Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Onima koji do smiraja polože oružje, poštedeće, veli, život. Najviše me je začudio taj njegov glas. Onako škripav i tanak glasić u onakvoj
zelenim virovima a ispod nosa im promiču zlatne pastrmke, gore beli, pračisti oblaci kao jaganjci, na zapadu požar smiraja, vlažne pohotljive usne im na uvu šapuću budalaste, mazne reči. Dimitrije gleda u šare na svodu.