Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
me vidiš malu, Ja s ljudima zbijam šalu; Ja im zujim oko uha, Čovek maše, trepće, duha, Ljutit skoči da me smlati, Ja odletim, pa se vratim, Pa mu sednem besno, smelo, Sad na lice, sad na čelo a rat između reduše i miša
Kostić, Laza - PESME
mal' da se ne boji, jer sin jedan mraka i pred njime stoji; turski jedan telal stoji pred vrati, balčakom vrata hoće da smlati: „Otvori, more, đaur-derviše! dosta sam čekô, ne mogu više, zar nema pogan uši, kad ćuti? al' čekaj samo, odrezaću ti!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Grudi su bile razdrljene i krvave, a noge grčevito podavijene. Nešto me smlati i osetih umor. Apatično pođoh. Cigareta mi nije prijala, te je bacih. Jedva se zaustavih kod prvoga voda.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
su svijetu; idu po noći po onim mračnim i tijesnim ulicama: može da ih negdje iz busije napadne i u trenu oka smlati ili ubije.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Tada sam se najednom setio baš one zmije. Kao da me nešto smlati. To mora biti neko pred skazanje. Hladan me znoj probi.
— Stigli su maločas. Čuli smo kako kopaju. Kao da me nešto smlati. Pred nama treba da se sada obavi klanje ljudi „bez jauka“. Okrećem se u mestu, i nervozno param noktom o dlan. — Pst!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Prođoše malopre. Jedan eskadron. Zastali su na raskrsnici. U porti crkvenoj lože vatru. Nešto me smlati!... Sad ne možemo ni napred ni nazad. Zarobljeni!... Strašno i bolno saznanje.
Na to smo već navikli. Približismo se i čusmo detinji plač. — Mamo... mamo! — čujemo uzvike. Kao da smlati nešto ljude. Ta i oni imaju decu na koju su gotovo i zaboravili, pridavljeni užasima života.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
ALKON KRITSKI Alkon Kritski kad mu arždaha na očigled proždre živa sina, tim časom on pritrča, smlati onu zmijetinu, pociknu, raspori je, te opet živoga svoga sina izmaknu iz nje zdrava, čitava!