ona što je bila pala tebi na konja, rekla mi je da ti kažem da smakneš gornji klin na donji, pa
baci prsten na zemlju; prsten prsne, a od nega se prospe sitna proja, i jedno zrno otkotrlja se pod carevu čizmu; a sluga se u jedan put stvori vrabac, pa na vrat na nos stane proju zobati, i kad sva zrna pozoblje, pođe da i ono poslednje
Gospodar izvadi jedan novčić pa mu reče: „Na, to ti je služba.” Sluga uzme onaj novčić, i zahvali gospodaru, pa onda otide na jedan potok gde je voda bila vrlo brza.
Po tom naš putnik pođe s galijom kući. Kad dođe kući svojoj, dođe mu stari | sluga njegov da ga pita šta mu je doneo za onaj novčić.
Gospodar mu iznese jedan mermer kamen, lepo otesan na četiri ugla, pa mu da: „Na, to sam ti kupio za novčić.” Sluga se tome vrlo obraduje, pa uzme kamen i odnese u svoju kolebu te načini od njega sto.
” Sluga se tome vrlo obraduje, pa uzme kamen i odnese u svoju kolebu te načini od njega sto. Sutradan otide sluga u drva, pa kad se vrati kući, a to se onaj kamen pretvorio u zlato te sija kao sunce, sva se koleba od njega svetli.
Sveti Sava - SABRANA DELA
i pratiocu svetih jevanđelja učenja, kao što je rečeno: „Ko hoće stariji biti, neka bude od svih mlađi i svima sluga“; (Mk. 9, 35) i „ako ne budete kao deca nezlobivi, nećete ući u carstvo nebesko“. (Mt.
Stanković, Borisav - JOVČA
Do 70) TOMA, sin mu od prve žene ARSA, sin mu od druge žene DEDA-VLADIKA MITA, Jovčin brat od strica MLADEN, sluga, odrastao u kući Jovčinoj uz Vasku JOVAN, sluga SLUGA (konjušar) STOJMEN, čivčija PRIJATELjI iz Prizrena, prvi, drugi,
sin mu od druge žene DEDA-VLADIKA MITA, Jovčin brat od strica MLADEN, sluga, odrastao u kući Jovčinoj uz Vasku JOVAN, sluga SLUGA (konjušar) STOJMEN, čivčija PRIJATELjI iz Prizrena, prvi, drugi, treći ANĐA, Jovčina sestra od strica MARIJA, žena
od druge žene DEDA-VLADIKA MITA, Jovčin brat od strica MLADEN, sluga, odrastao u kući Jovčinoj uz Vasku JOVAN, sluga SLUGA (konjušar) STOJMEN, čivčija PRIJATELjI iz Prizrena, prvi, drugi, treći ANĐA, Jovčina sestra od strica MARIJA, žena
MARIJA (maše joj rukom da ne larma): Došao je, došao. NACA (otrči iza kuće desno). SLUGA (dolazi s leva i staje pod doksat): Da otvorim kapiju? Konje i kola da izvodim? MARIJA Ne, ne smeš, ne smeš.
Nemoj da kapija počne da škripi, konji i kola da lupaju i da se zbog toga on probudi, pa znaš posle... SLUGA E pa kako ću? (Pokazuje na sunce.) Eto već otkada je dan a toliki posao čeka. Ne znam, da opet ja ne budem kriv...
Ništa. Ni da zacrveni, zastidi se. A, šta ima i da crveni? Pravo ima. Šta sam ja? Sluga. Ništa. I pravo ima. I prve godine beše teško, mučno. Da se izludi. Ne smem. Borim se.
Kao da ja nisam živ, kao da nisam muško. Ako sam joj čuvar, sluga, odrastao pored nje, ipak... Oh, cele noći je otkrivena, cele noći miriše.
(Silazi teškim koracima, predišući.) NEKI SLUGA (izvodi konja pred biljektaš do stepenica; drži uzengiju, i čim Jovča uzjaše, trči i otvara kapiju, koju odmah i
Dok se topot uznemirenog konja gubi ulicom, sluga trči do kujnskih vrata i viče u mrak): Ode gazda! MARIJA, TOMA i ARSA (izlaze iz mračne kujne, odahnuvši ali još
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
koji, kakav ližisan — čankoliz likvor — liker lis — lisac lihva — interes uz kamatu liše — čak lokaj — lakej, sluga lono — krilo lotarija — lutrija Lukijan — Lukijan iz Samosate (125-180), grčki satiričar luna — mesec lupnja —
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Kâ da meni s neba pada! Ej! ej!... Uto se vrati sluga noseći naručje sijena, kojim napuni najbolji krevet. Bješe ih u kući svega tri, otesanijeh sjekirom od bukovine, kao
Bješe ih u kući svega tri, otesanijeh sjekirom od bukovine, kao što su obično po dalmatinskim selima. Povrh sijena sluga prostrije čiste plahte, koje izvadi iz bisaga, a svrh toga metnu pokrivače.
Svi očekivahu ko će prvi progovoriti i kako će. Prvi probjesedi sluga Stipan: — Ljudi božji, ala ste divlji! Taj vaš duvan smrdi, vire mi, kâ kuga, i štiplje za oči, te će tribati rastvoriti
Većina ne vjerovaše da je Stipan provodio hajduke, nego to je mogao učiniti koji drugi sluga od onijeh što su prije Stipana služili, po svoj prilici „kakav pritajeni rkać“.
Đaci se zgledahu. Već je prošlo polak godine otkad se stari sluga podjetio, te bjehu navikli slušati njegove razgovore bez glave i repa, ali je dotle uvijek tiho govorio.
Stani bolan da popijemo po jednu kafu zajedno. Ta braća smo, bolan!... Jesmo, križa mi, braća, gospoja. Ovo je sluga vratarski...
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ne videh nigde tako duguljastu ljusku da je nebo, gde svi vetrovi teku tragom sunčevog i mesečevog hoda. Jesam sluga, a radim šta hoću. Sem Aćima, niko mi ne zapoveda, a njegova vola moj je povodnik.
i oficira, pobegao sa streljanja i sklonio se kod radikala, u kraj u kojem ga niko ne poznaje, i postao ,,bajagi sluga''. Obrenovićevci šapuću da sam špijun Petra Karađorđevića, pa me često tuže naprednjačkim kapetanima.
I ovaj se može preseliti u moj krevet! I njegov deda, Luka, bio je sluga. Gazdu mu, Vasilija, ubili Turci. Četrdeset prve večeri Luka se preseli u njegovu postelju.
Misliš, neće da dođe? Aćim očima pita Mijata i stoji pred njim zamišljen, bojeći se da sluga ne potvrdi ono u šta i sam mora da veruje.
A Moj otac bio je vodeničar i sluga. Listić na kolovozu. Luka Došljak...“ „Aćime, veruj samo sebi, i to kad si sam. Sinovi treba da te se plaše i pomalo
Hrčeš... Majka i Bog kaznili me tobom. Zašto si me tukao? Zato što sam ti sluga u kući, što više radim i gore živim od svih nadničara. Koliko sam hlebova namesila i ljudi nahranila.
„Tvoj deda do kraja života ostao sluga i vodeničar. Da ga pamte, razloga nemaju. Ni ti ga ne pamtiš.“ Od mene počinje život naše loze. Ja sam i koren i stablo.
Od Božića ni ja ne spavam. „Prerovci su ga prezirali i ismejavali. Mati je bila domaćin kuće, a on je uvek bio njen sluga i vodeničar. Kao da joj nije bio muž i čoček.“ Setio se razgovora između njegove majke i njene sestre.
Tada je pobegao Aćimu, i te noći postao je sluga. da ubija u zasedama i u gluvo doba pali kuće. Nikad više po svojoj želi.
— Naređeno mi je da te vežem, čiča-Aćime snuždeno reče apsandžija s katancem u rukama. — Oprosti, ja sam državni sluga, moram. Ti ćeš opet biti što si bio. — Vezuj! — viknu Aćim da svi čuju. — Ne boj se, kapetanu te vodim.
Dvor im čuva Mijat, verni sluga. Hoćeš li da ti odgudim pesmu što sam je spevao za večni spomen prerovske pogibije? 3dravlja mi, mnogo je lepša od one
— Ti čitaj svojim pandurima, ženi ako hoćeš, a meni nemoj! Zakone i ovu državu ja sam stvarao, ti si samo sluga. Kad svi moji seljaci budu pušteni na slobodu, onda ja, poslednji, izlazim. Aćim otvori vrata i viknu: — Ej, panduru!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Ta se snaga činila opasna a najviše se otkrivala u njegovom pogledu. Kad je Ljubica pošla za njega, Miloš je bio sluga kod svoga brata a njegov je pogled umeo da bude ne samo ljubazan nego, ponekad, čak i smeran.
Onda je, gotovo neosetno, taj sluga postao neznatan pa znatan vojvoda i, najzad, Gospodar Srbije. Ljubica je postepeno učila da vidi kako smernost sasvim
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Car je toliko sluga namučio i posjekao, ama sve uzalud: neće niko da ukabuli ono što nije učinio. Najposlije car zovne onu istu badžu, pa
Nesretni sluga tako i učini: kad iziđu na jezero, on nađe zgodu pa svome gospodaru dune za vrat iz onoga meščića, a on siromah odmah
Onda se on odmah probudi, pa zapita slugu: — Šta je? Jesu li dolazile? A sluga odgovori da su dolazile i kako su osam pale u jezero, a deveta njemu na konja, i kako ga je grlila i budila.
Kad bude drugi dan ujutru, on se opet opravi sa slugom, sedne na konja, pa sve pored jezera šeće. Sluga opet nađe zgodu te mu dune za vrat iz meščića, a on odmah zaspi kao mrtav.
I tako opet odlete. Tek što one odlete, probudi se carev sin, pa pita slugu: — Jecy li dolazile? A sluga mu odgovori: — Jesu i poručile su ti da ih još i sutra možeš ovde dočekati, pa više nikad ovde neće doći.
Ali opet sluga nekako nađe zgodu te mu dune iz meščića za vrat, a on odmah padne po konju i zaspi. Tek što on zaspi, ali eto ti devet
S otim odlete sve paunice. Kako one odlete, a ca rev se sin probudi, pa zapita slugu: — Jesu li dolazile? A sluga odgovori: — Dolazile su, i ona što je bila pala tebi na konja, rekla mi je da ti kažem da smakneš gornji klin na donji,
Ogledaju ga, car ga miluje, dok jednom sluganu zapovjedi car da ode u vrt i donese zlatnu jabuku. Sluga ode, utrgnu je i donese mu je. On s jabukom u džep, pokloni se i ode, uzjaha na svog konja pa bjež̓ dalje.
Najmlađi se sluga sjeti nečem, te će im reći: — Ne bojte se vi! Kakav svijet? Ja ću njega propiti, pa će nam sve ajluke platiti.
Sjutradan pođe vezirović po svome običaju na mezar očev da čita dovu, a moj ti sluga s ćasom rakije u jagluku odmah te za njim polagačice, da ga ne vidi.
Kad vezirović poče čitati dovu, sjedne sluga blizu njega na jedan mezar, prekrsti noge, odriješi polagačice krajeve od jagluka, pa stane pijuckati rakiju.
Vezirović ga opazi, ali ne htjede bataliti molitve, no ga, pošto sve očita, zapita: — Šta tu radiš? — E, — veli mu sluga — ovo mi je babov mezar, pa gledam baba kako mi lijepo sjedi u dženetu uz pejgambera. — Čuj!
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Ali niko ne radi toliko koliko srpski vo. On je svuda najverniji i najvažniji sluga srpskog seljaka, a naj više u Banatu On poore sve njive u proleće, on preveze sazrelo žito sa dalekih plodnih pola na
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Ono je samo... —Da ča je oni vaš mladi? — rasrdi se Žižica. —Oni mu ni dostojan bit ni sluga!... 'Ajmo ća! Oba se uzrujaše i digoše sa stolšde. Diže se i župnik. —Pijte! — miri ih, i toči vino u čaše. —Neka!
Jutros se živo namoliše kad nalegoše na župničku kuću, dok im fratarski sluga dozvoli da se napiju hladne, bistre vode iz čaturnje.
Čekaše dugo dok je sluga donio ključ od župnika, a veli im: — Jedva mi ga fra—Jure dade. Ljuti se. Kaže da nemate prava na vodu nego samo u
Lutao je po varoši, zapitkivao, ali je ne mogaše naći. A u tome ga i seminariski sluga, jaki Zagorac u mrsnim haljinama, spreči i silom ga odvede u seminarij. Opet bude kažnjen glađu pod pretnjom izgona.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
i već se vidi velika osvetljena soba a kroz drvene rešetke promicanje senki; prelaze kućni prag i u predsoblju im sluga iznad glava drži upaljenu sveću da bi u mraku osvetlio stepenice; najzad, otvaraju se poslednja vrata a gologlav teča -
Zanimljivo je da su uz braću Isakoviče takođe po analogiji date njihove sluge. Tako je Vukov sluga Arkadije prikazan kao pust i svojeglav vojnik, koji je pred sam juriš preko Rajne ludo poginuo u pijanom stanju.
Na drugoj strani Aranđelov sluga Ananije jedna je podmukla, lukava tvrdica poput gazde. Čak i svoju najmlađu ćerku potajno, i iz interesa, nudi prvo
Tako se u šestoj glavi, na primer, prikazuje kako je na obali Rajne, pred nastup, gotovo slučajno poginuo Isakovičev sluga Arkadije.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Vrati li ti toj stari poturski pes? — Vratio mi je sve. I pare i konja. Sam je došao kod mene da broji pare, a njegov sluga je doneo punu tepsiju baklave. — A što ti reče najzad? Misli ubavo, pa da mi kažeš! — Reče mi: „Bog turska duša“...
— I večeru, pobratime!.. I to dobru!.. No prije svega ja sam pop i Srbin, a ti domaćin i sluga odžaka i obraza: rakije odmah da povratim dušu!.. — Koliko hoćeš samo da siđemo dole u kuću.
Vičemo da nam se otvori. Brzo prilazi jedan seljak, jamačno sluga a ne čuvar, neki stariji Kosovac, koji svakako nije nikad pušku ni prstom pipnuo.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
I na tvome bledom čelu Oblaci se neki mute. Daj ti, Bože, dobru sreću — Al’ meni se teško diše. Ruzmarine sluga deli, A ruzmarin ne miriše. Daj ti, Bože, dobru sreću! — Ali kolo ne hvata se.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Je l’ tako, gospodična? U Vršcu, 1830. Vaš sluga, Sočinitelj DODATAK Djelo ovo, kao što se gore vidi, sočinjeno je bilo godine 1830, taki posle Laže i paralaže; no iz
Miljković, Branko - PESME
ANĐEO 77 O ANĐELU NA ZIDU 78 ARILjSKI ANĐEO 79 UTVA ZLATOKRILA 95 FRULA 96 GOJKOVICA 97 ZOVA 98 BOLANI DOJČIN 99 SLUGA MILUTIN 100 UTVA 101 TAMNI VILAJET 102 RAVIJOJLA 103 KOLO 104 DODOLE 105 RASKOVNIK 106 POHVALE 107 POHVALA
straha jer nema Pepela već samo plamen koji spava U kamenu mutnom što potajno sprema Izlazak sunca iznad mrtvih glava. SLUGA MILUTIN Poslednju svetlost sablasti prate i bilje... Upotrebljiv samo u snu, svet nas vara!
Petrović, Rastko - AFRIKA
I uvek iz rasa u kojima muslimanstvo nije moglo pustiti korena: sluga fetišist je pun vrlina, što je već teže reći za crnog muslimana.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
— Ti za to veliš da je nesreća!... Pa kad u letu pâloš zastane, A krvav sluga paše svirepog Na bledu majku upre zenicu: „Il’ podaj ćerku paši čestitom, Il’ gledaj telo svoje utrobe Kako ga
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Mila čuvstva prodaju se — tu već nema zajma —, Zemlja mora sva propasti s ovim običaj'ma. Sluga bi rad bit gospodar, ovaj ište vlasti, A vlastelin da do cara pruža svoje strasti.
Tako sada zbogom, papa, Zbogom, mama i pameti, Nek preda mnom sluga klapa, Da mi tavnu noć prosveti, A vi ćete, her fon Krug, Bit mi noćas verni drug. 1844.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Radoševa, a verenica Stanišina MILKA, njena drugarica MARTA, žena Đuraškova LEONARDO, poslanik venecijanski OMER, sluga Arslan-pašin Prvi, drugi, treći, četvrti i peti CRNOGORAC Prvi, drugi, treći, četvrti i peti SERDAR JEDAN RANjEN
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Sudac: Ko je to?! David: Dobar dan, glavati i velevlažni carski gospodini! Sluga sam prepokorna!... Ama, kakva je ovo kuća đe se ni Bog ne prima? Sudac: jedna! David: Šuti, marvo jedna!
“ i dodô: „Sluga sam prepokorna!“ Taki je danas red, i tako se carskim službenicima odaje čest.“ „Ama, ženo, oklen ti tolika pamet i
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
I kada ona u kujni počne glasno da pita tobož: da li je otišao sluga da otvori dućan (mada je njega ona ista još prvoga probudila i uputila u dućan), Mladen već zna da je to za njega, i
Mladen ne seda, već stoji jednako gledajući kako sluga radi dok ne bi sunce odskočilo i obasjalo red dućana gotovo sve podjednakih, sa podjednako izvučenim krovovima, a
Posle postane viši, tanji, kad počne da izdiže ćepenke, podupire ih, i pošto sluga izneo mangal, da raspali u njemu ćumura, i po tezgama poređao zembile, vreće, i drugo, Mladen ostaje stojeći ispred
Stoji kao da čeka dok sluga, čisteći po dućanu i vetreći ga, ne istera iz njega sav onaj noćni, i vlažan, zemljiv, kiseo zadah od espapa, soli,
U magazi sluga radi, dovodi u red daske, krupe soli, poluge, kože. Mladen obično zagleda tevter, beleži veresiju, računa.
Baba Stana siđe i priđe kući. Za njom je nosio sluga bošču. Pred nju iziđe čak i sama gledarica. Omanja, suva, u suroj, prostoj odeći seljanke.
bi, kao pre, došla koja komšika da što ište pa, po običaju, njoj se obraćala, ona je otpravljala kod snahe, sluškinja, sluga, tamo u kući, koji su radili po njoj: — Idi tamo!
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Tri godine sluga nije mogao učiniti ništa. Onda mu jedan stari pastir objasni da njegova slabost dolazi od c. l., i pouči ga da jede
l., i pouči ga da jede samo hleb, a c. l. da ostavlja u neko šuplje drvo. Sluga posluša. Posle nekoliko dana drvo se osuši, a idućeg Đurđevdana sluga prebaci svu stoku i tako je dobije (narodna
l. da ostavlja u neko šuplje drvo. Sluga posluša. Posle nekoliko dana drvo se osuši, a idućeg Đurđevdana sluga prebaci svu stoku i tako je dobije (narodna priča, SEZ, 48, 55). ČEŠLjIKA Kardendіѕtel (dіpѕacuѕ ‹ѕіlveѕter›).
Ćipiko, Ivo - Pauci
Pa stade, u dvoumici bi li ušao. Ali odnekud nadođe župnikov sluga i veli mu: — Što ti, Rade, tu čekaš? — i nasmija se na nj. Rade se trže, i, stideći se, povrati se kući.
— i nasmija se na nj. Rade se trže, i, stideći se, povrati se kući. A sluga odmah javi popu Vrani, da je, taman kod kućnih vrata Markovih, vidio Radu i upitao ga što ondje radi; on ne odgovori,
— opazi pop Vrane. —Ne treba da se on vrza oko nje... Ona za njim pristaje gdje hoćeš, — uvjerava sluga. — Ne budali, svijet više govori nego je... i mene potvaraju s njome, a pravedna je.. .
A sluga, podučen, izlazi iz kuće. Ali Maša pođe za njim i, na polasku, glasno pozdravlja popa i umiljato se smije... Tpehe nedjelj
Pop—Vrani žuri se, ogladnio je; i sluga Ivo već na sto nosi. — Došao si, — veli mu i ublijedi od uzbuđenja. —Živine! Mogao si čekati, pa po kršćanski uraditi..
Pa kad popovi prijatelji iz grada brzonjaviše o uspjehu, popov sluga zaslavi u oba zvona na crkvi, taman kao ono neke godine kad se pomoliše na poslednjemu savijutku biskupske kočije što
Bacajući za poslednji put kamen, čobanče se rasrdi i veli: — Ne bi bog! Pop—Vranin sluga ljuti se što opet kaluđer odnese barjak, a snažni fra Joso neće da se već umeće kad vidi da ne može prebaciti.
— Vrijeme je da se odlazi! — opazi gazda Jovo, razdrijemavši se; bio se naslonio glavom na trpezu i zakunjao. Sluga kupi sijeno ispod konja i meće im zobnice, da su bješnji; kaluđerovoj bedeviji tek pregršt sasu; misli: uteče joj
— i tu ga stade prava vika. Ivo htjede izići, nu toga časa dođe majka u dućan. — Je li doša sluga? — okrenu se naglo k ženi. —Još nije, ča ćeš? —umiljava se žena. — Ma ča čini, grom ga ubija!...
Sit sam te... Dpđi učinit' konat, pa put pod noge! Ma odmah sad! — nastavi žešće. — Gospodar ste! — otsiječe sluga. A gospodar pođe u dućan i prevrtaše po knjizi.
— otsiječe sluga. A gospodar pođe u dućan i prevrtaše po knjizi. Domalo, pošto namiri živinu, dođe i sluga i zastade nasred dućana, iščekujući gospodarevu riječ.
— Ča bališ!... U sve, simo i tamo, osam; a to ti odbijem, kako je i pravo... — Pa dobro! — potvrdi i sluga. On sračuna i predade mu novac. Sluga prebroji i nađe da je u redu, te htjede da iziđe. — Čekaj! E, da!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Eto, došao je ovde tvoj sluga Dorotej, kao da si ga sam poslao. I učinio je da se u mnoge vrati plamičak vere, mala svetla tačkica što šeta zenicom
Znam da si ti u toj svetlosti, seme tvoje protiv beznađa, protiv greha. Prohor, drugi tvoj sluga, prigovara mi kako sam od tvoga hrama načinio stecište svakojakog truleža i otpadaka. Oprosti mu, Bože, jer ne razume.
Srećom niko i ne obraća pažnju na mene, osim što mi jedan sluga tri puta dnevno donosi obrok i iznosi čabrić. Svi su se užurbali, po celi dan se muvaju po dvorištu, galame, jedni
(To je on, verni i odani sluga što je onda našao mladog monaha.) Na veliko razočaranje mnogih, o dragocenom lepojku nije se ništa moglo saznati sve
Čoveka koji je otrgao iz ruku smrti gospodara, strela, kao šumsku divljač, njegov sluga. Oholost koja ne poznaje obzire. Sirovost, krvožednost, divljaštvo. Svetina: Dadara je gađao svoga suparnika.
Bila je potrebna samo mala neznatna nit pa da iskaz obrnu u suprotno: u Makarija je ušao Satanin sluga. Na moju sreću ta nit nikada nije prekoračena i ja sam za njih ostao sveti čovek za koga su imali samo reči divljenja.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Njega ne mogu otuđiti, sve kada bih to i hteo. Zato ne mogu osiromašiti. A ne mogu ni postati ičiji sluga. Moju imovinu zaštićavaju zakoni nauke, a moju nezavisnost - zakon našeg Univerziteta.
Stanković, Borisav - TAŠANA
U veče, u mojoj ćeliji, sâm ja, preda mnom tvoje jelo, čaša tvoga najboljeg vina. Moj sluga, klisar, pred vratima, uzdisao bi željno i zavidno, što on nema toliko jelo i piće, dok ja ovamo od svega toga ne bih
Ama, da se ne opiješ, zašto će poručaš ćuteci, dor mrtaf ne staneš! SLUGA (zabezeknut): A, be gazdo, do sag nesam služija ni gazde u kafani, a dekmol begovi.
SAROŠ (Ciganima): Zauzimajte tamo mesta! (Kafedžiji): Donesi im rakije. Ulaze begovi. Ispred svakog sluga, osvetljavajući mu put, nosi fenjer.
Iza njih naziru se takođe nove štale i ambarovi, od dasaka i pokriveni novim crepovima. Jutro. Dvorište čisti sluga Jovan. Rije lopatom blato. Ispred češme izbacuje šljunak i raščišćava prolaz bari.
I ne može se više. Ovo nije jedna i dve godine, nego ko zna koliko će biti. Hajde što ja, kao sluga, porad hleba, moram ovde služiti, i na njega, Paraputu, paziti, ali kako ona može?
(Sluzi): Idi! Šta stojiš? Idi, nađi ga, dovedi, da se ne izgubi ili se gde ne uvali u blato. SLUGA (odlazi). TAŠANA (uzima metlu, đubrovnik i polako, pogureno ulazi u Paraputino sopče. Čisti ga. Odnosi đubre i baca.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Tu negde na ivici, tvrde ljudi, sahranjen je bio ljubimac sluga gos-Tošin, baštovan i avlijar Ljuba, svedok nesreće na salašu, i, govorilo se, možda i učesnik u zločinu, ali docnije,
Izgrdim momka, onog pustog kockara Milana, koga bi trebalo i da izbijem, ali mi odjedared dođe žao što je sluga, i okrenem se i šmrkam.
Gubim strplenje i volju za rad. Ponekad mislim: prsnuću... A glava me svaki čas boli... Čini mi se, duše mi, da sam sluga, ili bolje da kažem, rob. Rob imanja. Izgiboh zbog onih njivetina za koje se nisam rodila, i koje ne znam čije će biti!
Stanovnici, „kućeposednici” i ostali, puka sirotinja, onovremenska potišena sirotinja: nadničar, sluga, kočijaš, vešerka, ovde-onde zanatlija s radionicom u ćošku kujne, zanatlija za preko nužne opravke obuće, odela,
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
aprilija 1832. vsenižajši sluga Sočinitelj s.r. ČASTICA PRVA VSTUPLENIJE Čitatelji, dosta sam vas s žalosni romani mučio, dosta ste morali jecati
Šantić, Aleksa - PESME
I dokle rano sviće doba, Mi ga ispraćamo, i mahalom starom Pred njim sluga Jovan krače s džeferdarom, I meni se čini, još ih gledam oba... 1912.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
CARSTVA SRPSKOGA 265 18 TRI DOBRA JUNAKA 270 19 MUSIĆ STEVAN 271 20 CARICA MILICA I VLADETA VOJVODA 279 21 SLUGA MILUTIN 282 22 SMRT MILOŠA DRAGILOVIĆA (OBILIĆA) 286 23 KOSOVKA DEVOJKA 290 24 SMRT MAJKE JUGOVIĆA 296 25
U jednoj pesmi on to sam izrikom kaže: Nisam sluga, niti dvorim koga, no u Stambol cara čestitoga, a kod njega ne mislim drugoga dok je moja na ramenu glava.
Vukašin i junačina Momčilo u Ženidbi kralja Vukašina, čestiti i bezazleni Gojko i njegova lukava braća u Zidanju Skadra, sluga Lazar i gospoda Jugovići u Ženidbi kneza Lazara, Uroš koji ćuteći čeka pravdu i tri brata Mrnjavčevića koji se
Evo tih prvobitnih, čisto feudalnih oznaka: prvo, uzoran verni sluga kao odraz zavisnosti sitnije vlastele od krupnije; drugo, ideal života izražen u sili, bogatstvu i plemenitosti (u
Ali da pregledamo redom one tobože prvobitne, čisto feudalne oznake naše epske poezije. Uzoran verni sluga, uošpte uzevši, može da bude odraz zavisnosti sitnije vlastele od krupnije.
Pošto je naveo stihove iz bugarštice koji sadrže Miloševu izjavu o tome da će biti Lazaru sluga i u grobu kao i za života, Kravcov izvodi ovakav zaključak: „To je najjasnije mesto takozvanog „Vassalepen““.
Te ličnosti su knez Lazar i Miloš Obilić. Lazar je sluga kod cara Dušana, takav sluga koji služi vino i gotovi večeru.
Te ličnosti su knez Lazar i Miloš Obilić. Lazar je sluga kod cara Dušana, takav sluga koji služi vino i gotovi večeru. Po svome društvenom položaju on ne može da se oženi sestrom plemenitih Jugovića.
Kad to začu Vukašine kralje, on doziva slugu Desimira: „Desimire, moje čedo drago! Dosad si mi bio vjerna sluga, a odsade moje čedo drago; vataj, sine, konje u intove, i ponesi šest tovara blaga: idi, sine, preko b'jela
Kad to začu sluga Desimire, on uvati konje u intove, i ponese šest tovara blaga; ode sluga preko b'jela sv'jeta, ode tražit dva
Kad to začu sluga Desimire, on uvati konje u intove, i ponese šest tovara blaga; ode sluga preko b'jela sv'jeta, ode tražit dva slična imena.
Traži sluga Stoju i Stojana, traži sluga tri godine dana, al' ne nađe dva slična imena, al' ne nađe Stoje i Stojana; pa se
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Ta valjaše mu gospodar, ili mu ako bio sluga, ko će ga dizati i prenositi tamo, ovamo. Ili ka neka svirala, duduk li — valja joj svirac da je drži i svojom
« I pak mu reče brat: »Jest, onakva za kojuno ti ne znaš, kojuno je tebi sazidao onaj sluga što ga u tamnici držiš.« TIRSKA BLUDNICA U Tirskome gradu je bio neki harmicar imenom Musah i zgodi se jemu biti u
A jedan mu od sluga što je pored njega u tamnici na smrti mu bio, sveštenu onu krv po njemu i po zemlji svu lepo s peškirom otre, izbrisa i
ka i đakon pred pričeštenje na leturgiji, — i to se je zvao poramnik, ako nije arnautska struka bila, čim je Lup sluga krv izatro, te je sva krvava bila); i on to uze i ponjavicu ispod njega što je i ona bila posuta krvlju njegovom.
I sluga, kade to po za povesti im uposlova, ta sveti Dimitrije taki izađe pred njih na sretenje kano k nekim običnim poznancem, c
I sluga također jedva progovori ove reči k njima mešto Dimitrija: »Ako bih ja to, braćo, pre znao, toliko vašega ovde dolaska be
Jerno, žena te draži i na zlo podbada, sin i kći te briži, sluga, sluškinja, momak jedi, vrag naskače, konšija nemiri, drug zavidi, ortak neveri i zanosi, dostaput i sudac preti i
stid i snebivanje obraza opet ukor mi je, od vas častna obraza čijino sam u svojoj mi oficiji na ovo naređeni u slobodi sluga... Pročati de, proročaski pritočnik Isusa Siraha, što ti kaže, kako valja birovima držati se i sud prekidati.
I CARSTVIMA Samac i mlad junak naličan je matoru i nelagodnu starcu, kako što je i bolje vrsni mlad razuman i osvestan sluga, nego li budalast car kojino u glavi nejma domišljenja i rasmatranja u napredak.
Može se to na svetu zdesiti da i iz ropstva čili tuđ sluga na carstvo sedne i zemlja ga dragovoljno prihvati a i iz careva dvora i roda prosjak se nađe.
Budavši pred njim na moljenju nam stojeći, a ni tolika poštenja ne izdajući mu bar koliko sluga svome gospodaru ili oficirom svojim vojištani, ja l' mu na besedi prijatelj prijatelju!
No de tek isto smislite se o tomu da koji god čiji sluga u gospodarski dolap baci svoju ušljivu i izblaćenu ružnu koju izdrtinu halješinu među novo mu čohali i svileno