Jakšić, Đura - PROZA
Ah!... „Blago onom ko se čemu nada“, ali ja ne smem na nju ni pomisliti. Prošlost i sadašnjost svojim neprirodno hladnim postupanjem svaku su nadu u duši mojoj sledile, i ja
To je bilo pismo, ženskom rukom napisano: „Poštovani gospodine, O mojoj tuzi ne smem vam govoriti: ona je golema, neizmerna... Moj muž, a vaš prijatelj i sustradalnik, umro je!...
“ Ja, vid’te, sa mojim društvom ne smem naglas baš ništa prozboriti; oni ne smeju od mene čuti ni jedne reči, ni sloga, ni miga — ako čuju, zlo! Zort!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
kažem im: ,Nije vajde, ne mogosmo sačuvati, Nemci evo de pređoše, no vi idite u Valjevo i pozdravite age da ja više ne smem doći u Valjevo, jerbo od ovi’ kaura ne smem odustati, jer ako pobegnem, oni će mi kuću zapaliti, itd.
Nemci evo de pređoše, no vi idite u Valjevo i pozdravite age da ja više ne smem doći u Valjevo, jerbo od ovi’ kaura ne smem odustati, jer ako pobegnem, oni će mi kuću zapaliti, itd.
Sakrijem se u jednu ekmedžinicu, pošaljem pandura Glišu Pavića, našega komšiju, da zapita oca, smem li ja do njega doći. Kako moj otac čuje da sam ja došao rekne: „Šta će on ovde?
— Ja mu kažem: „A kuda ćemo proći?” — On kaže: „Kuda ste i došli”. — Na to mu odgovorim, da ja ne smem na čunu pokraj Beograda, „no dajte vi meni kola da idem preko, i na Boljevce da pređem”...
Zar ti hoćeš da mi ovo zlato sa šešira i sablje skineš?” — Ja ostanem kao što sam kazao: „I opet vam kažem, da ne smem vodom pokraj Beograda, da me Turci u̓vate; nego molim da mi se otvori koleba da kontromanciram, pa ću onda proći na
Već ti napiši onako kako si meni kazivao, i daj meni ja ću im poslati”. Ništa to; ja ne smem da se usudim. Odem u Zabrežje, i kažem da ću čekati Živkovića, i sutra ću opet na čardak preći.
— „Lepo, lepo — nastavi obršter, — a zašto ne ideš preko Turske?” Kažem da ne smem od Turaka, no hoću preko Vlaške. Pita Protića kuda će on.
” Sutra pođemo preko Drine u veliku ordiju. Uđe Čupić, lađa prepuna; ja kažem da ne smem, ali đavo navr lađe sedi, Kulin kapetan, čovek oko 30 godina, odeven, prikladan, povika: „Ulazi, ulazi, pope; kad ja
ali đavo navr lađe sedi, Kulin kapetan, čovek oko 30 godina, odeven, prikladan, povika: „Ulazi, ulazi, pope; kad ja smem, i ti smeš”.
No evo nevolje, starac Jakov viče jednako: „Ne smem, te ne smem, poseći će me Turci.” Molim, namoliti ne mogu, a pretnje mi ne pomažu.
No evo nevolje, starac Jakov viče jednako: „Ne smem, te ne smem, poseći će me Turci.” Molim, namoliti ne mogu, a pretnje mi ne pomažu.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Raka to i ne čuje, nego okupi moliti Simu: — Molim te kao brata, nemoj da se čuje ova bruka! Ako se razglasi, ne smem ti izići na beo dan... Uvrati se pred ručak na moju kuću da ti dam pare...
đavolska posla! Napunim ti lulu, zapalio bih. Šta ću? Nema nigde vatre. Kao upitao bih onu gospođu, ama opet ne smem... Može zameriti što. Dok ti se ona okrete, pa meni: »Ti bi, kanda, vatre?« — »Ja, vala, bih malo da zapalim.
crni se; u mraku ne može ni da ga vidi dobro. »A što plačeš, mali?« upita ga Radan. »Izgubio sam koze, pa ne smem kući.« — »A čiji si ti?« Ono plače, ne htede kazati. — »Odi na kola«, reče mu Radan. Ono odmah, ječeći, skoči na kola.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I reče: — Ne znam. — Nije ti ništa kazao? — Ništa. — Čuješ, čiča Mašo... — Šta? — Ja ne smem ići! — Moraš!... Meni je subaša rekao da te dovedem! — Kaži da me nisi našao. — Šta?!... Da lažem!...
Što joj ne bih kazala, majka mi je!... Kazaću joj da sam bila sa Stankom, i da sam mu obrekla...” „Ne, ne!... Ne smem! I što će to?... Što da pričam kad me niko za jezik ne vuče.... „A mogu doći prosioci...
Jesi li devojka?... Jelica se ispravi, pogleda mater tako oštro da ova sama otkrljepi ruke od njena vrata. — Smem pogledati u oči i tebi i kome hoćeš, jer sam devojka! Ali sam verena! Zaverila sam se Stanku hajduku! Krunija posrte.
Ja bih im rekao: braća smo, živeli smo lepo i živećemo. Ali ovaj je čovek meni učinio toliku ljubav da se ja ne smem njega odreći!... Ivan najedanput stade, okrete se Marinku i pogleda mu pravo u oči.
— Ali, ja sam subaši obećao da ću ga izmiriti s njima!... Ja od sramote ne smem čoveka u oči pogledati!... — Ti smeš!... Ti si baš svesrdno radio na tome, ali, kad oni neće — šta ćeš?...
Evo, ja ću pitati Sevića za devojku. — Što? — uozbilji se Ivan. — Zar ga ja ne smem pitati?... Čega bi se ja stideo?... I čim bi on mene zastideo?... — Ničim, vala! — reče Marinko.
Znaš li šta ti kod kuće rade?... Pa i ne pitaš?... Stanko obori glavu. — Ne smem! — prošaputa on. — Jesi li gledao košnicu kad zamre?... E, tako je tvoja kuća zamrla!...
Poćuta, pa kad ne dobi nikakva odgovora, ona opet reče: — Nemaš pravo!... Nemoj se ljutiti!... — Zar da te ne smem ni zagrliti? — procedi on kroz zube. — Smeš... ali sad nemoj!... Nemoj, tako ti onoga što ti je najsvetije!...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Misliš, valjda: ko šta radi — ja se samo s njome zanosim? Ne, brate, još u meni đipa pošteno srce — ta valjda pred tobom smem to tvrditi! Šta imam ja s njome?
Vi se ne čuvate, ja sam to znala. I vi ste mi lep doktor! I poče veselo da se smeje. — Ja ne smem ništa učiniti protiv vaših naredaba, a vi ne date sebi ništa primetiti. Neću vas ni ja, bogami, odsad slušati. — Vi?
— Opet ludo pitanje — reče ona — Svirate li vi u što, ako smem pitati? Đavo ga znao šta mi bi! Ja odgovorih: — U drombulju, gospođice.
noći, jutra, koji li je đavo bio, ja sam se mislio i tvrdo sam odlučio da nije pošteno od mene igrati se njome kad ne smem da mislim na ženidbu. Odem u sobu na doručak. Uozbiljim se i činio sam se kao da ništa i nije bilo među nama.
Ja se dignem i odem da šetam. Sad mi je sve jasno — rekoh sebi. — Više je ni minut ne smem lagati. A i pismo će valjda doći. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
da sam bio hladan kao diplomata, da sam počeo sa „gospođice”, da sam višekratno pominjao „dublje razloge” i kako ja „ne smem misliti samo na sebe”, „ne smem nju unesrećivati”, „ja, nestalna priroda”, „familijarne obveze”, „moje srce zna kako mi
da sam počeo sa „gospođice”, da sam višekratno pominjao „dublje razloge” i kako ja „ne smem misliti samo na sebe”, „ne smem nju unesrećivati”, „ja, nestalna priroda”, „familijarne obveze”, „moje srce zna kako mi je, ali...”, itd.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Gospodin vaš otac imao je dobrotu da me svrati i dovede amo, i sad je, naravno, njegova, ako smem reći, krivica što sam vas uznemirio u virtšaftu, to jest gazdinstvu.
— Juco sine, pa kad već ideš, donesi nam po jednu rakiju, ako vas smem, to jest, ponuditi reče pop Spira i okrete se gostu. — I donesi stolicu jednu, dve stolice donesi.
— Pa kad baš hitate, ono vas nećemo zadržavati, a sutra? Sutra se, dakle, smem nadati da ćete nas počastvovati posjetom — veli gđa Sida. — Ja ću biti tako slobodan... — E, dabome! Tek štogođ...
zapeva, tako tiho i tužno kao grana zelena kad zapišti na vatri, tako zaleva on njenu milu pesmu: Tebi ljubav javit’ ne smem, Jer tvoj biti ne mogu; A da s drugim sretna budeš, Moliću se ja bogu!
Ali je to slabo pomoglo; Jula je tugovala, ne smem reći venula, jer, kao za pakost, mada je bila zaljubljena, ostala je jednako (protivno svima pravilima poetike) onako
No, al’ zato ipak ne treba se pradavati očajaniju. — A jesi l’ se posavjetov’o s kimgođ? — A s kim ću, kad i ne smem nikom da kažem kako je baš sve to bilo! — Šaca je dete... a šta bi’ i znao s njim!? — Pa zar nemaš baš nikog drugog?...
«... Daklem, ako smem uzeti sebi slobodu... u zdravlje primjerne supruge, vaše gospoja-Perse! Kucnuše se; pop Ćira naiskap, a domaćin iskapi
Posao je iz dana u dan sve više odmicao. A šta je čuda spremljeno bilo, ne smem čisto ni da ređam, jer se bojim da mi niko neće verovati, a posle i da izređam sad ovde sve te stvari, bilo bi mnogo,
— O, Rado! — Izvol’te, gospodin pôpo! — A zašto si se ućut’o? — A šta mogu i smem da divanim, kad me gospodin-popa ne pitadu! — Pa... onako...
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
da sam i ja kao vi... A dotle, neću... Ja i sad ne bih došla, nego hlebac mi nestade... Ne bih došla. Ne smem željarnik da ostavim... Ko zna šta je tamo sad?
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Gospođa Persa iziđe. Dolaze i druge mušterije; dotle se u sobi bez Perse razgovaraju. — Dakle, ako smem pitati, šta ima gospođa Persa? — pita čika-Gavra.
— Ako vi jeste, i ja sam, — odgovori stidljivo mlada gospođa. — E, sad molim gospodar-Čekmedžijić, ako smem pitati, šta vi imate? — Imam kuće u O., jednu veliku, jednu malu. Onu sam nedavno kupio. I malu gvožđarnicu.
Samo da mi budete žena, kakva biste bili Srpkinja! — Ala ste vrag! Vi biste mi zapretili da ne smem strane knjige čitati!
Ostajem vas nižajše lj . . . ne smem da ispišem — vaš na neki Ljuba Čekmedžijić Posle nekoliko dana dobije, opet, Ljuba ovo pismo: Počitajemi gospodar
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Jao meni, kakav je skandal taj moj razum kad on ne zna, da me nauči prosto jednu stvar: smem li ostaviti ove topove. Jer, evo, šta su mi krivi oni ljudi na koje bljuju smrt ove ovde cevi! Ništa.
Afrika
Zvezde su na njinim rukama, u njinoj mreži i na krljuštima riba koje hvataju. Hteo bih se kupati ali ne smem; odjednom mi sav taj strah od kajmana (krokodila) izgleda savršeno romansijerski i smešan, te naglo ulazim u vodu.
Imam utisak da više nisam žedan, ali sam sebi ne smem da priznam, kao čovek koji još ne zna da li ga je zub prošao, ili je bol samo zaglušen.
Ovde dugujem jedno objašnjenje za koje jedva da se smem založiti, pošto su sva posmatranja u izučavanju primitivnog čoveka isuviše nesigurna.
Pomalo osećam grižu savesti što težim na temenima tih bednika, iako mi kažu da se sâm ne smem zamarati ako ne želim tropsku groznicu, da su oni dobrovoljno tu i da to najzad i nije za njih suviše veliki napor.
Kako se ponekad hrabrim da smem biti sentimetalan, tražio sam oko sebe cvet koji bih vodom poslao tim krajevima. Silazak sa bregova ka Banfori
Daleko sam od toga da smem da garantujem za apsolutnu tačnost onoga što navodim. To su pojave koje bi trebalo ispitivati dugo i pažljivo.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
MIŠIĆ: Zaista, škoda bi i bilo, vaša mladost, vaša lepota... KATICA: Ja sam nesrećna! MIŠIĆ: Gospodična, smem li slobodno s vama koju reč probesjediti? KATICA: Našto to, gospodin Mišić, vi ste našoj kući najprijatniji gost.
Od vas, dakle, sada očekivam, smem li zacelo želji mojoj nadeždu davati. — Vi ćutite? KATICA: Gospodin Mišić, ja vas kao razumnog i otmjenog gospodina
JANjA (uzme ga na stranu): Oćite da mi pustite, da dobieti jedna lepa jabuka od mene? MIŠIĆ: Ne smem, kir Janja. JANjA: Da vam dam pet forinta. MIŠIĆ: Ostavite se vi toga. JANjA: Evo da si ubiim, da vam dam jedan dukat.
Teodosije - ŽITIJA
Zbog toga molim i umiljavam se, izleči mi bolest, sažali se na suze moje, iako zbog mnogih grehova mojih ne smem da se udostojim da budem tvoj brat, smiluj se na sebe i na nas zajedno rođene i iz jedne utrobe materinske.
A ja, rab tvoj, kao čovek sa gresima nemoćan, koje protivljenje k njoj bez tvoje sile smem da započnem, jer bez mene, reče, ništa tvoriti ne možete“.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
) Tu je! LjUBOMIR (osećajući se nelagodno, sleže ramenima). PAVLE (uvek uzbuđen): Tu je, ali ja ne smem, nemam hrabrosti da zavirim! Bojim se, potvrdiće se moje slutnje, a to bi bilo užasno. To bi bilo porazno.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
TETKA: To i ja kažem. DEVOJKA: Zašto ovom ne javite da nema ništa od svadbe? MATI: Ne smem dok ti se s ocem ne razgovorim. DEVOJKA: Ju, blago meni! MATI: Samo se pametno vladaj.
(Odlazi.) TETKA: Jako se naljutio. MATI: Mani ga zbogom, ne smem više o tom spominjati. UGLED 7. DEVOJKA, PREĐAŠNjE DEVOJKA: Šta je tata tako vikao? MATI: Od Marića nema ništa.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
(…) I zašto nisam mislila i kako nisam pazila i šta sam opet zgazila i kako, kako, i zašto, zašto, i smem li, smem li, i znam li, znam li?
(…) I zašto nisam mislila i kako nisam pazila i šta sam opet zgazila i kako, kako, i zašto, zašto, i smem li, smem li, i znam li, znam li?
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
Ah, pa sad da ne smem govoriti madžarski,... to je žalosno! Al kad on misli da je dobro, moram da ćutim. 2. ŠERBULIĆ I SMRDIĆ (stupe sa
) GAVRILOVIĆ: Kud sam ja pristao? Ako s njima pođem, oni će vikati da sam mađaron; a smem li, opet, ovde ostati, gdi su toliko globili i otimali? Bedni narode, na koga ti spade da se za tvoju sreću brinu!
Sremac, Stevan - PROZA
A kad se zadubi u to prokleto pisanje, a on onda zaboravi i na jelo i na spavanje i na sve! Ne smem ni da ga oslovim onda! Džaba ti, velim, i tih učenih ljudi!
Žestoka posla, priko; samo ne smem od žene da pričam moja đavolstva, jer, eno već se ljuti! A tek kad prođem, čujem iz avlije kako neko peva: »Jòvâne,
Eh, šta bih sve mogao ja napisati ali samo što ne smem! Ne smem ni za živu glavu da nagazim na trulu dasku, pa da poetiziram, jer, evo, reč je o učitelju Maksimu, pa kud smem
Eh, šta bih sve mogao ja napisati ali samo što ne smem! Ne smem ni za živu glavu da nagazim na trulu dasku, pa da poetiziram, jer, evo, reč je o učitelju Maksimu, pa kud smem ja u
Ne smem ni za živu glavu da nagazim na trulu dasku, pa da poetiziram, jer, evo, reč je o učitelju Maksimu, pa kud smem ja u poeziju, kad je to duševna onanija, kako baš sam on reče onomad Savatiju, odborniku opštinskom, prilikom jednog
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Toliko nemoćna, da se nemoći svoje stidim... u dete ne smem da pogledam od stida... Zar da te živog majka oplakuje...
Nana smiruje. Ako oćeš, ima i kantariona, i kamilice. Možda bi malo šerbeta? HASANAGINICA: Ni u sobi ne smem sama da ostanem. Stalno kao da ima nekoga. Lepo čujem nečije disanje, nečije korake.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
III Ah! — Ali ne smem da puštam na volju svojim osećajima. Silom ih zadržavam da bih što kraće iskazao ono što bi. A bilo je mnogo štošta,
— A vaše? — E, ti to ne treba da znaš. Nego hajde probudi tetu. — Dobro, dobro. A smem li i ja tamo, među vas, da dođem? — U tvom je dvoru, pa možeš! I odoše iz bašte u dvorište.
Kandilo gori, oko mene toplo, iz velike sobe pesma, veselje. Po celoj kući mastan miris od jela i pića. Ja glavu ne smem da dignem, pokrivam je, bojim se da pogledam u prozor, da ne vidim hladnu noć, onu mrko-gvozdenu mesečevu svetlost ili
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
dragocjenosti, naposljetku kad dođe i na vrata od devete sobe, reče u sebi: „Ja sam mnogo čuda preturio, a sad da ne smem otvoriti ovu sobu!“ — pa i tu sobu otvori. Kad uđe unutra, ima šta i viđeti!
A zmaj odgovori: — Ja ne smem nipošto pre roka. Kad Stojša vide da oni ne smeju da udare, onda se on sam digne da traži cara zmajevskoga.
Jedan veli: — Ja neću. Drugi veli: — Ja ne smem. Treći veli: — Ja bih volij udariti na deset živih nego na jednog mrtvog.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
— Kad izdaš kakvu zapovest, budi postojana, niti se daj zaplašiti psovkom ili pretnjom. SOFIJA: Ja to niti oću, niti smem, braca. JEVREM: De, de, prokušaj jedanput, dvaput li, pak ćeš viditi da sam ti dobro sovetovao.
Tako je, kad joj se popušta; ali kako se bila razrogačila, jošt bi ona mene tukla. Hm! Hm! Da sama ide na bal, smem li je pustiti, a kakva je, ona bi to i učinila. Ej, prokleta ti duša bila, do čega me pod starost dovede! 11.
— Ej, kako bi se rado s tobom menjao. MAKSIM: Opet mora biti bolja od moje. KUM: Ne govori, brate. Kad dođem kući, ne smem iskati da ručam, jer odma polete tanjiri kao pljusak; nego ćutim, pa ako donese što, dobro; ako ne donese, opet dobro.
dakle sad treba da vi dajete bal. SOFIJA: A, to mu ne smem spominjati. JEVREM: Šta? Bombe u redut, inače se neprijatelj isterati ne može. S moje pak strane pomoć neće izostati.
SVETOZAR: Kao muž, koji je uveren o dobroti svoje supruge. MAKSIM: I jošt da se ne smem nikome ni potužiti? SVETOZAR: Vi ćete se vladati po smislu datog od vaše ruke svedočanstva.
MAKSIM: Ćuti mi ti tamo. Sto načina ima da mi veću štetu načini, nego što je bal. Pa opet da se ne smem ni tužiti — ta tri meseca, pak me neće biti na svetu. NIKOLA: Nije nego jošt štogod; Sofija je dobra žena.
MAKSIM: Svima je ona vama dobra, samo što ja trpim i stradam. Gospodine Svetozare, ta bar da se potužiti smem, opet bi mi bilo lakše. SVETOZAR: Sve badava.
MAKSIM: Tako mi treba, kad ti nisam pokazao vrata. SOFIJA: Svetozare, smem li i ja jednu reč kazati? SVETOZAR: Izvolte.
ŠALjIVAC: Jesam li vam kazao? ISAJLO: Ej, teško meni, ne smem mu izići na oči! MANOJLO (žalostivo): A kako će mene učiti bez razuma?
Može biti suvovrućo, vlažnovrućo i meko. MANOJLO (smeši se kroz zube): Uhu! Ne smem da govorim, a kazao bi nešto. DOKTOR: U vrućom predelu vetar je usijan. MANOJLO: Tu treba vatre, dok se vetar usija.
MANOJLO: Tako nas gledao strašno, da sam mislio: sad će nas progutati. ISAJLO: Ja mu više ne smem izlaziti na oči. ŠALjIVAC: Moja deco, i treba da se uzmete u pamet. Razum vašeg gospodina progutao je jedan magarac!
ISAJLO: Oće l’ da mu seče ispod jezika? ŠALjIVAC: On će ga izlečiti; samo mu morate i vi pomoći. MANOJLO: Ja ne smem da mu više na oči iziđem. ŠALjIVAC: Nemate šta mnogo raditi. Samo ga uhvatite, pa ga držite dobro.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
SULTANA: Ah! (Peva.) Ti, serce, ne muči me, O, samo daj mi mir, Jer ljubiti ja ne smem Nit kazati ja smem. SRETA: Ti, ženo, ne muči me, O, budi pametna, Jer Sreta nema šale On oće da lupa! Pelo!
SULTANA: Ah! (Peva.) Ti, serce, ne muči me, O, samo daj mi mir, Jer ljubiti ja ne smem Nit kazati ja smem. SRETA: Ti, ženo, ne muči me, O, budi pametna, Jer Sreta nema šale On oće da lupa! Pelo! SULTANA: Čujem.
Vidiš, Stevo? Samo malo ženi popusti, pak će te u tikvu saterati. SULTANA: Uh! (Trgne se.) Što ne smem da ga za kose ščepam! STEVAN: Bar ja nisam pijan.
Lalić, Ivan V. - PISMO
Stojte, galije carske! Nek mrtvima se pošta Makar nesvesno oda. Ne smem da ištem više. A istorija košta: Krv ipak nije voda. Krf 1985 — Beograd 1989. (9.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
— Ali niko nije savršen — kazao mi je još njegov šofer. Ima i on svojih mana! Na primer, kada ga vozim, ne smem ni za živu glavu da uključim radio, jer čim slučajno čuje da svira neko kolo, odmah viče: „Zastavljaj auto!
A kao stojite sa seksom? — S čim? — Sa seksom! — ponovi on. — Uglavnom, apstiniram... — Zbog čega, ako smem da znam? — Da vam pravo kažem, doktore, ne znam šta ljudi uopšte nalaze u tim smešnim pokretima?
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Stišaj, uspori pupoljke žurne: šum će da krene s livada Gornjih, s lipe u gori. Nedelja šušne: Trepnuti ne smem: puni mi srce radosti refren. (Zaneto radan daktilo-trohej rasklapa razboj, prazni kolica umornih dana.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
MARKO: Dobri ljudi meni su u svako doba dobro došli. ALEKSA: Sluga nižajši. JELICA (pokazuje na stolicu): Ako smem moliti. ALEKSA: Ljubim desnicu! (Sedne.
ALEKSA: Vaš je trud pun ružična cveća za mene. JELICA (natoči vina u čašu): Ako smem služiti... ALEKSA: Ljubim ruku. Vina nikada ne pijem. JELICA: Ovo je auspruh. ALEKSA: I za to nisam raspoložen.
“ — „Vaše veličestvo“ — odgovori moj gospodin — „ja nisam obršter“. — „E“ — rekne ona — „reč svoju ne smem natrag da uzmem.“ S otim dozove cara... U! Kako mu je nepravo bilo!
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Evo, trčim. Pet minuta docnije lomnjava po stepenicama i deran kuca: — Smem li ući? — Slobodno, Vaskes! Vaskes, hoćete li me probuditi pre pet? — Hoću, gospodine.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Neće mnogo proći, a ja ću umreti, Opusteće sjajni Brankovića dvori: Ali tajnu svoju ja ne smem poneti, Tajnu, što me muči i dušu mi mori! Ispovest mi treba, za to sam te zvao: Oče, — ja sam majku svoju otrovao...
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
) GINA (uzdišući): Hvala, nije mi do kafe! (Odlazi za Trifunom.) SARKA (ide za Ginom): Hvala, ja ne smem da pijem kafu zbog uzbuđenja. (Odlazi za Ginom.
od jeda zbog ovog čuda što se dešava po kući, ali ja mislim da je ona u stvari bolesna zbog brige koja nas očekuje. Smem li da odem i da joj kažem tu prijatnu vest da ćete me primiti za činovnicu; verujte, to će biti kao kad bih joj dala
da odem i da joj kažem tu prijatnu vest da ćete me primiti za činovnicu; verujte, to će biti kao kad bih joj dala lek. Smem li? ADVOKAT: Ali smete, zaboga, ja ostajem pri reči koju sam vam dao.
DANICA: Rekoste da nismo rod. MIĆA: Pa nismo, dabome! Jer... naravno... ja ne znam smem li da budem iskren? DANICA: Molim!
PROKA: E pa, reci, kako je? AGATON: Ne mogu da vam kažem. PROKA: Pa i ne možeš, dabome! AGATON: I ne smem da vam kažem. TRIFUN: A što, da nije to počem kakva tajna? AGATON (jedva je dočekao tu misao): Jeste, to je tajna!
SVI: Nećemo da idemo! AGATON (u zabuni je): Nisam, brate, izmislio, nego to je jedna velika tajna pa ne mogu, ne smem da vam ja kažem. SVI: Kaži! AGATON: Nikad vam to ne bih poverio, ali... O brate... (Svi se radoznalo skupe oko njega.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Kapetana Svetu — rekoh. „Nije još došao“, i utrča u drugu sobu. Posilnoga nema i ja stojim sam u predsoblju... Ne smem da uđem... Bilo bi mi neprijatno da naiđem na... tako nešto, jer vi znate pešake... Oni ne umeju da budu gospoda...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ona se strese, i odjednom prekide te misli. »Šta ja radim... koješta!... Mlada sam, zdrava pa zar da se ne smem ni s kim našaliti. Nije ovo manastir, nego svet, život, a ja hoću da živim !... Da živim!«...
O, još da nije tih suza!... »Život, mladost... ala to prođe !... I šta sam sad? Ne smem ni da sanjam onako, kao što sam još jesenas mogla, u ovoj istoj postelji...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
132. Jovo Ružu kroz svirale zove: “Ajde, Ružo, da čuvamo ovce, Ja ću ovce a ti ćeš jaganjce.“ “Ne smem, Jovo, karaće me majka.
214. Devojčice ružičice, Ružo rumena! Što ti sa mnom ne besediš, Usta medena? — Ja bi s tobom besedila, Ne smem od majke. — A gdi ti je tvoja majka? Ne bilo ti je!
“ Njoj govori momče neženjeno: “Ljubio b’ te, lepoto devojko! Ali ne smem od brata tvojega: U tebe je bratac kavgadžija, Kudgod ide, on zameće kavgu.
BEĆARCI 253. Vazdan vedro a uveče tama, Diko moja, ne smem ići sama. 254. Savio se ruzmarin do straže, — Lolo vraže, džandari te traže! 255.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
JELISAVETA: Šta misliš o ovim krvavim tragovima? VASILIJE: Kažem ti, da gledaš svoja posla! JELISAVETA: Smem li da pitam šta misliš kud ćemo sutra? VASILIJE: Smeš. JELISAVETA: Pa... šta misliš? VASILIJE: Ništa.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Major mi daje jednu knjigu i kaže mi da tu knjigu ne smem da odnesem, ali da je napamet naučim. Razgledam knjigu i vidim da se u njoj nalaze podaci o talijanskim pukovima sa
Sa stolova i stolica su se rumeneli vrtovi i pastirke Bušeove, koje ja, kao pristalica kubista, ne smem da obožavam.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Mi smo, istina, male i sićušne, ali baš zato smo kadre izvršiti dela za koja veliki nisu sposobni. Mi smo, smem reći, bivale i u Božjoj službi. Bog je nas više puta upotrebio za svoje božanske namere a na čovekovo dobro... Šta?
— Ili te je moje silno blago tako zadivilo da si od čuda zanemio? Govori! — Ja to zlato ne smem primiti — progovori najzad starac. Car ga gledaše začuđeno.
Onda mu starac reče: — Ne mučim ja tebe, care, nego ti mučiš mene; jer ja, care, ne smem primiti novac u kom je sirotinjska krv. Car zadrhta. — Krv?! — promuca on. — Krv i suze sirotinjske, care!
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Za ostala mesta imamo, dao bog, strance. Imamo Jevreje, Grke, Cincare (otud oni?!)... A koje ste vi narodnosti, ako smem pitati? — Pa, ja, upravo, kako da vam kažem, i sam još ne znam!...
Nemam posla, pa od duga vremena prosto ne znam šta ću. — U kakvim ste odnosima sa susednim zemljama, ako smem pitati, gospodine ministre? — E, kako da vam kažem?... Dobro, dobro, na svaki način...
— Zato što se u ovoj struci, ovde u našoj zemlji, ne trpe školovani ljudi. Ja sam doktor prava, ali to krijem i ne smem nikom reći: jer kad bi ministar doznao, ne bih dobio službu.
— Neka važna stvar, ako smem pitati! — Vrlo važna. Upravo neodložna; i ja sam učinio potrebne korake. Evo, vidite reče i pruži mi u ruku tabak
— Koliki je budžet, ako smem pitati, gospodine ministre? — Lanjske godine, kad je bilo drugo ministarstvo, bio je budžet manji, ali ja sam uspeo
— Šta on dokazuje, ako smem znati? — upitam ga. — Ne dokazuje on ništa, gospodine moj! Žalosno je to dokazivanje kad on veli da je stara granica s
” Molim vas, gospodine, recite sami, otkuda ja smem uludo bacati državnih osam stotina dinara? — završi ministar i s raširenim rukama očekivaše od mene pozitivan odgovor.
— E, onda bismo i mi preduzeli oštrije korake. — Šta mislite, ako smem zapitati, gospodine ministre, u takvom slučaju? — Preduzele bi se oštrije mere, ali opet taktično, mudro, smišljeno.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Pa, da budu lepše. — Ha, ha, ha, brate moj, jadno ti ga ljepše. Pa što će im ona bruka, ne smem ni da pomenem pred đecom?... Ja mu objasnih kako znadoh. — Aa! — Ha, ha, ha... stadoše se kikotati svi.
— Ne dam! — E, ja ću da pričam. — De, ako smeš! — Pričaj, pričaj slobodno, viču svi. — Što da ne smem! veli Jovica i ispriča, kako mu je poturio nešto u čašu, dok je on srkao iz Blagojeve ćase...
A sve je to obmotao tako gust i veran, tako divan i čaroban mrak, da ti dalje ništa — ne smem kazati... Stariji ljudi i žene već kunjaju; neki se prućio po mekoj komišini, a neki, onako sedeći, klanja i metaniše...
Nezgoda je za puške: daleko mi kuća, od drugih ne smem sad da tražim — pokvariće, a bez puške ne valja. — Ne brini, evo ti moj revolver; šest metaka dosta je do kuće...
Oslepiću od bleska tvoga, zaneću se čarima tvojim... Okrećem lice od tebe, berbo vinogradska, ne smem te više gledati, ni tebe, divna, čarobna seoska jeseni...
— Da ne bude ovo mamurluk i posledica moje noćašnjice? zapitah se sam. Ako se nisam dobro istreznio, ne smem se ni javljati u školu. Protrljah oči, čelo, obraze, najzad se uštinuh i još bolje analisah svoje stanje.
Priđoh mu i upitah ga učtivo: — Smem li znati za vaše ime? — Persa Mitrović, odgovori on i pogleda me začuđeno. No ako smem zapitati: šta biste vi hteli ?
— Persa Mitrović, odgovori on i pogleda me začuđeno. No ako smem zapitati: šta biste vi hteli ? — Hm... znate... čini mi se da ja pripadam ovoj školi.
Jedna lepa dama predavaše Istoriju srpskog preporođaja, — — tako nazivahu vreme od XX do njinog veka. Ne smem vam ni pričati šta sam se tu nagledao i naslušao. Ta pravili su nas gorima od životinja.
Cele zime nešto ne valjam, a ima nedelja dana kako osećam veliki teret pod grudima.... Sve me nešto davi, a ne smem nikom da kažem... Ovako pod lažicom, baš ovde et’... Pa kad počne da žMijâ, žmijâ... budi Bog s nama!
Obilaze me svakog, ama baš svakog dana. I kako, kako me čudnovato gledaju!... Čisto ne smem da izgovorim na što to meni liči... Kao da ja nisam sad đakon i...
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Ne bojte se! Ko pobedi taj će posle oprostiti svome protivniku... Zar ne? (Gleda u sat.) Imam ročište koje ne smem da napustim. Gledaću ipak do podne da dođem. Gospođice, vama poveravam interese moje partije.
Sestra sam joj, pa ko će joj pomoći ako ja neću? PAVKA: Pa jes', to će najbolje biti. Reci joj ti, ja bome ne smem. Idi, eno je ona u spavaćoj sobi, a ja odoh u kujnu. (Odlazi.
DANICA: O, pomaže to meni mnogo kad znam da si ti i tetka i teča, da ste svi sa mnom, onda ja smem... XV JEVREM, PREĐAŠNjI JEVREM: Dakle, zatvoriše kapije, Pavka, zatvoriše kapije! PAVKA: Neka zatvore!
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
A oni su svi jednaki; nije ni Mića mnogo utek’o od Napoleona! Vojnik je, ne smem mu verovati. Svetska istorija pruža nam hiljadama takvih primera, a ona je, vele, učiteljica!
Šta tu imam da ga pitam i da tražim preko hleba pogače. Njega ću ja. Divota! Slavno! Pomrčina je bila u sobi, pa ne smem reći da mu se zasijalo lice od zadovoljstva; ali kad kažem da je od zadovoljstva trljao ruke, sedeći onako u krevetu,
se baš ne može — kao za jednog učevnog i školovanog čoveka — reći da je praznoveran i da drži nešto na to, zato i ne smem reći da je slutio zlo, ali mu ipak nekako nije bilo prijatno i pravo kad se ovaj vratio s pola puta.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
— Ne znam, čedo! Ne znam, ne pitaj me. Samo to: svršeno je. Eno, on tamo, gore: besni! Na oči ne smem da mu izađem. Oh, crna ja! Sofka se diže. I, osećajući takvu snagu, takav bes, čak i mržnju prema ocu, pođe k njemu.
ko zna dokle bi i kako — da se ne ču gde aščika u kujni svekrvi poče uplašeno govoriti: — Snaške, ja više k njemu ne smem. Ti, ako hoćeš, idi, umiri ga, da legne, zaspi, da mladenci mogu... Ako ne, ja ne mogu ništa više. — Idem!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Kad mu čovek odgovori: „Kako ću ti, gospodine, pisati ždrepca, kad, ga ni sâm nemam, već ako da ukradem; a ukrasti ne smem od tebe, jer si ti u tom sudija.
— U onoj, sinko, u kojoj se misa ne služi. 2 Pitali seljani popa: — Zašto nam, popo, što ne propovedaš? — Ne smem krivo od boga, ni pravo od kadije. 3 Pitao hodža popa: — Može li se ikad desiti da u jedan dan dođe Bajram i Božić?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” A zmaj odgovori: „Ja ne smem ni po što pre roka.” Kad Stojša vidi da oni ne smeju da udare, onda se on sam digne da traži cara zmajevskoga.
” Jedan veli: „Ja ne ću,” drugi veli: „Ja ne smem, treći veli: „Ja bih volij udariti na deset živih nego li na jednoga mrtvog,” dok se najposle jedan ne nađe te reče da
dragocjenosti, naposljetku kad dođe i na vrata od devete sobe, reče u sebi: „Ja sam mnogo čuda preturio, a sad da ne smem otvoriti ovu sobu!“ pa i tu sobu otvori, kad | uđe unutra, ima šta i viđeti!
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
ANĐELKO: Ima kenjaca što trpe svaku uvredu! MILE: Važno je da on ne sme ništa fizički! STAVRA: A ko kaže da ne smem? MILE: Ama, nisam ja tako mislio, pusti me! IKONIJA: Ćoro, pobiće se! ANĐELKO: Pa šta?
) IKONIJA: Čoveče, šta to bi? CMILjA: Šta je sa Ćorom? ISLEDNIK: Naleteo! Deseto! Tonac! CMILjA: Ne smem ni da pitam... IKONIJA: Je li živ? (Zatamnjenje) VII SLIKA (Periferijsko groblje.
Stanković, Borisav - JOVČA
Eto moja, rođena, već velika deca, sinovi i ćerke, više se druže, više vole njega nego ma koga. Ne smem svoje dete da izgrdim, izbijem, jer znam da će ono odmah kod nje da beži, i jedva tamo kod nje da ostane, jer zna da će
Pravo ima. Šta sam ja? Sluga. Ništa. I pravo ima. I prve godine beše teško, mučno. Da se izludi. Ne smem. Borim se. Šta ja znam, i otkuda smem da pomislim na to?! Gazdarice su mi, snaške!
Sluga. Ništa. I pravo ima. I prve godine beše teško, mučno. Da se izludi. Ne smem. Borim se. Šta ja znam, i otkuda smem da pomislim na to?! Gazdarice su mi, snaške! A moram jednako sa njima da sam, da ih služim, dvorim.
Ali, ne mogu više. Ubiću je, ubiću je, Boga mi, duše mi! Ubiću je, pošto živu ne smem da je imam, živoj ne smem da pogledam u oči, ni reč da joj kažem...
Ali, ne mogu više. Ubiću je, ubiću je, Boga mi, duše mi! Ubiću je, pošto živu ne smem da je imam, živoj ne smem da pogledam u oči, ni reč da joj kažem... Ubiću je, ubiću, i bar mrtvu da je imam, mrtvu da je ljubim.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Mora da se pozdravi sa ocem, reče. Simka mu poverljivo šapnu da je on u svojoj sobi i da zna daje došao. Ne smem da se zbunim, ponavlja sebi, brzo prelazi dvorište, ulazi u staru kuću i iskašljava nekakav nelagodan strah.
Htela je da zaplače, ali je sve suze već bila potrošila. Smem li da se radujem? Simka u sebi ponovi pitanje Nikoli, pa u jednolikom čagrtanju drvenih kašika i glasnom srkutu
Ti si imao pravo što si govorio da su gospoda lopovi i da ih treba... Eh, kad bi mi, niži stalež, i seljaci... Ne smem da kažem šta, jer sam na službenoj dužnosti.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Ali ko bi danas smeo Sećati se sretnih dana! Ne smem ni ja da te čitam, Pesmo moja nečitana! Pored mene sveća drkće, K'o da b' pesmu čitat' htela; Ja je dadoh njenom
„PUČINA JE STOKA JEDNA GRDNjA“ Ja demokrat nisam nigda bio, Ma da sam nekad i sâm drž'o da sam; Ali tek danas smem priznati šta sam, I reći što sam i od sebe krio: Ja strepim od tog divljačnoga puka, I s osećajem večnim, iste
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Ja sam ih dobro razumeo i prihvatio, samo u jednoj stvari ne mogu da se saglasim sa tvojim mišljenjem. Smem li ti to reći?“ „Kako da ne, dragi moj! Tvoje mišljenje me naročito zanima, baš zbog toga što se sa mojim ne poklapa.
„On je i astronom, i to u najboljem smislu reči, onakav kakav treba da bude“. „A kakav, ako smem da znam?“ „Evo vidiš, sinko.
imam li prava da ga, kao što čine neki poznati istoričari filozofije, stavim u isti red sa dva najveća grčka filozofa; smem li ga sa njima uporediti?
Jasno je: jednaki tereti u jednakom otstojanju od oslonca drže se u ravnoteži“. On razmisli malo, pa nastavi: „Ja smem, iz razloga simetrije koji sam maločas primenio, sredinu ove poluge opteretiti proizvoljnim teretom, a da time ne
onog mesta gde je ona obešena, po volji uvećati i smanjiti, a da se ravnoteža ne poremeti“. „I ovo je jasno: smem, bez ikakva poremećaja ravnoteže, da jedan od ovih dvaju tereta, obešenih na krajevima poluge, zamenim drugim jednim
„Oni me zamoliše, naš slavni zemljače, da vas za još nešto upitam. Smem li to učiniti?“ „Pa naravno!“ „Prvo i prvo, da se raspitam o vašem zdravlju“. On se nasmeši dobroćudno.
format i broj strana svakog pojedinog dela, tako da sam u stanju izračunati onu minimalnu cenu dela ispod koje ne smem silaziti. Recimo četrdeset piastera po tabaku“. „Recimo, bolje pedeset“. „Pa dobro.
“ - I on mi pruži ruku, u znak da je naša pogodba obavezna. Podigoh se sa stolice. „E moram da idem“. „A kuda, ako smem da znam?“ „U Leon“. „Trgovačkim poslom?“ „Da. No to je u stvari samo pripremanje za budućnost“.
Oni me ljubopitljivo gledaju, a kad ih oslovim, radoznalo zapitkuju. „Odakle dolazite, ako smem da znam?“ „Iz Mađarske“. „Iz Mađarske! - Opasno zbog Turaka, ali odlično vino“.
Onda spavaše četiri ili pet sati“. „Težak život!“ „Pseći život! ako smem da se tako izrazim. A pri tome je stalno oskudevao.
„Tako?“ „Jeste, bome. Evo vidite, sada, na ovoj zimi, kad bih hteo da se ogrejem čašicom ljute rakije, ne smem to da činim“. „Jer znate da rakija škodi zdravlju“. „A, ne zbog toga“. „Nego?“ „Što nemam para za to uživanje“.
„Smem li da znam šta ste platili za to Vaše imanje?“ „Šest stotina hiljada livri“. „Onda mora da imate i lep prihod od njega“.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
“ Ja ne govorim o izvanrednim prirodama... I, evo, kako je dalje naveo moje reči, evo šta sam još kazao: „I da ne smem govoriti kada se bez potrebe naređuju krvavi juriši i napadi što redovno staju života nekolicinu najhrabrijih ali ne i
više ne bude u moći jednog čoveka ili jedne grupe ljudi da bace ceo svet u sve ove bede — onda ja ne smem pitati: „Zar su trebali milioni nevinih da padnu pa da se tek posle toga preduzme osiguranje od svemoći jednog čoveka
I tako jašu ćuteći, pa se posle major usuđuje da pita: — Gos' đenerale, molim da mi ne zamerite... ako smem pitati... zna li se gde ćemo... šta će sad s nama? Đeneral se upola okreće i gleda ga preko cvikera.
“ Hoću da kažem: „Ti to ne znaš“; hoću... ja hoću, ja sam uvek hteo, ja bih hteo; ali ja ne smem, ja nikad ništa nisam smeo, ja ništa, kukavica, ne smem. I tako je on podsekao moja krila.
ja hoću, ja sam uvek hteo, ja bih hteo; ali ja ne smem, ja nikad ništa nisam smeo, ja ništa, kukavica, ne smem. I tako je on podsekao moja krila. Podsečenih krila, ja nikad nisam mogao poleteti, ja sam uvek skakutao.
Ispričaću brzo i površno, jer i ne mogu i ne smem duboko i dugo da mislim na ono, niti da se udubljujem, niti sve da zamislim, niti svega da se podsećam.
A stomak — da poludim, vri, čupa, svira, cvili, razdire, ključa. „Svršeno je, mislim, jer u pomoć više ne smem vikati dosta mi je ono batina pred kafanom.
Ja sam, veli, tako reći, juče rođenu svoju ženu sahranio, ali nadu svaku nisam izgubio, jer ne smem ni s Bogom megdan deliti i sebi samom život uskraćivati.
Ništa, veli, nama ne sme da promakne, niti ja smem da se izreknem da sam demokrata, ako je taj mušterija, recimo, radikal.
u obzir položaj na kome sam, pa posrnulo imovno stanje o kome je napred bilo reči, onda sam slobodan tvrditi, i ne smem ni časa posumnjati, da su svi aduti u mojim rukama. A ovo sve šta treba da znači?
Na časnu reč služi me sreća u parnicama.“ Ali ovako, avaj meni! Zar smem više da se pojavljujem pred svetom? Zar kadgod smem pogledati u oči svoga klijenta?
“ Ali ovako, avaj meni! Zar smem više da se pojavljujem pred svetom? Zar kadgod smem pogledati u oči svoga klijenta? Zar ću ja sam ovu bruku moći zaboraviti?
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Radisavu sad ne smem izići na oči bez pedeset«... U takvim mislima dočeka svanuće. H Potera se svrši bez uspeha, a posle nje nastade
— Hoću, Boga mi! — odgovori Marko i ode kući zamišljen i ozbiljan, misleći o istoj stvari deseti put... »Smem ga ubiti, po zakonu; pa još mogu uzeti ucenu, ako su ga već ucenili...
Od kud ti sad? Đurica obori oči, obli ga crvenilo, ali ipak skide kapu i smerno priđe svešteniku. — Ne smem ti tražiti blagoslova, jer znam da ga nemaš za mene, ali te molim: daj mi ruku da je poljubim — odgovori on potresenim
Pa ako se dočuje, ti kaži da sam te namorao. — Sad da me ubiješ, sinko, pa ti to ne smem učiniti ni ja, ni ma koji drugi sveštenik. A posle, i to vam ni pred Bogom ni pred zakonom ne bi vredelo.
— Ništa ti ja ne znam, no živim tako od dana do dana; a šta će biti i ne mislim, ne smem da mislim... Samo znam da sam propao, propao sasvim.
— Zimus mi on ne treba. Imam pasoše za nas oboje, to mi je on nabavio i dao, pa ću da se sklonim podalje. A više ne smem da napadam za ovu godinu... I dosta je. — E onda te samo jedno molim: ne idi k njemu, dok ne pribereš sve za put.
Ja sam radi njega ostavila sve... osramotila se, te ne smem nikome svome u oči pogledati... oca naljutila... Jest, to beše onda u zabranu... Ala beše lepo! ...
— Meni je kazao Vujo da jednako idem s tobom i da te dopratim do njega. Ne smem te ja ostaviti. — Što ćeš mi ti? — Pouzdanije je kad smo dvojica... treba se čuvati...
Novica obori glavu, kao da mu to ne bi pravo. Đurica se doseti. »Zna da ću noćas da razdam novac... Ali kud smem ići k njemu s ovolikim parama! ... Ubio bi me bez reči. Bolje da mu dam sad«. — Hoćeš li i tebi da se sad odužim?
samo njemu... — E, snašo, tako bi mogao svaki ludak da dođe i da pravi larmu zabadava. Ne smem ja buditi kapetana za svaku sitnicu... moram znati zašto. — Đurica... Đuricu hajduka da mu sad predam živa...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
dragocjenosti; naposljetku, kad dođe i na vrata od devete sobe, reče u sebi: „Ja sam mnogo čuda preturio, a sad da ne smem otvoriti ovu sobu!“ — pa i tu sobu otvori. Kad uđe unutra, ima šta i viđeti!
Jedan veli: — Ja neću. Drugi veli: — Ja ne smem. Treći veli: — Ja bih volij udariti na deset živih nego na jednog mrtvog.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Ali ne smem se suviše udaljavati od glavne niti svoje priče. Kada se saznalo da je Američka telefonska i telegrafska kompanija
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
O teoriji književnosti ne smem ni da razmišljam. Ima drugih koji će je napisati ili su je već napisali. Moja je nesreća što sam se sticajem prilika
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ČEDA (uzme šešir): Ne brinite, javiću već! (Odlazi.) XVII ŽIVKA, DARA ŽIVKA (seda umorna na kanabe): Oh, bože, ne smem čisto ni da kažem; a znaš li ti šta to znači kad se traži cilinder? DARA: Ne znam! ŽIVKA: Zovu ga u Dvor. DARA: Oca?
ŽIVKA: Gledaj ti svoja pendžeta! ČEDA: A je 'l' te, molim vas, smem li znati kako je ime Nikaragui? ŽIVKA: Ama, kakav Nikaragua, ubio te bog! ČEDA: Pa taj naš zet.
ANKA: Samo, molim vas lepo, kažite vi meni da znam šta vi zahtevate od mene, šta ja treba da radim, dokle smem ići? ŽIVKA: Idite dokle hoćete, šta se to mene tiče.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Sofka već zadevojčila, majka mora na nju pripaziti: „- Jer, zaboga, - govorila bi joj tada mati, sva srećna - otkuda ja smem dopustiti da Sofka ma kakva izađe. Taman!
da bude, ja onda iz straha da ili rukama ili ramenima, kad prođem, slučajno što ne dirnem, ne povučem i poremetim, ne smem slobodno ruku da držim, ne smem slobodno da kročim [. . . ]. Strah, strah, da se izludi!
rukama ili ramenima, kad prođem, slučajno što ne dirnem, ne povučem i poremetim, ne smem slobodno ruku da držim, ne smem slobodno da kročim [. . . ]. Strah, strah, da se izludi!
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Mnoga iskušenja Gonila te kivno: Mnogima si, brate, znao Odoleti divno. Što ti ne smem reći Na svesvemu hvala, Tim se naša stara bratnost Nije poderala.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
(Vasiliju.) Napolje se vuci! VASILIJE: Zaboga, majstorice, imate li duše? FEMA (pođe, pak se trgne): Uh, što ne smem da mu se približim, da ga sama isteram. Ali čekaj, bezobraznik! (Uzme lepezu, pa ga počne s njom turati.
Sve kažu da nisam vospitana kako valja. MITAR: Kad nisi vospitana, a ti ćeš ići sa mnom. EVICA: Ja ne smem, ujo, u vašu kuću ulaziti. MITAR: Zašto? EVICA: Zapretila mi je strašno, zašto kaže da nema brata čizmara.
Taki da si se vukla kući, da te više nigda ovde ne vidim! EVICA: Ja ne smem od uje. FEMA: Od uje, uja tebe rani? Sad ću ti zube izbiti, bezobraznice jedna, črez tebe sam morala usta pokvariti.
FEMA: Kakva sam, takva sam, za sebe sam, i ona je moja, vidiću ko se sme usuditi odvesti je. MITAR: Da vidim, smem li ja. FEMA: Samo je dirni. MITAR: Samo pristupi, pa ću ti obadve noge prebiti, nesrećo jedna. (Otide.
(Viče.) Jovane, Jovane! POZORIJE 10. JOVAN, PREĐAŠNjI MITAR: Govori otkuda ti ovaj sat i burmutica? JOVAN: Ja ne smem da kažem. MITAR: Ne smeš (ćuši ga), tko ti je gospodar? Govori kad te pitam!
Petrović, Rastko - AFRIKA
Zvezde su na njinim rukama, u njinoj mreži i na krljuštima riba koje hvataju. Hteo bih se kupati ali ne smem; odjednom mi sav taj strah od kajmana (krokodila) izgleda savršeno romansijerski i smešan, te naglo ulazim u vodu.
Imam utisak da više nisam žedan, ali sam sebi ne smem da priznam, kao čovek koji još ne zna da li ga je zub prošao, ili je bol samo zaglušen.
Ovde dugujem jedno objašnjenje za koje jedva da se smem založiti, pošto su sva posmatranja u izučavanju primitivnog čoveka isuviše nesigurna.
Pomalo osećam grižu savesti što težim na temenima tih bednika, iako mi kažu da se sâm ne smem zamarati ako ne želim tropsku groznicu, da su oni dobrovoljno tu i da to najzad i nije za njih suviše veliki napor.
Kako se ponekad hrabrim da smem biti sentimetalan, tražio sam oko sebe cvet koji bih vodom poslao tim krajevima. Silazak sa bregova ka Banfori
Daleko sam od toga da smem da garantujem za apsolutnu tačnost onoga što navodim. To su pojave koje bi trebalo ispitivati dugo i pažljivo.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Ne čuju se glasi, reči, Struji misô, Kroz koju je rajski tamjan Zamirisô. Prišô bi joj, ali ne smem I ne mogu, — Ta i ja se poizdalje Molim Bogu.
X Zar ja ljubit’ više ne smem? Zar se meni samo krati Svoju dragu dragom zvati, Uzdahnuti, osećati!? Ko mi može ljubav ubit’, Ma da j’ srce
? — Zar te ne smem svojom zvati, Vero moja — zakopana? Ti si mrtva, moj živote, Otišla si s ovog sveta, Toj daljini nema mere — Pa
Ali ko bi danas smeo Sećati me srećnih dana — Ne smem ni ja da te čitam, Pesmo moja nečitana. Pored mene sveća dršće, Kâ da b’ pesmu čitat’ htela, Ja je dadoh njenom
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Oko topova ne vidi se ni na jedan metar daljine... Ja ne smem da dejstvujem, jer možemo lako pobiti naše — govorio je komandant artiljerije.
Jednome vojniku iz vrata kulja krv. Prilegoh uz njega. Ne smem da se maknem, da ne bih odao znake života. Koliko vidim, nema metra gde ne leži mrtav ili ranjen vojnik.
Odvešću vas sad na još jednu objavnicu. Možemo. Mislio sam, dosta mi je i ovo što sam video. Ali to ne mogu, i ne smem da kažem komandiru. Pričalo bi se po celoj Mogleni kako se artiljerac uplašio.
Ne čujem. Kao da su vam puna usta hleba. Govorite glasnije. Od muke trupkam nogama i stežem pesnicama. Ne smem da govorim glasnije, jer se bojim, čuće oni sa bugarskih objavnica. Ponavljam istom jačinom glasa.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Predmet svaki na me zjaje, Jedna strast me drugoj daje. Duša klone, serce pišti, I ja ne smem kazat gdi me tišti. Ištem, prosim svud zabavi, Da mi serce zaboravi Onu koja me plenila, Al' sve vsuje, ne da ljubve
onežim vilu, Da mi sama pruža usničice; Morfej gotov želje m’ ispolniti, Milo sve mi dati pak čini se, To što ne smem budan pomisliti, Što i tajno želim, ispolni se.
” Troger me gura, Marger me tura, Birtaš neće da me služi, Svi me teraju. Sluškinja neće, Gospoju ne smem, A kurve me obilaze, — Teške nevolje! Pre 1822. god.
kakav Aberdar ili inače koji stihodelja, no da ju je baš i sam od glave do pete poeta, Zmaj-Jovan Jovanović otpevao, smem slobodno reći da mu ne bi slave okrnjila ni obraza ocrnila”. O J.
), Budim 1830, 28—30, pod naslovom Ljuta nevolja; poslednja strofa tu glasi: Mlada me neće, Gospoji ne smem, Devojke me obilaze, Ljute nevolje. Ostalo je sve isto; potpisa autora nema.
ove knjige, pomogli su mi najraznovrsnijim obaveštenjima i uslugama svi kojima sam se obraćao za pomoć i savet; stoga ne smem propustiti da im se i ovde zahvalim na predusretljivosti.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
se onim prestolom Sa koga svemilostivna ruka Bezbrojnom svetu svetlost poklanja, Da ću te služit za jedno samo — Ne smem ti nikad ni spomenuti Ranjene duše bolan uzdisaj — Poljubac jedan, pogled, zagrljaj!... Ubij me sad!...
KNEZ ĐURĐE: Šta, Radošu, Zar smeš?... RADOŠ: Smem, gospodaru! Smem reći svakad istinu; Smem, a zašto ne? Tako mi one krvi točene Kojom sam nekad voljno kvasio Tvrdi
KNEZ ĐURĐE: Šta, Radošu, Zar smeš?... RADOŠ: Smem, gospodaru! Smem reći svakad istinu; Smem, a zašto ne? Tako mi one krvi točene Kojom sam nekad voljno kvasio Tvrdi ostatak carstva
KNEZ ĐURĐE: Šta, Radošu, Zar smeš?... RADOŠ: Smem, gospodaru! Smem reći svakad istinu; Smem, a zašto ne? Tako mi one krvi točene Kojom sam nekad voljno kvasio Tvrdi ostatak carstva propalog; Tako mi onog
Tako mi onog sivog Lovćena, Sa kojega sam nekad kidisô U tavnu maglu dima puščanog; Tako mi boga, gospodaru, smem! Il’ misliš ne smem ni zapitati: Šta se to radi?... Kakvi savezi?... Kuda nam decu misliš šiljati?
Il’ misliš ne smem ni zapitati: Šta se to radi?... Kakvi savezi?... Kuda nam decu misliš šiljati? Zad nas još nije dosta propalo Po
teretni Vitkoga stasa ponos ispravljen Težinom svojom vuku prašini Da Arslan-paši, il’ onom drugom — Kome ni ime ne smem spominjat — Sa mekom svilom mlade bradice Podnožja njinog čisti prašinu? PERJANIK: On se još bori.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Josa se povlači. Nervozno otvara i čita potpis.) Ministar!... Uh, presekoše mi se noge! (Klone u stolicu.) Ja ne smem da je čitam. Čitaj ti, gospodin-Žiko! (Daje mu.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Dublje to, bolnije tim, životom bih te, muklim ovim nespokojem reći, jer smaku do u koren smem. Al’ muk tobom sam sve veći. Gluho te u noći ove, u dnevi bdim.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Među zubima mi gusta lepljiva pljuvačka a nepca suva i skorela. Ne smem da pogledam ni gore ni dole. Kamenje se otiskuje i zvonko pršti po ljutom kamenjaru u podnožju.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Neće mnogo proći, a ja ću umreti, Opusteće sjajni Brankovića dvori: Ali tajnu svoju ja ne smem poneti, Tajnu što me muči i dušu mi mori! Ispovest mi treba, zato sam te zvao: Oče, ja sam majku svoju otrovao...
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
i Apolonija, bio po svome vaspitanju, po svojim vezama i celokupnom svome radu, Aleksandrinac od glave do pete, pa zato smem da kažem da je Aleksandrija odgajila tri najveća geometričara staroga sveta, pa i četvrtog, koji dolazi odmah iza njih,
Ona sama zasenila je sve to svojom lepotom. O njenim toaletama i nakitu ne smem ni da govorim. Sve Rimljanke, od kojih su i najotmenije bile prave palančanke prema Kleopatri, frčale su na nju.
Podneo sam mu opširan izveštaj o sadanjoj konstelaciji nebeskih tela.“ - „Pa, ako smem da znam, šta govore zvezde?“ Ovaj razgovor privuče na sebe pažnju prisutnih. Svi, načuljiše uši da čuju Tihov odgovor.
„boj“ odeljenja za ručavanje. On nam saopštava da je vreme doručku. Dakle, moja lepa gospođice, smem li se usuditi da Vam ponudim ruku i povedem u trpezariju? Molim, ovim koridorom. - Kako nam je hod lak i elastičan!
Stanković, Borisav - TAŠANA
KATA (uplašeno, sa strahopoštovanjem): E, za to »pokojnik«, »groblje«, znaš, čedo, ja za te stvari ne smem da se mešam. Da li treba još kakva molitva, još kakvi parastosi, podušja, za sve to treba dedu, kaluđera, da pitaš.
Oh, dedo! (Prilazi prozoru): I to nije jedan dan, mesec i godina, već ceo vek nikako ne smem prozor da otvorim da se ne bi zavesa više pomakla, već da isto onako stoji kako je stajala, dok je on bio živ...
To bar nije ništa. TAŠANA Ne smem, jer kad se širom prozor otvori, onda će svet: Kako? Eto! Udovica već otvara pendžere, već hoće da gleda u svet, već
da bude, ja onda iz straha da ili rukama ili ramenima, kad prođem, slučajno što ne dirnem, ne povučem i poremetim, ne smem ruku slobodno da držim, ne smem slobodno da kročim. I to danju i kojekako mogu da izdržim. Dan je, svetlost, vidi se.
rukama ili ramenima, kad prođem, slučajno što ne dirnem, ne povučem i poremetim, ne smem ruku slobodno da držim, ne smem slobodno da kročim. I to danju i kojekako mogu da izdržim. Dan je, svetlost, vidi se. Ali noću!
I to će me radovati. To će mi biti jedini razgovor, jedino prijateljstvo, jer ja od ljudi nikada ne smem da očekujem ljubav, prijateljstvo, zato što moram da sam uvek ispred njih, iznad njih, da bih izazivao samo poštovanje.
SAROŠ Meni ne. Pa čak i da mi je krivo, šta sam ja, ko sam ja? Tuđin, tuđa vera! Propali Saroš. I onda, otkuda ja smem... TAŠANA (prekida ga s ljutnjom i ironijom): Gle! Gle!
A najmanje ti! Ti to ne smeš tako o meni... TAŠANA (besno, ulivajući sav bol, jad): Smem! I hoću! I istina je! Jer ja sam po tebi mogla da presvisnem, da skončam, da sama sebi glave dođem.
(Najednom skoči): Idem, idem. Ne mogu sâm. Ne smem da sam sâm. (Odlazi.) KAFEDžIJA (viče spolja dok momak plače): Ovam ti, nestrećo! Aman, bre, otresi se, nestrećo jedna.
Više prag te kuće ne smem da prekoračim, neće me ni primiti; a ako me i primi, jer toliko je dobra, neće izlaziti pred mene.
Sutra, na konju ili peške, odoh odavde, za uvek. Jer bez nje, njene kuće, ne mogu, a k njoj — ne smem. Pokušah da sam sebi sudim a ruka — kukavica drhti. (Vadi jatagan iz silava, baca ga.
Svirka i pesma: Veselo, Stojno, mori, veselo! Što nesi uvek, mori, veselo? Da li ti je žalba, mori, za mene, Što ne smem, tugo mori, da te zemam? Za vreme pevanja svi razdragani, samo Rešid beg duboko zamišljen.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Mora to videti svako živ, ako samo pogleda... Ali joj se priroda nešto mnogo promenila. Naravno, ne smem zaboraviti da joj nisam sasvim rođena sestra, a nisam nikako majka...
Sva deca me zovu Nana, a on prekrstio u Nena... Ne znam šta će biti od tog deteta, kao što, ako smem vama reći, ne znam pravo ni čiji je.
Dosta je brzo ipak svela sukobe u sebi na sledeće: kao sestra, morala bi popuštati; kao majka, ne smem ništa propustiti, moram upravljati tim polubolesnim i slabim stvorenjem.
Gospa Nola, posle izdate zapovesti, ušla je u svoju spavaću sobu, i tu razmislila. — Prema njoj silu ne smem upotrebiti; s njom ne mogu dugo raspravljati; ne smem zaboraviti da je ona u ovoj porodici doživela težak slučaj i
— Prema njoj silu ne smem upotrebiti; s njom ne mogu dugo raspravljati; ne smem zaboraviti da je ona u ovoj porodici doživela težak slučaj i ponela posledice; ako je ljubav prema Milušiću, svršeno je
— E, kad su Julica i Paula udešavale tvoj kostim, onda ja više ne smem da se mešam... A sad sedi, Luka, sine, i kaži mi šta bi učio, i kuda bi želeo da ideš.
— Ja ću postepeno zarađivati više i više, i vratiti vam pošteno pozajmljen novac, ali sada bez toga novca ne smem natrag. — Nastade, kao uvek u takve časove, tajac.
Ja ne vidim u njihovoj staroj istoriji mit, nego stvarnost. To je drama od samog života. Ne znam da li smem da kažem, ali meni, u sravnjenju s jevrejskim mitom, grčka mitologija dođe kao neko veselo pozorište, bez životne istine.
— Diagnoza, smrt; prognoza, smrt — ako se smem tako izraziti. Mladi Marić za tri nedelje neće više biti među živima. — Pavle je na tužnu vest odmah promenio plan
Lekar se tužno smeši: — Da, gospodine Kaleniću, Pavle vaš nije znao da umire, i, ako smem reći, ne zna da je umro. — Teško mi je zbog satrvena života njegova!
Prevari ti on konsistoriju, i sve ovdašnje popove, i sve nas! „Molim, smem li sazidati kapelu nad svojom grobnicom, to valjda smem?
„Molim, smem li sazidati kapelu nad svojom grobnicom, to valjda smem?” — „Molim, molim izvolte, izvolte gospodin Spida, sazidajte kapelu što lepšu... i oltarčić da ima — he-he!
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
ali ja vam čest javiti imam da sam već dvadeset prvi rukopisni tabak prešao, koje je moja granica, i da više pisati ne smem, jer vi nećete da se prenumerirate kad je knjiga skupa.
Čimpeprič: Smem li pitati koje su točke zakletve vaše? Ja umem tajnu hraniti. Gimnosofista: Kako gođ što ne mogu svi ljudi pod jedan
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Vodeći računa o zdravlju mojih čitalaca, ja ne smem nijedan više primer iz hemije da im navedem, ali mislim da je dovoljan i ovaj da ih ubedi kako je hemija korisna nauka,
Novinar: To je odista zanimljivo! (Beleži). Ja: Da, vrlo je zanimljivo. Novinar: A smem li vas zamoliti da mi kažete još i vaše mišljenje o smrti?
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Ne mogu, vaša svetlosti! — slikar se pokloni svojoj Carici. — Dar koji mi je dat pri rođenju — uslovljen je: ja smem da slikam samo oblake, cveće i ptice.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Beh valjda slep, sakat, te me ni jedna ne pogleda i pamet mi ne pomeri. Zar ja ne?... Otkad oženjen, hadžija već, pa ne smem u mehanu da uđem. Bojim se, videće me stariji, trgovci, ljudi... Ne žalim što troši, rasipa.
Zašto? TOMA Zato, što me rasplakao moj sin — nesin! Što mi se kuća raskućila, te ne smem da pogledam u oči čoveka, domaćina; što me... A da ga nemam, bar znam. Ovako: imam ga i nemam. I zaklaću ga kao vrapca!
Ho ćeš, a? STOJAN Daj da te ubijem! KOŠTANA Zašto? STOJAN Zato... zato što te volim, a ne smem da te volim. KOŠTANA (srećna, iznenađena, grca): Ne, Stojane! Nemoj da me... STOJAN (upada): — lažeš!
Čekaš da gledaš kako me nose? KMET (uplašeno): Ne, Koštana, ne čekam! Neću da gledam. Nego, ne smem. Gazda predsednik ubiće mene ako tebe nema. Pa zato sam ovde. Moram da te čuvam. Ne smem da idem...
Neću da gledam. Nego, ne smem. Gazda predsednik ubiće mene ako tebe nema. Pa zato sam ovde. Moram da te čuvam. Ne smem da idem... KOŠTANA (besno): Čuvaš me? (Stresa se.) Bojiš se da ne bežim? (Prkosno.) Neću! Evo, neću! (Seda.
KOŠTANA (uplašena, moli): Ne, Stojane! Ne ubij me! Ljubim te i molim! Nemoj! Bolna sam! Ne smem! Ne mogu! (Krši ruke.) Oh, šta ja mogu? (Zlovoljno): Ja, Ciganka! U Banju, u selo, tamo je moje!
Tamo, na mokru zemlju, na goli kamen da sedim, da se sušim, da ginem, venem!... A kod tebe! Neću, ne smem... STOJAN (zaneseno, isprekidano):... »Na goli kamen,... da sedi, vene, gine... Ne sme... Neće... Ne može«...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ne imao poljskog berićeta, ni u domu od srca poroda! Rđom kapô dok mu je kolena!“ Pa ja ne smem nevere činiti gospodaru i mome i tvome.
pismo nebog — ubog, jadan Nebojša — kula na Dunavu u donjem beogradskom gradu nevera — izdajstvo, prevara: Pa ja ne smem nevere činiti gospodaru Nevesinje — varoš u Hercegovini, za vreme turskog gospodstva važno sedište vlasti (kadiluka)
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— Kude si gu videja? Zbori, kelčo nijedan. — Nesam gu videja, bata-Kote, — veli stidljivo, šapatom, šegrt Pote — kude smem ja pa da gledam čorbadžijske kerke?! Ja si sal poješem, eto, što se pojê po čaršiju i po ma’ale!... — Ih!
“ „A za toj pa da mi je!“ reko’ gu ja, ta si uze jedno sikirče: „Zar će sam trgovački sud ta da ne smem, pa iska i treba dva građanina da su u prisustvo! Ba! Ne čekam si ja!
Opet nastade pauza koju prekide Mane. — More, ti me l’žeš, Vaske? — Ne l’žem te, bata-Mane... Dve mi oči!... Kako smem da te l’žem?!... — Pa istin’ li zbori si za men’?... Što si zbori? — Zbori si... I plače si. — Plače?
! Ete, živ ti ja, toj pravo da mi kažeš! — Hehe! — snebiva se Mane. — Nesam, nesam, lovačke mi sreće, nesam! Kud pa smem ja toj da naprajim?! — kune se Mane.