Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Tu, u Rabu, Isakovič je, međutim, imao san, koji je, posle, često, pričao Đurđu, ali i Đurđu smušeno i tužno. Ipak, najstrašnije je bilo u tom snu, da se smehom završio. Smehom koji ga je probudio.
A ispitivala ga je, o tome, i familija. Isakovič je govorio o tom smušeno, a nije nikad, uz to, pominjao Božiča. Veli, austrijsko carstvo je prosvećeno, to je, tamo, prosvećena Evropa, a Vijena
Isakovič je, i nemecki, govorio slabo, smušeno, rogobatno, a franceski je čuo samo od svojih zarobljenika, u okolini Praga.