Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
” Pa zatim u svoj svilni šator ode, Kud Toplica i Kosančić ga prati, I njima reče: „Evo, braćo, zgode, Smertju se samo može smert oterati, A duh pun žara, česti i slobode Ne trpi ljage, nit će vragu dati Da skorpionskim jedom
u ovim starinskim pesmama danas uobičajenimi oblicima užasavao sam se u najvećoj meri; ne samo da se Borojevićevo smertju ne sme prepisati rečju smrću, nego se, dosledno tome, i smert mora ostaviti u takvom obliku: moja namera nije bila, a