Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— »25 dukata« odgovori mu on. »A što baš 25?« reče Mojsilo, počeše se iza vrata i opet ga spopade neka slutnja od tog broja. Izbroji advokatu pare i zamoli ga da joj s pozdravom preda.
Sve ode na poklone i potroši se sedeći toliko badava. Baš nije najprijatnije. Napala ga opet nekakva slutnja. Što god isplati — sve se kao za pakost podesi ili 25 rpoša, ili 25 dukata, ili 25 čaša piva...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Hajte ovamo, evo sovre!... Sedite, da bar po jednu popijete... Ali se užasnu od onih bledih lica. Neka zla slutnja obuze je kad vide svoga Stanka kako sa Simom žuri ovamo... Ona stade da vidi, da čuje šta je to... Stanko stiže.
nije ništa ni bilo!... Ona je za te prošla!... Zbogom!... I ode... Kao da su glave pogubili u kući Ivanovoj... Neka slutnja o nekoj velikoj nesreći obujmi sve ono što je umelo razmišljati...
A da se nije još i jutros gde sa Stankom susreo?... Srce mu strahovito zalupa. Njega obujmi zla slutnja. Dosad je mislio na sve drugo, ali sad sva njegova misao beše Lazar... — Možda se susreo, pa poginuo! — pomisli.
Više se ni Zavrzan ne nasmeja. Nesta onih veselih šala kao nestašnih leptirova — sve ode, sve proguta neka crna slutnja... Zeka i Stanko retko kad i bejahu u Parašnici. Jurili su od Čupića Smiljaniću, od Smiljanića Srdanu, od Srdana Katiću.
Dučić, Jovan - PESME
A ti što sazda sunca i plod oranice, Bio si samo Slutnja, bolna i stravična: Jer svaka Istina duha znade za granice, Jedino naša Slutnja stoji bezgranična.
sunca i plod oranice, Bio si samo Slutnja, bolna i stravična: Jer svaka Istina duha znade za granice, Jedino naša Slutnja stoji bezgranična.
HIMERA Pamtim te pute kud sam jedrio Morima što su večno zračila; Čiji se vidik uvek vedrio, A slutnja nikad ne pomračila.
SLUTNjE Kako vreme teče tromo i bezlično, I bolna se slutnja počinje da budi: Da i osećaji stare, kao ljudi, I sve jedno drugom da je tako slično.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
pozicije na lađu, s teškom mukom izmoljavajući dopuštenje od komandanta, jer mu se sve činjaše da ga danas neće prevariti slutnja. Ali evo baš u ovaj par učini mu se da ni sama lađa neće više doći. On postade nestrpljiv kao i Blagoje.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Istina je, međutim, bila ta, da ga je u tu ergelu vuklo natrag nešto neobjašnjivo, neka slutnja. Kao da ga tamo čeka nešto, što treba videti. Kao da mu tamo neko njegov živi. Zato je svratio.
Kao što to biva, u mladosti, Petra je bila obuzela, toga dana, slutnja smrti, i ljubomora, prema onome, ko pored njegove ljubljene žene ostaje, živ.
E toga u ljudskom životu nema. U ljudskom životu deca su bezbrojna. Početkom jula tog leta, međutim, slutnja Petrova kao da se obistinila. Njegovo dete počelo je da se trese, u plaču, od nekih strašnih drhtavica.
Obuze ga neka slutnja. Njegova familija nikad, nije bila sretna. Kad se trže iz sna, na nebu, iznad Kijeva, bilo je još mnogo zvezda, a i one
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Taj rukopis mirno počiva u fioci moga stola, pod ključem, ali... ovoga časa me obuze jedna slutnja: neće li se moja žena, u mome odsustvu, po služiti istim metodom kojim sam se ja poslužio prema njoj: provaliti fioku
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
⁴⁵ Karadžić, V. S., isto, s. 436. ⁴⁶ Vukanović, T., isto, s. 213. ⁴⁷ Vrčević, V., „Narodno sujevjerije: vračanje, slutnja i bajanja“, Srbadija, 3—4, Beč 1876, s. 47. ⁴⁸ Vukova građa, SEZ, L, Beograd 1934, s. 27. ⁴⁹ Karadžić, V. S.
, Pomanje srpske narodne svečanosti, Braća Jovanović, Pančevo 1888. Vrčević, V., „Narodno sujevjerije: vračanje, slutnja i bajanje“, Srbadija, 1—6, Beč 1876—1877. Vrčević, V.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
U detinjstvu je ta slutnja bila čulna, konkretna; i danas, svejedno da lije zaodevamo religijom, ili intuitivnom spoznajom, ona je takva, kad je
Milićević, Vuk - Bespuće
“ pitao se uveče Gavre Đaković, kad stajaše u mraku kraj otvorenog prozora. „Našto sav ovaj nemir, zbunjenost, slutnja koja se rađa u meni? Šta će to meni sada?“ I tražaše odgovor. Pogled mu nehotice pade na njihove prozore.
Radičević, Branko - PESME
Pa ko znade kako može biti, Može tužna jošte pogoditi. I slutnja mu srdašce prihvati Da je neće više ugledati, I što dalje, većma ga spopada: „Nikad više — dakle baš pikada?
“ Zaman muči, zaman se otima, Sve ga većma slutnja obuzima: „Dakle nikad — dakle baš zanago Nikad više, kâ što reče drago — Nikad više —“ tu mu konjic rže, On iz
njega, Kâ brat brata što gleda svojega, Smeje s' sunce, kao da ga kori, A koreći kanda 'vako zbori: „De je slutnja što ti stište grudi Štono jutros mozak ti zaludi? Glaj pred sobom to krvavo polje, Ta more li jošte biti bolje?
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
godina, ja sam, slučajem, izbjegao tvoju sudbinu, ali, evo, ima neko doba kako me, za mojim radnim stolom, osvoji crna slutnja: vidim neku noć, prohladnu, sa zvijezdama od leda, kroz koju me odvode neznano kud.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
se naglo u neme daljine, Niti potok šumi, nit' listak šumori, Počivaju mirno rudničke planine — Al' njegovu dušu crna slutnja para, I Branković dozva sveštenika stara.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Sigurno je neka crkvena svečanost, uveravao sam sebe. Ali teška, zlokobna slutnja vitlala je po duši. Možda je požar — pomislih i lagano se podigoh, da ne bih probudio one pored sebe.
Samo onda kada su odvučene kare za popunu municije, u ovo svečano raspoloženje se uvlačila neka slutnja. Malo posle vratile su se kare i kao da stenju pod teretom šrapnela i razornih zrna.
A neka crna slutnja i nespokojstvo ovlada ljudima. Gospodari su oni na suvu... Ali neugodno je imati posla sa vodom... Bojažljivo se
Noć se lagano spušta, i sa njom i zlokobna slutnja na duše ludi. A tek kako je onima na suprotnoj strani. Oni su videli neprijatelja, znaju da su mu stigla pojačanja, i
Niko vatru ne sme da založi. Sedimo tako i ćutimo pred teškom neizvesnošću... Duša se zgrčila od studeni i zlokobnih slutnja. Aleksa se promeškolji, pa će reći: — Zamislite sad kuću, toplu sobu... Sve je to kao san.
Odgovaram odlučno da se ne bi i on nervirao... Teška me slutnja muči... Sjahujem, i odmičem žurno peške. Strah me hvata pri pomisli da sam slučajno pogrešio put.
odsustva su privremeno ukinuta. — Znam... ali u izuzetnim slučajevima — on me značajno pogleda. Neka slutnja zakovitla u meni. Pogledah ga u oči ne bih li razumeo smisao njegovih reči.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Iđahu ćuteći, ali oboje upravili oči u neodređenu daljinu, pa se dali u duboke misli. Neka teška slutnja obladala je njima od jutros, pritisla im dušu, stegla srce, pa ih tako drži, mori ih bez prestanka. »Šta on hoće ?
Kad iziđe Ljubica iz kaljava sokaka i stupi u prostrano školsko dvorište, obuze je nekakva slutnja, i ona zastade. Predahnu od umorna hoda i zagleda se u daljinu...
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
“ — Sve nemo, sve ćuti, a meni kao da neka slatka slutnja, neki tajni glas veli: „To je zemlja koju toliko tražiš!“ Najedared, trže me neki šum.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
u selu, i, ako one zahtevale budu, da odmah otpočne rad na preobražaju — samo ako je, to jest, onako kao što mu je zla slutnja šaptala. GLAVA TREĆA U kojoj je opisana mehana ćir-Đorđeva kao zemljište radnje Sretine.
Pandurović, Sima - PESME
Vremena noćnog stadoše minuti. „O, kuku!! kuku!!“ pevali su petli. Téško; i srce bol užasni čupa; Olovna slutnja na dušu je pala. Duša je prazna!
Samo, crnim društvom, kao tanak vlât Na vetru, zadrhti slutnja što se krije, Monotono, kobno, k’o domaći sat U zidu, dok jedna opomena bije. Slućenog glasnika savesti još nema.
Mrak. Neizvesnost. dugi, mrtvi časovi. Gluvo doba. Kruže kobni, crni glasovi. A duše zahvata slutnja, strah, i panika. SONET Šta je to? Urlik pobesnelih rulja? — Ne.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Zalud bogme! E naslutio istinu, čini mu se, a čini mu se: slutnja ga ne vara, ali nikakvijeh drugijeh prilika ne vidi. Promišlja na ponašanje Jankovo otkad mu je u kući; spominje se
A kad troje po nekome malome biljegu jedanak nešto naslute, e tad je po prilici slutnja osnovana. On se diže, pa krenu da se sa domaćicom porazgovori.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Možda ovi nešto znaju? Aćim pređe očima po Simki i Đorđu. U Simkinim krupnim zenicama plamsaju dve male sveće. Slutnja mu se zgusnu u strah. Pripali i drugu cigaru. Nikad ovako.
Nikakvih namera nije imao za slučaj da se obistini njegova slutnja. Želeo je samo da mu Simka potvrdi. Ništa više. Nisam, bože, njega mi što se rađa.
Tromo iziđe i sede na stepenice od belog kamena. Kvrgavo uvo, pomisli i opipa svoje. Pipa i čelo. Kakvo je? Nejasna slutnja o nečemu što nikako ne uspeva da domisli luta njime, gubeći se u praznini koju je za sobom ostavila noć.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
svetlosti, na nepostojećim ivicama, pa ipak je bilo dobro: od tog je neba dopirala sen dalekog iščezavanja i slutnja spokoja.
Ta dva oka nisu bila nimalo smerna i nimalo ljubazna: to su bila dva zla, vučja oka. Slutnja oštrih ivica, nemilosrdna, izrovala je preostalu radost: taj čovek koga voli bio je njen neprijatelj.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
A kad se legne i sve smiri, zadugo se čuju uzdasi u posteljama: mučimo se. Ja sam imao bolesnu sestru, i uvek je slutnja nesreće tištala naše rastanke.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
I radujem mu se, kao seosko dijete nedjelji sa čistom bijelom košuljom. X Slutnja me nije prevarila: osvanuo je vedar dan. Jutros je rano upao k meni u sobu mladi doktor, svježa, nasmijana lica.
Činilo mi se da zapažam kako bi mu se najprije, prije nego sama misao, porodila neka nejasna slutnja te misli: kao sjena dlana da je prešla preko obasjane plohe.
Kroza me bi prostrujao hučniji ritam: slutnja da negdje van našeg uskoga kruga postoji drugi jedan prostor i teče drugo jedno vrijeme. Tamo se — vaj, bez mene!
Pod plavim djetinjim krevetom protjecala je ponornica: korablja na rječini vremena. A slutnja tog drugog prostora i tog drugog toka zbivanja rađala je neki mučan nesrazmjer, bolnu i čežnjivu podvojenost bića.
Samo, jedna nam je bojazan zasjenjivala zadovoljstvo. Pitali smo se: što će biti s tim kolosom poslije odlaska trupe? Slutnja nam je govorila da su ljudi nezahvalni i kratka pijeteta, da lako odbacuju stvari koje su im izvršile svoju službu i
) I kasnije, u svakom času izgubljenosti, prva slutnja izbavljenja pojavljivala se u vidu neke mutne prostorne težnje. Zatim, postepeno se izbistravala: ono prvotno nejasno
Iza njega, ona puška, nabijena do grlića Ibzenom. A u trećem redu, iza leđa te replike, mutno se ocrtava još nešto: slutnja protureplike: „Da dragi moj, ali Ibzen je Ibzen!
Dok smo u suton sjedili pred kućom i gledali nebo još puno blještavila poslije sunčeva zalaska, slutnja velikog mraka prešla bi joj licem, vidljiva kao sjena. Ustala bi, unišla bi u kuću i sjela za klavir.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
« Otkako je učinila prvi korak za bliže poznanstvo sa Đuricom, od tada joj vazda stajaše na dogledu neka zla slutnja. Ali ona je vazda izbegavala da misli o tome i da tumači ovo neprijatno osećanje; ona ga je vazda zaglušivala strasnim
A sad, odjednom joj se približi ta zlokobna slutnja, a ona ne beše u stanju da joj istakne na suprot kakvu drugu svetliju misao.
Petković, Vladislav Dis - PESME
MISLI 64 POD PROZOROM 70 POD DUDOM 72 UTEHA 74 PRIČA 76 NA KALEMEGDANU 78 TIŠINE 80 ORGIJE 81 SLUTNjA 83 PREDGRAĐE TIŠINE 85 JESEN 87 VOLEO SAM, VIŠE NEĆU 88 PESMA BEZ REČI 92 NIRVANA 94 PRESTANAK JAVE 96 SA ZAKLOPLjENIM
PLAVE MISLI O što si, zašto zanela se tako? Zar ne ču vetar da o prozor bije, S njim moja slutnja, moja čežnja, nada, Strah u daljini? Znadoh da si mlada, I tako lepa. O zašto je, rako, Ti bar ne vide da za tebe nije?
Šta li radiš sada, je li, nebo moje? Da li mi se nadaš, da l' te slutnja peče? Kuda oko gledi iz odaje tvoje Kad dan mrtav padne na radosno veče? O, ne tuguj za mnom. Lili, o ne brini.
Pijemo nas nekoliko propalih ljudi I polusvet; I znamo, radost ne može da se probudi, Opao cvet. SLUTNjA Nebo mutno, izdubljeno, kobno; Dan ubijen pritisnuo boje, Svetlost, oko; i mrtvilo grobno, Mir i strava oko mene stoje.
U kući naroda žižak nade trne Pred ikonom Boga, opasana mačem. Ta slutnja što danas u srcima vlada, Taj strah što k'o zima sve poglede ledi, Šta u sebi nosi: život davnih nada, Osećaj
Tu ćemo gledati da se lepo sniva. Da je svaka radost novina za nas, Da nam brige beže, s njima slutnja živa. U srcu će biti izmirenje, spas I ljubav što prašta i što jade nosi K'o proleće zimu, kao mir talas.
I dok dubi verna slutnja strah jezivi, I jedina pesma dok je još krik sova, Moje srce, jadno srce, neka živi, Nek još kuda, knjigo moja sviju
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
A Mitar danas na cesti s njima radi, pa su načistu što ga je k njima dovelo: obistinila se njihova slutnja; nije ih ni za šta nekoliko dana prežao.
u grad, u tijesne ulice, gdje nigda sunce ne grije i gdje se tjeskoba usred podne osjeća, čisto se rastužiše — zla slutnja poče se javljati.
fenjere; nijesu znali kud ih vode, nijesu ništa taj čas ni osjećali, niti su mogli da priberu puste misli, ali crna slutnja tak se javljala.
Teško joj je bilo u duši i moraše je crna slutnja; toliko je puta pogledala u svoju sliku i pohitala k ogledalu da se u njemu vidi.
Međutim, sada je odgovor došao i iznenadio je. Veselila bi se, a ne može: ne da joj crna slutnja što je mori i smućuje; nema pouzdanja u svoju sreću. Devojka časom prekine niz misli i zaboravi na se.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
S jedne strane je kao tamna slutnja, s druge je oličenje tihe ali teške tuge. Radost u kuće kosovskih Srba dolazi – kako se to kaže u pesmama o nevesti –
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
od sebe sama; uz hotimično daje se i nehotično; uz svesni postupak, ili pomisao, ide i nesvesno, kao nagoveštaj, laka slutnja.
usled mnogog pića i strasne ciganske pesme odbaci masku odmerenog, sigurnog ponašanja, njemu se iz dubine otme neobična slutnja: „Poneki put, u nekom glasu, otrgnutom zvuku, kao da naiđe na to: - A! de to! - I ništa više ne da do samo to.
objave jednog drugačijeg sveta u koji im pogled ponire, ali sustopice ide ili slutnja smrti, ili bliska smrt, ili pak takvo porazno saznanje o neumitnome gubitku onoga što se junaku iznenada obznanilo da
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Ali ja sam se čisto bojao da tamo pogledam. Bojao sam se da se, naopako, ne obistini moja slutnja. Kako bih sad voleo da je Komarov imao pravo kad mi je rekao da je apsurdno da Turci mogu biti tamo.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
oj! Al’ si strašan, al’ si dobar, Čudni Bože moj! Mala sveća gorila Tužno, žalosno, Crna me je slutnja stisla Kad sam pogledô. Uzdisaji stišaju se, Dok se ponove, Nikog nema, da se mome Jadu odzove.
ode Putem vala, strujom vode, Izgubi se tako brzo, Odnese ga voda mutna; Iz tvog oka suza kanu, Kao neka tužna slutnja. Brzo ode cvet za cvetom, — Ona prva suza tvoja Stvorila je more suza, U kom tone duša moja.
I ti si reći htela: „Kad Smiljku otme noć — — —“ Razumem, oh, razumem! — Al’, gde mi je ta moć?.. I ispuni se slutnja Samrtnog časa tvog, Mezimče moje drago, I to mi uze Bog.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
A ipak, neka teška slutnja pritiskuje i strah nas muči, da nam ne podvale. Namesto radosti prožima nas nešto mučno. Potpukovnik Petar pogleda
Uzalud sam tešio sebe da i tamo žive ljudi... Mučila me neka grozničava slutnja. Plašio sam se da ne dobijem tamo malarični napad. Šta da radim.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
I njega bi često puta, kad bi pogledao na svoj mâl i imaće, obuzimala nekakva potajna, nejasna jeza i slutnja... „Ovo se već odavno presipa... prelijeva!
Rodbinu I ukopnike obuzima sve veća i studenija slutnja, i oni je gone s groblja, ali se ona uporno otima, neće da ide: — Ne dirajte me, ja sam žalobitna, ja sam meka i
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
u starešinstvu oca sa njime, Mladenom, sinom, ogledala se ona predosećanja matera prema svojim prvencima, ona slutnja, bojazan, što su oni ti koji će, ne daj bože kada im muževi, domaćini, umru, biti domaćini, hraniti ih, čuvati, brigu
Ćipiko, Ivo - Pauci
Potajni slatki bol javljaše se u svakome životnom veselju, nu neizvjesna neodređena slutnja, kao bljesak, nalijetaše mu ispred očiju. Ona bijaše kao vjesnica, kao neka kopča između fizičkoga i duševnoga života.
Kada dođete, sve ćete saznati. Hoću da vas iznenadim”, doda pri kraju pisma. Zatajana slutnja probudi se i zaokupi ga. Udubi se u pismo; iz svakoga retka i iz svake riječi tražio je razjašnjenja.
Ivo se trže, ispred očiju mu proletaju meke sjenke što se pučino časom stizahu i nadođe na nj sjeta, kao nekaka bona slutnja, neodređena i daleka... On pođe zamišljeno dalje k onoj strani, okle se čula zveka i otkucaji motike.
Osjećaše živo slobodu, sjaj i istinski dašak života, — a pred njime, kao sjenka, kao nekakova slutnja stajaše mrka nagrđena „Mrsina” prilika s izrazom nepomičnosti i nehajstva. — Nikad ništa ne ulovite?
dok najednom iznebuha ne osjeti kao da ga iz onih mrkih sjena nešto opominje — i iz dna duše pojavljala se bolna slutnja, zahvatajući ga malo pomalo. Tako se nađe nad zalivom i pobrza niz borovik k žalu.
dokoturao val do samiha nogu i vraćajući se zakotrljao po pijesku, osjeti sebe; nanovo ga nešto opomenu, javi se slutnja, i pod njenim pritiskom gasila se slobodna priroda onako kako se misao silomice javljala.
teret društvenih veriga i, kao kroza san, sluša struganje pera po hartiji staroga, pogrbljenoga dijurniste, što kao zla slutnja pred očima mu stoji, i gleda delje, kroz prozor napolje. Pred jamatvu Ivo je pošao kući na dopust.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Posle sramote koju mi je Lauš naneo sa onom prokletom kurvom, zgadilo mi se na sve. Obuzela me je neka čudna slutnja. Odjednom sam se postidela svog tela, naglo, preko noći, postalo mi je nepodnošljivo to što me je bog stvorio ženom.
U ljude se uvukla strašna mora. Slutnja pošasti koje će se izliti kao kazna za svetogrđe. Dimitrije Porazila me je Prohorova smrt.
Naprežem mozak da shvatim, no uzalud. Taman kad uobrazim da sam dosegao do nečega čvrstog i nepomičnog, neka me slutnja ponovo vrati natrag. Hoće li se ovo odužiti do kraja života?
Ilić, Vojislav J. - PESME
6 ELEGIJA 7 MOME MILORADU 8 ZVEZDA 9 ZVONITE, ZVUCI... 10 LjUBAV 11 LjELjO 13 LjUBIČICA 14 DUH PROŠLOSTI 15 SLUTNjA 16 NA DRINI 18 JEDNA NOĆ 19 ŽRTVA 21 TIBULO 22 PROLEĆE 23 NA VESELjU 25 SAN 30 NEBESNI
1882. SLUTNjA Što se muti zora sjajna? Zatšo tuži cura bajna? Sunce zori ne izlazi, Dragoj dragi ne dolazi. Kao odziv bojnoj trubi,
gubi se naglo u neme daljine, Niti potok šumi, nit listak šumori, Počivaju mirno rudničke planine Al' njegovu dušu crna slutnja para, I Branković dozva sveštenika stara.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Nebo ne izgleda više potpuno crno, nego se na njemu ocrtava kao neka slutnja svetlosti. Novi vekovi su protekli. Na Zemlji je još uvek noć, ali se na obzorju ukazuje pramen srebrnoga sjaja.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Probudilo se u njoj celo srce. Probudila se cela žena, majka i čuvarka dece. Pa se digla slutnja, ili bar pitanje, da li će Julica, tako drukčija nego i otac i sestra i poočim, da li će moći biti pravi izvor radosti
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Ili se možda time potvrđuje moja slutnja da je ljubav navika, kao što je na primer pušenje. Ima ih koji nikako ne puše, a ima ih koji ne mogu bez cigarete; ima
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
S teškom mukom penjemo se uz neki prevoj, prokisli do kože. Blato pljašti pod nogama, a dušu pritisla slutnja teška i siva kao olovo. Neki rekoše da sada nailazimo na staru granicu nekadašnje Srbije. Ovaj se nagib naziva Prepolac.
Bar da možemo baciti poslednji pogled!... Teška slutnja pritisla dušu, a rasplinute misli kao da se povlače i usredsređuju na jednu predstavu, vezanu za one koji ostadoše
U našu radost zbog pobede na ovom delu fronta uvlačila se neka zlokobna slutnja. To stanje trajalo je čitavih šest dana neprekidno. Jednoga dana naređeno je da se izvrši pritisak na našem delu fronta.
Ruka mi zadrhta. Obuzela me strepnja i grozničava slutnja. Okretoh dalji list. Hartija je bila glatka i ispisana nečijim drugim, nepoznatim rukopiSOM.
Petrović, Rastko - PESME
U galop, u galop: Nosimo jedan simbol i jedan bol U galop. Nosimo. Grudi nam pune slutnja, I sebe ko jedan simbol; U galop: Nosimo simbol ali i bol, Kroz žita i kroza sve i kroz magle; Preda mnom Veliki
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Dečak je žurio kao da ga je nešto iznutra gonilo. I, gle, nije uzaludna bila njegova slutnja! U zalivu, obavijena dvostrukom mrežom, bacakala se riba Srebrenka.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Dim se lagano razvlačio, ali kroza nj nikako da se zacrveni poznati školski krov. — Pogođena je, srušena! Ta slutnja presiječe sve dječake, ali se niko ne usudi da je glasno iskaže.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Zla slutnja se obistinila. Tetka Uranija joj je sve ispričala. Kad im je, veli, ona razgovetnije nagovestila zašto je došla, oni,