Obradović, Dositej - BASNE
A kad upazi mrežu na svojej trapezi, počne psovati svoga slugu, starca Onufrija: „Vidiš da si bez mozga, — govoreći — što će ti više mreža kad je sva riba ulovljena?
„To ja i hoću”, odgovori učitelj. Plutarh, za neku veliku pogrešku vesma razgnjevat na svoga slugu: „Idi mi s očiju”, reče mu — „da nisam ovako srdit, bih te zdravo izbio.” A Platon moli komšiju da mu protuče slugu.
” A Platon moli komšiju da mu protuče slugu. „Tuci ga sam”, veli mu oni. „Ne mogu, jer sam odveć srdit.” Gnjev upodobljava čoveka zveru.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Odemo njemu u sobu, malo postojimo i na njegova pitanja, kako je na Vračaru, odgovorimo. Malo zatim zovnu general svoga slugu i zapita: „Lošadi gotovi?” — „Gotovi”, odgovori mu sluga. — „Gotov pašaport?
Ja za dan u Rogaču dođem, sutra odemo u Topolu s naši̓ po pet momaka. Dođemo kući Karađorđa, to nikoga krome kućevni slugu i gospođe Jelene. Pitamo: „Gdi je gospodar?” — „Očô je u Krćevac”. — „A gdi su momci?
” Ručaše pobrzo, pak onda uzeše moga brata Nikolu i našega slugu Todora među se, i odvedoše sa sobom do u selo Jasenicu do one česme, pak i̓ vrate oba natrag.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
On prilično okisao uđe u kafanu »Kod jablana« i sede za jedan sto. Zovnu gostioničarskog slugu da mu isplati današnji trošak i upita ga: »Koliko«? — Dvadeset pet groša! — odgovori sluga.
I leže opet u krevet da spava. TUMAČENjA Ajluk — plata za slugu ili vojnika ak — prâvi akter — glumac alal — blagoslov alaliti — blagosloviti alevi — crveni aman — milost
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Zamalo još, i svet se sasvim raziđe. Osim slugu i činovnika parobrodskih, na obali stajahu još samo dva čoveka — jedan u fesu i čakširama, drugi u mundiru i mamuzama.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Da mi idemo po tvoju ljubu, Po tvoju ljubu, po našu slugu; Tebe da ljubi, a nas da služi! — Hooo! — dočekuje ga Julina rodbina. — Izvol’ te, izvol’te.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Ma da je ona velika, dvokrilna, na svod, uvek širom otvorena, ipak, kad se uđe, ne može od sveta: žena, dece, slugu, sluškinja koje s korpama jela na glavi i sudovima pića u rukama, zbijene, tiskajući se, jedva ulaze i razilaze se po
Pa i sada, ma da od starosti obnevidela, poštapuje se, pored nekoliko snaha, toliko slugu, sluškinja, još ne dâ da je ko u Paraputi odmeni.
A da opet, kao što je i to običaj, udadu je za nekog slugu, kakvoga blesastoga, poslednjeg u maali, iskvariće se porod... I šta su mogli drugo? ...
Ali bi Copa bacio te njegove pare. — Neću! Šta će mi to? — izdirao bi se on na gazdu. A gazda bi dozivao slugu i davao mu Copu da ga odvede u njegovu, gazdinu kuću, te tamo da ga nahrane, očiste, preobuku i ne puštaju od kuće da
Čak, mlađi mu se brat sa ženom razveo zbog njega. I to zato što jednom, kad nije bilo po kući ko od slugu i sluškinja, nije smela sama u njegovu sobu da uđe i unese mu večeru, te je tako on ostao gladan.
Stanovao je, upravo bio čuvan u kući hadži-Tome. Prvog i najuglednijeg hadžije. Pored toliko slugu, sluškinja i ostalih sirotih žena neke iz rodbine hadžijine, neke iz komšiluka koje su se tu, kod hadžije hranile
Stevan, zanešen oko toga kamenja, gunđao bi otuda na hadžiju i kao pretio mu: — Đidi, đidi! Koji od slugu, da bi se udobrovoljio gazdi, potrčao bi Stevanu da ga otrgne od tog njegovog posla i kaže mu kako mu to gazda, hadžija
Ali bi slugu hadžija vraćao. — Ne diraj ga, ne diraj! — I opet produžavao da se s njime razgovara, kao šali, pita: šta će mu i za
Stara majka se odmah diže. Nas, decu, pa n oca, preseli u drugu sobu a ona ode u gostinsku da je osvetli. Slugu posla da ide i javi po komšiluku ostalim starim, viđenijim ženama a sluškinji naredi da u kujni naloži vatru, u velikom
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Ljuba postade nemiran, neće da gubi vreme, rad je devojku što pre da vidi. Mati viče slugu, sluga dođe. — Idi, Lazo, brže po Tatijanu. Traži je pa odma’ da dođe. — Tatijana je otišla u trešnje, — reče Laza.
Takova treba da ima toliko da sama od svoga novca slugu, konje i karuce držati može. E sad, kad je baron neće, kako će je gazda čovek uzeti, kad ceo njen miraz za dve godine na
Afrika
Ako uspe da boja uhapsi, on će ga izvući iz hapse i uzeti sebi za slugu. Pri tom kod ovog Švajcarca, koji je stari kolonijalac, postoji još i surevnjivost da se jedan novodošli bez velike
Načinim samo deset koračaji i ne čujem kao da ih nikada nije bilo ni glasove crnaca—slugu, ni prijatelja. U visini se lomi grana od skoka kakvog majmuna, a ćutanje šume ostaje nepovređeno, apsolutno u svojoj
Samo, ja putujem na neverovatno uprošćen način: bez slugu, bez kuvara, bez boja, jedino vodeći jednog derana koji mi služi za marmitona.
Kada je trebalo da se N. odrekne jednog dela civilizacije, odrekao je se sasvim. Od svih slugu, on je vodio sobom kao marmitona samo jednoga crnog derana, nakazno izraslog.
N. je prgav kao svi belci u Africi, čija klima razriva karakter. Ako koji od crnih slugu, njegovih (on ima samo marmitona), mojih ili Mejovih, ne posluša odmah, ili ne sa dovoljno dobre volje, N.
Ne uzimam nijednog od naših slugu, koji su do maločas prali rublje i koji sad treba da se zabave negde u selu. Idem samo sa jednim starcem i nekim
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Što si ti mene? PETAR: A? JANjA: U, kako mi baca vatra u srcu! Jesi ti moju slugu? PETAR: Kako ne bi podigao uku, kad sad oćeš da me pod starost načiniš što nije ni moj ded ni praded bio?
JANjA: Pravo kažiš, dušo Juco! Da oteram ugursuz što mi pravi šteta. Čuiš, nevaljalo duh, nisi viši moi slugu! PETAR: A? JANjA: Djavol ti izio, nećiš više da mi baciš žeravica u moju srcu! (Donese jedan veliki protokol.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Međutim, pomisli da valja sići do kola i ispratiti i nju, kao što je i decu ispratio, naočigled slugu i sluškinja. Da bi se prikrila sramota. Diže se zato, gegajući se, i siđe u kapiju. Njegova žena bila je već u kolima.
je bio, opet, počeo da hoda gore‑dole, pred Isakovičem, pa ga upita: da li će imati, za pašport, i mnogo konja, kola, slugu? A Pavle ućuta i pomisli, da li da mu kaže da su oni, Isakoviči, osiromašili i da ne putuju kao grofovi.
Sa njima će poći samo žene i deca, kaže, i nekoliko starih slugu, koje ne misle da ostavljaju. Računa da će sa njima poći jedno dvesta duša. A čitava bi sela pošla, da mogu!
Ona je, kaže, odlazila i u kapetanovu sobu. Čestnjejši Isakovič se trže na to, ali nije pitao slugu, ko je to bio, nego mu reče samo da ne brblja, i da gleda svoja posla.
Runič priča da je, u tim kolima koja su odjurila, prepoznao slugu Božiča, ali se Božič smeje, i kaže da se kapetanu to pričinilo, a da je to bila mesečina.
Zablenula su se bila i dva husara. Glas ljudski je odjekivao u toj krčevini, nadaleko, i sa daleka. Jedan od slugu Trifunovih primeti, u zelenilu, iznad druma, konjanika, a valjda poznade Pavla. Uzviknu, ispruživši ruku, i pokaza ga.
Kuća trgovca Žolobova ostade sad sasvim prazna, u njoj se čuo još samo tih hod sluškinja i slugu, ali smeh, ne. Pavlovi koraci, u čizmi, tupo su odjekivali na podu od lipovog drveta, kao da neko lupa na kapiji.
Isakovič je, pri kraju avgusta, provodio dane samo u štali. Iako je imao nekoliko slugu, sam je češljao, svojeručno, repove svojih vranaca i njihovu crnu grivu.
To je u stvari bio kućerak u Ševičevoj avliji, koja je bila ogromna – kućerak Ševičevih slugu. Stara Ševička dala je Varvari, koju nije trpela, malo nameštaja, tek toliko, da imaju na čemu da ručaju i spavaju.
Pade mu na pamet, kako su oni, Isakoviči, došli u Rosiju, kako se vrte oko Kostjurina u Kijevu, a još nisu videli, sem slugu i sluškinja, Ruse, o kojima su toliko brbljali, u Temišvaru.
Teodosije - ŽITIJA
A Bog, gotov da usliša molitvu i želju slugu svojih, i njegovu želju ispuni i podstače ga da dođe k roditeljima iz kraja danoga mu.
Inače, neka se opet i od nas, slugu tvojih, sakrije kao i od prvih! I kada je došao sa učenikom svojim na označeno mesto, malo kopnuvši, i gle kao da
Usliši me slugu tvojega i ne prezri moljenja mojega, za što se tebi, Bogu svome, prilježno molim! Pošalji presvetoga tvoga Duha i obnovi
blagodati tvoje, da se napoje od obilja doma milosti tvoje i da iskipe miro blagouhano, kojim će umastiti duše i lica slugu tvojih koji se tebe boje.
I kada Bog proslavi slugu svoga, ako me vi pozovete doći ću k vama. i zatvorivši svetu crkvu, dade protu ključeve i uzevši molitvu uziđe na pirg.
put molio, pade na kolena i poče moliti milost od svemogućeg Boga, govoreći: „Svedržitelju, predobri Gospode, usliši slugu tvojega koji ti se svagda i opet sada moli.
Jer videše oči moje spasene tvoje, kojim si i posle smrti proslavio slugu tvojega, oca mojega, pred licem sviju naroda u ovim krajevima, svetlosti na otkrovenje naše, da tobom poznaju da smo i
unapred znao za čuda izlivanja mira od njegovih svetih moštiju koja će Bog učiniti, te je rekao njemu: „Kada proslavi Bog slugu svojega, oca mojega, biću pozvan od vas, i doći ću i ja“ — divljaše se proroštvu i veri i smelosti muža, i proričući
Da, Gospode Bože moj, ka tebi ranim, i iz dubine duše zovem: Usliši me, slugu svojega, koji te moli, i ne posrami me u čekanju mojem.
za svoga oca s vapajem krepko i sa suzama prineo, Bog, „bogat u milosti i mnogi u milosrđima“, gotov da ispuni molbe slugu svojih koji sa verom mole u njega i koji im na korist daje, uslišao je i njega koji se od smernosti molio na svetoj
Zar se nećemo zadiviti ovome? Apostolski ćemo kazati: ,Jer Bog nije zaboravan da zaboravi trud i nagradu dela slugu svojih, koji učiniše u njegovo ime, posluživši svetima i svima ništima̓.
A neki od boljih, to jest slugu Streza mučitelja, voleći da služe u Stefanovoj vojsci, uspešno stigavši svetoga, ispričaše mu o naprasnom i nevidljivom
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Grof uzme bocu u ruke, gleda je prema svetlosti: boja kao krv, a bistro. Zvoni po slugu da mu otvori bocu. Kad otvore, grof sam sipa u čašu, košta, sve mu miri. Hvali, kaže da je izvrsno. — Pošto?
U svojoj kući gradi od čerpića veliku štalu. Kupuje jeftino polucrknute konje. Uzeo jednog veštog Ciganina za slugu. Pravi ograde za živad. U bašti seje luk, detelinu, spanać i druge sitnarije.
Gospođa kasnarica Šepsovica, sa svojom ćerkom, gotova, tako isto Krauzovica i Gajzingerovica, sa kćerima, pa šalju slugu kod „Belog konja” da vidi je li već onde nataroška, sa ćerkom i učiteljka.
іmponere) — ulivati poštovanje, divljenje; praviti utisak i ninje otpuštaješi raba tvojega (crkvslov.) — „I sada otpusti slugu svoga“ іn іnfіnіtum (lat.) — u beskraj inkasirati (ital.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Poslednjeg, Isakovičevog slugu Arkadija, uhvatiše tek usred bela dana, već u blizini logora. Bio je poterao krmaču, vezavši je za nogu.
punim zubuna, ćurdija, ćilimova, srme, bisernih igala i srebrnih dugmadi, kroz plač čitave gomile žena i omatorelih slugu. Mlađi od brata, Aranđel Isakovič ponašao se prema starijem bratu, kao što se ponaša prema mlađem.
taj čovek“ – reče tiho Berenklau, kome je bilo stalo da prva smotra prođe što veličanstvenije, gledajući netremice u slugu. Isakovič, kome je isto tako bilo do toga da smotra prođe što lepše, ne odgovori, već zaneme.
Kraj svih slugu Aranđelovih, koji su pucali bičevima, svetina u gomili pođe za Aranđelom Isakovičem do kola, i ne znajući kuda ide.
Jašući između bedema, osluškujući oštri odjek kopita svoga konja i konja svojih slugu, Isakovič ispade na gradski trg iznenada, i trže se kad ugleda pred sobom dug red topova, povezanih lancima, vojnike i
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
član zadruge, porodice.⁶ Stara srpska reč „otьrokь“ označava dete (npr. „rodi sego svetago njtroka“), ali i roba (slugu) „koji je sjedijo na zemlji crkvenoj ili vlasteoskoj i dužan bio raditi crkvi ili vlastelinu“, kaže Daničić.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
ONE KOJI SE SPOTIČU PREKO PRAGA 54 ZA PASTVU SRCA 56 ZA SUŽNjE POMILOVANE 57 ZA ČOVEKA KOJI JE POGUBIO PERGAMENTE 59 ZA SLUGU JERNEJA 61 ZA ALKOHOLE 63 O KAMENOVANjU 65 O PRELjUBI 67 ZA SVADBE BEZ VENČANjA 68 ZA MARIJE MAGDALENE 70 ZA POGUBLjENA
Za vojnika koga kad borba prođe bace kao slomljenu pušku u staro gvožđe. ZA SLUGU JERNEJA Tražim pomilovanje za slugu Jerneja koji otkako raste trava i nebo ogrozdom zvezda rodi uzaludno traži svoja
Za vojnika koga kad borba prođe bace kao slomljenu pušku u staro gvožđe. ZA SLUGU JERNEJA Tražim pomilovanje za slugu Jerneja koji otkako raste trava i nebo ogrozdom zvezda rodi uzaludno traži svoja prava.
Za slugu Jerneja koji uzora brazdu dužu od ekvatora i više istuca kamena tvrda nego u pobrđu što je brda, koji poveza više snop
Za slugu Jerneja koji na raskršću viče iz glasa da je njegova njiva koju kopa i njegova krava koju napasa, da je glava koju ima na
Matavulj, Simo - USKOK
od sedamnaest godina, s pištoljem za pojasom, posluživaše vinom duhovnika i đakona; pred vojnicima bješe bardak, kod slugu, na klupi, drugi.
Sluteći da će mu se kuća brzo istražiti, stari medik Mediković izuči svojoj veštini svoga slugu Iličkovića, koji bješe bistar i dobroćudan momak.
Radičević, Branko - PESME
Konjik bliže — oh sad ga poznade, I mučnija muka ga spopade, Pozna Mirka, slugu Rajkovoga, Ma kakav je za milog mu boga: Vas u krvi, a setnoga lica, Jedva svoga što s' drži konjica, Šinule ga
Pa kada veće do obale stiže, Tad ona jadna svoje oči diže, Pa spazi slugu, pa opazi čamac. Pa skoči, viknu: „Ta zar ideš samac! O Mile, Mile, a tako ti Boga, Ta kuda dede gospodara svoga?
s' ustavi, Zovnu slugu, sluga dođe: „Konja brže!“ — Sluga: „Koga?“ A on plao: „Makar koga!“ V Sluga ode, al' ne more, Ne kte on mi da
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Još uvijek je držala slugu, a to je bio siguran znak da smo i nadalje neko i nešto. Istina, ima u kući siročadi bez oca, našlo se i duga, a
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
srca, možda bi i Cvetu postigla sudba njenih drugarica, sluškinjâ u tako bogatim kućama, koje bivaju ili upropašćene od slugu, a nekad i od samih gazdâ, ili zakržljave od prekomerna rada.
Ali mati Stojanova poče je paziti, jer se njen Stojan, kao dete, najradije sigraše s njom. I zato je zaklanjaše od slugu, ne davaše joj težak rad, te se ona docnije razvi i prolepša.
I već počeli, koga god sretnu od dece i slugu, da šilju po Fatimu, čuvenu, prsatu Ciganku s belim licem, crnim i okruglim očima.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad bude ujutru, carev sin ustane i opravi se na jezero da čeka paunice, a baba potkupi slugu njegova i da mu jedan meščić, kojim se vatra piri, pa mu reče: — Vidiš ovaj meščić; kad iziđete na jezero, a ti mu
Paunice, pošto se okupaju, odlete sve zajedno. Onda se on odmah probudi, pa zapita slugu: — Šta je, jesu li dolazile?
I tako opet odlete. Tek što one odlete, probudi se carev sin, pa pita slugu: — Jesu li dolazile? A sluga mu odgovori: — Jesu i poručile su ti da ih još sutra možeš ovde čekati, pa više nikad
S otim odlete sve paunice. Kako one odlete, a carev sin se probudi, pa zapita slugu: — Jesu li dolazile? A sluga odgovori: — Dolazile su, i ona što je bila pala tebi na konja rekla mi je da ti kažem
Careva se kći bijaše zagledala u ovog slugu, pa mu kazala kakvu silu ima ta marama. Kad mu car isplati službu, reče mu po običaju: — E, sad traži šta hoćeš, da
— Hvala bogu! Pitaše se za junačko zdravlje, pa i ovaj putnik sjede na travu i počeše razgovor. Pita putnik carevog slugu ko je i odakle je, i ovaj mu sve ispriča.
Došavši kući vrati vid gospodaru, a ovaj kad progleda zagrli svojega slugu pa ga obasu zlatom i svakojakim blagom. Ali mu sluga reče da ne traži ništa drugo do dobra konja i junačko oružje samo,
Tako se i pogode. Bogme Ćoso odvede svog novog slugu pa mu dade ralo i volove da ore, pa ga zaprati podaleko od kuće, i rekne mu da ore dok mu ručak ne donese.
Baba zatim ode, popne se na krušku pa zakuka: — Kuku, kuku, kuku! A Bosa vikne slugu: — Ej, Ugursuze, Ugursuze, ustaj da ti platim ajluk, pa idi.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Dobro je, da se svet smeje. LjUBA: On me uči. STANIJA: Uči te bezobrazluk, da izgubiš stid. Sad si ga najmila za slugu. LjUBA: Kakav sluga? STANIJA: Što kriješ, te ne govoriš? Ne l’ sam reče, kad pođe: ja sam vaš sluga.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Shvataš? — Shvatam. — Bilo je to, dakle, u Buhari ... reče Mišelino. — Jedan trgovac posla svog slugu na pijacu da kupi voće. Sluga uzme korpe i ode tamo, shvataš? — U redu. Da kupi voće. — I šta se dalje događa?
„Šta je, bre“, kaže on, „zašto uplaši moga slugu?“ A Smrt odgovori, pazi sad: „Nisam ga ja uplašila, samo sam se začudila otkud on u Buhari kad večeras imamo sastanak
više od četvrt veka ne ide u prilog da se naš glavni grad oslobodi od okupatora i kvislinga — njegovih izdajničkih slugu?“ Ukratko, general Omar Bredli stavlja našu školu pred pretešku dilemu: ili on, ili ja iz nje!
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Pa dozivlje svoga slugu, vjerna Nikolu: “O Nikola, vjerna slugo, je l’ mi kakav grad, Je l’ mi bolji, je l’ mi ljepši nego Carigrad?
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
MUDRI SLUGA Bio na Istoku u staro vreme bogat čovek pa imao slugu. Sluga beše čovek dobar, blag, trezven, umeren, a njegov gospodar zao, naprasit, pijanica, nemilosrdan i nepravedan.
Jednog dana gazdi lipše magarac. Gazda pošalje slugu na vašar da mu kupi drugog magarca i obeća mu nagradu ako mu nađe magarca po volji. Sluga pođe.
“ I on se ostavi dotadanjeg života i bivaše iz dana u dan bolji. Jednog jutra dozva k se bi mudrog slugu. — Ja sam ti — reče mu — obećao nagradu ako mi kupiš magarca po volji.
— Evo ti — reče — nagrade što si mi s vašara doneo priču o magarcu s paunovim repom. I bogato obdari slugu. NOĆ U PUSTINjI „Tada Irod...
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I posle, da se sve to sakrije, udali je za jednog njihovog slugu, kome gore, gotovo nakraj varoši, kupili kućicu i dali mu nekoliko njiva i vinograda, da bi mogli živeti.
A sve je to bila Magda spremila. Odavna znajući za sve, poslala jednog slugu i naredila mu da odmah, čim čuje pucanj pušaka, svirače ovamo vodi. | Kuća zasija.
Prolazeći pored kujne ču kako i odande takođe dopire graja, sigurno od slugu. A pored toga, ma da su ga ostale sluge uplašeno zadržavale, zaustavljale, ispade pred nju Arsa.
I Sofka bi onda primećivala kako bi mu, čim bi znao da ga ona tamo ne može čuti, ni videti, a naiđe na koga slugu ili u krađi ili u kakvoj neispravnosti, odmah tada njegove oči zasjale takvim nekim užasnim, nečovečnim sjajem, vilice
I kako se tamo propio, više se ne treznio. Ciganke i seljanke jurio i čak silom, pomoću slugu, čivčija napastvovao, trista čuda čineći.
sobnjih vrata i teški koraci u kujni i njegov uobičajeni pri polasku govor, naredbe, pretnje, što se odnosilo ne na njega slugu, već tamo na „njih“, Sofku, decu, kuću.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Starac sluteći da će mu se kuća brzo istražiti a s njom i ta vještina, izuči svoga slugu, koji bješe bistar i dobroćudan momak. Kad starac umrije, on se povrnu doma u Crmnici.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— kao blagoslov u šali kad se ko s kim sastaje — (n. p. ženi se ili uzima slugu) za koga se misli da neće dugo zajedno živjeti. 2) ZAKLETVE Ako sam, od mene ostâ trag Brankovića!
— Zašto? — Za ključ! — kuka kukavica, a odnosi se na legendu iz Temnića: kako je knez Lazar posekao slugu Stevana, svog blagajnika zato što je sestra ovoga ukrala ključeve od riznice i iz nje pokrala blago.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad bude u jutru, carev sin ustane i opravi se na jezero da čeka paunice, a baba potkupi slugu njegova i da mu jedan meščić, kojim se vatra piri, pa mu reče: „Vidiš ovaj meščić; kad iziđete na jezero, a ti mu
” A on ništa ne zna kao da je mrtav. Paunice pošto se okupaju, odlete sve zajedno. Onda se on odmah probudi pa zapita slugu: „Šta je? jesu li | dolazile?
” I tako opet odlete. Tek što one odlete, probudi se carev sin pa pita slugu: „Jesu li dolazile?” A sluga mu odgovori: „Jesu i poručile su ti da ih još i sutra možeš ovde dočekati, pa više nikad
” S otim odlete sve paunice. Kako one odlete, a carev se sin probudi, pa zapita slugu: „Jesu li dolazile?” A sluga odgovori: „Dolazile su, i ona što je bila pala tebi na konja, rekla mi je da ti kažem da
ja sam carica, pak nemam zlatnog razboja ni preslice, ni zlatne kvočke ni pilića”, i pošlje svoga slugu k ženi da je pita hoće li prodati te stvari.
Ona dopusti u misli da muža opet opoji, ali on doznavši od slugu šta je i kako je, metne u veče pod bradu sunđer, te unj saspe ono piće koje mu carica donese, i tako ostane pri sebi.
Car i carica kad to čuju, stanu je ružiti i huliti: „Kako bi ti za slugu pošla, pa još da je kakav, nego Ćela. Hoćeš da nam sramotiš carstvo.
Videći car gde je nema zadugo da dođe međ goste, pošlje jednoga slugu da sluša na vratima, kupa li se još. Sluga otide i stane slušati, pa kad čuje gde se patke lepršaju po vodi, on
“ 9. ZET U PUNICAMA. Vjeri se jedan vrlo mršavi i u licu blijedi mladić, a pri tom i vrlo fališa. Imao je jednoga slugu kojega je naučio, da kadgođ bi se on što pred kim falio o čemu, da on vazda pomaže mu polagivati, i reče više nego što
Stanković, Borisav - JOVČA
MARIJA, TOMA i ARSA (izlaze iz mračne kujne, odahnuvši ali još preplašeni). TOMA (primetivši slugu u mraku kraj stepenica): Beži, ti! SAUGA (pobegne levo iza kuće). MARIJA Ode da je traži, da je ubije!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Iza njega bijaše red omanjih zgrada; pred jednom potkivahu konja. Tu se bješe načetala gomila slugu, među kojima poznade Stipana.
Bakonja je sve to slušao njekako rasijano, otkad u novoj mađupnici ču njeki razgovor između dvojice slugu, koji ležahu te se i ne mrdnuše kad kuvar uđe.
A kad velju „domaća ruka“ ne mislim samo ovo naši pet-šest slugu, nego mislim i najbliže prikovođane!... Virujte vi meni da među onima što sad trče za fra-Jakovom niz vodu, ima i’
Sad ih prenu graja slugu ispred velikih vrata, te potekoše tamo, ali ne mogoše izaći od Balegana, koji je odskakao. — Prikini odma!
— Tada Vrtirep naredi preostaloj četvorici slugu da paze neće li oni sa Srdarom dovući splatu, a ako to bude, neka im pomognu, a jedan neka dođe u manastir da mu javi.
otidoše: Tetka, Srdar, Mačak, Bujas i Butre, a ostadoše u manastiru: Naćvar, Duvalo, Blitvar, kuvar i Bakonja, a od slugu samo vozari, jer o berbi zatvarahu se mlin i vinjag.
Po stričevoj naredbi Bakonji je valjalo paziti da se seljak ne sastaje s kojim od slugu. Bakonja osjeti kao njeki prelom u sebi, kao da mu snaga pridolazi, kao da stupa u njeki novi život.
Mi često o tebika razgovaramo. Čućeš samo šta moja Cvita o tebi zna... A, zbilja, di si pošâ? Čula sam od slugu da je fra-Brni sasvim loše, da je pri skončanju?... Bakonja nije mogao doći k sebi.
Njegov lijepi zelenko grizao je u nuglu konjuške a njegov sejiz (jedno momče Krkotića) libio se uz staroga slugu Pinjatina. Fra-Brne je imao povazdan službenoga posla, pišući inventar crkvenih i parohijskih stvari.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Nemoj Simku. Uzeće sebi slugu i živeće kao kneginja...“ Đorđe ispusti pušku, a rabadžije uplašeno zapevaše. On nastavi da misli kako je tada ćutao i
Ti jedini možeš da ga nagovoriš. — Budalo, gazda nikad ne sluša slugu — pade na uzglavlje. — Tebe mora da posluša. — Što mora? Neću da se mešam u medveđa posla.
Crna, ulepljena kosica pokriva im čelo. Levi je krupniji i kao lepši. „Rodio si gazdi slugu... Meni si rodio slugu!“ Tebi, Đorđe Katiću, ja nisam rodio slugu. Nisi morao to da mi kažeš.
Crna, ulepljena kosica pokriva im čelo. Levi je krupniji i kao lepši. „Rodio si gazdi slugu... Meni si rodio slugu!“ Tebi, Đorđe Katiću, ja nisam rodio slugu. Nisi morao to da mi kažeš. Neće oni biti tvoje sluge. Jok. Svet je širok.
Levi je krupniji i kao lepši. „Rodio si gazdi slugu... Meni si rodio slugu!“ Tebi, Đorđe Katiću, ja nisam rodio slugu. Nisi morao to da mi kažeš. Neće oni biti tvoje sluge. Jok. Svet je širok. Srbija će biti mala mojim sinovima.
I Tola Dačić lepšu je mladost imao od mene. Ni po odelu se nisam razlikovao od slugu. Dedi Luki lakše je bilo. Živeo sâm, kao vodeničko pseto. Glavu i srce si mi zgnječio Vukašinom.“ „Prestani!
Muško je, i sluša. Kad smo sami, on me još uvek zove gazdarica. A muža treba imati ili junaka ili slugu.“ „Moja mati je i dažbine plaćala i kmeta birala. Ona me je i oženila tvojom majkom, Živanom.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Bilo je u kući još dosta sitne dece, Đorđeve i Miletine, pa njihove žene i dvojica slugu. Ovoga dana Đorđe posla Miletu u drugo selo, da obiđe neke šljivare, koje je zakupio za zeleno, i da posvršava neke
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— Nema ovdje moga prstena, nego odmah ja prsten ovamo ili ćy poslati sada ovoga jednog slugu po veliku vojsku. — Nema u babe više nijednog prstena, osim jednog što ga vazda drži pod jezikom, pa ga mi ne možemo
Kad bude ujutru, carev sin ustane i opravi se na jezero da čeka paunice, a baba potkupi slugu njegova i da mu jedan meščić, kojim se vatra piri, pa mu reče: — Vidiš ovaj meščić; kad iziđete na jezero, a ti mu
Paunice, pošto se okupaju, odlete sve zajedno. Onda se on odmah probudi, pa zapita slugu: — Šta je? Jesu li dolazile?
I tako opet odlete. Tek što one odlete, probudi se carev sin, pa pita slugu: — Jecy li dolazile? A sluga mu odgovori: — Jesu i poručile su ti da ih još i sutra možeš ovde dočekati, pa više
S otim odlete sve paunice. Kako one odlete, a ca rev se sin probudi, pa zapita slugu: — Jesu li dolazile? A sluga odgovori: — Dolazile su, i ona što je bila pala tebi na konja, rekla mi je da ti kažem
I pošlje svoga slugu k ženi da je pita hoće li prodati te stvari. Ona odgovori: — Neću prodavati, nego da me pusti carica da prenoćim
Ona dopusti u misli da muža opet opoji, ali on, doznavši od slugu šta je i kako je, metne uveče pod bradu sunđer, te u nj saspe ono piće koje mu carica donese, i tako ostane pri sebi.
Vezirović se začudi kakva je to ta čudotvorna voda, te zamoli slugu da mu dâ da se i on napije; ali mu sluga odgovori: — E, ne mogu ti dati. Ova je voda veoma skupa. — Pa neka je!
Prije no odeš, treba da nađeš slugu koji ne bi htio s tobom za sofru sjesti makar ga i zvao, niti s tobom kavu piti ni pušiti.
Vezirović je dugo vremena tražio onakog slugu kakva mu je otac rekao, ama koga god nađi, ništa no mu zaviči „bujrum“, a on odmah s njime za sofru.
evo ti k njemu nekakva dugajlije: visok, tankovijast, a za pasom mu crnosapčina, pa će veziroviću: — Čuo sam da tražiš slugu, pa sam evo došao da ti se ponudim, bi li me primio? — Bih, što ne bih? — reče vezirović.
— Bih, što ne bih? — reče vezirović. Malo potraja, donesoše im ručak. Vezirović sjede, pa zovnu i slugu za sofru. — Jedi ti, gospodaru, u nas nije hadet da sluga jede s gospodarom.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Pleme crnih slugu i skupih ćirica — Drhti pred protestom što vek ovaj nosi, Svet savesti gluve iskrivio lica Pred pitanjem kobnim:“ Šta
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Svi su toga časa mislili na njihova negdašnjega slugu Spasoja, koji se bijaše otrag nekoliko godina iselio u Ameriku. Najednom mu pade na pamet da se ženi, pa bijaše pisao
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Evo, na primer, kako lokalni, zatvoreni nacionalnomitski simboli carice, njenih slugu i njenoga carskog srebra prerastaju u sveljudsku smislenu artikulaciju i simbolizaciju prirode: Ti zelena carice
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
njima došlo i golemo bogatstvo, što se pogrešno može tumačiti; mogu je udati za najneuglednijeg čoveka u mahali, čak za slugu, ali će s njim doći i porod neželjena porekla; naposletku, zatvorili su je u kuću i doveli Paraputu da celog veka samo
takođe tročlana (otac Marko, majka Stana i sin Tomča naspram oca Mite, majke Todore i ćerke Sofke) i takođe ima jednog slugu, Arsu, kao što efendi-Mitina ima sluškinju, Magdu.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Njega se najzad seti Sulj-kapetan. Pa pozva staroga slugu Ćerima: — Ali znaš, moj Ćerime, da mi je sega srce ćumur? Još jedna žiška — pepel će se učini!...
Ako im valja!.. — I ovako sam? — Sam. Gore sam ostavio kerove, raspasao oružje i obesio ga o klin. „Sad otpusti slugu svojega, Gospode!..
Petrović, Rastko - AFRIKA
Ako uspe da boja uhapsi, on će ga izvući iz hapse i uzeti sebi za slugu. Pri tom kod ovog Švajcarca, koji je stari kolonijalac, postoji još i surevnjivost da se jedan novodošli bez velike
Načinim samo deset koračaji i ne čujem kao da ih nikada nije bilo ni glasove crnaca—slugu, ni prijatelja. U visini se lomi grana od skoka kakvog majmuna, a ćutanje šume ostaje nepovređeno, apsolutno u svojoj
Samo, ja putujem na neverovatno uprošćen način: bez slugu, bez kuvara, bez boja, jedino vodeći jednog derana koji mi služi za marmitona.
Kada je trebalo da se N. odrekne jednog dela civilizacije, odrekao je se sasvim. Od svih slugu, on je vodio sobom kao marmitona samo jednoga crnog derana, nakazno izraslog.
N. je prgav kao svi belci u Africi, čija klima razriva karakter. Ako koji od crnih slugu, njegovih (on ima samo marmitona), mojih ili Mejovih, ne posluša odmah, ili ne sa dovoljno dobre volje, N.
Ne uzimam nijednog od naših slugu, koji su do maločas prali rublje i koji sad treba da se zabave negde u selu. Idem samo sa jednim starcem i nekim
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Kane l' oni žizan svoju vašem pridat drugu, Ili serce mnje pljeniti vaše kao slugu? Zla gordinjo i lakomstvo nečestivo svjeta! Nigda li vam nije dosta nit' šta ovde sveta!
Dosta je. Dug da ne budem: Sve je Milenku Blagoje redom pogodio: hleba prosi od slugu. 1831. Vladislav Stojadinović Čikoš PESMA Tražiš ti iskrenog, brate, prijatelja, Il’ dvoličnoga?
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Ulaz, vrata, od buradi katrana, naslonjenih poluga gvožđa, dasaka, gotovo zatrpan. Unutra, u dućanu, da je kod slugu uvek on.
I to sve uza zid, polako, mirno. Izišav iz ulice, uputio bi se dućanu, otvorio ga, probudio slugu koji tamo iza magaze spava, da diže vrata, ćepenke, nosi ih i slaže iza magaze.
Pošto probudi slugu koji tamo iza magaze spava, čisto lako diže s njim teška krila od vrata i nosi ih, slaže ukraj. Posle postane viši,
A po čaršiji kao obično. I posle dolaženje, odlaženje mušterija, komšija, njihovih slugu, da iz dućana kod Mladena što uzmu na poslugu.
I svaki čas otud užurbano izletanje dece, slugu po čaršiji, po mehanama, donošenje još što se bilo zaboravilo, ne setilo se... Mladen je bio zanet u posao.
znala, u snu celog života snevala, svaku stvarčicu tu znala, ali tada, kao neki gost koji prvi put dolazi, sama pozva slugu i posla ga da ide i poruči za nju iz kafane rakiju i kafu, što, na veliko iznenađenje Mladenovo, u slast sve popi i
To je bilo jedne noći, pred zimu. Mladen je osećao celu noć kao neku žurbu, lupanje po njenoj sobi, često odlaženje slugu po komšiluku i dolaženje iz komšiluka.
Čak do crnog mraka, kada ih ili koji od slugu im sa fenjerom ili koji od njihovih muževa dođe i odvedu kući. Znao je Mladen da je zato, zbog nestanka babina, njenog
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
l., lakše će roditi (ŽSS, 192). U C. Gori o zdravstvenoj snazi c. l. nema se najbolje mišljenje. Gazda pogodio slugu da mu čuva stoku, s tim da mu za hranu daje hleb i c.
Ćipiko, Ivo - Pauci
a ti, gospodaru, zapiši, a ja ću uzeti bakalar... — Pa da, zaboravio! — odgovara gospodar i kori slugu što hoće da obuzroči s krađe poštena čovjeka. — 'Ajde ti kući!
A tako se i otac umiri i ne prigovaraše dalje. Prvi se diže otac a pođe u dućan. Brat mu Marko zovnu slugu i naredi mu da odagna živinu u pašu, pa i on iziđe.
Grem baš da vidim ča je donija, — reče naprasito glavar, diže se i pođe u dvorište. — Ča si činija dosad? — upita slugu. — Kitilo je, — odgovori on. — A jesi li ča naprtija? — Ništa! — Ni malo drv'? — Mokra su ...
— A di je Pavle? — upita za slugu gospodar. — Bija je sad ovde, — odgovori najamnica. — Zovi ga! Sluškinja kroz hodnik iza kuhinje uniđe u mali kućerak
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
jer, kažu, Bog je poslao zveri da kazni one koji su pakošću i ismevanjem naterali u ludilo i, konačno, u smrt njegovog slugu. Ipak nekako izdržasmo. Dunu jug. Snegovi se počeše topiti. Nabujali potoci su rikali i rovali obale.
Nije video kako je Lauš svakom kaluđeru dao po jednu odaju, ali Doroteju najlepšu i najsvetliju, odredivši mu najboljeg slugu, samo njega da pazi, da njemu ugađa, postelju mu prekrio raskošnim pokrivačem, lično nadgleda jela koja mu se nose.
devedeset i osam vojnika (četrdeset i četiri strelca, dvadeset i četiri kopljanika i trideset konjanika) i sa dvanaest slugu koje je odvojio od svakodnevnih domaćih poslova.
Vidim mržnju u rulji. Dadara Gospodar moj Lauš, već na prvom koraku pokazuje da sam ja samo jedan od njegovih slugu. Hladno se pozdravio sa mnom, zaturajući pogled negde u stranu. Docnije je postao još mrzovoljniji.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Grabio si što si mogô Sjajnih slugu imaš mnogo; Ta ti, more, sêd i star, Bolje živiš nego car!“ „Gospodaru“, abat na to, „Hranim sluge, trošim zlato, S
Pod nebom poljana rodnih, na cvetnom, raskošnom jugu, Oni su primali samrt od noža Braminih slugu. Doline sveštenog Ganga natopi krvca im vrela, A cvetna Kašmirska polja pokriše njihova tela I na dolini strašnoj gde
Od sviju Budinih slugu što hrabro padaše tamo, Muž plašljiv i slabe duše, Ben-Kasim, odbeže samo. U kršnom Tibetu donjem, gde Lhas veselo
Stanković, Borisav - TAŠANA
Po dvorištu promiču senke ljudi, seljaka, slugu, čivčija, kako po ambarima nose na leđima džakove kukuruza. U sobi je sluškinja Stana sa dvema sluškinjama.
Iz dvorišta se čuje larma. Senke ljudi, slugu, sve više promiču noseći džakove. Ulazi seljak sa kotličetom. SELjAK (Stani, pokazujući kotliče): Stano, sal još
Posle opet odlaze. Čim se digne zavesa, čuje se naizmenično pesma slugu i sluškinja na raznim mestima, ma da se pevači i ne vide.
I sada kuda? U manastir? Ne! Tamo su svi od mene mlađi, i oni me ne mogu primiti za mlađeg od sebe, za slugu svoga. Kuda? Ah, znam: na groblje ću! Tamo mrtve da opevam i sebe, kao već mrtvoga, sahranim.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Uzalud se opirao. Novac bogataša i pokvarenost slugu bili su jači od opiranja: bogataš dobi stolicu nalik na cvet. Oko stolice se sjati gomila radoznalaca.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kad to začu Vukašine kralje, on doziva slugu Desimira: „Desimire, moje čedo drago! Dosad si mi bio vjerna sluga, a odsade moje čedo drago; vataj, sine, konje u
Care pita vjerna slugu Laza: „Oj, boga ti, vjeran slugo Lazo, što te pitam, pravo da mi kažeš! Što ti mene čašu preslužuješ?
milu mljezinicu; no se Jugu pomenut ne smije, nije lasno njemu pomenuti, jer je Bogdan roda gospodskoga, neće dati za slugu đevojku. No ču li me, vjeran slugo Lazo!
Planu bane kako oganj živi, u ijedu i toj muci ljutoj ne šće viknut ni prizvati slugu, za seiza ni habera nema, no sam ode k đogu u ahare. Ja kako ga bane osedlao, kako li ga tvrdo opasao!
eto ti slavnoga Lazara: kada viđe gospođu Milicu, ud'riše mu suze niz obraze; on s' obzire zdesna nalijevo, te dozivlje slugu Golubana: „Golubane, moja vjerna slugo, Ti odjaši od konja labuda, uzmi gospu na bijele ruke, pak je nosi na tananu
To je Marko poslušao majku, pa se sprema na carevu vojsku, s sobom vodi slugu Golubana; na pohodu majci naručuje: „Ču li mene, moja stara majko!
Svega imaš u bijelu dvoru, još da imaš ribe od Orida!“ Mučno bješe Kraljeviću Marku, pa doziva slugu Bogosava, dodaje mu čašu i mataru: „Toči vino, Bogosave slugo! Redom čaše oko sovre daji, nemoj koga preskočiti, slugo!
još nedelja dana kako j’ proklet Arap isekao sedamdeset i sedam junaka, Kosovaca tužni đuvegija; Arap ima četrdeset slugu, što čuvaju stražu oko njega“.
“ Al’ besedi Arapine crni: „Deco moja, četrdeset slugu, ne sme junak na nas udariti; valjade je našao devojku, pa nam ide, nosi svadbarinu, — žao mu je što će dati blago, sa
Kan’ da nije na njemu ni bila!“ Trže Marko sablju od pojasa, pak zaredi Arapove sluge: iseče mu četrdeset slugu, a četiri ne kte pogubiti, već i Marko ostavi za pravdu, koj’ će svakom pravo kazivati kako j’ bilo Arapu i Marku.
se Despotović Jovo u Srijemu, u toj zemlji ravnoj, u lijepu selu Kupinovu; na smrt je se Jovo razboljeo, pa dozivlje slugu Milutina: „Milutine, vjerna moja slugo, ti upregni konje u hintove, pak ti trči, što gođ brže možeš, Krušedolu, b̓jelu
šćaše, al̓ mu Grujo ni bježat ne šćede, već povrati bijesna đogata, a poteže sablju Džafer-bega, pak dočeka Husejina slugu, udari ga po desnom ramenu, razdvoji ga na sedlu bojnome, bojno sedlo na konju doratu, a dorata na zemljici crnoj, i još
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Počelo se pričati o pripremi ustanka protiv tuđih osvajača, Nijemaca i Talijana, i protiv njihovih slugu i pomagača, ustaša.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
se nije moglo zatajati, te ga podiže to čudo na zavist i nije mogao otrpiti nego li uhvati toga čudnoga mučenikova slugu, što mu ime bijaše Lup, i dade ga poseći.
Ranio se sabljom, probo se iglom — jedna je smrt. Svaki se vrag ne boji Boga nego bote. Za svoga slugu i đavola Bog ima. Što pan prosi, to sedlak musi. Nisu svi ljudi apostolske ćudi.
Tko li slugu počituje, to gospodara mu so tim poštuje. Kome šakom, kome isto među prsti! Teško tome, ko dvojim putovi hodi!
Kažite mi prilika li je i valjao li to posao? Ne bi li se ti, pošteni gospodaru, da ne reknem tvoga ti slugu, nego i rođena ti sina, tako dvoreći te, zaglušio i neuljudan stajao, omrazio ga, rasrdio se na njega i napolje bi ga