Upotreba reči sluge u književnim delima

Obradović, Dositej - BASNE

Hiaa!” Trgne se ovi, vikne sluge, spopadnu svi koji motku a koji ajdamak, i izmažu zdravo našega pojača. Naravoučenije Koga k čemu priroda nije

— Papudžija nek ne ide dalje od papuče.“ Megavizos, persiski satrap, dođe k Apelesu gdi ovi izobražavaše. Sluge i oružjenosci njegovi blistahu se u zlatu.

Hedva ga utiša drugi, govoreći mu: „To je ništa, ne boj se!“ Počnu nešto okušaši, kad eto ti u podrum sluge, sluškinje, kad po pečenje, a kad po što drugo, a miševi svaki čas beže strmoglavce kud koji može.

” Naravoučenije Neki novopogospođeni, iliti sluge pri velikoj gospodi, kad vide poštena i boljega od njih čoveka u bedi i u utjesneniju, i oni na njega naskaču.

„Λάμβανε βουλήν ή και παρ΄ οικέτον ευϕρονέοντος ταύτ΄αγορεύω: Primaj sovjet i od sluge blagorazumnoga”. „Yμίν γαρ ϕίλα ϕρονέων: Vami bo blagoželaja ovo govorim.

Tuđi pas, uzuajući se u svoga prijatelja, pođe i uljeze s njim u kujnu, i počne tuda veseo špacirati, mašući repom. Sluge, videći nepoznatu psinu, ščepaju ga za rep i za noge, pak s njim kroz pendžer.

Kažu ovi da su sluge gospodara njive tu bili, i videći da je žito sazrelo, otišli su po srpove, i doći će žeti; zato da se beži kud se pre

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Popnite se u gornje odaje! Popnite se u gostinsku sobu, sa Dunavom u svim prozorima! Podviknite sluge i sluškinje!

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

— a vi me za nos vučete... Savka i mati joj đipiše poplašene sa stolice. — Vucite toga napolje! — viknu Nikola na sluge. — Mene napolje? Sram vas bilo... — dreknu Pupavac već očajnički... — Ja toliko potrošio!... To je moja devojka!...

— Te igle... te haljine... sve je to moje!... — diči Pupavac iz petnih žila. Savka udari u plač. Mati u dreku. Sluge se skleptaše. Pupavac se dere što ga grlo donosi i grdi najgrđe. Dotrčaše komšije, žene, šegrti, panduri...

ukarariti — tačno odmeriti ili uravnotežiti, udesiti, ugoditi umaija — vrsta prostog platna usopši rabi — pomrle sluge božje utuviti — zapamtiti faliti — desilo se zlo fras — nesvest od straha ili iznenađena frliti — baciti

Dučić, Jovan - PESME

Naša zvezda slave sad i dalje cveta: Pre svačiji sužnji neg ičije sluge. Nosi mora krvi da ih ne pokradu, Nosi, reko srpska, krv nevinih žrtvi: Radosne pobede heroji nam dadu, Ali

Kuda su prošli svi trofeji S vojskama tvojim smelima, Sad stoje sluge i lakeji Svi s oborenim čelima. Za tvoju Slavu, svetli Care, Care nad trima morima!

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

ujutru sanovnik (gospoja Sida je uvek krišom od pope metala u veče sanovnik pod jastuk), a ono i za »kuglanje« i za »sluge i sluškinje« stoji jedno isto, veli: znači da će te posjetiti neko izdaleka i da ćeš imati gostiju.

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

poštapajući se, u praznična odela, sa svećama, zajedno sa obudovljenim snahama i kćerima idu napred, a iza njih nose sluge spremljena jela, piće. I to toliko, kao da će na groblju da godinuju. Cela kuća se iznosi.

Cela kuća se iznosi. A još, pored toga, opet, svaki čas zastajkuju, osvrću se i vraćaju sluge da od kuće još štogod ponesu što su one zaboravile, a sad se, usput setile (a naročito je to ono što je pokojni za

Dok je bio dečko niko za nj nije znao ni da postoji. Slušao tamo sluge gazdine te ga oni trpeli da spava u štalama među konje i bivole i davali mu od svoje hrane što je preostajalo i tako on

natrag kući, uleće u kapiju i da juri po dvorištu, bašti, jednako bacajući sa sebe odelo i drečeći besno da se čak i sluge sklanjale od njega... Onda se zna da će tada stara hadžika izići.

Čim uđe u čaršiju, sluge, šegrti iz pojedinih dućana kao nekog svog davnašnjeg poznanika dočekuju ga. Zivkaju, šale se, dajući mu duvan i

I tako nepomičan, bled, samo leži. U kući odvojili mu čitavo odeljenje, sobe, dali mu sluge i sluškinje koji su imali samo njega da dvore, čuvaju.

A kad izvara sluge i iskrade se od njih, onda pojuri kao sumanut i beži. Juri onako bled, u košulji, po ulicama, čaršiji te se od njega svet

A to ga snalazi u noćima s jakom mesečinom. I kad bi ga posle sluge negde tamo u kraj varoši ili u kakvom jendeku, njivi, našli palog, i onda poneli kući.

I onda, ne znajući od besa i muke šta da čini, odlazio bi u njegovo odelenje. Sluge bi se tada sklanjale. On bi ušao k njemu i kad bi ga, ma presvučenog, no još umrljan zemljom kako je jurio po čaršiji,

— Počne brat da ga hrabri i uverava. Pa od muka, jada, gledajući ga takvog, zaplače se nad njim. Sluge se tad još više uklanjaju jer znaju da ako on, gazda im, po njihovoj blizini, oseti da su mogli oni da čuju kako je on

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

i ništavni ljudi, koji se tako boje rata i koji još sutra mogu postati moji ponizni ordonansi i posilni, moje ponizne sluge. I taj rat, mora se priznati, ima svoje do bre strane.

Afrika

Čim su me pozvali, ja sam ih ostavio njinom razgovoru koji me više nije zanimao. Crnci i sluge već uveliko spavaju po uglovima pletene prostorije u kojoj ležim.

Dok večeramo u Manu oni su blizu u kutu iza mene. Odsedamo u bengalou trgovca Jorka, koji je na putu, ali čije sluge znaju da su moji saputnici Jorkovi prijatelji, te im otvaraju sve prostorije.

i prijatelji se čak mogu i poslužiti njima, ili im bar ne ukazivati nikakvu pažnju ako neće, Švajcarac zahteva da je sluge probude i premeste na kakvo drugo mesto.

One nasrću pijane od užasa i radosti, na nage urođenike koji su u krugu oko njih, na moje sluge, i sa prezanjem dodiruju se samo mojih davno izgužvanih i uprljanih čakširu.

Tako odlazimo u puste kolibe koje su određene za putnike, crne ili retko bele, koje zadesi naš udes. Dok sluge razapinju postelje i komarnike, rasklapaju stolove i stolice, mebliraju pokretnom civilizacijom, za jedno veče samo, ovu

Po stepenicama, s jedne i druge strane nas, zakačile su se sluge naše i Mejove. Ostatak sveta je gore iznad nas, na tovaru i na našim stvarima koje su kao kakvo brdo na kamionu.

i ja za sebe, a u onu preko puta ići će Mej sa svojim ocem, sestricom i svojim crncima; u ostale naše sluge. U našoj je takođe toliko prašine, mahovine, insekata, mrtvih zmija i ugaraka, da boj, pre no što razvije postelje i

Zatim ostale sluge i bojevi sa svojim zavežljajima, kuvari, tumači. pazeći da se niko ne odvoji, ne nestane i ne zagubi, i onda N.

Mi smo u kolibi, sastavljenoj iz dva kružna prostora, a sve sluge i nosači u jednoj malo dalje. N. je zaspao odmah, a ja ostajem još nekoliko trenutaka sâm u prednjoj prostoriji

morati napustiti ledenu viski–sodu, pošto želim da u kampmanu, ili „bifeu“, ako ga u Bobou ima, rastovarim svoje sluge i stvari.

Kada bih ponova uzimao stalne crne sluge, ja bih ih pre svega birao po rasi. Sve sluge, kao Fontenov Muri, koji su bili rase Baule, Apolonijevci, ili bilo koje

Kada bih ponova uzimao stalne crne sluge, ja bih ih pre svega birao po rasi. Sve sluge, kao Fontenov Muri, koji su bili rase Baule, Apolonijevci, ili bilo koje iz prašume kraj okeana, kudikamo su ostavljali

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

“ Kako ti to na pamet dođe, onda si prošla, nego tako govori kao da si ti gospođa, a oni oko tebe tvoje sluge. A, upravo, tako i jeste, zašto inače ne bi nam se muškarci toliko ulagivali.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

na tom doksatu, u hladovini, u kojoj su visili čitavi grozdovi lanjskih klipova kukuruza i paprika, kao crveni venci. Sluge su, pred čardakom, spremili saćurice pune jestiva i čutura, koje su žene, za Pavla, donele i nakitile, kao da su

Izgledala su mala; igra konjskih nogu, i točkova, bila je brza i sitna, kao igračka, ali su se bližila. Dok su sluge Isakoviča počele da pripremaju prtljag, koji je bio donet za Pavla, Petar je, zagledan u daljinu, dovikivao brata: „Ej,

“ Đurđe je, međutim, bio potrčao da donese tronožac, koji su mu sluge dodale, da Pavle sedne. Žene su bile stale kao skamenjene, kad videše, kako čoveka lepog, snažnog, vode, kao da su mu

On je bio upisao i sebe, i ženu, i decu, šestoro, i svoje sluge i konjušare i sto sedamdeset tri seratlije, na spisak, za odselitsja u Rosiju, ali o tome nije razgovarao, u društvu.

Kad stiže na proplanak, otkud behu pošli u šetnju, vide da sluge gase vatre, koje behu naložili, i spremaju kola i prežu konje.

Isakoviči su tada već bili doznali da će slavonsku landmiliciju da raspuste, i otpuste, kao što su se sluge otpuštale, pa im nije bilo do igre.

Svet je bio istrčao, posle, u prašinu, na ulicu, gde je Stritceski stajao i širio ruke, kao raspeće, a vikao na sluge, da pred kola iskaču, ali sve je bilo uzalud.

Veli, sva Mahala zna, ceo svet zna, da ta jadnica živi u kućerku njegovog, starog sluge, Ananija. Nije on, Trifun, nikad sramotio ime Isakoviča, pa neće ni sad, posle toliko rana i nesreća.

Pošao je bio pognute glave, do kućerka Trifunovog sluge, Ananija. Sve se živo od njega, kao razbeža. A kad je zakucao, njegova senka, na vratima, zacrnela se tolika, koliku je

Kapamadžija je bio osiromašio, otkad je bio obudovio, ali su njegove stare sluge ostale sa njim u kući, u štali, i orali mu i sejali zemlju koju je bio sačuvao.

Kad su sluge traktira prislonile merdevine, da sa kola skinu veći prtljag kapetanov, Isakovič im reče da ga nema. Imao je svega

Pavle je zapamtio i lice u te sluge, debelo, krivih ušiju, sitnih, crnih, prasećih, očiju, sa obrazima, koji su kao slanine, visili.

Teodosije - ŽITIJA

doma uma mojega nemajući ništa da iznesem na trpezu doličnu vašeg dostojanstva, punu reči anđelske hrane, vas, prave sluge bogatog Vladike i Boga, o oci, podstičem da se molite, reč što znanjem teče i jezik jasan iz neoskudnih njegovih riznica

usliši danas i nas grešne sluge svoje što ti se mole. Daj nam, po tvojoj dobroti, da dobijemo još jedno muško čedo, koje će biti uteha duši našoj i

Rekoše: — Da se ne šali s nama i da se nije ka ocu vratio? A potražiše i monaha koji je bio s njim i ostale njegove sluge; i ni njih ne našavši, govorahu: — Kakav nas je užas snašao? — Kamo se dede gospodin naš?

I svi plakahu i ridahu mnogo i neutešno; roditelji sina, braća brata, sluge gospodara sa krikom dozivahu radi utehe u žalosti, padajući sve više u očajanje, jer ih do bezumlja dovođaše stradanje

Jednom spremivši tople hlebova i natovarivši mazge manastirske, i uzevši uz njih sluge kao saputnike, duboko u noć pođe na put, a sam iđaše bos pred njima, žaleći da nasiti one što po pustinji samotno žive,

i svi koji su došli danas tvoju milost na nama videvši tebe će proslaviti, i nas će poznati da smo i mi tvoje verne sluge, koji se uzdamo u tebe i tebe ljubimo, svoje ostavivši, i za tobom pođosmo.

licem sviju naroda u ovim krajevima, svetlosti na otkrovenje naše, da tobom poznaju da smo i mi istinske tvoje sluge i verni poklonici Trojice i na slavu tvojemu otačastvu naroda tvojega, novog Izrailja.

Bože, Spasitelju moj, poslušaj uzdah moj i prikloni uho tvoje ka moljenju sluge tvojega, pošalji tvoga presvetoga Duha i obnovi mošti raba tvojega, oca mojega.

Da i ovi koji su sa mnom došli sa istoka poznaju da smo i mi na zapadu verne tvoje sluge i istiniti služitelji Trojice, da se i u nas poje ime tvoje sveto.

I nemoj ućutati za nas svojim molitvama na Hristu, ne daj na porugu decu i sluge svoje!“ I odmah uverivši se od Boga rečenim od Duha Svetoga u duši njegovoj: „Spas tvoj sam ja“, — brzo, još za noći,

zapovedio prepodobnom ocu našem Simeonu da Duhom Svetim toči sveto miro iz svojih svetih moštiju, i da nas kao svoje sluge uteši po pređašnjem običaju.

Zatim metnuvši ga u vino, sam i svi koji su s njime blagodareći Boga ispiše ga dobro rastvoreno i studeno. A sluge kraljeve i sviju velmoža, čuvši da je pala množina grada, svi trčahu da ga uzmu i svi koliko im beše potrebno uzimahu.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

I sada su još zanatlije ili rudari. Nekada potpuno potčinjeni muhamedanskim begovima, često njihove odane sluge, danas su deo stanovništva sa vrlo malo preduzimljivog duha i žalosno žive po strani od nacionalnog života.

Usled svega toga je ovde bilo najbogatijih i najsilnijih begova u celom centralnom tipu. Držali su mnoge sluge, najopasnije tipove, koji su izvršavali njihove naredbe.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

- Pravih barona više nema! - rekoh. - Ona je to samo ranije bila, kao i ono kako su sluge trčale ispred šesteroprega da načine mesta za njen prolaz u crkvu, nije izmišljotina.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Dovezu se u dvorac. Tu sluge skidaju goste, pokazuju kud treba ući. Šljahtec uvede goste u salu, napred vodi ispod ruke gospodara Sofru.

Mnoge sluge služe. Jela mešovita, francuska i poljska. Tu je sve jedno za drugim išlo, čorba-bouіllon — pa ovčje meso, ribe biberis

Tu je sad „Ješče Poljska ne zginula” i „Jaci tadi Krakovjanci hlapci”. Dok se peva i svira, sluge menjaju jela i tanjire.

Poznala je po licu Čamčinom da se s profitom vratio. Gospođa Krečar ka Krečara grli, a plače; čula je od sluge kako je bio bolestan, kako su ih lopovi hteli ubiti.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Kiša sitna padala je i, za trenut, u svitanju, video je pse što pojuriše prema njemu, konje i sluge pod dudovima, a na drugom kraju utrine, kod obora, čitavu onu gomilu što se sinoć tu bila razmestila.

velikim, crnim klobukom srebrnih šara i kićanki, što ga beše turio na glavu pri prvom skoku iz sna, on je prenerazio sluge. Pritrčaše mu, ljubeći ga u ruku i privodeći mu konja, koji se propinjao.

A kad se pojavi na vratima, obučen, pa mu sluge privedoše konja, nastade takvo đipanje, kuknjava i dreka, na utrini, pritrčavanje njegovoj ruci, lelekanje i jaukanje žena,

Dok su ga sluge sa jedne strane dizale u sedlo, na konja, koji se vrteo preplašen šarenilom, dotle su dve sluge sa druge strane

Dok su ga sluge sa jedne strane dizale u sedlo, na konja, koji se vrteo preplašen šarenilom, dotle su dve sluge sa druge strane pritezale kolane, da ne otkine uzengije, velikim svojim maljavim rukama, penjući se, stenjući.

Oko staja i obora bio se iskupio svet, da vidi i njegov polazak, a naročito kočije i konje i sluge njegovog brata Aranđela Isakoviča, trgovca poznatog po celom Podunavlju i Potisju, po bogatstvu.

sa polaska vojnika, uspevši se, teško, uzbrdo, ukazaše se, sa druge strane, velika, šarena kola, koja odmah opkoliše sluge. Bilo je već sasvim vidno. Kiša je bila prestala.

Zadrža zato kola kod jednog reda visokih jablanova. Izljubivši zaspalo dete, ostavi ga u kolima, i sluge ga opet popeše na konja.

on je mirno dočekao da pretovare stvari, iz kola na konje, uklonio se da mogu da okrenu kola i, otpustivši bratovljeve sluge, dugo je stajao tako i gledao za kolima što su se vraćala natrag, kroz gustu travuljinu, iz koje su pred konjima

što je ostavio dođe mu kao i da nema, i plač ženin i pogled bratovljev i toplota malog deteta, pomešaše se s maglom. Sluge iza njega behu zaostale malo i on oseti potpunu samoću.

Pred zoru, bio je sanjao o ženi i mislio je na nju i sad, posmatrajući kroz zamagljeno staklo svoga konja kome su sluge prale noge i tanke članke. Ali, setivši se dece, on zajeca poluglasno, pred vojnikom koji ga je oblačio.

Grčevito se držeći za trbuh, klatio se podignut, kao u nesvesti. Kad sluge raskriliše vrata trpezarije i pokazaše sedišta za bogatim stolom, Isakovič se trže i nekom medveđom snagom ustade na

Matavulj, Simo - USKOK

Vi zaboravljate da smo mi predstavnici ćesarskog grada Kotora, a ne roblje, ni vaše sluge! Pa mu okrete leđa i siđe s bedema, te obavijesti građane i savjetova ih da se odmah raziđu.

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

PROVODADžIJA: To se vidi. - A gdi nam je gazda? MATI: Taki će doći. Mlogi poslovi, znate, a mora svud da je sam. Na sluge čovek ne može da osloni. PROVODADžIJA: Bogme bez gazde nema ništa.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

(Priča o Rimljanima) Imućnije seljačke kuće nekad su, za sezonske poslove, uzimale sluge, tzv. najmenike. Evo pesnikovog zapisa o toj vrsti kućnih pomagača, o tome kako se srođavaju sa kućom u kojoj rade:

Sremac, Stevan - PROZA

Tvoj je posao sveti, a mi smo sluge njegovog veličanstva naroda, izvora i utoke; za tvoje je pare sve to sagrađeno, podlogo društvena, a ne za gospo’ske —

Radičević, Branko - PESME

Pa zato se Mustafa podiže, I pokrenu konje i junake, Sve pokrenu što na dvoru bješe, Samo dvije što ostavi sluge. Zaman su mu zborili drugari, Da se prođe, da dvora ne pŷsti: „A eto se za Miluna čulo Da je blizu negdje sa

XII Stiže doma punan praa, A umoran i suviše. Kako stiže, s konja sjaa, Sluge konja privatiše: Odma u dom on zamače, Na dušeka odma pade, Tuna leže, ni se mače, Ode mislit čudne jade.

Već dan i dva njega nema, Sluge s' bune, rano rane, Sva se kuća za njim sprema, Traže sluge na sve strane, Sunce s' rađa, sunce krije, Sve uzalud —

Već dan i dva njega nema, Sluge s' bune, rano rane, Sva se kuća za njim sprema, Traže sluge na sve strane, Sunce s' rađa, sunce krije, Sve uzalud — njega nije.

Ma nikakve na njem' rane, Pa oko njeg' sluge traže, Idu, glede na sve strane; Nigde ništa da im kaže Za junačke teške muke, Od krvničke kakve ruke.

mu veran i ostao, Dok je mogâ poslužio, Pa i život za njeg' dao; Konjic leži — ma de li je, De gospodar njegov mio? Sluge traže, ma ga nije, Kud li im se izgubio? Sunce s' rađa, sunce krije, Gospodara nigde nije.

„Po lekara, po lekara!“ Sluzi plao progovara. „Brže, brže, sedlaj smesta!“ — I iz izbe sluge nesta. Iz nesvesti sad s' probudi. Tamo-amo okom s' čudi! „De je ona, de je mila? Ona s' nije utopila.

“ Pa s' od odra svoga trže, I otuda skočit ćaše, Ma ga sluge zadržaše. I tako je dugo bilo, I buncanje i besnilo; Sada manje, sada gore, Trajalo je blizu zore.

Beše divan, zgodan, gledan, Šta učini časak jedan?! Zgroziše se i zgledaše. Tad se k njojzi sluge daše Da je dignu i probude. Oh manite muke lude!

Gledi dole, gledi, gledi, Pa ne može da s' nagledi. Crne halje, sedi vlasi, Kakvi li je gone časi? Sluge glede, Bože, ko je?

“ I vesele se Milanove sluge, Jer gospodara veseloga vide; Crvena vina tu na stolu boca, Pred svakim stoji čaša napunjena.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Velika soba osvetljena. Kroz široke, s drvenim rešetkama prozore vide se ljudske senke. Sluge i sluškinje trčkaraju, nose i iznose. Tetka mi izišla čak pred kuću.

Njega niti biraju, niti ga ko postavlja. Zna se šta je on — noćnik, koji obilazi varoš, hvata krijumčare, bije pijane sluge i simidžije, kad ih uhvati gde igraju „potapušku“ na novac. Tako celu noć, a nekad svrati i na vesela, slave, proševine.

Č’a Mase uzeo čampare, krši se kao čoček, vije, peva i izvaljuje na skutove ženâ. I sluge došle u sobu, stale iza peći, do vrata. Sve se otkravilo, oslobodilo i samo dahće od smeha, pesme.

tek po koja velika kuća, turska, s kapcima i rešetkama na prozorima... Susreće sluge i decu koja nose meso, pirinač i drugo što po njima šilju iz čaršije svojim kućama muževi, domaćini...

Kostić, Laza - PESME

” Uzdahnô je Minadire, zaneo se, kao da sniva, mrtvog sluge prihvatiše vajaoca Minadira. Prilete mu beli golub, prilete mu Valadila, nije mogla dosta brzo, kako ga je željna bila.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

U isto vrijeme dođoše i sluge iz dvora carskoga i jave caru kako je šćela zmija da njegovu ćerku ujede. Kako to car čuje, odmah otide u dvor pa

Car se prepadne kad vide da ih nestade, pa brže pošlje sluge na sve strane da ih traže, a pošto se sluge vrate i kažu da ih nigde nisu mogli naći, car se razbole i od žalosti umre.

Car se prepadne kad vide da ih nestade, pa brže pošlje sluge na sve strane da ih traže, a pošto se sluge vrate i kažu da ih nigde nisu mogli naći, car se razbole i od žalosti umre.

koji pored nje prođe šta je rodila, i da je car zapovjedio da svako na nju pljune, a ko ne pljune, odmah da ga pogube. Sluge ovako učine, i jadna carica koje od stida koje od bolesti i od zime do malo dana umre.

Sve što car Petar zapovedi to sluge izvrše, te ga zatvore s kćeri u vrlo jaku zazidanu kulu koju sa ranom na tri godine dana napune.

Kad ujutru svane, onda gazda zapovedi da sve pse potuku, samo onoga matoroga psa da ostave. Sluge stanu govoriti: — Zaboga gospodaru, šteta je! A gazda im odgovori: — Što rekoh to da učinite.

Vidi sve onako kako je ostavio, samo mu je otac mnogo ostario a tako i sluge pa i maćeha, a njena se kći razrasla u divnu djevojku.

A oni mu odgovore: — Čini štetu, pa hoćemo da ga ubijemo. Onda on izvadi novčić svojega negdašnjega sluge, pa im pruži da mu dadu mačka. Deca to jedva dočekaju, pa uzmu novčić a trgovcu dadu mačka.

Kad tamo, ali gospodar od galije ima šta i videti: miševi i pacovi trče na sve strane i sluge s batinama stoje te brane da ne natrče na sto. Onda on reče domaćinu: — Zaboga, brate, šta je to?

Kad dođe u Usudove dvore, ima šta i videti: u dvoru kao da je carevina, tu su sluge i sluškinje, sve se užurbalo, a Usud sedi sam za gotovom sofrom pa večera.

Kad je svanulo, pošlje gospodar od dvora svoje sluge da vide ima li ikakva traga od vojnika. Kad sluge otvore dvor, čudom se začude videći vojnika će bezbrižno pijucka i

Kad je svanulo, pošlje gospodar od dvora svoje sluge da vide ima li ikakva traga od vojnika. Kad sluge otvore dvor, čudom se začude videći vojnika će bezbrižno pijucka i sviri.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

KUM: Ili da mu lete tanjiri oko glave. SVETOZAR: No, vtoro, ni ona žena nije dobra, koja po kući lupa, praska, sluge i sluškinju gruva, mužu ne da ni pisnuti, itd. KUM: E, to nije ništa, nego da ste mene zvali, da vam tu točku napišem.

Čovek ima priliku svaki dan smejati se budalaštinama ljudskim. (Pristupi k vratma i smešeći se pazi šta sluge rade.) Kukavci, kako su se zabunili! Ali nije ni čudo kad sluge traže gazdinu pamet. POZORIJE 4.

(Pristupi k vratma i smešeći se pazi šta sluge rade.) Kukavci, kako su se zabunili! Ali nije ni čudo kad sluge traže gazdinu pamet. POZORIJE 4. (ISAJLO I MANOJLO, VRATE SE I PREĐAŠNjI) MANOJLO: Ej naopako!

DOKTOR: Kritike, protiv mene kritike! Ko su to? Dva đubra, čauši koji nisu vredni ni sluge biti pravome čaušu. ŠALjIVAC: A šta piše tu? DOKTOR: Podlost i pakost demoralizirati ljudi koji tuđim duhom dišedu.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

Ne znaš koja je Sretinica, a znate svi da mi š njome oči vadite. STEVAN: Fala bogu, sad je došlo vreme da i gospođe sluge tuku. (Otide.) SULTANA: Uh! (Persidi.) Taki ga zovi da mu jezik mojom rukom iščupam. (Plače.

SRETA: Spavaj jošt, bubo ženska, oćeš da ti najmim sluge da te budu, je li? SULTANA: Šta, trista te vraga odnelo, sad ću ti oči iskopati, ugursuz, i da bi li harsuzine, tko

) SRETA (radeći peva). Čujte, žene, moju pesmu, to vam kaže Sreta Da je žena brzoćudna od sto oka beda. Decu treska, sluge bije, muž siroma ćuti. Dok i njega u budžaku nevolja ne smuti.

SULTANA: Skotino, sad ću ti zube izbiti! Zar me ne poznaješ? (Trifiću.) Lepo ti stoji, napustio si me da me sluge tuku. TRIFIĆ: Draga moja, šta ćeš ti ovde? SULTANA: Ja sam tvoja žena. TRIFIĆ: Ti moja žena nisi!

(Poleti joj, Trifić je zadrži.) TRIFIĆ: Oho, draga moja, treba da znaš da si u tuđoj kući. (Dobro je kad je i sluge ne poznaju, tako će viditi da nije šala, pak se može kako popraviti). SULTANA: Orjati, ja sam u mojoj kući.

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

) MARKO: Šta? MITA (tajno Aleksi): Eto ti tvoja špekulacija! BATIĆ: Svuda sam lopova tražio, i jošt ga jednako moje sluge traže, no badava. A nije mi toliko ni za cenu, kao za to što je spomen Jeličin od pokojne matere.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

Napred ide četa snažnih kopljanika, A za njima sluge s rujnim buktinjama — I mrtvački sanduk. I hor sveštenika Oglašava ponoć svetim molitvama.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Čitav je dan stavljao na prste topaze, a sluge su mozaikom oblagale vazduh, no ubrzo među zverima u vrtu počeše megdani, car više nije imao vremena ni u ogledalu

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

“ Al’ dočuše carevi dvorani, Car ih prati Jovanovoj majki: “Id’te, id’te, sluge i vojvode, Doved’te mi malena Jovana.“ Iskaše ga i danci i noći, Iskaše ga al’ ga mati ne da.

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Naša je sudba urlikom mreti oholo strašno po gorju. Pevati, glasno razapeti, po stenju, kršu i borju: Da je život za sluge čast, i nad veseo gnjili svet vitlati sebe smrti u počast, kao steg krvav i svet. Steg dičan buna i ubica.

Smeh se zaori da sve dovrši, sram se krije iza grobnog plota. A posao sluge dalje da vrši, za svačiju bludnicu, i skota, bog ostavlja, u ritama, čast.

Pijem u slavu puka Banaćana, koji behu verne sluge Bečkog ćesara. U slavu kola Banaćana, što se tu igralo oko stolova na koje su ih bacali i sekli.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

vlasti; on je, seljače i građanine Misilave, suveren, vlast, veličanstvo, — a sve ostalo, sav onaj kalankusur, to su sluge. — Sve ovo izgovori Sreta glasom koji pokazivaše da je gotov da se svađa, pa čak i bije. — Ama, razberi se, učitelju!

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Nevjerne im sluge postadoše i carskom se krvlju okupaše. Velikaši, proklete im duše, na komate razdrobiše carstvo, srpske sile grdno

ONI SE SVI OKO NjEGA U KOLO OKUPI. VIDEĆI VLADIKA PET MARTINOVIĆAH, VUKA BORILOVIĆA I TRI SVOJE SLUGE SVE KRVAVE, POČE IH ZAPITOVATI. VLADIKA DANILO Pričajte mi što je tamo bilo: al' ste vuci ali ste lisice?

Najpriđe ti Božić čestitamo, čestitamo Božić Gori Crnoj! Mi pet bratah pet Martinovićah i tri tvoje sluge najvjernije sa sokolom Borilović-Vukom poklasmo se sinoć sa Turcima.

A VLADIKA ULjEZE U KUĆU I UVELE SA SOBOM PET MARTINOVIĆAH, VUKA BORILOVIĆA; I TRI NjEGOVE SLUGE ZA NjIMA ULEGOŠE. PEKU SE PECIVA, IGRAJU SE MOMČAD SVAKE IGRE I KOLO POJE.

SVAK SKIDA KAPU I SMIJU SE. IGUMAN STEFAN (čita naizust) Vjerne sluge pomjani, Gospodi, vladaoce, ma tvoje robove: nepobjednog mladoga dušana, Obilića, Kastriota Đura, Zrinovića, Ivana,

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

joj se naposletku taj večiti strah, trepet od njega, manula ga i ostavila, da i dalje naređuje, zapoveda i grdi sluge i čivčije, a ona se sva okrenula sinu i jednako njega samo pazi.

kazao, čak, kada bi se ovaj i razboleo, starac nije hteo da siđe da ga vidi, ali ipak da i na njega, kao na ostale, sluge i čivčije, digne ruku — to nije mogao.

Kada bi izlazila i odlazila na čivluke, da nadgleda imanja, išla bi na konju. Sluge, s obe strane držeći ruke na sapima, pratile su je. Ne samo da je pušila, već i oružjem rukovala.

Dolazio bi kući zajedno sa javnim ženskinjem. Tu bi produžavao, a ona bi sama morala da ih dvori, služi. I tada bi sluge brata, već onesveslog od straha, krišom iznosili i sklanjali u komšiluk, da ga ne bi zaklao.

A svi ti ljudi, sluge, koji su tobož donosili te njegove poklone, uvek su dolazili kada Sofka slučajno nije bila kod kuće, te ih ona nije

A zaista, više njihove ulice, kroz kapidžike, iz sporednih ulica, gde nema meteža, već se čuje kako idu žene, starke i sluge ka groblju. Neke prolazeći pored Magde zapitkuju je: — Hajde, Magdo! Ode li i snaška Todora? | — Nije, nije!

A već od starosti, prosutosti ne smeju kćeri i snahe ni da ih dvore, ni da k njima ulaze, već samo sluge, i to muški. Ali, kao da se seti da nije u redu, naročito sada, da o sebi priča, prekide i poče da pita o njemu,

Izgledaće da oni prodaju kuću više njemu za ljubav, da bi ga učinili svojim „čirakom“, vrstom sluge ali njihovim naslednikom, kome se kakvo imanje, kuća, ne prodaje za onoliko koliko košta, za dobit, nego više da mu se,

Sofka vide kako za njima ovamo ispred nje počeše da promiču sluge sa velikim novim bakračima pića, i to punim do vrha, a bez čaša, stakleta, nego sa velikim zemljanim buklijama, kojima

Prolazeći pored kujne ču kako i odande takođe dopire graja, sigurno od slugu. A pored toga, ma da su ga ostale sluge uplašeno zadržavale, zaustavljale, ispade pred nju Arsa. — Snaške, i ja sam, i ja sam... I dalje nije mogao.

Marko opet da izludi. Jednako brani, ne da, a kad primeti da je ko umakao, on sluge da pobije. Sofka, ogrnuta kolijom, ležala je. Nije mogla više da dvori, nudi. Od umora jedva je oči držala otvorene.

Sva mu je utroba jednako krčala i kao da se kidala, pa se sve to srozavalo u pojas. On sam ništa nije video sem sluge Arse ispred sebe.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

ne može da je izvadi iz klade! Brže bolje sjašu sluge i vojvode s konja, ogledaju svi redom objema rukama da izvade sjekiricu iz klade, ali ni jedan je ne može ki pomaći.

Ljudima se ne omrazili, a obraza ne ocrnili. Dušmaninu se pomolili. Naše sluge ne sukratili, naše sirote ne zaboravili, već se za njih molili da ih bog izbavi — luga prostirača i pepela pokrivača.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

“ Onda čovek otide k Solomunovu dvoru. Kad dođe pred dvor, pitaju ga sluge, šta će, a on im kaže, da ide premudrome. Onda ga uzme jedan sluga, te ga uvede u dvor, pa pruži ruku na jedno dijete,

Kad ujutru svane, onda gazda zapovedi da sve pse potuku samo onoga matoroga psa da ostave. Sluge stanu govoriti: „Za Boga, gospodaru, šteta je!” A gazda im odgovori: „Što rekoh to da učinite.

Car se prepadne kad vidi da ih nestade, pa brže pošlje sluge na sve strane da ih traže, a pošto se sluge vrate i kažu da ih nigde nisu mogle naći, car se razboli i od žalosti umre.

Car se prepadne kad vidi da ih nestade, pa brže pošlje sluge na sve strane da ih traže, a pošto se sluge vrate i kažu da ih nigde nisu mogle naći, car se razboli i od žalosti umre.

” A oni mu odgovore: „Čini štetu, pa hoćemo da ga ubijemo.” Onda on izvadi onaj novčić svojega negdašnjega sluge, pa im pruži da mu dadu mačka. Deca to jedva dočekaju, pa uzmu novčić a trgovcu dadu mačka.

Kad tamo, ali gospodar od galije ima šta i videti: miševi i pacovi trče na sve strane i sluge s batinama stoje te brane da ne natrče na sto. Onda on reče domaćinu: „Za Boga, | brate, šta je to?

” Na to se ona skloni pa pođe k paru. Kad dođe u carev dvor, sluge je ne htenu odmah pustiti pred cara, a ona se stane moliti i tako je jedva puste.

Kad dođe u Usudove dvore, ima šta i videti: u dvoru kao da je carevina, tu su sluge i sluškinje, sve se užurbalo, a Usud sedi sam za gotovom sofrom pa večera.

Car po smrti ženinoj pošlje sluge po onome gradu da obiduju sve đevojke hoće li kojoj oni prsten dobro ići, ali kad u gradu ne nađoše, posla ih po

ići, ali kad u gradu ne nađoše, posla ih po bijelome svijetu da traže eda bi se po sreći koja našla, ali sve zaludu. Sluge se vrnuše nakom toliko sile vremena i kažu caru da u svijetu đevojke ne nađoše kojoj ne bi ili prevelik ili preuzak

Kad šćer ovo dočuje, uzme očinu sablju te sama sebe lijevu ruku osiječe, a desnu u ognju izgori. U jutru sluge pripravljaju svadbu, a jedan od njih dokaže caru kako mu je vidio šćer bez ruka.

Kad viđeše sluge, svi se od straha i od čuda prepadoše i pobjegoše kazujući caru, dok i sam car viđe, i brže bolje opet za bajalicu, a

Sveti Sava - SABRANA DELA

“ Zapovedaše mu da se o crkvama brine i o onima koji služe u njima, svetitelje u slast da sluša i crkvene sluge, i jereje da poštuje, i nad crnoriscima da bdi, „da bi se molili za tebe, i da ni u čemu ne budeš zazoran pred Bogom i

napisan, sažalih se pomislivši na svoje neznanje pošto ne znadoh dobro grčki, ali se ipak ubojah bede onoga lenoga sluge koji sakri talanat, i požurih se Božijom blagodaću, koliko mi moć dostiže, izložih ga i predadoh vama istinitim

Stanković, Borisav - JOVČA

mlada Ciganka, s Vaskinim očima JEDAN DEČKO CIGANI, SVIRAČI: varoški (s ćemanima) i seoski (zurlaši, bubnjari) DECA, SLUGE, PRIJATELjI Događa se u Vranju, osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka.

VASKA (otkriva u tom govoru Mladenovom osećanja ne obične vernosti i pokornosti jednog sluge nego osećanja probuđene muškosti, ko zna od kad si lom zatajavane, u nju zaljubljenog čoveka koga, kao takvog, nije dosad

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

istine, poštenoga mišljenja i mudrovanja kako slatkim maternjim mlekom da napojavaju, zlonaravne, stroptive i zlogovorljive sluge i sluškinje i svako zlo društvo od nji[h] da udaljavaju.

Gospodari, gospođe, lokaj, sluge — sve se to počne jednim grlom smijati; a što je jošt najsmešnije bilo, Janja Grk, sedeći baš do Malenice, u isto vreme

Kočijaš naš, kad dođe da se pogodimo, ja sam mislio da je gospodar koji sluge svoje s kolesama šalje; tako lepo bijaše obučen. A kad pođemo, međer on isti s perukom.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Viganj je bio na njekoliko koraka odatle. Najzad otidoše u novu mađupnicu. Njekada su sluge jele u manastiru, ali prije desetak godina fratri sagradiše za naličjem manastirskim kuću za mlađe.

A kad još Čimavica zaiska i dobi dopust da ode doma na njeko vrijeme, onda se strah useli u sve sluge pa dohvati i fra-Brnu.

(Pokaza mu rukom put nove mađupnice, otkuda se čula velika graja.) Niko to od fratara ne sluti, a sluge nas ne smiju odati, jer im nije u interesu. Dakle, u pamet se!...

— Baš dobro, i lipo, i bratski, i kako baš triba! — poče sladiti Trtak. — Mi smo svi sluge svetoga Vrane. Ono, da rečemo, nismo svi jednaki, jer ni prsti na ruci nisu jednaki; niko je misnik, niko dijak, niko

— nastavi Trtak. — Za zdravlje ovi vridni dijaka i njiove lipe mladosti. Bog im daj da dožive ono za čim iđu! Sluge poustajaše i skidoše kape.

Tako je trajalo do ustavaka mesojeđa, koje te godine bijahu u polovini marta. Toga dana uveče skupljale bi se i sluge u staroj mađupnici, u manastiru, i slobodno se bješe i đacima proveseliti.

— Ajdemo i mi, kad je vako lipo vrime! — reče gvardijan, pak odšetaše svi, i đaci za njima. Tamo se okupile sluge, svaki omrčen pomalo, a Bukar sav crn, kao Arapin; oko vrata mu objesili vijenac luka, a za pas mu tisnuli vatralj.

Kulaš prinjuši zob, pak poče valjati očima od jednoga do drugoga. Sluge, misleći da je već zgoda, povukoše konop za krajeve, ali konj ugrabi prije, te se prope odigavši Bukara, pak se,

Pa onda pobjesni, te se i fratri i sluge odmakoše. — Drži, Grgo, drži! Bukar vuče što igda može, tako da mu je oglav dlane prežuljio, pa najzad potrča uza nj

Konj i Bukar proletješe ispred kuća, pak saviše duž rijeke. Fratri, đaci i sluge prepriječiše između vignja i mađupnice, te stadoše prema vodi. Sad vidješe drugo čudo.

Šest tvrdi pleta! — viknu Srdarina. — Čuješ! Šest tvrdi pleta! Ajd! ajd! — pa ga odgurkaše pred mađupnicu, gdje sluge izvaljaše jednu bačvu, otprilike petnaestaču, i uvališe ga u nju. — Daklenka: op! — viknu Dundak. Bukar promoli glavu.

Iz crkve sluge pođoše u staru mađupnicu, gdje im Balegan bješe spremio masnu večeru i vina izobila. — Tako je bivalo tri ili četiri

Ćosić, Dobrica - KORENI

Malo desno, soba za Vukašina. Onoga što se čeka, a ne dolazi. Ne krijem: selaka se klonim i lomim guste veđe na. sluge i nadničare.

Sačekaće dan. Htede strah da poveri Toli, ču njegovo zviždukanje, pa glasno reče: — Rađaš gazdama sluge! — Rodiće se dete koje će da plače, pa posle da se smeje i igra sa mnom.

Zašto ga Mijat nije večeras dočekao? Sigurno je odlunjao kod neke udovice. Brzo napipa vrata sobice za sluge. Na uskom krevetu nađe mu glavu i povuče ga za kosu. I ovaj se može preseliti u moj krevet!

Sve sanke na svetu isto škripe. Kao u Gogoljevim pričama. Zima je, beda, konji zaudaraju na balegu i kiseo znoj. Sluge su dobro timarile, ne, još kako su zaudarali i Aćimovi konji...

Ti si muško. — Sve da mu dam?... Pa sve ću mu i dati! Moram sve da mu dam. Ti ćeš da rasturiš na braću i sluge! — Zašto da rasturim?... — šapnu ona i ustade.

— Jesam! U životu nemam ništa sem dukata i muke. Kome ću dukate? Za koga sam se mučio? U ovoj kućerini žive miševi, sluge, dukati, ti, moja nesreća... I ja... kamen, suv, ništa...

Meni si rodio slugu!“ Tebi, Đorđe Katiću, ja nisam rodio slugu. Nisi morao to da mi kažeš. Neće oni biti tvoje sluge. Jok. Svet je širok. Srbija će biti mala mojim sinovima. Popi nekoliko krupnih gutljaja rakije i vrati se do korita.

Zbog tebe, nesrećnica, pati. Ukleo si je. Osušio se, jalovak si. Ne rađam ja tebi sluge. Pet sinova imam. Ej, pet! Jednoga ti ne dam za celo imanje.

Kradu, raznose, Morava oburvava. Ovo imanje nema domaćina. Aćim ni o čemu ne vodi računa. Simka ne izlazi iz dvorišta, sluge se pogojile oD ležanja i nerada. A on ne može svuda da stigne. On juri vetar i muči konje.

Samo je njemu ne da Bog. U mraku jedan drugome nisu videli lice. Ispod kace, jureći se, zacijukaše miševi. I oni sluge na pustoš.

Nikad se nisi poigrao sa mnom. Ni poželeo srećan put.“ „Šta ti to govoriš?“ „Gonio si me da radim više nego sluge. I Tola Dačić lepšu je mladost imao od mene. Ni po odelu se nisam razlikovao od slugu. Dedi Luki lakše je bilo.

Kuda će? I sluge spavaju, i sluge su noćas mirno spavale! Jedva je podigao oči, prijalo mu je kad se naslonio na konjske slabine; dugo

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

Dva vojvode, vjerne moje sluge! huče strašno adski uragani, a vulkanska mračna grla ječe, riču grdna tartarska strašila, zveče lanci s jarošću

Nemilosno vjerne sluge neba hulitelje svoga tvorca gone, zlo ćeraju s svijetloga dana u kipeće bezdne tartarove, na nebesnu dognaše

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Ja sam izvlačio, a oni su se izvlačili, i sinove izvlačili i sluge izvlačili; i sad svi bolji od mene, pošteniji od mene, pametniji od mene.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Đorđe obiđe vrt, razgleda povrće, pa ode na svinjac. Sluge zorom odoše na posao, a u kući ostadoše žene da reduju. Kad bi oko maloga ručka, vratiše se Đorđe i Miloš zajedno, pa

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Kad ujutru svane, onda gazda zapovedi da sve pse potuku, samo onoga matoroga psa da ostave. Sluge stanu govoriti: — 3aboga, gospodaru, šteta je! A gazda im odgovori: — Što rekoh, to da učinite.

Tu se oni rahat učiniše, a kad ujutru svanu, on neće da ide, te ga sluge pripoznaše i javiše caru. Car odmah uze sobom dva dželata, pa dođe da ih oboje pogubi.

U isto vrijeme dođoše i sluge iz dvora carskoga i jave caru kako je šćela zmija da njegovu ćerku ujede. Kako to car čuje, odmah otide u dvor pa

Ti odveži konja, ništa se ne boj, onda skini onu rđavu ormu pa metni na konja, a one zlatne nikako ne diraj, jer će se sluge probuditi, uhvatiti će te, i ti si, pobratime, propao.

— Ha, ovako ću! — reče. — Ja ću skočiti na konja i očas skinuti zlatnu ormu, pa bjež̓! Dok se sluge probude, ja ću s mojom lijom i s konjem već biti daleko. Što mislio, to učinio.

Što mislio, to učinio. 3ačas uzjahao na konja, i samo što prihvati za zlatnu ormu, zvonce zvekne, sluge se probude, skoče, uhvate ga, pa s njim pred cara.

E, šta će, jadnik, i ovome caru kaza sve što je bilo, i kako su ga sluge uhvatile, i do njega dovele. Caru se dopalo njegovo pričanje, oprosti mu život, i reče: — Idi četvrtome caru, u njega je

I bi mu vrlo milo, te dok bi o dlan udario, već mu sluge opremiše zlaćanoga konja i na njemu sva oprema od suvoga zlata. Momak ga uze u ruku, zajaše ga i ode od cara.

Čudi se car ljepoti jabukinoj, a drago mu što je došao do nje. Kad ne bi dugo, ali sluge careve nose veliki trs i dadu mu ga. On se zahvali caru na trsu, ode do konja svog, uzjaha ga, i ode s curom dalje.

Svaki mu je dan išao na mezar i dovu učio. u vezira su bile još tri sluge, koje je vezir dobro pazio; ali na smrti ih se ne sjeti.

u vezira su bile još tri sluge, koje je vezir dobro pazio; ali na smrti ih se ne sjeti. Sluge se pobojaše da im vezirov sin neće pošteno ajluke plaćat kô njegov otac, te se počnu zdogovarati kako bi se najlakše

Da viš sad moga vezirovića! Obuče šehsko odijelo i pođe carskome dvoru. Tu zamoli sluge da ga puste pred cara. Kad hoćeš!

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Čak su i sluge na dobru bile iznenađene i nisu mogli shvatiti čudnovatu promenu svoga gospodara. A najviše ih je začudilo od svega

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

smislenu artikulaciju i simbolizaciju prirode: Ti zelena carice travo Ti jedina pobedi Ti pobedo usreći caričine sluge Koji je crvenim mlekom hrane Usreći i njene sluškinje zvezde Koje je u živo srebro oblače („Kosova pesma“) Carica

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Modelovan je on vrlo toplo, kao što se i inače u romanu znaju toplo da prikažu verne sluge, sa nekim intimno viđenim karakternim crtama. Ali u liku Magdinome ima i preliva ironije, doduše blage.

telesnog samoosećanja čim su zabrane skinute: „I kada pođe, oseti mrak, oseti se kako prvi put u životu ide sama, bez sluge, bez fenjera, od sreće i radosti sva se ispravi, nozdrve joj se raširiše.

U četvrtoj glavi Aranđel se umalo nije udavio u istom tom rečnom mulju gde se Dafinina senka odslikava. Sluge ga otud izvlače i - „sveg ulepljenog blatom što mu je curilo sa očiju, iz ušiju, iz nosa” - unose ga u Dafininu odaju,

Zanimljivo je da su uz braću Isakoviče takođe po analogiji date njihove sluge. Tako je Vukov sluga Arkadije prikazan kao pust i svojeglav vojnik, koji je pred sam juriš preko Rajne ludo poginuo u

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Turci se iznenadiše n guslaru i pesmi. Vukašinović od zadovoljstva sam ščepa od sluge kondir S vinom i pruži ga Durutu, moleći ga da potegne „kao nekad naši stari“... Pa mu i to bi malo.

Bio je vrlo imućan, imao čak i dve-tri kuće čivčija. Dok su drugi i tanjega stanja držali odaje i sluge, zanimali se javnim arnautskim poslovima, pljačkali i presecali globe, dotle je on u tišini obrađivao svoje imanje, ne

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

“ „Podignite prevese sa slika!“ Kralj izusti, a sluge su brze, Priskočiše... umetnik im krati: „Moje slike tuđe ruke mrze: Dopusti mi da ih sam obnažim.

U tiranskoj strasti Antipater pliva: „Hvatajte mi, sluge, Demostena živa!“ Pojuriše sluge Kao besni hrti, A on naže, ispi Gorki pehar smrti.

U tiranskoj strasti Antipater pliva: „Hvatajte mi, sluge, Demostena živa!“ Pojuriše sluge Kao besni hrti, A on naže, ispi Gorki pehar smrti. Šta učini, čoče, Žalosna ti mati?

Ali dobro, ja ću poslat’ po lečnika, Pa ako me varaš, taško si tebika!“ Dovedoše sluge lečnika Brovela, I on reče: „Ovde treba brza dela.

“ Jeste, zub ga boli, — tako lečnik reče. (To j’ zaglavlje drugo. Sad dolazi treće). III Sluge kao sluge, ubrzaše krake, Savezaše lava u konope jake.

“ Jeste, zub ga boli, — tako lečnik reče. (To j’ zaglavlje drugo. Sad dolazi treće). III Sluge kao sluge, ubrzaše krake, Savezaše lava u konope jake.

Milo im se banit’ po uzdahu tuđem, — Razviše mu desni gvozdenim oruđem. „Evo, sada vuci!“ viču sluge vešte, I Brovel je većem uturio klešte.

Petrović, Rastko - AFRIKA