Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Moj otac, veseo prirodan čovek, on je trebao mene voditi. Moja mati smeta, i smetaće dok je živa... A u našem razredu ja smetam Milanu. — Branko pršte u smej. Voleo je da se smeje, i umeo je smejati se.