Obradović, Dositej - BASNE
Hedva ga utiša drugi, govoreći mu: „To je ništa, ne boj se!“ Počnu nešto okušaši, kad eto ti u podrum sluge, sluškinje, kad po pečenje, a kad po što drugo, a miševi svaki čas beže strmoglavce kud koji može.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Popnite se u gornje odaje! Popnite se u gostinsku sobu, sa Dunavom u svim prozorima! Podviknite sluge i sluškinje! Uposlite kuvarice i kuvare: sto kuvara, dvesta kuvarica, na trista kuvara pedeset pekara, i hiljadu gudača i
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
sanovnik (gospoja Sida je uvek krišom od pope metala u veče sanovnik pod jastuk), a ono i za »kuglanje« i za »sluge i sluškinje« stoji jedno isto, veli: znači da će te posjetiti neko izdaleka i da ćeš imati gostiju. Sve, vi te, izlazi na jedno.
a kola na braun-kapiju sa dugačkim i čestim ekserima sa vrhovima gore poređanima zbog lopova, a još više zbog Mađarice sluškinje.
Popovima pomažu kapelani, a popodijama sluškinje udevaju u iglu. Popadije su — htele il’ ne htele to priznati — mnogo starije; sad već i leti, čim zahladni, nose
A to još jasnije priznaju kad hoće da udenu iglu. Tada obično i jedna i druga zovu sluškinje koje imaju mnogo zdravije oči, pa mogu da vide i mnogo sitnije stvari nego što je, na priliku, kakav apotekarski
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
I tako nepomičan, bled, samo leži. U kući odvojili mu čitavo odeljenje, sobe, dali mu sluge i sluškinje koji su imali samo njega da dvore, čuvaju.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Devojče ode. Ljuba i čika-Gavra se šetaju i dogovaraju kako će početi ako pozvani budu. Eto opet sluškinje. — Gospođa mi zapovedila da izvolite odma’ doći. — Dakle, hajdemo! — reče Gavra.
— Ta šta ne znaš! Kako si onomad lepo svirala! Moraš svirati! — Ah, muter, bez nota ne znam; onda sam svirala pored sluškinje, ona je lepo pevala, a ja sam akompanjirala. — Pa tako isto i sad radi.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pavla samo jedanput, da ženu uzima u ruke, kad je uze i ponese uz stepenice, jer su je bili napali bolovi, iznenada, i sluškinje trčale po babicu.
Uostalom, ona nije marila, ni pre, da jaše. Pre nego što se oženio, kapetan je imao svega dve Vlahinje – svoje sluškinje – i jednu Bečliku, iz teatra, sa kojom je živeo dve‑tri godine. A kojoj je morao da plaća, i roditelje.
Pavle je bio isto tako ogorčen, ali je ćutao. Petar je bio sanjiv, pa je zevkario i posmatrao, sanjiv, kako mu sluškinje Žolobova dugmad glačaju. Sva trojica, Isakoviča, bila su poranila. Nesreća, međutim, nikad ne ide sama, nego u društvu.
Pa, zamuckujući, dodade da su mu sluškinje (a ne reče Petar) rekle da žalost, i plač, matere, kvari mleko i dete ubija. Ona onda diže glavu, kao da udarac bičem
Sedeo je kod kuće i provodio najviše vremena, kod svojih vranaca, u štali. Sluškinje su ga uveče videle, kako, uz sveću, pilji u neku knjigu. Bio je to život Jovana Zlatoustog.
kućerku, na prozoru – jedinom, koji je kućerak imao – a bilo je očigledno da je Varvaru zatekao, kako posmatra sluge i sluškinje Ševičeve, koji su bili u dnu avlije naložili vatru, oko koje se igralo i pevalo.
Pošto je Isakovič učtivo pozdravljao, ljubazno razgovarao, rekao i nekoliko ruskih rečenica, koje je bio, od sluškinje Žolobova, naučio, instruktori su se, prema njemu, ponašali prijateljski, i navikli na tog stranog oficira, koji je među
On se bojao te žene, ali mu je, tako hoćka, hoćka, bila odvratnija, od neke sirote, poslušne, podašljive, sluškinje. Izvinjavao se, hladno, da je kuća prazna, jer se seli.
Bolešljivi su otišli, u Kijev, u sluškinje i sluge, dok ih nisu našli, jedno jutro, mrtve. A do smrti imali su da čuvaju svinje, da peru presvlake, da čiste
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Za njega je ona imala i drugi glas, i drugi pogled, celo jedno drugo biće. I ne samo ona, već i njene sluškinje, bez naročite naredbe, menjale su se, kad bi on dolazio.
Bila se skamenila, videvši da će joj dever provesti noć u njenoj postelji, ali je sluškinje ipak otpustila. Obavijajući mu glavu peškirom, natopljenim sirćetom, ona mu na grudi, pod košulju, smesti malu ikonu Sv.
Žalila je sebe neizmerno. Devojački njen život učini joj se sasvim bedan, kao život neke sluškinje. A i taj muž, koji je sad beše ostavio, i život sa njim, činio joj se kao jedna duboka nesreća, u kojoj se ona uzalud
Najposle, taj muž je to i hteo. To nije bilo prvi put da je odlazio i ostavljao je, ostavljao je kao i svoje konje i sluškinje, bez nežnosti, bez naročite žalosti, bez smisla.
Rešila se da mu ništa ne prebacuje, ali da ga prisili da je uzme za ženu. Kad joj sluškinje dođoše, ona se, u prvi mah, opet prenerazi i prepade, setivši se šta je učinila, ali se posle, pod mirnim pogledom tih
sat, tako da je ležala skoro glavačke, ona inače beše slobodna i svi je ostavljahu na miru, to jest svi je napuštahu. Sluškinje od straha, komšije, jer se činjaše tako žuta da je izgledala samrtnica, a kir Aranđel, kir Aranđel, jer se gadio.
koje je primetila, kao kroz san, prišavši svom prozoru, katkad, odmah posle ponoći, mučena nesanicom, uplašivši sluškinje koje nisu više smele da je noću ostavljaju samu.
noći; i, ako je, katkad, ogorčen, pomišljao čak i na to da je zatim odbaci, kao što je svoje upotrebljene, mlade sluškinje odbacivao, on je ipak na dnu svoga bića osećao da tako neće biti i da u svojoj snahi želi da se smiri, dugo, dugo.
sve: i samoću pod njenom ložnicom, slušajući njen hod, i probdivene noći, sedeći pred njenim vratima, videvši kako joj sluškinje iznose haljine i donose košulju, i zanosan miris trave i zemlje, iskopane kopitom, sutradan, pri jahanju sa Princezom.
Najposle, pred podne, spusti ruke i predade se sudbini, plačući dirljivo, dok su je dame i sluškinje zalivale vodom, trljale, oblačile, pripremale za sutrašnji put, donoseći joj poruke od mladoga grafa Patašiča, o kome se
sva kuća oko nje, svojim lađama, lađarima, ovčarima, i svinjarima, škripom đerma i rikom oko valova, kao ni tada kad joj sluškinje zavirivahu kroz tiho odškrinuta vrata i, videvši je da spava, na prstima prilažahu njenom sanduku sa novim haljinama,
Isakoviča, tiskajući se oko njega i puneći mu usta svojim grivama dok se davio; kako su neke bube i mravi pojeli ruku sluškinje, koja je gospožu Dafinu obično češljala, i kako se, po kući, behu namnožile zmije, što su se naročito rado kotile pod
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Velika soba osvetljena. Kroz široke, s drvenim rešetkama prozore vide se ljudske senke. Sluge i sluškinje trčkaraju, nose i iznose. Tetka mi izišla čak pred kuću.
Kostić, Laza - PESME
Dođe mi u snu. Ne kad je zove silnih mi želja navreli roj, ona Mi dođe kad njojzi gove, tajne su sile sluškinje njoj. Navek su sa njom pojave nove, zemnih milina nebeski kroj. Tako mi do ne prostire pute, Ѕanta Maria della Ѕalute.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
prokopa, ali tamo carska kćer zaspala pa joj više glave gori svijeća šarena a niže nogu bijela, okolo nje spavaju sluškinje a na astalu svega dosta.
Kad se ujutru carska kćer razbudi, vide svijeće promijenjene a astal u svemu prazan, onda stane vikati na sluškinje govoreći da su to one učinile. One se kleše, da to nijesu učinile, ali carska kći to ne vjerova.
Car joj učini po molbi, ali pri svem tom carska kćer opet podozrijevaše na sluškinje. Da bi dakle i u snu viđela i onoga, koji sve sa astala pojede i popije a poslije svijeće joj mijenja, uhvatila, namaže
Ujutru kad svane, poruči carska kćer ocu da još toliko jela i pića pošalje dokazujući mu, kako su joj sluškinje gladne. Car i to učini, i tako se od sad hranjaše i zadovoljavaše junoša sa ovom ljepotom djevojkom dotle, dok carski
Posle dođu sluškinje n kažu carevom sinu šta je i kako je, a on siromah od žalosti nije znao šta će raditi; najposle naumi opet da ide u
Kad dođe u Usudove dvore, ima šta i videti: u dvoru kao da je carevina, tu su sluge i sluškinje, sve se užurbalo, a Usud sedi sam za gotovom sofrom pa večera.
A kad je pauk otišao u grad, a on se namesti u sobi kod nekog gospodina, i tek počne da snuje svoju mrežu kad evo ti sluškinje s metlom i perajicom pa stane čistiti paučinu i otirati prašinu, i začas mu sav posao pokvari.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Blago onom koji je veliki gospodin! Tu svakojaka jela, tu po dve-tri sluškinje, a ja sirota? Pasulja, pa i to ako skuvam sama, ako operem sama.
Moji roditelji su se smejali kad sam ja praskala i vikala po kući, i što sam većma sluškinje kinjila i tukla, to je njima milije bilo. Ali danas me je majstor Sreta naučio da je lako tući, ali vrlo teško trpiti.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
ALEKSA: Ime ne čini ništa, nego titula. Odlazi! MITA: Bre, ja idem u kujnu najpre, ako mogu što od sluškinje izvarati. (Pođe.) ALEKSA: Samo pazi na „abije“ MITA: Gdi su? ALEKSA: Šta, gdi su? MITA: Te gurabije.
Ja, kako sam ljubitelj testa, to ćete mi morati sami, ne smatrajući na dve-tri sluškinje, po jedanput na nedelju mesiti. JELICA: Ah! Kad bi to vreme skorije došlo!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
odmah preko bašte, gde je sada ograda bila izvaljena, da bi se moglo u nju komotno ići, jednako su dotrčavala deca, sluškinje, jednako se tamo vukle haljine, jastuci, jorgani, kolije, jer će se noćas tamo sva deca nositi da spavaju...
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Posle dođu sluškinje i kažu carevome sinu šta je i kako je, a on siromah od žalosti nije znao šta će raditi; najposle naumi opet da ide u
Kad dođe u Usudove dvore, ima šta i videti: u dvoru kao da je carevina, tu su sluge i sluškinje, sve se užurbalo, a Usud sedi sam za gotovom sofrom pa večera.
prokopa, ali tamo carska kćer zaspala pa joj više glave gori svijeća šarena a niže nogu bijela, okolo nje spavaju sluškinje a na astalu svega dosta.
Kad se u jutru carska kćer razbudi, vidi svijeće promijenjene a astal u svemu prazan, onda stane vikati na sluškinje govoreći, da su to one učinile. One se kleše, da to nijesu učinile, ali carska kćer to ne vjerova.
Car joj učini po molbi, ali pri svem tom carska kćer opet podozrijevaše na sluškinje. Da bi dakle i u snu viđela i onoga, koji sve sa astala pojede i popije a poslije svijeće joj mijenja, uvatila, namaže
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
poštenoga mišljenja i mudrovanja kako slatkim maternjim mlekom da napojavaju, zlonaravne, stroptive i zlogovorljive sluge i sluškinje i svako zlo društvo od nji[h] da udaljavaju.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
(s dvorišta, kroz ritmičke udarce proljetnog lupanja ćilima, čula se pjesma mlade sluškinje. Djevojka kudeljnoplave kose, obilato nasuta po licu sunčevim pjegicama, tek nedavno došla sa sela, pomislim.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Posle dođu sluškinje i kažu carevom sinu šta je i kako je, a on, siromah, od žalosti nije znao šta će raditi; najposle naumi opet da ide u
prokopa, ali tamo carska kćer zaspala, pa joj više glave gori svijeća šarena a niže nogu bijela, okolo nje spavaju sluškinje, a na astalu svega dosta.
Kad se ujutru carska kćer razbudi, vidi svijeće promijenjene a astal u svemu prazan, onda stane vikati na sluškinje govoreći da su to one učinile. One se kleše da to nijesu učinile, ali carska kći to ne vjerova.
Car joj učini po molbi, ali pri svem tom carska kćer opet podozrijevaše na sluškinje. Da bi dakle i u snu viđela, i onoga — koji sve sa astala pojede i popije, a poslije svijeće joj mijenja — uhvatila,
Ujutru kad svane, poruči carska kćer ocu da još toliko jela i pića pošalje, dokazujući mu kako su joj sluškinje gladne. Car i to učini, i tako se odsad hranjaše i zadovoljavaše junoša sa ovom ljepotom djevojkom dotle dok carski
Kad dođe u usudove dvore, ima šta i videti: u dvoru kao da je carevina, tu su sluge i sluškinje, sve se užurbalo, a usud sedi sam za gotovom sofrom pa večera.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Po tijesnim ulicama prolazi svakovrsna čeljad, a ponajviše susreće djecu, sluškinje i vojnike. Valja da prođe pored same kasarne, a uvijek, kada se između vojnika nađe, preda da joj što zla ne urade.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
zelena carice travo Ti jedina pobedi Ti pobedo usreći caričine sluge Koji je crvenim mlekom hrane Usreći i njene sluškinje zvezde Koje je u živo srebro oblače („Kosova pesma“) Carica je ovde sama trava, ona koja će nad svakim od nas
pesma“) Carica je ovde sama trava, ona koja će nad svakim od nas jednoga dana proklijati (zato je pobeda njena), a sluškinje su ovde zvezde koje je noću u svoje treperavo nebesko svetlo oblače kao u živo srebro.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Šta ćeš kod njega, da mu pereš sudove? Pogledaj kakve su ti ruke, kukavico, kanda si najgora paorentina. Nek najmi sluškinje ako je rad imati posluge, a ne da mu ti dirindžiš. EVICA: On me nigda nije terao raditi, ali ja sama imam volju.
Ali platićeš ti to. A tebi, nitkove, posljednji put kažem, ako te jošt jedan put zatečem š njome, iščupaću ti svu kosu. Sluškinje traži, a ne diraj u kćeri noblesa. (Povuče Evicu za sobom i otide.) VASILIJE (snužden takođe iziđe).
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Opet počeše da se crne šamije matere mu i ostalih žena, opet sluge, sluškinje uzeše onaj svečan, miran i zasićen usled jela i pića, od gotovljenja i iznošenja za dušu, izgled. Mladen je to voleo.
Počela bi da zaviruje, čas u kujnu, čas gore, u njegovu sobu; da žuri sluškinje, sluge, da rade, svrše što treba da, kad on dođe, ne primeti što, ne namrgodi se.
Stanković, Borisav - TAŠANA
poslugom I II III } sluškinja Tašanina Hadžije, bratstvenici, čočeci, lautari, Turci, narod Dečaci i devojčice, sluge i sluškinje dešava se u Vranju 1850—80.
! (Sluškinjama): Ostavite to pa se brzo obucite da nosite na groblje šta treba da se podeli za pokojnog gazdu. Sluškinje odlaze. Iz spavaće sobe izlazi Tašana. U najboljim godinama.
) TAŠANA (ga ljubi u ruku, i ispraća do izlaza). STANA (mu ponizno ostrag ispravlja i čisti koliju). Ulaze sluškinje sa velikim, pokrivenim korpama, punim jela, ponuda, što će na groblje nositi i u pokoj duše razdavati.
STANA (odvodi decu). TAŠANA (sluškinjama): A sada idite vi. Samo brzo, da na vreme stignete na groblje! SLUŠKINjE sa korpama odlaze. TAŠANA ostaje sama. Mrak pada.
zvona sa crkava, prolaženjem sluškinja preko soba, njinim iznošenjem starog rublja, čaršava, presvučenih haljinica dečjih. Sluškinje se vraćaju i nameštaju sobu. Jedna briše prozore i čisti rafove, druga namešta jastuke i po podu ćilimove.
STANA (baca mu novac): Na, crkao da Bog da! BEKČE (odlazi). STANA (pušeći namešta po sobi). Utrče sluškinje. PRVA SLUŠKINjA (preplašena, preneražena): Jao, Stano! Eno ludi Paraputa gde se valja po avliji.
STANA (sluškinjama): Eto vidite, i što ste toliko zalarmile. Kao da ga ne znate. Kao da ga prvi put viđate. SLUŠKINjE (odlazeći): More, strašan je! Ulazi Tašana.
Jeste li zdravi? STANA Eno, zbunjen je, pa hoće vikom da to zabašuri. Čuje se kako ga radosno oslovljavaju sluge i sluškinje: »O Saroše! Otkuda ti, Saroše?« Ulazi jedna sluškinja. SLUŠKINjA Snaške, evo i Saroša.
Njene sluškinje će me dočekati. NAZA Tašana? SAROŠ (uplašeno): Ćut! Ja to ne rekoh, i sada to ime da se ne spomene! (Nazi): Jest,
Zvala me ona Suta, bolesna je. A i deca su otišla da se igraju. Sluge i sluškinje svi su na poslu, po bašti. TAŠANA Idi, idi. Ali idi prvo i dovedi decu, bojim se da se ne udave. Stana odlazi.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Mudre i lude devojke, iako sa dubokim smislom, samo su misao i dekoracija. Marta i Marija su pokorne sluškinje. Mati Hristova je velika mučenica i čista žrtva.” itd. Profesori pljeskaju. Trkunić skače. Direktor ga prekida.
— On, naprasito jagnje, a ona, ljuta ptičica, pa se složili, divota! — Sluškinje su govorile da je gospoja — „Nema šta, dobra žena”.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
»To je najlepše kad čovek dobre sluškinje ima.« O, ne gospođo, tamo su i sluškinje gospođe, to jest sluškinje se toliko brinu kao i gospođe, jer tamo se kokoške
»To je najlepše kad čovek dobre sluškinje ima.« O, ne gospođo, tamo su i sluškinje gospođe, to jest sluškinje se toliko brinu kao i gospođe, jer tamo se kokoške i patke same peku i jedva čekaju da i tko
»To je najlepše kad čovek dobre sluškinje ima.« O, ne gospođo, tamo su i sluškinje gospođe, to jest sluškinje se toliko brinu kao i gospođe, jer tamo se kokoške i patke same peku i jedva čekaju da i tko jede.
« »G. spisatelj, vi rekoste malo pređe da u mesecu niko ne kuva; dakle šta rade sluškinje?« Tamo nema sluškinja, gospože. »Pak kako se razlika na balu pravi?
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
zelena carice travo Ti jedina pobedi Ti pobedo usreći caričine sluge Koji je crvenim mlekom hrane Usreći i njene sluškinje zvezde Koje je uživo srebro oblače Pevam I palim jedno pero iz levog krila Da mi pesma bude primljena BOJ NA KOSOVU
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
ravnopravnih rođaka, jer koliko se Strahinić ponosi Jugovićima toliko se oni ponose njime: njega dvore ne samo sluge i sluškinje nego ga i „šurnjaje dvore uporedo“ (baš kao u domaćinskoj senjačkoj kući), i sva kruševačka gospoda navaljuje da mu ukaže
Kod gotove sovre zasjedoše, te gospodsku riječ besjeđahu; navališe sluge i sluškinje: neko dvori, neko vino služi. Što bijaše rišćanske gospode, posjedaše te pijahu vino: uvrh sovre stari Jug Bogdane, s
gospodara i pod njime od megdana ždrala, pa potrča niz visoku kulu, pa potrča, a iz grla viknu, viknu sluge, nabreknu sluškinje: „A vi, sluge, polju pohitajte, te sretite poljem gospodara! Bre, sluškinje, brišite avlije! A đe mi je dijete Maksime?
Bre, sluškinje, brišite avlije! A đe mi je dijete Maksime? Nu pohitaj pred kapiju našu, eto, sine, mila baba tvoga, baba tvoga, gospod
Ja kad tako zeta darivaše, na kapij̓ se otvoriše vrata, pa stadoše sluge i sluškinje na kapiju svate darivati: o konjima vezene jagluke, junacima tanke boščaluke.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
) O TURCIMA So tim i Turkom okrajanje postade, od Ismaila, oca njihovo taj adet. Jerno Ismail sin je bio Avramov od sluškinje mu robinje Avgare.
SERVIJANI Brate, pravo mi, bez šale kaži, s kojim imenom voliš se nazivati? Gospodskim sinom, ili od sluškinje kopilanom? Hristjani se robljem i irajom ne nazivlju! Nego po sebi su, ako mu u kome zemljanom carstvu gde boravili.
izmamili, tuđu li čiju ostavu zatajili, ako od kriva li nam čoveka što na silu preoteli, sve je to jedno, ja li sluge, sluškinje li godištnu plaću zaustavili, do kraja li celo neisplatili, što no je sve to dušogubstvo...
Tu su donosni napred birovi i kmetovi, svoje vladike i sveštenici, sluge i sluškinje, žene i deca, i svaki štočiji poslovi. Koji hvaljeni, koji kuđeni.
oci, braćo čiče, stricevi, sestre, strine, bake, staro i mlado, sve malo i veliko, do vodonoše baše, sluge i sluškinje, deco i detići, svim jednak govor pogovara se i svet svetuje se, svako vam dobro napred iznosi, čast i ruho se gotovi
i mekih dušeka; lepo sve mirisno pokuće i posuđe, ogledno skupo i meko nošenje gizdavo, mnoga tafra, kuhari, sluge i sluškinje, turli, turli jedžeci, hubavo izborli vino, slatko jeto i piće, s govenjem služenje u volji, svako činjenje mnogih sa sviju
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
I kad su služile i dvorile čorbadži-Zamfira, nisu smatrane bile za sluškinje — kao što je to običaj tamo na hladnom i bezdušnom Zapadu — nego kao nešto svoje, kao rod u kući čorbadži-Zamfira.
Iza njih prolaze simidžije i pekari, sluge i sluškinje, i naposletku se kreće polako i dostojanstveno činovnički i gospodski svet.