Jakšić, Đura - PROZA
a pored nje iđaše njena gadna mati, čas po čas zastajkujući, nešto joj kazivaše, na koje se ona običnom nemarljivošću smešila.
„Vidiš, babo“, smejao se kaluđer, „da svašta može biti!... Je li, moja golubice, da može?“ Stana se smešila kao obično. „A bi l’ ti, babo, malo od one naše stare šljivovice?...
A Stojna se zadovoljno smešila na njega; lice joj dođe rumenije, crne joj oči sevahu od uzbuđenosti, grudi su joj se talasale...
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
razvi vrlo živ razgovor između Melanije i Pere u kome je Melanija mnogo više govorila, a Jula se samo, blago i pitomo smešila i tek ponekad »da« ili »ne« ili »dabome« rekla. Isto se tako živ razgovor poveo i između popova.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
zadržaše na visokoj ženi figa stava i retke lepote koja se, mazno pripijena uz njegovog starog druga, vragolasto smešila svojim zelenkasto-plavim očima dok se on prestavljao.
zasuzile oči starih, i naročita užurbanost i vrednoća njegove zbunjene žene, koja se svaki čas koketno i nekako značajno smešila na nega čim se uverila da je niko ne posmatra, sve to vređalo ga je, i diralo ružno i neprijatno, ljutilo i ismejavalo
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Valjda umorna. Bila je zatvorila oči, a ruke iznad glave savila. Kad je Isakovič stiže, otvorila je oči, pa se smešila. Videvši da ima posla sa nekim, razmaženim, devojčetom, Isakovič joj onda, pošto je bila ćerka njegovog saputnika,
Pavle onda, ne znajući šta će, sede kraj nje, u travu. U bulke. Ona je bila opet sklopila oči, pa se smešila, a zatim poče da brblja, kako je ona slutila sve to, kad je na put pošla.
Ona ga je zaprepašćeno i uplašeno posmatrala, a bila je zastala, kao ukopana. Smešila se, očigledno sva sretna. Njene su oči bile plave i još su više poplavile, dok je u kapetana piljila.
Bila je kao omađijana. Stajala je zadihana. Ćutala je i smešila se. Isakovič to više nije video, jer joj je bio okrenuo leđa i prišao prozoru, koji je bio u rešetkama.
Ona se smešila i imala je prst pritisnut na usta. U treptanju svetlosti, kroz polumrak, učini mu se providna i ličila je na njegovu
Sad tome još nije vreme. Gospoža Evdokija govorila je mirno, nehatno. A smešila se. Isakovič je bio snužden, ušeprtljen, zadihan. Obeća joj da će je posetiti čim bude mogao. Možda već kroz koji dan.
Petar se smeškao, malo, stidljivo, bio je malo prebledeo, ali je Varvara pomilovala obojicu po kurjuku i smešila se na njih, sretno. Petrova ljubomora, prema Pavlu, bila je nestala, kao da je to neki topao vetar oduvao.
Pavle joj reče da je to žena tiha, razumna, da se kroz suze smešila i pričala, kako je deca, u Mahali, sad gađaju grudvama zemlje. Kao da je mrtvac iz sanduka.
Pa i Varvaru. Kad je kod nje ušao, ona se smešila. On se setio, kako je, tako, zaticao, tu riđokosu, sa tim osmehom, koji je imala i u snu – bar tako je njen muž tvrdio
i on doći, da budu opet svi zajedno na naselju, ali je sve to pitala, razborito, a ne sa drekom, kuknjavom, izbezumljeno. Smešila se tužno. Nije bila izgubila ni svoju lepotu.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Mamina kosa, takođe. Ona se smešila mešajući kompot od jabuka, a onda me, isprživši jaja sa šunkom, posadila za sto i rekla: - Sad pričaj!
Tako lepo da vam je zastajao dah od toga. Neda se smešila kao i uvek i verujem da je Ataman, kao i ranije bilo koji od nas, bio ubeđen da se smeši baš njemu.
Vesna je već videla šume i polja naseljena zečevima i smešila se onako kao što se dete smeši u snu. - Svejedno bi ih pohvatali! - rekao sam.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Bila je bleda. Videlo se po podočnjacima da je plakala, a ipak se smešila dok je sedela na svom kartonskom koferu čekajući da voz krene.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Šta je radila? Čitala neku knjižicu u kojoj su sakupljene razne šale i smešila se onako, sama za sebe. Bila je ogrnuta starim, očigledno već prevrnutim, zimskim kaputom.
Ćosić, Dobrica - KORENI
a ručak mu je s duvanom i litrenjakom rakije donosila sobarica, mlada, zdepasta devojka, koja se stalno bezrazložno smešila, otkrivajući visoke i bledocrvene desni. Ljutio ga je taj stalni i uvek isti osmeh.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Tako je to trajalo godinama, čitavu večnost. — Tataga! Tataga! — pružala su deca ruke ka starici, a ova im se smešila i odlazila u šumu, sve dok jednoga dana ne niče priča da je Tataga čarobnica. Ko je Tataga i šta radi u šumi?
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— A zašto, zašto me voliš? — Zašto? Bezbroj puta rekla sam ti zašto. Njeno se lice ponova razvedri. Ona se smešila i govorila: — Volim te, pa volim te pre svega što si to ti, ne znam to da ti kažem, što si ti, eto zato te volim.
Krakov, Stanislav - KRILA
Bora je podviknuo na kočijaša da vozi Zizi natrag u varoš, i poveo baronicu u svoju kolibu. Ona se smešila i ponavljala: — Comme c'eѕt gentіl, comme c'eѕt gentіl...
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Mi najbolje znamo koja to tišina — smešila se stručno mlada grobarka u razgovoru s jednim parastosom, godišnjim, dosta veselim, čiji su priređivači već poodavno
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Tako, prvi put, nakon odlaska iz planine u snu vide svoju ženu, decu i dom. Žena se smešila, a susedi mu dobardan nazivali. »Sve je to samo san!« — pomisli otvorivši oči i pređe rukom preko lida.
Njegova četkica prelazila je preko platna brzo i vešto. Mlađa i lepša nego ikada pre smešila se Carica sa platna. Trebalo je još samo da slikar naslika zenice, pa da Carica na platnu progleda, progovori i oživi