Jakšić, Đura - PROZA
Tužna je to pripovetka, sećaćeš je se doveka. — Pripovedaj, Miladine. Ja rado slušam pripovetke... Kad se lepo razdanilo, — produžavaše Miladin, — mi se dignemo u manastir.
Obradović, Dositej - BASNE
I da to tako biva, to je veliko dobro za opštestvo. Kad mi komindžija čisti komin ujutru i u njemu peva, rado ga slušam i vidim onako crna i čađava, i dragovoljno dam mu na napitak, razmišljavajući da je on vesma potreban u opštestvu.
u leto, sedim među crkvom i mojom školicom, pod hrastom u hladu s mojim ljubimim drugom, popom Danilom Moraitskim, i slušam (s izobilno tekućim iz očiju mojih suzami) umilitelnu povjest njegove verne no neščastljive ljubovi, koja ga je u toliko
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Snuždio se, neveseo: pustim ga u kancelariju kapetanu, pa se naslonim da slušam. »Odakle si ti?« pita ga kapetan onako malo oštro. »Iz Miokusa, gospodine.« — »Šta ćeš?
— Čisto zebem da ne naiđe otkud... Ostade kod kuće. Čini mi se pobi onu čeljad... Ja pobegoh da ne slušam. — Rčin čovek!... — reče Strahinja. — Htede se jutros pobiti sa čiča-Sredojem... — A zar je dolazio?
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Eh... biva, Marinko!... Ti pa — ti!... Bez tebe ništa! — reče Kruška. — Ja samo slušam starijega! — reče Marinko, celujući mu skut. — Ako... ako!... Izidi, odmori se! Marinko udari „temena” i izide.
A dobri bog, vidiš, kako lepo dade!... Eto, držim ovu vernu ruku, koja se celog veka na me i ja na nju naslanjao... Slušam žubor u kući, kao u kovanluku, i znam da je to sve krv krvi moje!... Nasmej se, otari suzu, pa zapevaj!...
— A šta ti radiš? — upita Surep Zavrzana, koji je ležao otvorenih očiju. — Slušam kako pametno zapovedaš! Hvala ti!... Prođe nekoliko dana.
Dučić, Jovan - PESME
U ovaj novembar čamotni i sivi, Ne postoji Život drugde neg u Smrti. AKORDI Slušam u mirnoj ljubičastoj noći Gde šušte zvezde; i meni se čini Da često čujem u nemoj samoći Pevanje sfera na toploj
I čujem tiho u osami tako Večiti šumor iz zemlje i svoda; I slušam dugo, nemo i polako, Te reči lišća i taj govor voda.
Tad su pred tajnom što je morila, Sva usta stvari progovorila. Tvorče, kroz oluj i kroz ćutanje, Slušam sve tvoje sjajne glasove; A čekam kad sve mineš putanje, Poljem kroz naše svetle klasove, Kraj puta k meni atomu
STRAH Zašto volim tako sve ono što mine, I radost, i bole? S kakvom željom tamnom Ja lakomo slušam taj glas iz daljine, I pogledam na put koji osta za mnom?
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Učini mi se da se prsi sasvim isprazniše, i da slušam glas svoje savesti koji me je pitao: Šta činiš ti od sebe? Sirota Ana!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
šolje i čaše sa stola posle jauzne — da se nešto mogu sad stvoriti kod pop-Spirinih, pa da onako iz prikrajka gledam i slušam kako đipa i praska ona paorska beštija! — Bože, oni, siroti, brže odovud nego odonud — veli Melanija.
— E, to si ti prva ženska što ćutiš! — Ćutim, Spiro, i jedem se samo u sebi... nisam neka svađalica. Slušam pa gutam. Slušam samo šta govore za nas... — A šta govore?
— Ćutim, Spiro, i jedem se samo u sebi... nisam neka svađalica. Slušam pa gutam. Slušam samo šta govore za nas... — A šta govore? — zapita ozbiljno pop Spira i sede, a ustao je bio da ide pop-Ćirinima.
Ona mi svaki dan dolazi na jauzn, pa me tako saleti da naposletku popustim, pa moram, ’tela — ne ’tela, da je slušam... A ona mora da isakati... Ja joj zato ni desetu ne verujem.
— Ali, Persida... slušaj zaboga... — Neću ništa da slušam, ništa da čujem! Punktum! — viče gđa Persa, podobna razdraženoj lavici.
— ponovi gđa Persa, i skoči sa stolice, i pljesnu se rukama. — Dosta mi je, dosta! Nemoj mi kazivati, neću da te slušam! Bolje glavu da su ti ukrali. Neću, neću ništ’ više da čujem. — Pa dobro kad nećeš, ja i volijem.
— Konjski zub!... E, to ga je ona njegova beštija navela da uradi; niko drugi neg’ baš ona. Ah, ko da je gledam i slušam! Ona, ona, i niko drugi! Ta nije on toliko ni lud ni pakostan! E, vidiš ti samo nje kako sovjetuje, k’o neki fiškal.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
nisam; i punim, palim, gađam i gušim se u dimu, dajem nišanske tačke i ostojanja, gledam ponova nosila, krv i rane, slušam visoke komandante što se ljute i psuju na telefonu sa velikih daljina, spavam svaku noć obučen i obuven, pišem
A Jurišić sedi, sluša sve one žalosne istorije po redu, muči se i misli: Boga mu milog, gde sam ja ovo upao? Eto slušam ja i mučim se.
— Dakle, ja vas slušam? — Taj čovek — ali se on još više zbuni i sav porumeni — ...taj čovek, — grcao je on, — učinio je zbog vas...
čekam da pljune, jaoj čekam i gušim se i dođe mi da im kažem: evo vam i službe i sve što ste mi dali, a opet sedim i slušam o kmetu i čekam da onaj dripac pljune u maramu.
Afrika
Kako mesečine još nema, njegovo preplanulo lice i ruke izgledaju sasvim crni prema odelu, da ga sa uživanjem slušam kako laže po dva sata. Gospođica N. dolazi nam u društvo.
gazim po močvaru; nalazim da su svi ljudi braća i izjavljujem mojim pratiocima da kokoš i jaje koje nose ostavljam njima. Slušam kako je sve dalje iza mene potmuli udar tam–tama i larma. N. već spava.
Na nekom proširenju sedam pod ogroman fromaže i slušam život sela oko sebe. Sve je radosno što je sunce najzad otišlo. Grupe ljudi i žena prolaze u razgovoru.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
U kom se javlja nešto đavolsko. On se nasmeja i okrete ženi: „Slušam te, Šokice, kako brbljaš, pa se mislim, šta si to večeras nakapala u oko?
Teodosije - ŽITIJA
I odmah pomolivši se Hristu Bogu reče: — Slušam Davida koji kaže: „Ako vam bogatstvo dopadne, neka za njega ne prione srce“; koliko Više je dostojan prekora i ukora
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- viknuo je, ali tu nije moglo biti iznenađenja: to da sam lud, i da je dobra trećina moje porodice luda, slušam bar triput dnevno. Šta ti je bilo potrebno da baciš tu knjigu?
Upitah ga šta je to što postoji, a on reče da nema vremena za prazne priče: njemu je jasno koji je mene đavo odveo da slušam trabunjanja onog šašavog popa, a i zvono za ulazak profesora u učionice već izbija, on mora da se čisti, sve što imamo
do govori o sebi bosom i izgladnelom u ratu na onaj isti način na koji je već govorio, tako da nisam imao snage da ga slušam. - Oprosti, mama!
Dalje nisam morao da ga slušam: dolazilo je poglavlje o njegovim studentskim danima. Go i bos on je nosio mleko, a ona država pre rata bila je grozna...
Sada sam razmišljao o ostrvima Južnoga mora. Želeo sam da budem go. Želeo sam da slušam samo vetar. Rašida me je posmatrala napregnuto, onako kao što vas deca posmatraju kad žele da ceo, i bez ostataka,
Pogledah još jednom oko sebe. Kornjače su raspravljale o fudbalskoj utakmici, nisam imao vremena da slušam o kojoj. Možda me Rašida čeka na groblju? Sada tamo uveliko sazrevaju višnje, a groblje je prazno.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Na kutiji sedi naš instruktor sa slušalicama na ušima i govori u mikrofon »JU-2Ob-KMTŠ zove Australiju! Slušam...«, a sa strane piše crvenim slovima »Pozdrav bratskim amaterima sveta!
da zbog vas igraju sporo ili brzo, da izvode različite figure, a da vam nikada ne kažu: daj malo slušalice da i ja slušam! Dok su sa vama, one čuju i bez slušalica najdivniju muziku.
Matavulj, Simo - USKOK
— Nosim njegova pisma i poruke u naše pleme, kad ustreba; pratim ga kad kuda izide: a glavno je što slušam njegov nauk! Ima nas od svakoga plemena po jedan, po dva! — A koga još ima uz vladiku?
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
bio na strani ovoga zanimljivog pridošlice, ali kako mene niko ni za šta nije pitao, ostalo mi je samo da pozorno slušam kako se stric Nidžo inati i odbija čak i da pregovara s novakom.
su te preslišavali, il bradonja, koji je sve ovo zakuvao pa odmaglio, ili, na kraju, ja glavom, koji sveca izigravam i slušam taku benu, a ne tražim vile da te valjano izmjerim preko leđa zbog tvog trtljanja, lopovije i tvoje magareće vjere?
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Ko da mi neko čeze o leđa slomio. HASANAGINICA: A šta ću sad ja? BEG PINTOROVIĆ: Ništa! Ne mogu ništa više da slušam! Ako imaš nešto, sutra ćemo. HASANAGINICA: Ko da ti vidim strah u rukama. BEG PINTOROVIĆ: Strah? Kakav strah?
Ipak da ti kažem, kad sam već tu. Kazaću ti po redu, ukratko. Kažem ti, sitnica. Sedi i slušaj. HASANAGA: Evo slušam; govori. BEG PINTOROVIĆ: Takva i takva stvar! (Duža tišina) HASANAGA: Baš tako?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Što ne čekaš? — veliš ti nabureno. I onda uzimaš pa sve mećeš u sahane, ređaš ih oko vatre. Ja te ne slušam već jednako uzimam i jedem. Ti se ljutiš. — Nemoj. Sad ćemo zajedno da jedemo. Ako li ne? — neću ni ja! Evo, čekaj!
— I onda besno, držeći te za kose, poče te udarati, gurati i voditi kući... — — — — — — — — — — — — — — — — — — Slušam kako suho granje pucka, gledam gde mesečina sija, tišina se rasprostire a suv, nekako oštar, i kao star vazduh puni mi
tesnu ulicu, ograđenu visokim zidovima, s velikim kapijama i razgranatim drvećem, koje se pruža, te je kiti zelenilom. Slušam viku drugova, gde me zovu da idemo na reku i sečemo zelene vrbe.
Počeh da ih pribiram i da im zagledam onu njihovu glatku površinu, skupljam med što se nahvatao po njoj i slušam pesmu koja baš sad otegnuto i izdaleka dolazi: Devojčice, ružičice — ružo rumena! A što si mi nevesela — usta medena?
Eh! ... Odavno smo ručali i to većinom jučerašnja jela, što su nam ostala. Posle ručka izišao sam na kapiju, da slušam svirku, pesmu i gledam gde se ludi Menko pijan valja po ulici, raspasuje i baca sa sebe odelo.
Rukom se udarila po čelu od jeda na samu sebe: — Luda je! Što ja ćutim? Što ja nju slušam? I vratila se, da je pita zašto neće.
Kostić, Laza - PESME
„Pa šta to čitaš?” zapita me gost. Jevanđelije, rekoh. „Okapi ga se, dodijalo mi, taj kurs već slušam celu godinu. pa zato imam rekraciju sad do prva kukurika.” — E gle!
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
ISAJLO: I može, kad je učen. MANOJLO: Ama, vere ti, kako govore ovi učeni? ISAJLO: Kao budi bog s nama. Slušam ga po dva sata, pa ne razumem ništa. A kako ćeš da ga razumeš, kad oće ono što nisi ni snivao.
Lalić, Ivan V. - PISMO
Dokaži opet, jer dokaze sve sam Zaboravio. Zato trajem, zeman. Katkada noću u tišini slušam: Treperi prostor, rađa se oluja. Pulsira oganj u zvezdama zgrušan Po volji Boga slavuja i guja...
(12. VII 1989) STRAMBOTTІ 1 Kad noću dišeš, ja u polutami Osećam kako tišina svetluca, Dok slušam kako pored uzglavlja mi Na slepom oku tvoje bilo kuca; I tek u zoru kapke takne san mi, Kad tvoj se tanji od blizine
10 Kad noću dišeš pored uzglavlja mi Ja slušam spori pokret zodijaka Nad ravnim krovom, glasove u tami Što boji prostor između dva znaka; Najbliži svetu onda kad smo
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
sedim s prijateljima i klatarim nogama, evo ovako (ne, neću pasti, ne plašite se), pa da posle desetke odvajam uvce i slušam radio. One divne, zaboravljene šlagere ... Na primer, „Zvezdanu prašinu“ i te fazone!
Volim da Šuca dovesla s one strane Save što kasnije. Tako mogu da se bez razloga dernjam i slušam kako mi se glas kliza preko vode. Bude mi nekako lakše, shvatate?
Pravim najpre malo reda unutra, kupim otpale daske i bacam ih preko onih novina, a zatim slušam kako peć pucketa. Kroz prozor kabine vidi se reka.
Hoću da mi se sve dešava odmah. Evo sada! Hoću da ćutim i slušam muziku koja mi dopada i da ništa ne čekam, već samo da postojim, tako nekako — da osećam ruke, noge, zube, nepca,
Ko je šta, gde i koliko jeftino kupio? Trpezarija se puni starudijom. Dok ih slušam, hvata me neka tuga. Umalo da se ne rasplačem, na časnu reč!
Ne volim da se osećam kao neko kome je glavni cilj da produžuje vrstu! Kako? Treba celo veče da slušam kako je „ona nestašna, ali strašno inteligentna“!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Gavranica u šajkaču snese jaje - spusti draču. Ližu čanke psi i mačke. (Gledam Prizren - slušam gačke.) Smračuješ se, dedovino, a zri ječam, a zri vino. A BISTRICE, TRI BISTRICE Gluvo jutro - gluhi pevci.
Uljanik brunda. Stoto mi je leto: od sedme pojem romor-aliluju i s brega čitam nebesko rešeto, dok slušam psalam pčelinji sa čička i duhom palim tamjan jeremička.
Ja gledam u svet očima bila: i vidim senku - I vidim krila, i slušam kako kroz mračna tkiva žubore ure i tuku bila.
U zagrljaj mi, Kosioče, kreni. Za plavu nesvest zalaze mi čula dok slušam ciku kosovog slavuja. U zlatnu stogu raž mi tela zdeni da budem polje orošeno, zbrano, sa zrnom Čeda - što je Bogom
A misli gde su, šta su osećanja? III Rastrojstvo zvučno puni se ozonom. S tišine slušam preslicu slobode. To nije doziv vikom ni parolom da pridev sazri, glagoli da rode već pljusak to je dodole što kupa
ŠLjIVA SRPSKA Gledam: za suzu srpskih terena, kao u žalbi, zamiču bratstva udišu, usput, miris od séna. Slušam i žagor: kao kad pastva hrišćana kreće, zorom, u žetvu.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Idem svijetom na četiri strane, slušam Unu i vidim Hašane. Otad, evo, minu pola vijeka, sve sporije otkucaje brojim, iskri inje, primiče se veče, a ja
PISMO Draga mama, počesto te sanjam, kuću, Grmeč, nad njim nebo sjajno, razbudim se, slušam Unu nujno i u jastuk otplačem potajno. Od kuće sam već nedjelju petu u Bihaću, u daleku svijetu.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Svojim dugim lišćem ono diše vazduh nad vodom i svojim stabljikama vodu. Ribe proplivavaju kroz stabljike. Slušam lagani šumor ovoga bilja i glasna dovikivanja ptica u visinama. Čuje se šum vazduha i vode, a iz daljine dopire lavež.
Ljudi govore poluglasno. Ja ne razaznajem, ne slušam njihove reči; oni ne primećuju moj prilazak; ipak razumem jasno šta se zbiva.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
U zasenak njen Po uskoj stazi ja se budan krećem I slušam šumor kroz duboki mrak I gledam zemlju, okićenu cvećem I žudno pijem mirišljavi zrak.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
SLEPI KRALj U IZGNANSTVU Iz vaseljenske ti prestonice pišem. Stojim na prozoru, ja carev gost i slušam žamor na ulicama iza dvorskog zida, razgovore sokolara pred ručak i skladne povike veslača u luci.
o mom stvaranju kaže kako su se rasplele klice koje davno posadih šta sad one rade ispod mikroskopa o tome hoću da slušam priče dugogodišnje to me jedino zanima! Planina nikad nije bila golija.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
VIDA: Pa ono po tebi, kakav si, može ti Agaton i glavu pojesti. Ne slušam ja tebe, nego ću kući, da spakujem malo prnjice, a i ovi da se raziđu, pa evo mene, a ti, ako hoćeš, dođi! (Glasno.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Nego! U ratu što ko uvati! — tako mi je davao prve lekcije podnarednik rezer-vista, Trailo Živulović. Slušam i mislim kako moje školsko iskustvo nema mnogo važnosti u ovoj novoj sredini.
Oči mi se sklapaju i ceo razgovor slušam kao kroza san, te obodoh konja da vidim zašto smo zastali. Pored puta ugledam siluetu konjanika i čujem glas
Otvorenih očiju blenem u mrak i slušam otkucaje fronta. Svakog momenta se čuje pucanj, dalje ili bliže, koji se potmulo prenosi preko ravnice.
I konj se pritajio, opustio glavu, sigurno spava... Slušam dah šume, ono tiho, tajanstveno romorenje, koje ponekad podseća na šapat, ili na neke prikrivene, obazrive korake...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ja, bratiću moj, samo znam da slušam moju gospodu i da im budem veran, a meni neće biti rđavo od njihove strane. Tako je to, bratiću moj.
Tako da sedim u skamiji, pa samo vas da gledam i slušam. Ljubica pocrvene iznenada, saže glavu i pogleda ga onako ispod očiju.
— Šta ću, starost je, bratiću !... Ne može se više kao nekad, dok se bilo mlado. A ja opet moju gospodu slušam kâ neke bogove i svaki im, što će reći, dovlet činim. Mi se slažemo lijepo; jes’, bratiću... ka neka prava vamilija.
Ni sama nisam znala šta sam radila. Sad znam i razumem, ali dockan. Tek gledaću da odsad bude sve drukčije, da vas slušam — ona naročito udari glasom na ovu reč — i... da se slažemo... Molim vas, oprostite mi !...
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Dani puni pčela, večeri svitaca! I kako je samo divna tišina ovde! Slušaj!... JELISAVETA: Šta da slušam? SOFIJA: Čuje se kako zuji pčela u čaši! JELISAVETA: Meni zuji u glavi...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Davno je mrtav taj čuveni muzičar u Novom Sadu, i taj čuveni oficir, a mrtva je i ona. Još samo moje srce slušam kako kuca. Cor meum vigilat. Moja „krivica“ u tom zamešateljstvu nije bila teška.
Ja sedim među slušaocima i slušam to, bez ikakve zavisti, još uvek u pohabanom odelu bivšeg oficira i niko me ne poznaje i niko ne zna.
Ali se niko ne šegači ovde. Odvedoše me, kao uplašeno, da slušam larmu Elektre, i začudilo ih je što se nisam začudio.
A uzima me u svoj fijaker i zove me „profo“. Pod mojim hotelskim prozorima teče Neretva i ja je slušam i noću. Šum vode, koja protiče po kamenu, u mesečini, najlepši je šum na svetu.
Posle podne slušam, uštogljeno, kritiku generala Stoišića, koji je, kažu, ubijao vojnike, svojeručno, kroz Albaniju. Veli, dobro je bilo.
stas, brak, poljupci, bura što je tako silna bila, priviđaju mi se još, po neki leptir, bulke, klas, dok, iz prošlosti, slušam, njen korak, tako lak.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Ja se zaprepastih od čuda. On to primeti, pa i njemu bi to čudno. — Šta vam je to čudno? — upita me. — Slušam da ste doneli zakon o...
” Novine su pisale o njemu i obasipahu ga najvećom hvalom i slavom. I zaslužio je ljubav narodnu. Slušam te hvale na sve strane, pa se tek i u meni probudi junačka krv srpska.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Vidim da se tu mora pisati do mraka, ali šta ću kad sam mlađi ?... Slušam i ćutim... Ili me otac Petar, kad ga gospodin prota odredi da besedi, zamoli da mu nađem i prepišem shodnu besedu iz
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
I do zemlje poklanjaš se Najjačem: Nek ti bude! Ali kad na klanicu Povedeš kravu, dođe mi da zaplačem! Slušam riku kroz šume i kroz dolove: To trgovci polaze u pohode...
Prenesem hartije, i bacim se na doterivanje napisanog, dok je gvožđe još vruće. Pišem, a jednim uhom slušam tužni solilokvijum: — Nema Cice! Poslala ćerčicu da kupi hleba, a devojčica se ne vraća.
Rakić, Milan - PESME
O daj mi, draga, da na krilo tvoje Položim glavu umornu, da sada Slušam. dok blješte na zapadu boje I veče kao crno krilo pada, Kao u školjci huku morskih vala U našoj duši, gde će odsad
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Kâ je, da je, o njemu se bavim. Ko će bolje, široko mu polje! VUK MIĆUNOVIĆ Ja ti ne bih predavao bira, da se slušam, zrno dađavolje. POP MIĆO I ne daju žita ni u šaku, do po runo i po grudu sira; pa i to mi daju kâ na silu.
Pandurović, Sima - PESME
Mirno i čudno šušte stare breze Tajnu života i sudbinu uma; I raširenih zenica, bez veze Misli, ja slušam elegiju šuma, Miran, bez želja u tom času lednom, U iznurenom osećanju jednom. Mirno i čudno šušte stare breze.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
— Ne, valaj, zla nije ni dao Bog, no baš kanda ovo na dobro sluti. — Slušam te! rekoh mu. — Poče ti on otud odovud, pita za zdravlje, za ovo za ono, dok najzad pomenu za Stanu!“ „A što za Stanu!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ a on mu odgovori: „Bog ti pomogao!“ „A šta tu radiš?“ „Vala ništa, tek besposlen, pa slušam kako trava raste.“ Kad ovo ču carski zet a on mu reče: „Bi li ti, brate, pošao sa mnom u družinu?
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
IKONIJA (ulazeći): Voliki pljusak! Da oće da kaže nešto o divljoj izgradnji, da znam što slušam! MILE: Ne treba na to gledati tako usko!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ovo mi je sad moje najmilije upražnjenije i najdraži posao: ili razgovore učeni[h] ljudi slušam ili premudro napisane knjige čitam, ili ujedinjen u kom bezmolvnom mestu hodam; o Tom MISLIM, O TOM se upražnjavam i TO
sam, suze su mi tekle iz očiju žaleći što nisam jedan od najposlednji[h] njegovih lokaja i služitelja, da ga gledam i slušam svaki dan! Taj dan ništa drugo nisam jeo osim pre ručka komadić hleba; no nije mi na um padalo jelo.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Odlazi! — Oću, oću, kad veliš! Oću, odma, na ma’ s ovi isti stopa! Zar ja tebe da ne slušam, a? Zbogom. Kušmelj otide drugijem laktom trijema, pa naišavši na otvorenu trpezariju, prođe kroza nju i kroz malu
— Neka sluša do kraja! pa neka onda govori! — reče Tetka. — Neću da slušam do kraja! — viknu Vrtirep — nego odma spočetka oću da se to prikine, a vi koji ćete da slušate njegove pisme, ajte u
— zapita ga Bakonja. — Poradi nikog dugo manastirskoga... ne znam počisto. Misliš li da ja slušam take stvari? Nu, ti si sadak razabrâ i voljan si za razgovor. Daklenka, reci mi šta misliš? Oćemo li posli podne tamo?
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Zatim: da slušam vetar i šum kapi I zadnje sunce ispratim kroz račvu Dok moj dah tiho nestaje i hlapi... Ako od stabla ne sadelju
Ćosić, Dobrica - KORENI
Zaželim da je izbušim nožem i ogrejem prste na njenom toplom šikljanju. Zastajem i slušam kako ledena drhtavica otiče u krvi pod opancima. Na obali u snegu crni se čovek. Snažna čovečina.
A vuče me sebi čovečina s podignutom rukom. Ne koračam, suljam se, prikradam i slušam kako strah gusne, raste, pa odjednom buknu u tresak i lomljavu.
U podrumu je uvek tmina. I tiho čim se miševi umore. Samo u jesen šapuću kace pune šljiva. Tada ja. slušam, ćutim i gledam svoje nebo. I na njemu dva bela, zagrljena meseca.
Tako i treba. Ja sam mu doneo vodicu i ime, dok ga ne krstimo. Kuma neću da slušam. Ime će mu biti Adam. Prvi čovek i moj pokojni prijatelj tako su se zvali. Mijate! — viknu. — Pali prangije!
— Noć je duža od Morave. Naspavaćeš se. Ovo je važno, i za tvoje dobro ti pričam. — Rekao sam ti da neću da te slušam. Iziđi! — sluTio je o čemu će mu pričati. Zna, i znao je odavno, za obojicu.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
„Pa što to čitaš?“ zapita me gost. „Jevanđelije“, rekoh. „Okani ga se, dodijalo mi; Taj kurs već slušam celu godinu; Pa zato imam rekraciju sad Do prva kukurika.“ „E gle!
Na polju studen. Peć pucka i grije. Ja ležim. Ruke pod glavom, pa ćutim, I slušam kako granjem zamrznutim U moja okna goli orah bije.
dana kad se Gospod javi, Kad orlovi naši visoko zabrode, I sa tvojih ruku panu gvožđa tvrda: Da pobjednu himnu slušam s tvojih brda, I da s tobom slavim dan zlatne slobode! A. Šantić CXIX OSTAJTE OVDJE! Ostajte ovdje!...
Čisto se vidi gde zemlji iz nedra Život, kroz žile, siše podmlađenje. Pod jednim hrastom leg'o sam na travu, I slušam kako šušti, pucka, struji. Pučinu gledam neba bistru, plavu, Dok ranâ pčela negde blizu zuji.
Sad nema ljubičica! Tu, pogružena u duboku bolu Potočić slušam gde žuborom zvoni, I šumor lišća, što kroz goru goni Dah povetarca u dremljivu molu; A šuma miris cvetna
i vlažan Jesenji dan se tmuri; Plače bez kraja, bolno plače Sumorni beskraj suri; I tužan, tužan ropac tajni Dalekih slušam dana; Ugušen jeca šum beskrajni, Tiši i tiši vesma K'o stara, bolna, polagana, Ubogih, mutnih, šturih dana Jesenja
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Pokušah da ga uspokojim. „Slušajte, Mardohaju! Nisam ovamo došao da slušam vaša proročanstva, već da pazarim. Jeste li vi prorok Danilo, Zaharija ili Habakuk, ili ste trgovac?
„Pričaj mi, oče!“ „E, onda slušaj!“ „Slušam“. „Kad bolonjski biskup Tomazo Parentučeli godine 1446 postade kardinal i godinu dana iza toga postade rimski papa
“ „O to je vrlo zanimljivo, šta više, divno! I ja sam, u neku ruku, učenik Ser Isaka, iako nisam imao sreću da slušam njegova predavanja“. „Razume se: dok je Njutn učiteljevao u Kembridžu, vi ste se još koprcali u kolevci“.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
se, to jest isplatih mu koliko sam smatrao da vredi njegova izuzetna pažnja pa ostadoh sam da, uz prijatno truckanje, slušam kako se prozori lako treskaju i kako lupaju kaplje po krovu vagona, što me je podsećalo na šator i na rat, ili na muke
od onoga što oseća dete kad ga budi sunčani zrak i slavuj, koliko sam se puta naprezao da zamislim: kako opet kroz san slušam onaj isti žumor svemira i osećam sav onaj, buran, pun strasti dah zore proleća, kad je vazduh sav od mirisa i od
kraju druge godine nikakva uspeha nije bilo, pozva ga stric pa mu reče: — Evo dve godine, Sekula blago meni, kako te slušam da sričeš o-s, n-o-s, os, nos, a tvoj čiča osta bos zbog tvojih križulja, tablica i sunđera.
— Ali ti zaboravljaš istorijsku nužnost, ja te samo slušam i čudim se. — To je lažna svetinja, ta tvoja istorijska nužnost, nju na stranu, to je veliko pitanje.
Da li da ubijem? Šta da radim? Gde ću, Bože, gde ću? I umuknem, zaćutim, mučim se, stradam do besnila, i slušam kako mi udara, udara, udara srce i zvoni u ušima, kako uzbunjena krv u mahnitom besu buntovničkog bunila juriša, burlja,
— Ti znaš, pa zašto me pitaš sad? — Tako pitam; srećan sam da uvek o tome slušam. — Dobro, volim te ... Ali priznajem, malopre, nekoliko trenutaka pre, volela sam te više. — Zaista? Zašto?
Voleo sam da poranim, rano da izađem izvan varoši, gledam u plave daljine, gazim po rosi, slušam trubne zvuke i sretam čete što idu na vežbanje; a kad sunce odskoči da se vratim u probuđenu varoš.
— Gde ste u Gračanici, da mi odslužite službu, nego sam morao da slušam one nepismene popove? Zar moram naredbom da vas nagonim na vaše mesto?! — Ja vam iskreno blagodarim — otpoče g.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
opisuje mi mali gradski park s vodoskokom i s crnčićem od lijevana željeza kome iz roščića u ruci prska tanak mlaz. Slušam s hinjenim neznanjem i s uveličanim interesom mog Cicerona.
Kao da opet sjedim na šarenom sagu dječjih maštanja i slušam basne o mudrim životinjama koje znaju ljudski govor, a imaju meki glas djeteta i razborito srce starca.
maštanja i slušam basne o mudrim životinjama koje znaju ljudski govor, a imaju meki glas djeteta i razborito srce starca. Slušam pričanja o dobrom bogi, o čistom srcu, koje uvijek i neminovno na kraju nadvladava tmušu, o cpeći umrle djece, koja
— Što govoriš, sinko, što govoriš!... Ja te samo slušam i pitam se u sebi: kako možeš tako neozbiljno raspravljati o tim stvarima, tako olako udarati u same temelje na kojima
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Kô velim: ako ćutim, ne gubim ništa, a da povičem, ode glava... — Ama, ja sam naumio da ne ćutim i da ga ne slušam, pa kud pukne! Da vidim još samo šta će mi Novica reći.
Zna da si živ i da se moraš vrnuti ovamo, pa kud ćeš no njemu? — To mi, kanda, veliš, da idem pravo njemu i da ga slušam što god mi rekne? — Ne ja, bogme! Ja ti velju samo što on misli, a što ja mislim, čućeš poslije. — Aa...
— Ti, brate, znaš najbolje ko su hajduci: dok radimo zajedno — slušam te, a kad dođe vreme da se krijem, neću da zna za mene ni moja rođena majka.
šta to njega košta!... I ja odmah živ... da živim, zadugo, mnogo, da ostarim... Šta je to robija, ništa!... Slušam ja tamo sve starešine... kao svetac:... A posle, pet, šest, pa i deset godina puste me. Dođem kući... slobodan!...
Petković, Vladislav Dis - PESME
Kao stara tajna ja počeh da živim, Da osećam sebe u pogledu trava I noći, i voda; i da slušam biće I duh moj u svemu kako moćno spava K'o jedina pesma, jedino otkriće; Da osećam sebe u pogledu trava I očiju što
NAJVEĆI JAD Ja znam jednu pesmu kao zima 'ladnu, Koju mirno slušam na pragu jeseni, Pri zalasku leta i snage u meni. Ja znam jednu pesmu kao zima 'ladnu.
Ja znam jednu pesmu kao zima 'ladnu. Ja znam jednu pesmu, i nju danas slušam U odmoru mome, kad se sutom spušta; I osećam da me moj polet napušta. Ja znam jednu pesmu, i nju danas slušam.
Ja znam jednu pesmu, i nju danas slušam. I ta pesma nosi meni nove dane, Mada su k'o juče i sad stari zraci, Dok nad mojom glavom isti su oblaci.
Još ostala želja mi, na prošle oluje, Da umornu glavu spustim k'o oboren cvet, I da slušam tišinu i mrtve slavuje. I nečujno da sve prođe k'o tičiji let Bez trzanja i misli; niti da me dira Hod prošlosti i
Ja ga slušam dugo tako, Ne misleći otkud dođe. Uspomena dušom pline, Drhti biće — pa sve mine, Ali suzâ baš nikako! ...
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Kao majčinom ljubimcu meni je bilo dozvoljeno da sednem pored svoje majke i slušam reči mudrosti i mašte iz usta starih ljudi, a ponekad i iz usta sredovečnih ili mladih, ako bi im to stariji dozvolili.
Izgledalo je kao da se g. Braunu veoma žuri da to ostvari, jer me je svake večeri prisiljavao da ga slušam gotovo čitav sat kako čita Bibliju, a pre nego bi pošli na spavanje, on bi glasno izgovorio jednu strasnu molitvu u
Iako su bili dobri katolici, oni su pristali da idu sa mnom kada sam išao da slušam Bičera u Plimutskoj crkvi, gde sam prvi put u životu video tog velikog besednika.
Za mene je bila prava škola da slušam njihove pohvale o mojoj privrženosti prema njima i njihovoj Akademiji, koje sam, kako su mi tvorili, zadobio svojom
Njega su, pre samo pet godina, taj isti hor i te iste orgulje koje sada slušam, ispratile na njegov poslednji put. Tada je bolom skrhani Univerzitet odao poslednju počast svom velikom čoveku, i odavde
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— Šest je godina što ga nijesam vidjela, a deset je punih što nije u selo dolazio, — slušam u oluji meki zvuk staričina glasa. — Pošla bi' ga opet naći, ali ne znam bi li mu ženi bilo milo vidjeti me...
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
DARA: Bambadava smo išli. ŽIVKA: Što, niste nikog našli kod kuće? ČEDA: Čujte, majka, ja više neću da slušam te vaše savete. Te idite kod ove ministarke, pravite vizitu, te idite kod one ministarke, pravite vizitu.
Volim, kaže žena, da odležim jedno zapaljenje pluća nego jednu ministarsku krizu. DARA: Slušam vas vazdan, a i ne skidam šešir. (Polazeći levo u sobu.) Majka, je li donosila šnajderka haljinu? ŽIVKA: Nije još.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
odlučno odbijali pre kao besmislene nego kao nerazumljive: Da osećam sebe u pogledu trava I noći, i voda; i da slušam biće I duh moj u svemu kako moćno spava Ko jedina pesma, jedino otkriće; Da osećam sebe u pogledu trava.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
— odgovori ova prilika s verom i pouzdanjem u glasu i pogledu. I okrepi me da ga slušam. Zvaše se čiča Mojsil Zlatanović. iz sela Kamenice u Gornjoj Moravi, ispod Novoga Brda. Vrlo je imućan domaćin.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Kako mesečine još nema, njegovo preplanulo lice i ruke izgledaju sasvim crni prema odelu, da ga sa uživanjem slušam kako laže po dva sata. Gospođica N. dolazi nam u društvo.
gazim po močvaru; nalazim da su svi ljudi braća i izjavljujem mojim pratiocima da kokoš i jaje koje nose ostavljam njima. Slušam kako je sve dalje iza mene potmuli udar tam–tama i larma. N. već spava.
Na nekom proširenju sedam pod ogroman fromaže i slušam život sela oko sebe. Sve je radosno što je sunce najzad otišlo. Grupe ljudi i žena prolaze u razgovoru.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Tek su malopre uspeli da uhvate vezu sa komandantom. Sad bar imam s kim da razgovaram. Dohvatio sam slušalicu i slušam razne razgovore. Saznao sam tako da se iza naših leđa, na vrhu, nalazi sedmi puk...
Najzad su me spustili. Čujem žagor ljudi. Neki se nadnose nada mnom i zagledaju me. Slušam kako spominju moje ime. Jedva sam razaznao da su ti ljudi naši četnici, koji su se sada povukli u rezervu.
Hteo bih da kresnem žižicu, ali ne znam dokle dopire svetlost. Onda sam prilegao i slušam... Negde levo prolomi se eksplozija... Puške prašte ovde, onde... Čuje se fijuk kuršuma. Kako li je onima na objavnici?
Pred mojim očima se zamagli... Odmakao sam se... Da li je moguće!... Malopre bio je živ. Kao u kakvom bunilu slušam kako vojnici govore da na poljani vide još trojicu koji su nepomični... Ali jedan, izgleda, odaje znake života.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
” No što pusto srce želi Ono nije — već je senka. Sad kanda se promeškolji — Prenem, slušam... sve badava! Nema leka mojoj bolji: Ona mirno — mirno spava. A ja bludim tamo-amo I zvezdama javljam jade... O!
Jakšić, Đura - JELISAVETA
JELISAVETA: Dost’... šta ćeš? Ukratko kazuj, što te poslaše? Jer ja ti, starče, rado ne slušam Govora praznog dugi beznačaj!... VUJO: A bog š tobom, svijetla gospođo!
Da samo ove noći grmljavu Strepeći srcem dalje ne slušam... Il’ kaži bratu — neka prestane, Ta još je noć, idi, kaži mu Nek čeka malo — dan dok ne svane!...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Ja sam tebe pitô: „Izvoli, gospodine?“ Ti kažeš: „Izvolim, izvolim, Davide.“ E, ko je sad kriv? Ja beli nijesam, jer slušam što stariji izvoli i naredi. Sudac: Ti si, Davide, i budala, i nisi budala.
uvijek pobjegnem iz ovog sumornog grada, što potajno i nevidljivo tuguje i cvili za nečim, na Plivin vodopad, da tamo slušam urnebesno huktanje i šumenje divlje, neobuzdane Plive kako urliče i jauče, padajući niz izlokane, provaljene i rastrgate
Sjeo sam na šupljikavu, ovlaženu sedru, pa slušam ujednačeno, bijesno šumenje I gledam pjenušavo i kao mlijeko bijelo skakanje podivljale Plive. Sunce je na smiraju.
Bojić, Milutin - PESME
O, živite život uz zvuke sosana! Za vas cvate loza. Saloma je stara. Ja sad slušam vetre sa Nilovih strana I suncem pečene pojmim piramide. Živote, živote, na me pada slana!
Ravnodušno slušam glas ti istovetan, A do skoro ja sam treptao sav zbunjen, Kad ti taknem usne, svet za mene cvetan, A danas te žalim
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
JEROTIJE (sam sebi): A treba i raspis predsednicima... MARICA: Pa vi mene i ne slušate? JEROTIJE: Ne slušam. Eto, vidiš i sama da nemam kad da te slušam! MARICA: Dobro, oče, al' znajte da ćete imati da se kajete...
MARICA: Pa vi mene i ne slušate? JEROTIJE: Ne slušam. Eto, vidiš i sama da nemam kad da te slušam! MARICA: Dobro, oče, al' znajte da ćete imati da se kajete...
Jakšić, Đura - PESME
Sred grmljave i zveketa, Usred naše bojne muke, Slušao sam tanke zvuke, Pune bola, pune sete, Kô da slušam stare bajke Tvoje glasne balalajke.
Ćipiko, Ivo - Pauci
—Znam ja za nju, — nasmija se oni vremešni čovjek. — Na tvojoj sam, Pavle! —Pa kad znaš, pričaj da te slušam! —žuri Pavao. —De ti, prvi si počeo ... .
„Samo tri miseca!” javi se neko od čeljadi. „Dobro kad je i toliko!” opazi drugi. — „Ko može, i konj mu može!” Ja slušam ča svit govori, i, virujte mi, ni me stra'... Ako ča i bude, biće mala stvar.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
o veri, postojanosti i uopšte o takvim nerazumljivim stvarima, što ja nisam zapamtio, ili nisam imao strpljenja da slušam.
A ja sam sve to posmatrao sa spokojnim smeškom, pa kad mi je dosadilo da ih slušam, otišao sam malo da odspavam, a popodne sam otišao na Moravu da se okupam.
Ne, ja se ovim što sam sada rekao nikako ne pridružujem zlobnim glasinama koje inače svakodnevno slušam. Taman posla. Ne pada mi ni na kraj pameti da trljam nos jednom za nas tako dragocenom čoveku kakav je Dorotej, samo
pa nisam morao da se borim protiv čudnih slutnji i divljih vetrova koji kolaju ženskom dušom, niti sam morao da slušam iz dana u dan njihove ustreptale priče, bolne ispovesti i sumanute sanjarije.
Dimitrije je nešto drugo. „Slušam ove ljude kako govore o velikim stvarima i gledam ovoga čoveka pred nama.“ Zbilja gleda prema Doroteju i ja nisam
I tako će to parče pergamenta odrediti moju sudbinu: moraću da slušam toga balavca, da savijam koleno pred njim i da služim njegovim razmaženim dosetkama.
Imao sam priliku da slušam mnoge jurodive koji su, skitajući po belom svetu, navraćali ponekad i u manastir. Naslušao sam se tokom ovog dugog
mestu usudio da sred najžešće bitke, pred razjapljenim čeljustima smrti, naočigled svih, mrkači onu malu radodajku? Slušam sada maloga kako se tobož paridža, kao da se plaši Saborišta i njegovih čudovišta, a znam da me s tim začikuje da se ja
Zar sam upamtio šta mi je rekla? Jer nisam u isto vreme mogao da je slušam i da je gledam. Bila je preblizu. Približila je svoje lice mojem i govorila mi šapatom nešto o Saborištu i jedino što
Odmaram oči u hladovini i slušam žuborenje vode, šum lišća, uspaljeni škrgut zrikavaca na goloj ledini između jovove šume i topoljaka.
Ilić, Vojislav J. - PESME
I ja slušam šapat nepojmljivog zbora, Šapat koji tiho umire i tone... To je, možda, izraz dubokoga bola? To su, možda, reči koje
U zasenak njen Po uskoj stazi ja se budan krećem, I slušam šumor kroz duboki mrak, I gledam zemlju, okićenu cvećem, I žudno pijem mirišljavi zrak.
suton bled, Sakrivajući u oblake Bosanskih gora daljni red, Ja samac bludim po obali, Spokojan, tih u miru tom, Pa slušam, kako šume vali U nemirnome toku svom; A misô moja žuri tada Severu daljnom, gde ste vi, I noć zvezdana tiho
A po obali cvetnoj mi sami bludimo dvoje, Nežno ti stežem ruku, i slušam u noći toj Isprekidani uzdah, i burno disanje tvoje, I stidljiv šapat tvoj... 1886.
1889. NA MORU JEGEJSKOME Na cvetnoj obali morskoj, stanovnik dalekih gora, Ja slušam potmuli ropot Jegejskog sinjega mora. Preda mnom prostranstvo puklo... Svedoci vekova slavni.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
- Da Vam okrenem leđa? - Slušam! Vrlo se dobro osećam u ovom odelu, lako je i prostrano, samo njegov opasač je suviše uzan za mene.
Valja samo oči zatvoriti i otisnuti se iz sadašnjosti. Ja ih sklapam, i slušam već ritmičko udaranje bezbrojnih vesala lađinih, a osećam i njeno blago lelujanje. Mi putujemo...
Nemiran, lutam po ovoj lepoj varoši, penjem se na njene brežuljke, ulazim krišom u crkve, slušam brujanje orgulja, osluškujem srebrnaste glasove zvona što govore Mocartovim jezikom.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Sred grmljave i zveketa, Usred naše bojne muke, Slušao sam tanke zvuke, Pune bola, pune seta, –Ko da slušam stare bajke – Tvoje glasne balalajke.
Stanković, Borisav - TAŠANA
(Uzrujano Nazi): Slušaš li? NAZA Slušam i slutim. SAROŠ Eto, takvu ljubav što ni sultan ne može da ima, ljubav iz sažaljenja, iz milošte, dobrog srca, ja sam
Slušaš li, razumeš li me? PARAPUTA (trepćući, gleda pobožno u Mirona): Hm, hm. Slušam. Ti i Bog, dedo. MIRON (posadi Paraputu da sedne): Sedi tu.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Nije učenje, Nano, znate i vi dobro da nije; učim ja lekcije, nego ne znam da slušam. — Niko, brajko moj, ne zna da sluša, nego mora da sluša... Jesi čuo, Srbo! To neka je poslednji aps, jer nije ti prvi.
Ja zastao bajagi pred izlogom, i slušam šta pričaju. Govore, brate, Jevrejke — celu istinu sam u priči pisao — sve što i njihovi ljudi govore.
Pavle je posle nosio knjigu da čita Isaku jednu srpsku poslovicu. — Uh, sad još i poslovice da slušam. — Sedi! Nema još ni šest sati, a i da ima nećeš ići dok ne dođu ljudi kolima za utovar onih burića...
Pavle premešta u drugi kraj usta englesku lulu, a preko lule se smeši engleski, mirno, pametno. — Slušam te, ne odobravam ti sve, ali možda ti malo zavidim što si tako jedinstven.
Govorio je preko običaja temperamentno, posle jednog razgovora s Morfidisom. — ... Slušam ga samo: sto reči govori mesto deset! a kad srpski govori, onda tri stotine mesto deset!
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
otuda što nas je katiheta, koji nam je taj predmet predavao, tako nehrišćanski tukao da se ja i dan-danas u crkvi, kad slušam propoved o hrišćanskom milosrđu, osvrnem na sve strane, zazirući da me ne zvizne mitropolit pataricom ili đakon
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Naiđe kapetan Dušan, sa potporučnikom Reljićem, vodnikom one baterije. Priča nam Dušan, smejući se: — Slušam jednoga Crnogorca, svakako je bio tobdžija, kako objašnjava onima: „Ovo vi je — veli — top.
Svaki dan te previjaju. Nego na kom položaju? — A... Na Kajmakčalanu! — Kajmakčalan?... Neprestano slušam o tom Kajmakčalanu. Puno vas ima ovde sa Kajmakčalana.
Petrović, Rastko - PESME
TREBA PRVO UMRETI ili MALI PERA Neko plače u meni: moj brat ili sestra; Od jutra do večeri njihov glas slušam. Ja sam jak kao most. Neko plače u meni. Jedan, dva, tri; jedan, dva, tri. Neko plače u meni ko sveštenik u crkvi.
Noćas ja slušam topot ljubavnoga mlina međ talasima, Noćas! mesec studenac, mesec reč iz srca što se otisla, On diže mora; ljubavno
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Izvaljuje se, da ih bolje vidi): Eh, deca, deca slatka! Pojte! Puštite glas. Ali čist glas! Iskam da slušam vaš mlad, sladak, čist glas. Zašto, moje se je srce iskubalo, snaga raskomtala, ostarela... Žalno, teško da mi pojete!
Ona jedno pogreši, što prvo tebe, pa posle mene rodi, te s’g moram da ćutim, da te slušam, jer si stariji! Toj ona samo pogreši: što prvo tebe, pa posle mene rodi. — A majka je majka! (Plače.
(Užasnuto): Što me gledaš tako? Hajde! Brzo! KOŠTANA Kuda? STOJAN U svet, da ti mirišem kose, gledam oči, slušam glas, pesmu... KOŠTANA (zaradovana): Eh, zar me baš toliko voliš? STOJAN (zaneseno): Sve prežalih!
Niko više! KOŠTANA Stojane! STOJAN (ljubomorno): Tebe, tebe samo! Da samo ja slušam tvoj glas, gledam tvoje oči, lice, snagu... Ko te samo pogleda, krv mu ispih! KOŠTANA (rasejano, neugodno): da...
Šantić, Aleksa - PESME
Napolju studen. Peć pucka i grije. Ja ležim. Ruke pod glavom, pa ćutim, I slušam kako granjem zamrznutim U moja okna goli orah bije.
U pustoj sobi sam, kô sjenka bona, U sebi slušam zvuk pogrebnih zvona I stiskam srce jadno i kukavno. Večeri sveta, dođi! Tiho, tiše!
dana, kad se gospod javi, Kad orlovi naši visoko zabrode I sa tvojih ruka panu gvožđa tvrda, Da pobjednu himnu slušam s tvojih brda I da s tobom slavim dan zlatne slobode! 1906. MI ZNAMO SUDBU...
Ja sklapam oči i kroz snove tajno Ja vidim zoru povrh tvojih grana Gdje ruže baca božanski i sjajno... I slušam kako širom rodnih strana Radošću zvoni sa gusala struna, Dok se u zlatu vaskrsnijeh dana Sa nebom ljubi tvoja gorda
Ja u njojzi slušam povijest iz danâ Kad sin zemlje ove nije prahom bio, No sa bojnih polja tebi dolazio Da napoji žedna konja od mejdana.
Ona i sad živi. Na obale krša Ja dolazim često kad noć tiha brodi. Slušam kako vjetar, okupan u vodi, U smokvama starim polako leprša.
I njihovu kobnu pjesmu: tika-taka Ja slušam, i srce sve udara tiše; I ja vidim jasno: sve više i više Da postajem samo crne zemlje šaka. 1908.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
A što će vam više pusto blago? Da meljete, izjest ne moljete“. Al’ govori Fočić Memed-aga: „Moj babajko, ne slušam te, stari!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Zato i ne primam tvoga obricanja ni ga slušam ako što mi govorio. Gavril Ta ako i lepota moga promenjivata zraka lična i glas mi što plaši te, — al' to ti kažem da
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Ja za večeru ne znam.. — Lele! — reče malo podrugljivo Zona. — Ja vino točim, vino ne pijem; pesnu iskam, pesnu ne slušam, a sve zarad tebe, Zone!... U lov idem, pušku ne ispalim! Nipta ne znajem za sebe, a sve zarad tebe... Ja si idem, pa..
Ni sas cvet neću te udarim!... — Hm! — ’Oću da te pazim... da ti lackam... da te slušam... Kako pašinicu ću te nakitim i nađizdim!... Sal za teb’ ću radim kujundžilak...
! — prekide ga zajedljivo Zona. — Ne slušaj dušmani moji po ma’ale... Nesam takav, Zone, kako kazuju... Ću te slušam; kad mi rekneš ostani si, ću si ostanem, kad mi pa rekneš idi si, ja ću si idem...