Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
s druge strane puta, da ih Raka ne opazi, pa u stopu za njim Pomrčina beše gusta, a on nije baš toliko oštra vida da ih smotri. Uputio se pravo njihovoj kući, a govori sam. On je imao običaj da se kašto i sam razgovara. »Hm! hm!
Robijaš uze neku dugačku flašu piva, pa pođe. Smotri ga naš dugajlija, pa se zagleda u nj kao da ga poznaje; zagleda se još bolje, pa ga zovnu: — Jes' ti, Radane?!
»Dobro je, dobro!« misli u sebi, pa tumara dalje po kući. Ode obilaziti i ostale zgrade. Kad bi kod ambara, smotri ono momče i pokraj njega probijen bubanj. »O, o!« učini Milun poluglasno, »ta ovi su pokor počinili!
« Taman razgovor i šala u najveći jek, dok eto ti momka trči kao bez duše ozgo k mehani. Smotri ga ćir Trpko, pa istrča na vrata i još čak odovud uzviknu: — Šta je, bre! a? — Vrlike! — Šta kažeš?
spleten, pruži ulaznicu jednom od gostiju, našto se neki nasmejaše i zgledaše, a to ga još više zbuni, te obori oči i smotri na ulaznici »broj 25«. I nehotice ote mu se neka zloslutna misao: »Eto opet 25!
Ele, vrza Radoš od bukve do bukve, od grma do grma, dok ti tek smotri — nešto se miče oko jednog žbunića. On onda polako, polako — pri kradaj se sve bliže. Učini mu se najpre zec je.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Na stazi se susrete sa Marinkom Marinkovićem. Kako ga smotri, Marinko siđe sa staze i dočeka ga dubokim poklonom. Kruška nazva boga. — Bog ti pomogao, čestiti efendija!
Ta, samo srce lupa i gurka ga napred... k njemu!... I kad to smotri Lazar, a u njemu se nešto poremeti... On je dotle voleo Stanka više nego oba brata; a otada Stanko mu poče izlaziti iz
Što baš on da je uzme?... Lazaru se svrteše suze u očima. Stari lisac smotri to, pa kao pas kad trag nanjuši... i on, po prvim znacima, potera odmah dalje. Video je da je u žicu darnuo.
— Šta? — Ja... ja bih ga ubio!... Lazaru senuše oči... Marinko je darnuo gde treba. I to smotri oštro oko njegovo. – Ubio? - upita Lazar. — Ubio! – A sud? — Za sve je drugo lako, samo kad on nije tu!
Sve živo pogleda u Stanka s nekim poštovanjem; Jelica je gledala ispod oka, ali tako da Lazaru - koji to smotri - nabreknuše žile na čelu i slepim očima. – Skloni se! — viknu on. — Aha!... Ček’ sad Lazara!
Tumarao je po dubravi; već spade s nogu i mišljaše da prisedne da se odmori, kad smotri Lazara. On pođe, zausti da ga vikne, a Lazar pade... Lazare!... Lazo!... viknu ga.
— Ama, zar Stanko Aleksin? — upita kmet. — On glavom! — reče Ivan. — Onaj moj ljutac — ka̓ i sam što sam — smotri ga juče, baš kad izide iz vajata. „Začudim se”, veli, „šta će Stanko u vajatu. Odem da vidim nema li koje od kućana.
— Ejvala, junače! — reče i prodrma mu ruku. Pred njim i oko njega ležahu Turci. On smotri Zavrzana nad Sali-agom. — Harambašo!... Harambašo!... Molim te, hodi ovamo da vidiš samo...
Jednog dana Sima prolazaše pred njihove kuće. Aleksa je bio u avliji. Kako ga smotri, on viknu. Ali se Sima učinio gluv. — Simo!... Kneže!... Sima sagao glavu, pa odmiče. Aleksa viknu još jače.
Ja... I Marinko se sruši kao podsečen panj. Aleksi samo jurnu krv u glavu. On ne znade šta učini. Ali kad smotri Marinka na zemlji, on mu kleče na prsa, pa isuka nož... da ga zakolje... Ljudi pritrčaše, te oteše nož... — Zlikovče!...
Ivan samo sleže ramenima, ali mu je duša bila zahvalna Turčinu... I oštro oko Kruškino smotri to... — To baš svedoči da će on biti pravi domaćin —nastavi Kruška — pravi pravcati domaćin...
Zeka ga ne može ni sustići... I u trenutku stojao je pred Jelicom... Ona je bila toliko iznenađena da posrte kad ga smotri. — Jelice! Jelo!... Pa je dohvati za obe ruke i stade ih stezati i tresti. — Otkud ti?!
Radičević, Branko - PESME
A sa gore kraj potoka Stazica se dala, Jedna moma milooka Tu je rublje prala. Al' kad smotri vragolana, Povikala seka: „Oj stazice, oj tanana, Dones' ga meneka!
Zar je bio samo prazan sanak, A ne beo, a ne vedar danak Kad se ona meneka pojavi? Ja je smotri na belome danku, Ja s njom šeta, al' samo u sanku, Al' će biti, biće i na javi.
I drktajući tužilo je srce, Jer prazno beše to. On smotri nju — I taki ode noć, i sunce dođe Sa žarkim svojim blagodatnim zrakom, Na susret njemu širilo se srce Pijući njeg've
I devojku divna krasa Smotri njegov onde zor, Reči ču on slatka glasa: „Odi, mili, odi gor.“ „Grlo ti je, devo, medno, Oko sjajno — za me ne;
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Čim carević uđe u sobu, otmu mu se oči gledati đevojku, kako je vrlo lijepa. U isto vrijeme smotri da ide jedna velika zmija niz duvar, tako se pružila da joj je glava više glave đevojčine bila blizu, pa se izdigne i
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
POZORIJE Z. SELjAK (tarući oči), PREĐAŠNjI. SELjAK: Baš bog da prosti, pošteno se ispava. Sad mi valja kući. (Smotri đaka.) Šta je to? Ko te tu priveza? JAKOV: Sudbina. SELjAK: Šta je to sudbina?
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Može biti gdi nije odavno u službi, ili gdi sam ovaj burundžuk spustila. (Smotri jedne rukavice.) Aha! Čekaj malo. (Uzme, pa i navlači.
Neka, neka, biće vreme, vidićemo ko je junak; sreća tvoja velika što danas moraju čizme biti gotove. (Smotri Sultanu u postelji.) A gle ove? Eto, kako nema muža kod kuće, sve je naopako. Pelo, ti valjda čekaš povojnicu?
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Jeste li odavno učitelj? zapita ona i pogleda ga nekako đavolasto žmirkajući. On smotri taj pogled pa se još više zbuni, ali ipak odgovori: — Tri godine, ovo je sad četvrta.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Seljaci s juga, drug do druga, kao na smotri, ili u stroju: tu svako krčmi baštu svoju. Još juče, kraj potoka, zeleni struk tonuo je u težak muk: zemlja je kroz
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Ona išla ne znajući ni sama kuda, najposle zaiđe u šumi, pa tumarala tamo amo tražeći kud će da izađe, dok smotri na daleko vatru gde se svetli pa onda hajd k onoj strani od kud je va- | tra svetlila.
Čim carević uđe u sobu, otmu mu se oči gledati đevojku, kaka je vrlo lijepa. U isto vrijeme smotri da ide jedna velika zmija niz duvar, tako se pružila da joj je glava više glave đevojčine bila blizu pa se izdigne i u
Stanković, Borisav - JOVČA
JOVČA (kad ih smotri, paleći cigaru pokazuje im da priđu i sednu). MITA (pokloni se, sedne bliže). ANĐA (oborena pogleda, spusti se
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Bakonja je čuo da je taj starac, na glasu „glagoljaš“. Tek u polak ručka Bakonja smotri u trpezariji ono što ga je najviše moglo začuditi.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
A sa gore, kraj potoka, Stazica se dala; Jedna moma milooka Tu je rublje prala. Al' kad smotri vragolana, Povikala seka: „Oj stazice, oj tanana, Dones' ga meneka!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Čim carević uđe u sobu, otmu mu se oči gledati đevojku, kako je vrlo lijepa. U isto vrijeme smotri da ide jedna velika zmija niz duvar, tako se pružila da joj je glava više glave đevojčine bila blizu, pa se izdigne i
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
” To reče, pa Miloša mrko gleda, Kog’ ocrni pritvorstvom Vuk neverni, A Miloš kada smotri koja beda I stid mu grozi, za taj ukor skverni Odgovori: „Do kolena ti seda Taj izdajica zlobni i čemerni, A
Bojić, Milutin - PESME
boja, Sa dosadom Čovek svu tu raskoš motri, Leži sirov, krvav, pun dlake i znoja, I traži u suncu da svoj odgled smotri. Zrelost jedrog dana prazna mu je sena, Nejasnih oblika jedno Novo čeka, Skup raskoši, sunca, nestalno ko pena.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Sivac samo strignu ušima kao da će reći: — Možda jesam, a možda baš i nisam. Dječak smotri prelomljenu granu i zabezeknu se: — Pa ti si to mene granom, a?! Kako si to izveo, deder?
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Ako tek s pameću zaviri u knjigu, bez dobre koristi na prazno neće ostati. Ako isto tek razagne je i pogleda, taki i smotri unutra, ka drago svetlakasto se lepo kamenje, vrle reči za prosvetljavanje se s dušom svojom!
Eto tako to vrlo mudro Bog za našu potrebu nebo donje spravi, a tu nebesnu priliku i svaki čovek svu u sebi nosi. Smotri de isto svoju glavu i viđ' u glavi gornje nebo što mozak zakriva — vrlo slabo je i tanko, a ispod njega pak drugo nam je
Veli ti mladoženja; a to je sve moje što sam ti dao i što li sam ti jošte obećao se dati. Čuj za tu divotu kćerko, i smotri se! to ti je od mene muževlji dar i venčanica! Nego sade i ja hoću već da vidim kamo tvoj dar pak meni?