Jakšić, Đura - PROZA
posle mu se primakoh bliže; a kad sam se dotakla usnicama njegova visokog bledog čeda, on se kao iza nekog nemilog sna trže, pogleda me onim velikim grahorastim očima, pa onda se tužno osmehnu. „Grlice, jesi li gladna?
Beše to vatra, vitrijol, što mi je usne i jezik oprljio. Utome se trgoh iza sna. Sva sam se tresla kao prut. A kad sam otvorila oči, videla sam moga Aleksu.
Obradović, Dositej - BASNE
No o ovom smo na više mesta govorili. Nek vidimo čemu nas drugom ova basna uči. Sad se narodi počinju kao iza sna buditi, i među sobom se razgovaraju: kako se je to dogodilo da za toliko stotina godina oni isti koji su na bogatstvo
” Navlastito u sadašnje prosvešteno vreme, kad se sami cesar toliko trudi i znoji, niti dovoljno sna sebi daje za dati carem priklad kako se carstvuje, može li ko tako hudo misliti da je samo za trbuh na ovi svet došao,
” 121 Lav i miš i lisica Lav u svojej pešteri spavaše. Dođe miš i pretrči mu preko šije: trgne se lav i skoči iza sna. To gledajući lisica spolja, načne mu se posmejavati govoreći da on, lav budući, miša se boji i plaši.
Nipošto i nikako. I ovo je ono što svak ne zna, i za koje je moja reč ovde. Ko se ikada sna boji kad mu se zadrema? Niko, razve da je pao u kakvu melanholiju.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
nesanici i tami Dok nebom vetar nosi ploveće krošnje šljiva Dole diše moj vranac, vran se presijava, Šta li to njemu sna i spokoja ne da Leti vetar pun sena, moj vranac ne može da spava Čuvaj se vranče da te ona ne pogleda Došla je, s
uviranja il vrenja?), kroz petrolejski sumrak i sjaj, po nevidljivoj crti, vraćamo se u rodni kraj, iz tuđine, sna ili smrti. Promenjen svet nas plašio, nov novih kraljeva red, al svak se brzo snašao: to beše isti svet.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Neizbežimo ropstvo i smrt pred očima vidim. Preznem i otrgnem se iz ruku očajanija, i aki od sna probudim se i pomislim: a da l̓ bi se jošte u čem sebi i svom rodu pomoći moglo?
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Sava zarkao, pa baš ni u uvo. Marjan lupa još žešće. — E, e — ko je? a! — dreknu Sava iza sna, pa skoči te otvori vrata. Marjan, kako beše navalio, umalo ne pade na nos preko praga. — O, o! Drž' se!...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Prenu i Zavrzan. Graktanje se začu opet. — Odgovori! — reče on Zavrzanu. Zavrzan zagrakta. Hajduci se trgoše iz sna. — Šta je? — Neko nas traži — reče Stanko. I nasta tajac... Minuti su prolazili kao večnost. Stanku je lupalo srce..
— Ustajte, svatovi, na noge lagane! — viknu iz petnih žila. Čeljad prenu iz sna i ustade, pa otrča na bunar da se umije.
Znaš li ti, pobratime, da ja od toga doba mirna sna nemam!... Čim oči sklopim, ja čujem jauk i vidim pogurene starce i starice kako previjaju onu nejač oko sebe kao
Dučić, Jovan - PESME
SLUTNjE Taj zamor bez sna i bez pomoći, Bez želje za pir i za lovore: U ove moje gorke ponoći Sve slutnje dođu da progovore.
Dok putić jednom najzad minu Između sna i istine. Vaj, ništa više da ne prene Taj puhor sna i zamora, Penji se tiho, zimzelene, Uz ploču bledog mramora.
Dok putić jednom najzad minu Između sna i istine. Vaj, ništa više da ne prene Taj puhor sna i zamora, Penji se tiho, zimzelene, Uz ploču bledog mramora.
Zasipa s topola mir po travi... Anđeli veslaju barke sna. Nestaje i s danom deo mene, Putima neznanim kud i sve... Lagano kao što i cvet vene, Umiru jeseni hladne, zle.
Lagano kao što i cvet vene, Umiru jeseni hladne, zle. A kada u trenut neki kasni Sve stvari zažele zadnjeg sna — Pred kim će poći da negde zaspi Ledena zvezda sa rečnog dna?
Ne znam; no na međi toga sna i jave, Vidim moje srce da čezne i pati. I suze kad dođu, rane zakrvave — Ja ni onda od tog ništa neću znati.
očiju svojih moja duša smela Otvara pred nekom zemljom nedoglednom; Nikad ne zahvati dvaput s istog vrela, I dva sna nikada na uzglavlju jednom.
Iz mog sna ponikla, i ti beše tašta; Plod moga poroka, krvoločno jetka; Plod misli, i ti si bila bez svršetka; Plod mojih
No cvet sna otrovnog ne presta da siše! I ja umreh u čas kad se beše htelo Zadnja kaplja krvi, koju nemah više, Da okončam lepo i
Ta reč što ne pozna bespuća ni bludnje! Kad tišina zbori mesto nas, reč njena Ima svu čistotu sna i bolne žudnje. Ta blaga muzika ljubavi što ćuti, Ima mir molitve u dubini duha: Nikada se rečju laži ne pomuti,
Od mog priviđenja ti si cela tkana, Tvoj je plašt sunčani od mog sna ispreden; Ti beše misao moja očarana; Simvol svih taština porazan i leden, A ti ne postojiš nit si postojala;
Tako taj mali artista ispreda žudno iz svojih grudi, iz srca, iz bolnog i maglovitog sna i volje za stvaranjem. On u svoje tkivo utkiva končiće što se izvijaju iz tankih glasova sa gnezda...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Svi vi, svi!... Pa onda, kao da se trže iz nekog sna, pljesnu se rukama i okrete se meni, oštro me gledajući u oči: — Ali naopako, da ti otkud ne voliš Đorđa, pa da stoga
Psi podviju rep pa zavijaju, a umoran seljak prene iza sna, prekrsti se: „O tvoju glavu!” pa opet spava. Na jedan stub od zvonare stajao je naslonjen Pavao Đerić i kao soko
Kad sam ustao i umio se, osećao sam se svež. Bilo mi je tužno kad sam se sećao sna, i bilo mi je pravo i tiho u duši što je to sve samo san. Bar ću se sad još jače čuvati jave.
Ja ne znam inače kaka bi smisla imala ovako sentimentalna ljubav, kad ne bi bar jednog tričavog sna bilo. Progutaj ga, dakle.
Opazio sam i po tome što, kad god sam ušao u sobu, ona je se trzala kao iz sna, i onda bivala vesela. A drugo, čak je i Tumanovu palo u oči da ona, kad nisam ja u sobi, večno ćuti, i da je opet,
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
ravnima, da se poslužim sopstvenim rečma gospoje Side, — koja je već čula za gosta, i odmah se setila preksinoćnjeg sna i došla amo pred kuću. Došavši, pokloni se gostu, i ovaj njoj. — Moja supruga... g.
To je zabole jako. I ona postade sve sumornija, jednako joj zuje u glavi one reči i ova pesma iz sna, a pred očima joj onaj tužni pogled njegov! Jako joj žao što je onakva bila.
A tek onaj san o Šaci kako joj je živo ostao u pameti! Tek posle toga sna Šaca joj je došao mnogo miliji, jer je tek u snu videla koliko bi joj teško bilo kad bi ga izgubila.
Posle toga sna nikako da joj iz glave izađe Šaca! Zato ovaj i nije imao pravo kad je opet jednoga dana napao Julu što joj je g.
mora da su oni pravi ritski. Jedan me otoič uj’o baš ispod oka, tako da me je iz najtvrđeg sna probudio, obešenjak jedan! Utom zaurla pop-Ćirin pas, ne trpeći, kao i svi u njegovom rodu, muziku. — Za gazdom!
Laku noć. Čekaj samo da uništim ovaj prokleti korpus delikti. Ako mi ostane u džepu, opet neću imati mirna sna, dok ga se ne kurtališem! — reče pop Spira i izađe u avliju.
prema poštovanom domaćinu koji se celoga toga dana truckao u kolima, pa mu sad treba tople postelje i ukrepitelna sna. Na to niko nije imao šta da primeti, i svi se krenuše pored sveg zaustavljanja gđa-Sidinog.
Pa mu dika što mu sna lepa. »Lepe konje i lepe žene, kaže on; e, ako ni po čem, po tom ćeš o’ma’ poznati Birclijine!« — Znam Birclijine!
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
A sad evo me opet u sred onog čarobnog sna i ti si pored mene, ti, ti, ti, ti si pored mene, mili moj mladi starče, moj sedi, moj dobri, kako si dobar što si
Sa istom nevericom stojim danju pred senzacijama stvarnosti, kao što noću stojim pred pojavama sna. I uvek pomamno, u neprekidnoj groznici sna tražim onu razliku.
I uvek pomamno, u neprekidnoj groznici sna tražim onu razliku. uvek nerealnih stanja i mutnih i jezivih slika što se noću i danju avetno vitlaju oko mene.
I ja se uvek bojim i neiskazano više bojim se sna otvorenih očiju... Kad sam bio mlad i mali osećao sam neopisano slatko radost iza strašnoga sna.
Kad sam bio mlad i mali osećao sam neopisano slatko radost iza strašnoga sna. Gone me tako, a ja bežim panično, bežim i gušim se u nemoći, saplićem olovne noge i padam, pa se najednom probudim i
Afrika
se arhipelag Los pojavi na horizontu u predvečerje, prevučen golubijim plavim velom, i približi nam se naglo kao iz sna. To behu duga niska ostrva u produženju jedno iza drugog. Ćutljiva voda bila je između njih kao zaspale reke.
Posle sat-dva spavanja trzam se iz sna sa radosnim uzbuđenjem. Oko mene savršen mrak. Neki čudni glasovi dolaze iz noći kroz razmake pletenog zida.
antilopa i čopori slonova u daljini; samo je on, da bi živeo, primoran boriti se za svaki zalogaj i za svaki čas sna. Više se uopšte nije trudio da kinin uvija u oblandu, već ga je uzimao kašičicom kao sav ovaj žarki vazduh i život.
Nosači se dižu, dremljivi, nemi, i ne izašavši još sasvim iz sna. Uzimaju stvari koje su im prve pod rukom. tovare ih na glave i odlaze u noć.
Mislio sam da to boj čeka, da bi skuvao čaj, međutim jedna žena, prava i naga, naježena od zime i sna, diže se odmah iz šarene materije.
Krenuli smo čim je počelo svitati. Moji crni prijatelji, Zana, To, Đanduba i drugi, drhteći od hladnoće i sna, izišli su da me isprate. Njina koža, svetla i glatka preko dana, bila je od hladnoće kao ispucana i posuta pepelom.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
zastajkujući da se izbljuje, Isakovič je ugledao, pred sobom, peštanske skele, kao neko lepo priviđenje, na kraju teškog sna. Rastao se od svojih konja, kod jednog vrbaka.
Bio je utučen, jer se, posle onog sna, o svom venčanju, probudio u ludom smehu, pa mu se činilo da postoji neki svet koji nije više java, ali ga snovi još
Ona dakle nema sna. Njoj zvone zvonca. A sutra ima da urani, pre ostalog sveta, onda, kad svako dete spava. A kraj sve beline grudi i
A kad se budi, budi se iz istog sna. Pavle je čuo sat, u predsoblju, kako odbija jedan, a posle ga je čuo i da odbija dva. Sve je bilo u kući zaspalo.
On se u njoj osećao kao mrtvački kostur u ormanima. Posle dva‑tri dana, međutim, izgubivši strpljenje i bez mirnog sna, Isakovič postade nesnosan i Agagijanijanu i gospoži Huml, koja nije mogla da razume, što kapetan ne poziva
Nije više mogao, ni danju, da nađe sna. A noću je ležao budan na postelji, sa širom otvorenim očima. Iako Isakovič nije bio ni naročito pismen, ni načitan, ni
U čudnovatoj igri sna, dovoljno je bilo da malo zahladi u Beču – jer je te noći bila pala kiša – pa da sanja gorski vazduh planina svoje
Tako se iz jedne stvarnosti, i jave, koja je luda i besmislena, kroz ljudske bede i suze, prelazi, svake noći, u svet sna, koji nije besmisleniji, i koji, katkad, biva, čoveku, jedina uteha.
Iz tog sna se probudio, kao okupan, čist, u duši, i veseo. Kad se Sunce rađalo izišao je na doksat, krijući se, iza zida, a zagled
A Isakovič pogleda čoveka, kao da se iz sna budi, ne reče ništa, i ode, ne osvrćući se, ni na Agagijanijana, koji ga je, začuđeno, pratio očima.
cvet, ali ne kao sneg, koji hladi čelo, nego pokriva, kao neki svileni, topli pokrovac, pa se pod njim ne može da nađe sna. Ni u familiji Stritceski nisu bili, u braku, svi, uvek, sretni. Neki jesu, drugi nisu. Neki su muževi bili ćelavi.
Tu, gore, u zatvoru, iza rešetaka, međutim, u tom trenutku, ti živi mrtvaci, spremali su se, valjda, da legnu, tražeći sna. San je jedina uteha roba, Isakovič zna to. Mnogi će tu provesti deset, dvadeset, pa i više godina.
Teodosije - ŽITIJA
Odmah uđe k prepodobnome svojem ocu i reče mu sve što je starac rekao. A prepodobni kao probudivši se iza sna, i sa slabim kolenima od starosti, Do krajnosti iznemogao od posta i prihvaćen od sina jedva se podiže, i njime kao
A bogonosni Sava svenoćnim stojanjem ne dade sna svojim očima, moleći se za prepodobnoga oca svojega, i kao što se prvo za života njegova brinuo za spasenje, tako se i
satnikova nisi prezreo; Hananejku koja je molila za kćer koja strada pomilovao jesi; Jairovu kćer iz smrti kao iza sna podigao jesi; udovičina sina, na pogreb nošena, sa odra podigao jesi; i ja ću se grešni danas njima upodobiti,
I buđaše ovoga kao iza sna, govoreći: — Ustani, gospodine moj, reci mi! Tada on, od smrtnog sna otvorivši oči svoje i svetoga poznavši, uhvati
I buđaše ovoga kao iza sna, govoreći: — Ustani, gospodine moj, reci mi! Tada on, od smrtnog sna otvorivši oči svoje i svetoga poznavši, uhvati ga za ruke i celovaše ih, a sveti ga poduhvati i odmah podigavši se
ne dolaze ili da mu što ne donose, i zabranjivaše da kome pričaju o njemu, kako ne bi, od mnogih upoznat, i prognan bio. Sna malo, oslonjen na stenu sedeći uzimaše, nagotu više od mekih haljina ljubljaše, jer se radovaše umno posmatrajući krinove
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
polako ceo sto, i kad ga po deveti put obavije, planine će se rasklopiti, Matija Gubec će se sa vojskom prenuti iz sna i za uvek će osloboditi seljake.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Sve se završilo s velikom larmom. Ujutru Brko stade da me bije zato što sam čitavu noć lupao i budio ga iza sna. Njegova žena uze da me brani. — Nemoj da ga biješ. On je čitavu noć lovio miševe, zato je i lupao.
— Predajte se lopovi! — dreknu on, pa iz sve snage raspali toljagom po medvjedu. Kruškotres Kukuruzović skoči iza sna i prije nego što je stigao da urlikne, začu iz mraka Brkin glas: — Načiniću od vaše kože jaku za kaput i šaren torbak!
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
moje da ti zemlju pod stopalima raskopa Dotle je meću nama došlo 1 Vrati mi moje krpice Moje krpice od čistoga sna Od svilenog osmeha od prugaste slutnje Od moga čipkastoga tkiva Moje krpice od tačkaste nade OD žežene želje od šarenih
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Pomislih da pozvonimo i drugu direktoru, mom očuhu, ali se setih majke. Setih se da bi skočila uplašena iza sna, a zatim ne bi uspela da zaspi do zore razmišljajući šta će biti s onom crvenokosom propalicom.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
I tek što je, onako trgnut iz sna, polubudan, pokušavao da se, u mraku, oslobodi nekih čaršava u koje se bio zapleo, i da se izvuče ispod koža, oznojen
Pri slaboj svetlosti žiška sad, on je vide, onako zbunjenu od sna, i shvati da će ovog jutra, pri polasku, sa njom biti najteže.
se digao sa postelje, sa velikim, crnim klobukom srebrnih šara i kićanki, što ga beše turio na glavu pri prvom skoku iz sna, on je prenerazio sluge. Pritrčaše mu, ljubeći ga u ruku i privodeći mu konja, koji se propinjao.
svanulo, pohvatani su mnogi, napiti, koji su bili legli po kućama i po štalama kod konja, pa su, probuđeni iz pijanog sna, počeli da vijaju, nožem u ruci, životinje i ljude.
Plav kaftan, žut lik, sa pljosnatim nosem, bradica, retka kosa, za časak stajahu, kao u produženju sna, u svetlosti zore, u vratima.
Zemlja njina, kao iz sna, javljaše im se sve ređe u mislima sa svojim tromim, mutnim, ustajalim rekama, ostrvima zaraslim bunikom, zovom i
da je vidi skoro celo vreme dok je na službi, a osobito noću i ujutru, kada je prolazila kraj njega, još vrela od sna i snažna od žudi, koju je nalazila neočekivano u svojim snovima.
Probuđen da je tako, činjaše mu se katkad, iz svoga sna, iz sna koji mu traje već više od desetinu godina, iz sna u kome je nemoćan i uzaludan, ali jasno vidan i shvatljiv
Probuđen da je tako, činjaše mu se katkad, iz svoga sna, iz sna koji mu traje već više od desetinu godina, iz sna u kome je nemoćan i uzaludan, ali jasno vidan i shvatljiv samom sebi.
Probuđen da je tako, činjaše mu se katkad, iz svoga sna, iz sna koji mu traje već više od desetinu godina, iz sna u kome je nemoćan i uzaludan, ali jasno vidan i shvatljiv samom sebi.
U potpunom osećanju sna, prošao je kroz te razne tuđinske države, i ceo svet taj od Rajne, vrativši se, u poznu jesen, na Dunav, sa istim
je samo napregnute sapi i trbuhe konja, po kojima behu od napora iskočile žile, da se zatim, opet zagleda, kao iz nekog sna, u svoje sluge, koje su ravnomerno skakale sa kola, sad desno, sad levo, da podmeću cepanice pod točkove, te da ih
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Zato se spavanju posvećuje velika pažnja i za osiguravanje dobrog sna koriste se mnogobrojne vradžbine, rituali i tabui.
, 1987, s. 47) — Nemao te ko zakopati! (Pavićević, M. M., 1937, s. 197) — Ove godine sina ženio, a dogodine sna’u udavao! (Adžić, S., 1984, s.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
to onog jutra pred ogledalom kada ste utvrdili da vam je sve više vremena potrebno da povratite svoje lice od voska iz sna. Sve teže da zakoračite u novi dan. Da otvorite oči i kažete dobro jutro usnama izgorenim dimom i učtivostima.
Bili su umorni i žedni od tog tako svetlog, a toliko sumornog predela iz sna. Kažu da je baš tu, na tom mestu gde je kamenje bilo veoma sitno, a čudnog oblika, profesora ujela zmija!
To nije mogao da smisli ni u strašnim noćnim morama, dok se u bunilu prevrtao bez sna, doživljavajući po ko zna koji put onu strašnu januarsku noć 1956.
Ali dok zvižde Ibarskom magistralom vraćajući se razbuđeni posle sna dugog četiri dana, čovek, žena i dete primećuju kako im se Ruža smanjuje i povlači u sebe i u svoj ugao kola, sve manja
je da zagnjuri oči, nos, usne — čitavo lice, u ta mršava leđa, da ga obuhvati rukama i da se zajedno probude iz ružnog sna, za koji nema nikakvih izgleda da će se uskoro završiti, a dete preko puta nje kao da je već naslutilo tajnu da je
Matavulj, Simo - USKOK
— Jeste li zadovoljni? — zapita ga najposlije Petrović. Janko se trže kao da se probudi iza sna: — Oprostite, gospodine, ja... ja... — Razumijem ja to dobro.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Granice između sna i jave otvoreno su i do kraja potrte. Neposredni povod avanture brzo zaboravljamo; kao i u svakoj igri, želje se
Deda Rade i stric Nidžo su pitomi, posvećeni zaštitnici sna o sreći i zavičaju, pa im se pisac bez prestanka vraća, kao da strahuje da bi ga, bez njih, napustila milošta.
lepši svet, da im dočara ukus drukčijeg postojanja, služi tom višem cilju, ili, barem, uravrotežavanju surovih nužnosti i sna o lepom. Ćopićeva seljačija iskonski je sapeta i inertna, srasla sa zemljom, prepuštena sudbini, neuništiva.
Evo kako se samardžija Petrak, jedan od najuzbudljivijih likova tog dečjeg sna o sreći, sporazumeva s konjem o veličini i vrsti samara koji treba da izradi: Ded se poslušno diže i dovodi okretna
Stric Nidžo, pošto je odbranio njivu kukuruza od jazavaca, dugo posle toga nije imao mirna sna — bio se navikao da skače iz postelje i viče na jazavce — ali deda Rade ovako tumači njegov nemiran san: Vidiš li da si
Milićević, Vuk - Bespuće
To jednolično lupetanje navlačilo mu je drijem na oči, ali mu nije dalo da spava. Gavre Đaković tražio je silom sna da se odmori, da sve zaboravi, da prespava ovaj poznati put gdje zna i imena stanica i kojim redom dolaze i kako
noći, sa zatvorenim očima, tjerajući od sebe misli, sa glavom dubokom upalom u mekani jastuk, on je tražio mira i sna, slušao puckanje rasušenog starog pokućstva i glockanje koga miša.
Jednog jesenskog jutra, pred svitanje, dok napolju neprestano pljuštaše gusta i bujna kiša, trgao je djecu iza sna neki čudnovat nemir u kući. Oni su skočili bosi i neobučeni iz kreveta.
Mrzilo ga je da pali svideću i gleda na sat, osjećao se poslije sna nešto bolje; misli su tekle lakše, nije ga tištao umor.
Radičević, Branko - PESME
Kada jednom dušmani udare, Kad zagrme topi i kumbare, Kad on iz sna otrovna se prene, Pa na ljuto orpašje se dene, Oće l' udrit na dušmansku silu, Pa kâ od pre zbijat u gomilu, Od
on se iz sna prenu, Pa desnicom ka srdašcu krenu. Još pogleda — jao mili Bože! Tare oči, verovat ne može: Blizu njega jedno čedo
Ljupko cveće, ti još ne uvenu? A ti, zoro, opet iz sna prenu? A ti, sunce, opeta ogranu? A ti, danče, opet svetu svanu?
A ti, danče, opet svetu svanu? Ajde, cveće, pa uveni brže, Kada nje tu, da te bere, nema; A ti, zoro, što se iz sna trže, Spavaj, dremaj, kad i ona drema; A ti, sunce, ne sjaj mojoj muci, Veće sedaj — moje j' sunce selo; Beži,
jedno sve je vukla neka žudba, — Snežano polje dizati se sta, Umilna svuda viđaše se ludba, Ruža se diza iza svoga sna, U istoku se diza rujno more: To činilo je kras od mlade zore. 52.
Šeće napred. — Kud? — Ne znade, Samo zna da napred mora. Sad na istok oko dade, Bože, Bože, eto zora, Kâ iz sna joj duša prenu Pa unapred življe krenu. XXIII Gle nad rekom tog grebena! Al' je gleda straoviti!
Ma u nju se nešto malo I podsmeja pomešalo; Prikupljene stoje veđe, Al' zamalo pa sve pređe; On trepetnu, iz sna prenu, Što li mi ga otud krenu? Doba veće? zar već zori? Spazi sveću e još gori.
I tek kad joj je svaka klon'la ud, Tek onda s' on iz sna probudio, Al, iz sna kakvog samo zora šilje, Iz sna života zajsta što je vreda — Iz ovog sna u strašnu padne javu.
I tek kad joj je svaka klon'la ud, Tek onda s' on iz sna probudio, Al, iz sna kakvog samo zora šilje, Iz sna života zajsta što je vreda — Iz ovog sna u strašnu padne javu.
I tek kad joj je svaka klon'la ud, Tek onda s' on iz sna probudio, Al, iz sna kakvog samo zora šilje, Iz sna života zajsta što je vreda — Iz ovog sna u strašnu padne javu.
ud, Tek onda s' on iz sna probudio, Al, iz sna kakvog samo zora šilje, Iz sna života zajsta što je vreda — Iz ovog sna u strašnu padne javu.
oh, Bože!... On se iz sna prenu, Pa desnicom ka srdašcu krenu. Da li nešto zaista ga davi? Da l' je medved mamen i na javi?
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
! Noću se iznenada trgnem iza sna: viri mjesec kroz prozor, gori čitavo dvorište, a blještavi posjetilac unosi mi se u lice i šapuće: — Hajdemo!
Tako omađijan, otplovio sam za djedovim petama i do našeg zajedničkog kreveta, iz jednog sna u drugi. Više se nije dalo razlučiti s koje strane stoji pravi život, a s koje mjesečeva varka.
Tek u povratku, on se domisli da grgutne kao da se budi iza sna: — E, majka je ubila, nema je šta vidjeti, a šije kroz onu avliju ko svjetlica. — Vragometna cura.
— Ma ko stao, brate? — mučenički stenje Boriša, jer mu Ilija svojim šištanjem razbija i onu lagašnu skramu čemernog sna ovako nasjedećke. — Ma ovaj moj sat.
Znaju samo toliko, kad su poskakali iza sna da su se našli u pravom paklu od vatre i grmljavine, pa su se sve do jutra makljali i nosili i sa Švabom i sa svojima.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
OD toga ništa nisam video. Samo često, u noći, trgnem se iz sna, probudi me svetlost sveće. I ja se tada dižem i gledam, gde se ona skupila, na leđa bacila staru, čohanu gunju;
Oh, pa znaš li kad te trgne iz sna moj poljubac, ti se probudiš, brzo se setiš da sam to ja, i onda sva ugrejana, u polu dremežu, vrela i mirišljava, ti —
Kostić, Laza - PESME
Iza sna se teškog prenu, Mrak je. Gde sam? — al' na tremu muklim tutnjom odgovara šetalica gluhog doba, navila je kivna zloba, t
objavljen liče svetoga mi sna, međ ženama ti jedna delijo, iz ovih ruku ne puštam te ja!” Koliko beše milostiv mu vik, toliko strašan govornikov
Bogu tišine živoga groblja, bogu poretka večnoga sna, bogu gospode, gospodu roblja, nemome bogu mukloga strâ, ti, kletvo zemne omane, ti, pesmo nebnih snova, odnes' mu,
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad se iza toga sna probudi i dan svane, a on dozove sinove svoje i pripovedi im kakav je san usnio, pa im reče: — Deco moja, ne žalite
Ali se ovaj zatim brzo probudi iz sna. Doseti se ko mu je devojku odneo, pa poleti za njima u poteru što je brže mogao.
Kad ujutru jutro osvanulo, on se prenu iza sna, ustade te se umi i pomoli bogu, pa htjede krenuti, ali da mu vjetar ne bi svirao u prazna usta, htjede da se
branićeš dok te traje; lajaćeš na svaku opasnost čim je osjetiš, a osjećaćeš je svakad iz daleka; nećeš imati ni sna ni odmora; nećeš nikad ni doručati ni dovečerati. I sve to činićeš više za drugoga nego za sebe.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
DOKTOR (dugo ćuti, pa posle kao iz sna): Šta se sa mnom učinilo?
ISAJLO: Oprostite, g LjUBA:
Pri rasvitku rujne zore
Kad kao angel počiva,
Predstavi joj lice moje
Obajanjem nježnog sna.
STANIJA: Ne viči, boga ti, kjerko, da plašiš komšije.
Lalić, Ivan V. - PISMO
u nesanici drugog sna je koren: Sposobnost da si drugačije budan — i novi dan, po slici prošlog stvoren, dobije senku, nije uzaludan; Oblačiš
U nesanici drugog sna je koren: Sna koji puni, ko pustinju voda, Javu u kojoj iznova si stvoren: u nesanici svetluca sloboda — Druge su noći
U nesanici drugog sna je koren: Sna koji puni, ko pustinju voda, Javu u kojoj iznova si stvoren: u nesanici svetluca sloboda — Druge su noći onih koji
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
“ — kaže ljupko maman, izvlačeći oko devetke čaršave ispod njegovog blagoslovenog sna. Da ga samo vidite kako još poluzatvorenih očiju baulja po kući, tražeći čarape koje je prethodne noći u euforičnom
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
KUPINOVO І MEĐUMURJE, IZRAVNO Sanjam li se ili jesam, ili sa sna stresam plesan? S mene jutra triput sviću i osvanu u nebiću. Izvan sveta, izvan ura, teče, teče moja Mura.
Streperi, žbuko, u polijelej svetlost s prisoja, koje, raspeto o nemir sna mi, tmušom kelije izgoni rumen iz šeftelije.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Ponoćna jeza i sati hudi, jezero vrije i neman gudi. Ko će junaka od sna da budi? Blista u gori, pod samim vrhom, vrelo pod jelom tankovrhom. Markov je Šarac na njemu pio.
Drži ga, stara!“ Jadna se baka iz sna trže, zbuni je dreka i rumen sjaj, pa svraku pita što može brže: „Otkuda? Šta je?! Da nije zmaj?!
Ćosinom rukom, zaigra žrvanj sa divljom hukom i pođe poslu svom, a usred gore, u istom trenu, Brkonja div se iz sna prenu i poče strašan lom: „Na noge, divi, drugovi smrti, ovamo gvozden bat!
“ Evo ti lava, razjapi usta, a i vuk skoči brže, prenu se čiča, na noge đipi — pa se iza sna trže! Umesto vuka i strašnog lava, nad njim se beči — Vinkova krava . . . . . . . . . . . . . . . . . .
pred čika-Vukom sa dugim brkom, sav se pretvori u znoj i penu, dok se, napokon, u zadnjem trenu, skoro ukeban — iza sna prenu. Probudio se, al i to znaj, tu priči ne bi kraj.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Ostajem tako duže od pola sata, možda od tri četvrti, bez jedne misli u glavi, bez jednog sna. Zadovoljstva su čisto fizička.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
” II VESNIK PROLEĆA Pod zracima toplog sunca Priroda se iz sna kreće; Sa žuborom bujni potok U doline mirne sleće. Samo gore, na visini, Još se bele puste ravni.
I u blagom sanku iz prošlosti davne Bolnoj tici tako proticahu dani; Nit' se iz sna kreće, nit' oči otvara — I sneg tiho veje — da tiče sahrani...
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Pogledao je u sunce, stresao sa sebe malo gliba i čuo promenjen govor, tad mu je sinulo: on se ne budi iz sna, nego ustaje iz smrti kao velika riba iz vira.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
On se jedva dokotura do prve klupe, pade na nju i duboko predahnu. Pogleda oko sebe, kao da se budi iz duboka sna... »Što je to legla na sto ? Gle, plače !... A-a-a!.. znam !«... I on se stade pribirati.
— Kako naređivati ?... Šta ?... zapita Ljubica, dižući glavu kao iz sna. Gojko je pogleda, pocrvene kao rak, pa odjednom otvori usta i kaza jasno ono, što dosad nije smeo otvoreno reći: —
ti reci! I on joj, ovako uzbuđen i zanesen, steže kolena, gde beše naslonio ruke. Ljubica se trže kao iz pravog sna, kao da je dosad spavala dubokim umornim snom...
— Ja, bratiću, umori ’vaku dobru dušu!... Hoćeš li da zovemo doktora? — Zašto ? začudi se ona, kao da se budi iza sna. — Pa vidiš da čovek umire... na smrti je !... Ni sveće nemaš...
Pa neka ga, kad mu se to svidi... Neka on ne zaboravlja kuću, a onako... što?... Ljubica podiže glavu kao iza sna, i gledajući zamišljeno, progovori: — I sve me zove k sebi!... Malo, pa mi se opet javi i zove... Lepo ga vidim...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
148. Vila ženi svog sina jedina, Baš Latinkom lijepom djevojkom. Poručuje zagorkinja vila: “Sna’o moja, Latinko djevojko!
Gleda Ivo, misli kako li će: Ali će je od sna probuditi, Ali će joj lice poljubiti. Gr’ota mu se učinila mladu, Da je ljubi al’ da je probudi; No izvadi od zlata
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Da li tela, mili gradovi, ili seni, to drhte, u slabosti sna i žudi ruku grubih? Sve ono što videh drago, tužno, plemenito, zbog čega, gde sve, i šta sve, žarko, ne izljubih?
To gorko nebo jutarnjih jeza, boje divljih golubova što izleću iz dugog sna. Nebo sa igrom buktinja uveče i nepomičnom, smrtonosnom, hladnoćom zvezda, noću, čistih kao krupne pahulje snega.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Udarajte deset žigova, a ne samo dva!” Činovnik u belom odelu prinese mom čelu žig, i ja se trgoh... Probudim se iz sna. Protarem čelo u strahu i prekrstim se, čudeći se šta sve čoveku ne dođe u snu.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Pomalo, vala, trčkaramo. Dijete, jeste metuli jastuke na klupu? — Jesmo, jesmo najo, odgovara najmlađa sna, stojeći uz otvorena sobna vrata, sa svećom u ruci. — 'Aj'te u sobu!
— Tako vi je to kod nas adet. Namestiše nam, tako, uz vatru, tronošce sa jastucima. Jedna sna stoji iza mene, a druga iza svekra, pa nam poturaju stolice, a mi se, kao age, spuštamo...
Pa kako je strašno to nastupanje ponoći na selu!... Tada se obično sve, sve što je živo, utiša, jer sva živina hoće sna, a ponoćni je san najslađi. U to doba i povetarac staje, jer se i on boji da luta po poljima i šumama tako kasno.
— »O Justinijanu. To je veoma lako i zanimljivo...« — »Ah!...« uzviknu glasno, jer se beše setio noćašnjeg sna. »To je sigurno predskazanje!...
govori sedeći uz njega, uvlače mu se nekako u samo srce, jure mu po krvi i on sav dršće od nekog nenadnog uzbuđenja... Sna nestade, odlete odjednom, i on slobodno otvori oči. Beše to strašan prizor...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
unapred na zlo slutilo da su i ovi novi njegovi seljaci sušti »Vandejci«, i da će grdne muke imati dok ih iz političkog sna i mrtvila probudi i do onog stepena svesti dovede do kog su, hvala trudu i zauzimanju njegovu, dospeli oni kojima je
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Sredozemlja, preko peščanog tla, Zaustavljaju se u šumi — ne smeju da pređu reku, Opasnog poglaviщu da ne razbude iz sna. A još malopre je gong lomio prostranstva, Drhtala je noć, vrela, afrička, prava...
Šta očekuješ od mene? Ništa od tvoga sna, večita spavalice! Prestrašena, stara mašina pojuri niz šine noći, Brzo, kao da lista dosadne neke stranice!
Njima je bar lako: čim zamaknu Iza visoke planine, gde ih niko ne vidi, gde je usnulo polje, Belu zastavu sna na toplom dimnjaku istaknu, I spavaju, zajedno sa železničarima, do mile volje.
U BRDIMA TEČE REKA U brdima teče reka. U crnim brdima zgusnut Mesec iz mog sna i nežna voćka od mleka. Svanućem zvezde siđu na veliki tihi put U toj šumu u brdima gde huji visoka reka.
Rakić, Milan - PESME
O gledaj polja i planine modre, Ko romeže se, ko iz sna se bude, Kad zrak sunčani kroz oblake prodre. O, zaboravi ljubav, patnje, trude, Otvori dušu i oči ti bodre I dugo
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
VLADIKA SE TRZA KAO IZA SNA. VLADIKA DANILO Udri za krst, za obraz junački, ko gođ paše svijetlo oružje, ko gođ čuje srce u prsima!
Vreme zemno i sudbina ljudska, dva obraza najviše ludosti, bez poretka najdublja nauka, sna ljudskoga đeca al' očevi, — je li ovo prѝčinâ uprava kojoj tajnu postić ne možemo?
Što je čovjek, a mora bit čovjek! Tvarca jedna te je zemlja vara, a za njega, vidi, nije zemlja. Je li javje od sna smućenije? Ime česno zasluži li na njoj, on je ima rašta polaziti; a bez njega — u što tada spada?
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Jutra joj već ne bi bivala onako sveža. Od nemirna sna i glavobolje počinju joj bivati tupa. Ona bi mislila da je to od umora i velikog naprezanja.
Pandurović, Sima - PESME
14 NEMIR 17 ALILUJA 19 NAŠI PEJZAŽI 20 U KOLEVCI SNA 21 JULSKO VEČE 23 SVETKOVINA 25 NjEN ODLAZAK 28 SA SVOJIMA 30 SENKE 37 TIŠINA 38 BOLESNO
tankim velom misterije zvuka, S polusnom sreće kroz tu pesmu tiju, Tako daleko od životna huka K’o sreća zvezda, i sna, i mladosti. Noć. Ko čuje Kako noćnih seni Setna pesma tuži im na liri?
su; Jer priroda će u tom čudnom kraju Možda na njenu mirisati kosu; Jer dane ove svršiti mi treba Predstavom živom sna mladosti moje; Jer Bog nam šalje utehu sa neba Kad sveta ovog potamne nam boje. U PROLAZU JUČE...
Naše duše naši su pejzaži. U KOLEVCI SNA Kad sunce zađe, i pokrivač plavi Zvezdane noći, veče toplog juna Padne po polju i vrh cvetnih kruna, A žuti mesec
s bojama koje upija lepota Noći, ovaj svet se s drugim svetom sliva U meku sliku zadovoljstva živa, U život jednog sna i san života.
čudne slike Iskrsnu, pa se smrače — savesti igru vode, Da izobliče celu lepotu i tolike Napore i pregnuća živaca, sna, slobode, I nagoveste svemu žalosnih vrâna klike.
i sreće, I bez života, kad će u toj bedi Vladati nemar, padanje sve veće S prestola sreće, zadovoljstva, mašte I sna, nad kojim sijale su sfere; Rasplinuće se u vizije tašte Sve, i u tugu mutne atmosfere.
Da mi je samo sagledati dna Još jednoj tajni, i videti put Velikog, tužnog i šarenog sna Mladosti naše, i videti kut Gde će nam duše večni naći stan!
zbog kratka rastanka S teškom javom ropstva i sveopšte bede, Kad se jasno vidi šta sve stvari vrede, I kad smo sna željni, moja mila Branka. Umorno ti telo odmoru se preda.
Umorno ti telo odmoru se preda. Ali, sve na svetu to je ipak varka; I kad nas sna uzme lelujava barka, K’o zna šta ti duša u snovima gleda.
dolazi sa dna Zaborava našeg, svoga vlažnog groba, I da će nam doći, u zlokobno doba, Za osvetu svog osramoćenog sna. TEODORA Ja nikad nisam volela, dragi moj. Ljubav je slabost, a ja sam krotila I divlje zveri i sav ljudski soj.
Mirno leže kosti starog Dositeja. GROBNICA FARAONA Kad nepokretnog i večnog sna krila Prime naša tela hladna, trošna, bôna, Ispišite da je sudbina nam bila Da imamo moćni presto faraona;
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Mjesto, dakle, u dobru zaklonu — da nije bilo na samoj turskoj granici. Ali strah ne razbija sna gorskim sinovima! Znadijahu oni lijepo i gdje su i šta ih snaći može, ipak se ne bojahu. A gdje bijahu?
Taj bi dar i od njih koga mogao dopanuti, ali ta pomisao ne ponese sna s očiju ni jednome. Ni gavrani, što ih grakanjem pozdravljahu u prolazu, ne pomjeriše gvozdena im srca.
Čudna sna u Crnogorca koji je zapao u busiju, u dugu krvavu! Čudna sna da ga Bog ubije! On se ne probudi sasvim, no ostade u
Čudna sna u Crnogorca koji je zapao u busiju, u dugu krvavu! Čudna sna da ga Bog ubije! On se ne probudi sasvim, no ostade u bundaku nekoliko trenutaka, pa opet sklopi oči i san mu se
Kad crnomanjastâ, visoka neka djevojka, ukraj puta, uhvati ga za ruku... On se trže iza sna i sjede. Krcun Ozrinić bješe ga, zbilja, uhvatio za ruku i podrmao. „Ta, šta ti je čoče?
Lagano, među dvojicom drugova, pođe on uz goru. Gledao je kao iza dubokoga sna, a progovoriti nije mogao. Jedva u mrak nađoše se na onoj istoj ledinici gdje prije počinuše.
Oganj se bješe razjario, te ona dvojica počeše se vrpoljiti. Medik obrnu pleći ognju i poče da govori iza sna. Serdar, naprotiv, obrnuo lice k toplini, a otvorio oči. Stana baci luč na ognjište i sjede prema ocu. „Tata!
U toliko i otac joj poče da nešto iza sna govori, baš kao da zamjeni svoga lezi-druga, koji bješe prestao bulazniti. „Udri, udri, za krst časni!
Ona, jednako plačući, drmaše oca. Serdar se naglo probudi i sjede. Videći je plačnu i raspletenu više sebe, a od sna uzbuđen, serdar ne moga za nekoliko da progovori, no je gledaše ukočenim pogledom. „Što ti je Stane?“ zapita najzad.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
sa molitvama, u prvom redu od raznih bolesti, čovekovih i stočnih, od nesrećnih slučajeva (od ujeda zmije) i od ružnog sna (more). B) VRAČANjE I GATANjE Po narodnom shvatanju vračanje, gatanje, pa i bajanje nije jedno isto.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
dok se nije zmaj probudio, ali on ne šćedne, već uzme buzdovan, pa razmahne njime i udari zmaja u glavu, a zmaj iza sna maši se rukom na ono mjesto đe ga je on udario pa reče đevojci: „Baš ovđe me nešto ujede.
A kad ga popusti vrućina i prene se od sna, on oseti smrad od svlaka, pa skoči na noge i poviče: „Šta uradiste da od Boga nađete? Kuda ću ovaki?
Kako košulja počne goreti a on skoči od sna pa poviče: „Šta to | uradi, da od Boga nađeš! Sad me vidiš, pa me više ne ćeš videti dok ne podereš gvozdene opanke i
Poslije toga negđe Solomun materi svojoj nekako dokaže da je i sna kao i ostale žene. Mati se njegova za to vrlo rasrdi pa ga prokune da ne umre dok ne vidi morske dubine i nebeske
Idući putem sustignu jednoga čoeka đe vodi dva brava na uzlici. Tada reče sinovac stricu: „Hajde da ukrademo sna dva brava.” A stric mu odgovori: „Kako ćemo, jadan bio, ukrasti, kad ih vodi za uzlicu?
Kad se iza toga sna probudi i dan svane, a on dozove sinove svoje i pripovedi im, kakav je san usnio, pa im reče: „Deco moja, ne žalite
“ Prene se iza sna car i jedva čekaše, doklen mu dan dođe, ali ne nađe nikoga ko će mu sve ovo dobaviti, i ako je zaludu obećavao po
Jedan put dođe joj u san neko i kaže da ne plače više, biće njen sin veliki kao jablan. Iza toga sna ostane vesela, ali ne zadugo, jer malo po tom dođe joj sin i reče da mora ići kud mu je u snu rečeno; i tako on ode a
se gost za svoje potrebe, te posred mlijeka, a iz mlijeka nasred kuće strmoglav, pa poviče onako trapovijesan iza sna domaćina.
Sveti Sava - SABRANA DELA
Ako li je, braćo, neko len kao ja, razobličujući svoju ukorenu nemoć i kukavnu lenost i tegobu sna, ipak, preni se, o ljubljeni, pomisli na darove koje obeća Gospod onima koji ga vole i koji se trude njega radi.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
On je imao u domu jednu staricu sna[h]u s dvema sinovicama. Ova naša strina, imenom Bosiljka, bila nam je namesto matere kako god dvema kćerma svojima,
” Probudivši se od sna, tolkovao sam moj san po mojem želaniju. U to isto vreme mitropolit, za nešto srdit na mojega starca, smetne ga s
Iza sna čujem šaptanje. Otvorim oči. Negder mi sad kaže, ko zna, šta ugledam. Množestvo neopisane krasote devojaka i među njima
i po mnogo redi za istu reč imao koga pitati. Starica, mati učiteljeva, žena njegova, sestra, brat, sna[h]a i ko bi god u kuću iz komšiluka došao, svi su to bili moji predragi i mili učitelji, i želim im srdečno
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
nas sad neće prevariti više U ovom svetu gde se već sve zna: Ni ljubav koja na ružu miriše Ni predeo maglen iskrso sred sna. Jer ove smo noći doživeli sve Dok rušilo se lišće oko nas na tle. Sad svanjiva jutro: ispražnjeni svet.
Kuda pobeći sa ovog dna? Visoko negde? Još dublje? Gde? Evo već teške ruke sna Pribijaju te kocem za tle. Kuda pobeći u ovaj čas Kristalno prazan, slep i čist? O gde su vrata? Gde je spas?
U tvojoj odaji: samo mrak i štakor. Iza sna, ponekad: štrčiš ko sloboda. Oblaci ti kulu oblače u belo. Sneg visinski: čekaš. Tvoj steg je tvoje čelo.
Taj mrak — da nije bolest sjaja? O sjaj su samo vrata kraja. KRAJ JESENSKOG MORA Iz visokog sna me budi morski blesak. Oči traže vidik gde je strana peta.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Isteraće je, isteraće je... Kao da mu se odvalila čeona kost, I korica mozga zebe i boli; po njoj se vuče četkica sna, dlakava, oštra, i ne prestaje da boli.
Bez reči su pripalili i po drugu cigaretu, jer je on bio lug što ga je Aćim iz lepog sna probudio i što nije hteo za sutra da odloži razgovor. „Odlučio sam, Nikola! Moram.
— Dobro. Sećaš li se one noći, na početku leta je to bilo, kad sam te razbudio iz sna i pitao: „Jesi li čula šta sam ti govorio?“ To je odavno bilo, ali sam te baš to pitao. Sigurno znam.
žalio je Simku, svako jutro zagledao je da joj vidi trag postelje u podočnjacima, a video je samo umor od iskidanog sna, tugom je ispraćao uveče kad bi odlazila u svoju sobu, i želeo je... On, svekar. Za čoveka sramotno...
Ustaću! dugo gleda rumenu detinju glavicu, pa klonu u osmehu: ne liči na njega, odlazi njenim damarima u mutljag sna. U jabučaru iz sve snage svira Tola. GLAVA ČETVRTA Andra shvati šta se dogodilo, jer Đorđe uđe polako, neodlučno.
uspravio i jurnuo u senjak, popeo se na stog i pored samog stožera ukopao se u seno preko glave i, drhteći, bez suza i sna dočekao jutro gadljivo se stideći majke, jer je tada prvi put video golu ženu.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Pitanje ga je bocnulo pa onda izmigoljilo u prostore sna. Ujutru ga je zaboravio, a nije ni bilo važno: već je kretao na put, prvo u Trst pa onda na mesto zbivanja, u Grčku.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Savu, Mlavu, i Moravu Prelazeći ja, Tebe sam se zaželeo, i lakoga sna. Natoči mi čašu vina Iz podruma svog, Poljubi me, zagrli me, Pomog'o ti Bog! Đ. Jakšić XV MILA „Vina, Milo“!
I zora sinu već, a on je stojao budan; I s nova tavna noć raspusti čarobne vlasi, A on je snevao san; - i prekor iz sna ga trže, Kroz burni celi grad što tajni zborahu glasi, I on je čuo sam: „Nesrećni Tibulo naš, bogovi neka ga štite!
Na grudi tvoje on očaran pođe Al' na mom koplju smrt se iz sna trže, I pre neg' poljub na usnice tvoje, Preda te život pao mu je brže...
I mnogo puta, kad u jutro sivo Trgnem se iz sna - k'o iz teških uza, I k'o iz olova - koji me pokriv'o Oči mi behu mutne, pune suza. J.
I u mutni danak, i u veče tavno, Duh savjesti kad mu s ljutim bičem hita, Da on tebe, starče, iznemogla davno Iz sna mutnog budi i za prošlost pita? J. Dučić LXXXIII BILA JEDNOM RUŽA JEDNA...
Majka ga je često nosila po studenim senkama nekog drveća čije je lišće mirisalo mirisom sna. Nesrećni pesnik! Detetom je otišao u kraj gde je nebo bledo i smrzlo, na kome gori belo i hladno sunce, i po čijim
on viđe ono nekadanje sunce, ono čudno i ogromno sunce, što činjaše nekada da sve oko njega živi, da lišće ima miris sna, i da vidi belu i hladnu krv statua gde struji kroz mirni kamen, i čini da i on živi i pati dubokom i silnom strašću
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
On pomisli da je neke pute od sna ovog osvobodio se; ah, njegove prevarne nadežde: on je tada sebe utopio u sna carstvo tvrđe i mračnije i na pozor
On pomisli da je neke pute od sna ovog osvobodio se; ah, njegove prevarne nadežde: on je tada sebe utopio u sna carstvo tvrđe i mračnije i na pozor strašni snovidjenja!
Zažega sam ja plamene bure u predjele noći i haosa, te mi bude sunca i mirove od sna hladna i prevječitoga. Tamo svjetlost užasne pobjede nad nijemim carstvom održava, rasprostranja svijetle granice i
Rad česa je vaš vladalac gordi mene od sna budio vječnoga i družinu moju blagorodnu kad nam krune samodržavija stavit nije na glave mislio?
Ja bih voli da sam vječno osta u sna mirnoj vladi i naručju, sa svom svojom svijetlom družinom, nego đe sam na svijet iziša da umnožim gordost ponositu
Od udara ovog svevišnjega bezdne hladne zasute atomom, koje dosad ime ne poznaše do sna hladna i tišine mrtve, ne zefira, ne luče, ne glasa - sad ih moćna potrese desnica, te joj n'jeme iz mračne utrobe
Evo Adam u plot obučeni sa podrugom u polja edemska. Taruć oči od sna zaborave, pogleduje sjajne luče sunca, pogleduje divnu soputnicu, pogleduje edemsku krasotu, blagodari nebu za
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Iznenađeni tim mučkim napadom ili probuđeni baš iz samoga sna, pokušasmo da se spasemo gde bilo. Neki se posakrivaše po podrumima, neki po skloništima, a ostali se razbegoše iz
Neki od njih zgrabiše nekoliko kamičaka i baciše ih na Parolosa koji je još spavao. On se trže iz sna i pojuri za njima, poskakujući na levoj nozi.
Pričini mu se da se ti stubovi, tu pred njim, probudiše iz vekovnog sna. Pred očima mu zatreperi, a u ušima zazuje. On osluhnu. Stubovi počeše, zaista, da govore. „Iju-ju, iju-ju!
Proleće, ne ono obično svakogodišnje, već ono veliko, epohalno, granulo je čovečanstvu posle vekovnog zimskog sna; ono zagreva moju dušu i čini me srećnim što sam ga doživeo.
sačuvane u našoj biblioteci; on će ti biti pouzdan vodič u ovom duhovnom svetu, probuđenom iz hiljadugodišnjeg sna“.
OTO GERIKE To beše rano izjutra, 20 maja 1631. Mladi većnik varoši Magdeburga, Oto plemeniti Gerike, probuđen iz sna, jurio je trčećim korakom u varošku većnicu, kamo su ga hitno pozvali na izvanrednu sednicu.
Posle nakoliko minuta Njutn se prenu iz sna. On pogleda začuđeno oko sebe. „Ja sam, Bog i duša, zadremao! - Moje delo nije više lektira za mene, već za mlađe
Ne obazirem se na to, već, tobož zadubljen u misli, koračam kroz nju. Stražar me zaustavlja, no ja mu, kao da sam iz sna probuđen, dobacih: „Ta, zaboga: idem gospodinu Lavoazijeu!“ - „Pase!
Oko nje raslo je bilje toplih krajeva i živeli su čudni stvorovi. Preduzeh da tu faunu razbudim iz hiljadugodišnjeg sna“. „Kao onaj lepi kraljević iz bajke!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
u zemunicu, kao da poštuje umor oficira kome je posle tako teške i rizične noćašnje službe još trebalo mraka i sna. Počekah još malo, pa, neizdržljivo nestrpljiv, gurnuh, najzad, vrata koja zaškripaše.
I od toga dana, uvek, ranim jutrom, kad je vreme lepo i dok jêci zvonke trube bude iz slatkoga sna tople, vatrene devojke što skrivene iza zavesa, u košuljama spalim sa ramena, izviruju da vide komandire na konjima,
i koji se kao neka strašna granica postavlja između ona dva stanja, te me opominje da se dalje nikako ne može i da od sna neće biti ništa. Ja već počinjem da se mučim u maglovitoj svesti o tome da sam ipak budan.
Pa ipak i ja nisam bio bez svoga sna. Da se rat jedanput sasvim završi, da se povratim kući i da mirno i spokojno proživim ostatak života — eto to je bio
i najmračniji proces večite smene: od ljubavnoga zagrljaja, rođenja u mukama, živoga i smetenoga gamizanja i polumrtvog sna, do žalosnog trzaja starosti i neumitne i fatalne Seobe, jednoj od kojih smo i mi maločas prisustvovali.
Ali već posle pola časa trgoše me iz tvrdog sna užurbani i zbunjeni glasovi mojih vojnika. Skočim što sam pre mogao i ugledam vojnike oko mog odličnog kaplara Belića,
još govorio, dok sam se ja i nehotice sećao visokih i dostojanstvenih kiparisa u groblju, kraj puta, gde smo noćili, i sna moga kaplara Be lića. ZASTUPNIK — Ko je plašljivac? Vi me nazivate plašljivcem, vi kažete da sam sujeveran?
Zagledaj dobro. Taj čovek, sav jedan ljuti okršaj, sa licem mirnijim od sna tvoga maloga bića, od tople noći pune mirisa lišća! Zagledaj dobro.
Ovaj, posle slatkog plača i kratkog sna prošle noći, prijatan drêm osvajao je i mene, ali sam se ja naprezao da mu se ne podam do svoje poslednje granice
Ali je ona i dalje spavala, podrhtavajući i sama u isprekidanim uzdasima i lakim trzajima sna, koji je morao biti dirljivo uzbuđen.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
I njegove šutnje bile su možda značajnije od njegovih riječi. XIII Naveče pred spavanje, na plavičastoj ivici između sna i jave, najjače se razigravala mašta.
S trpnjom se sjećam tog doba jetkih strasti, tih groznica htijenja, tih nemira krvi, i prezavog sna na preznojenim uzglavljima žudnja. S jezom mislim na godine kad je mnome haralo samoljublje i neobuzdano osjećanje sebe.
Bdijte, o strijelci!... Stentorski poklič, koji je, bez veze i smisla, iznenadno pao u dubinu mog sna, svega me prožeo.
Sjećam se moje prve predstave Sna ljetnje noći, i sve mi se čini da se neke čudesne obasjanosti iz nje prokradaju u sve moje kasnije doživljaje ljetnjih noći.
Lice mu je bilo još pospano, malko podbuhlo od sna, nepodobno da napravi kakvu grimasu ili primi neki izražaj. Zato je shvatljivo što ukućani nisu mogli da na njemu
Budućnost pripada onima koji nemaju prošlosti. I dok se zibljem tako između sna i jave na mojoj bolesničkoj postelji, katkad se sav ozarim: vedro se smiješim viziji tog novog proljeća na pomolu.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— A sad polazite, i nek vam je dobra sreća! Đurica se trže, kao iz duga sna. — Šta, zar nećemo sutra ? — zapita čudeći se. — Sutra, ja kako.
Đurica, pošto ruča i napi se vode sa izvora, leže u ono šiblje i korov i zadrema... Najedared trže se iz sna; razbudi ga pljuskanje vode. Podiže se malo i, kroz gusto lišće, ugleda nju, Stanku.
Behu pospala čeljad, i Jovo ga uvede u sobu, gde spavaše sama Stanka. Kad uđoše obojica u sobu, ona se trže iz sna i zasja joj radost u oku, ali se odmah zatim pribra, namršti se i po licu joj se razli velika srdžba. — Gle, zar si tu!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
dok se nije zmaj probudio, ali on ne šćedne, već uzme buzdovan, pa razmahne njime i udari zmaja u glavu, a zmaj iza sna maši se rukom na ono mjesto đe ga je on udario, pa reče đevojci: — Baš ovđe me nešto ujede.
Kako košulja počne goreti, a on skoči od sna pa poviče: Šta to uradi, da od boga nađeš! Sad me vidiš, pa me više nećeš videti dok ne podereš gvozdene opanke i ne
tvoje, branićeš dok te traje; lajaćeš na svaku opasnost čim je osjetiš, a osjećaćeš je svakad izdaleka; nećeš imati ni sna ni odmora; nećeš nikad ni doručati ni dovečerati. I sve to činićeš više za drugoga nego za sebe.
Petković, Vladislav Dis - PESME
S nama tu je, noću i danju, Ledeni dah. U igri, u poljupcima tražimo besno Izraza, sna; Plačemo, mrtvima što je u paklu tesno, Kad nema dna. Jer svak živi u grobu svom, samo što neće Da vidi grob.
svakog zla, Izvan stvari, iluzija, izvan života, I s njom spava, neviđena, njena lepota; Možda živi i doći će posle ovog sna. Možda spava sa očima izvan svakog zla.
Kao da su dani strašni, ali prošli, Kao da su slava, rat i mučno bdenje Bili san veliki, da su iz sna došli. Sve se to desilo k'o u naglom huku Proletnjih potoka i nadošle vode: Pet vekova dugih, u crnom jauku, Izgubili
Ja nisam slutio, otadžbino draga, Posle sna dubokog, da čeka spokojno Zvona na jutrenje da ustane snaga, Zaspali duhovi i carstvo pokojno.
telo moje: Miran, bez sreće i radosti koje Bijah kao van tamnice jada Video nisam sunce kako pada, Uzdah i cveće oko sna mog što je Očajem skrio njenih nada boje, Odveo dete u nesreću sada.
Tu se čaša žuči ispija do dna. Mru grobovi svetli, mre i sveta gruda, Deca mru s osmehom kraj majki bez sna. Sve što god je im'o sve je Srbin dao. Sad bez zemlje svoje, al' još za nju mre A mrak i crni užas Otadžbinom pao.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Posmatrajte nekog letnjeg jutra kako rani sunčevi zraci bude uspavanu ružu iz njenog slatkog sna. Setite se da je to odgovor tela i duše ruže koji su usaglašeni sa melodijama koje sjajni sunčevi zraci ulivaju u njeno
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Željni tihe vatre i slatkoga sna, instinktivno uputiše se prema svetlosti. Ustaviše se tik do otvorenih vrata, preko kojih je žarka svetlost i vlažan
pred crkvom, krišom šapnu Cveta da će Ilija zorom u planinu, pa s tom mišlju on je i usnio, i ona mu se iza prvoga sna odmah predstavila i razdremala ga; da zavara svoju ženu, meškolji se, krsti i glasno bogu se moli.
— nadoveza Marko i pogleda je u oči. Devojka svrne pogledom drugamo. Činjaše joj se kao da se probudila iza sna i sada gleda ono što je u snu negde gledala.
Žurio je k onom pravcu gde je znao da će k moru doći. Zamoren, zaspao je u jarku na drumu. Iza prvoga sna diže se i prosledi put.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
55 PUKOTINA U JEZIKU 57 PESNIK SNA I DEKONCENTRACIJE 82 MATIĆEVO PESNIČKO ISKUSTVO 87 STIH I JEZIK SKENDERA KULENOVIĆA 98 SLIKOVNA PODLOGA POPINOGA
(1921), koji kazuje o svom životu još dok su se naši slovenski preci pokrštavali, na samom se kraju kanda trza iza sna, jer se obreo u savremenom gradu: „Nalazio sam se na skoro pustom trgu velike varoši, u kojoj sam završio posle
Samo jedan primer „alogične rečenice“ koji je tada naveo uzeo je iz „Jedinog sna“, nesumnjivo značajne pesme. I zaista u njoj postoje slike koje nas nimalo manje ne zapanjuju od maločas navedenih.
Takve su, na primer, one čudesne prerođajne „provalije sna“ – uz to i „od beskraja obnažene“ – koje se mogu „pošumiti“, kao da su goleti, „užasnim zbiljama“ u kojima se živi: Oči
će ti zauvek ostati zaražene Užasnim zbiljama koje si negde živeo, I kojima ćeš opet pošumiti Sve provalije sna, Još pre rođenja – zalud za spas tvoj – od beskraja obnažene.
Uostalom bolnom i pesnički prefinjenom čežnjom, kao u ova dva predivna stiha: Katkad jedrima sna doplovim u nju kao u dom. Kada me zaveje plavila njenih očiju znak.
Mi smo u ovoj prilici pokušali da im omeđimo rodno mesto, i da im opišemo prirodu i značenje. (1998⁄1999) PESNIK SNA I DEKONCENTRACIJE Kao i o drugim našim međuratnim piscima, o Draincu se u kritici ustalila izvesna predstava, lako
Najpre kaže: „Suština hipnizma bila je doživljavanje života i stvari uz pomoć ekstatičnog sna. Umetnost dekoncentracije!“ A zatim dodaje: „Teorija hipnizma uopšte nije bila teorija.
I dovodi ga izričito u vezu sa nadrealističkim snom ili, tačnije, s mestom i ulogom sna u nadrealizmu. Međutim san, i snovno, u njegovoj poeziji jedva da se može porediti s nadrealističkim.
To su različite pojave. Valja, štaviše, tek ispitati šta uopšte znači san kod Drainca, koja je to vrsta sna, noćnog ili dnevnog, sna na javi, koji se, možda, može podvesti pod bašlarovski shvaćeno sanjarenje.
Valja, štaviše, tek ispitati šta uopšte znači san kod Drainca, koja je to vrsta sna, noćnog ili dnevnog, sna na javi, koji se, možda, može podvesti pod bašlarovski shvaćeno sanjarenje.
godine, s naslovom „Rade Drainac na Hipnosu 77“ i podnaslovima „Od Pariza do Bombaja“ i „Jedna vizija sna“. U Drainčevo vreme u umetnosti je postojala veoma raširena sklonost da se prave dinamički predmeti i zamišljaju
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
nalazimo dečaka u istovetnoj ulozi: u praznično praskozorje dovodi nas on do svog kreveta, u trenutku kad mu čula iz sna izranjaju i, jednim mahom, zajedno sa sobnim prostorom obuhvataju i majku, zapravo majčino prisustvo u kući (jer ona
Kao da se želeo vratiti nazad, do nekadanjega, u sećanju i svesti zaturenoga „neostvarenog sna”, koji je sada nadomeštao roditeljskom ljubavlju.
psihološki složeno građen, pokazuje i promena koju malo kasnije nalazimo u njenome produženom snevanju na granici jave i sna. Udvajanje se ukida, i „druga Sofka” postaje „on”.
218 Zanimljivo je da Rajić te nagoveštaje vezuje za svoje kolebanje između sna i jave: on sebe prepoznaje u Čarnojeviću baš u trenutku kada treba da zaspi, pa mu se čini da već sanja, ali se trza i
preda mnom sa svećom u ruci i šapuće mi, svetleći mi u lice: 'Nebo, nebo' ”220 Samo što ova java u koju se Rajić iz sna budi, i pred sobom vidi Čarnojevića, zapravo nije java, nego je deo jednoga obuhvatnijeg sna.
java u koju se Rajić iz sna budi, i pred sobom vidi Čarnojevića, zapravo nije java, nego je deo jednoga obuhvatnijeg sna. Glavni junak dvostruko sanja.
221 San u snu, ili dvostruki san, nije novina u književnosti; niti je novina to što je Crnjanski pomoću sna motivisao udvajanje lika. Mnogi su se i pre i kasnije ovim postupkom služili.
Tako se, recimo, kao važna pojedinost mora uzeti to što roman počinje buđenjem ili izlaskom iz sna glavnog junaka Vuka Isakoviča, a završava se njegovim uspavljivanjem ili ulaskom u san.
Pošto se kod Crnjanskog na ovim mestima nalazi prelazak između jave i sna, tome se mora posvetiti pažnja, i valja pomno ispitaš moguće posledice.
I oba se puta javlja Vuku Isakoviču. Prvi put krug sa zvezdom iskrsava u onih nekoliko magnovenja dok se Vuk iz sna budi, odakle i počinje radnja romana: „A kad se zaljulja, opet, u san , zapaljen i pun nekih plamenova, tumba se u nekom
S druge strane, to što se Vuk Isakovič pri odlasku iz zavičaja (na vojnu) budi iz sna, a uspavljuje se pri povratku (sa vojne) u zavičaj, predstavlja čudesno lep primer prstenaste kompozicije.
iz zavičaja, dok se drugi put kroz nju vratio u zavičaj (kao što je i simbolički krug jednom ugledao pri izlasku iz sna, a drugi put pri ulasku u san).
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Al’ ako se kadgod iz sna Ti probudiš, s odra skoči Pa pogledaj kroz prozora Divnu sliku mirne noći. Ti pogledaj ćilim ovi, Kim nas noću
»Neven« 1882. PRIMORKINjA (Uz sliku) Svakog jutra i večera, Posle sna i rada, Na obali morskoj čeka Primorkinja mlada.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Ja se na to probudim i taki se setim sna, jer tko bi na tvoje poljupce zaboravio? No kad dalje razmislim, padne mi na um da metnem na lutriju na tvoju sreću.
Miljković, Branko - PESME
REČI 25 RONDEA 26 SONET O PTICI 27 SONET O NEPOROČNOJ LjUBAVI 28 USNIH JE OD KAMENA 29 TRAGIČNI SONETI 30 I POČETAK SNA 31 II KULA LOBANjA 32 III ODBACIVANjE SUMNjE 33 IV POČETAK PUTOVANjA 34 V POČETAK TRAGANjA ZA BIĆEM 35 VI
SUMNjE 33 IV POČETAK PUTOVANjA 34 V POČETAK TRAGANjA ZA BIĆEM 35 VI POISTOVEĆIVANjE BIĆA I REČI 36 VII ISPAŠTANjE SNA 37 VIII SEVANjE NA POKOJNIKA 38 IX POČETAK ZABORAVA 39 H IZMIŠLjANjE SVETA 40 XI ZAČARAVANjE 41 XII PROPOVEDANjE
KRAJ PUTOVANjA 43 XIV PROPOVEDANjE LjUBAVI 44 XV MAGISTRALE 45 POSVETA ELEGIJA 46 ČETIRI PESME O SNU 48 CRNI JAMB SNA 49 DAKTIL SNA 53 SONET 55 SUNCE 56 SMRĆU PROTIV SMRTI 57 HRONIKA 58 ODBRANA ZEMLjE 59 REQUIEM 60 JUGOSLAVIJA 68 VATRA I
PROPOVEDANjE LjUBAVI 44 XV MAGISTRALE 45 POSVETA ELEGIJA 46 ČETIRI PESME O SNU 48 CRNI JAMB SNA 49 DAKTIL SNA 53 SONET 55 SUNCE 56 SMRĆU PROTIV SMRTI 57 HRONIKA 58 ODBRANA ZEMLjE 59 REQUIEM 60 JUGOSLAVIJA 68 VATRA I
Da li ćemo je naći u povratku noći u povratku cveta u povratku sna i gora na zbunjenom horizontu u gorkom kristalu nemoći od naše žeđi i mrtvog anđela gde se skamenila mora Lice svih
Eto to je taj iza čijih leđa nasta svet ko večita zavera i tužan zaokret. SLEPI PESNIK Filipu Višnjiću O čelo moje od sna i vetra mapo čudnih otkrića vidu ispod kože, u izmišljenoj senci cvete i lampo umesto reči koja se ponoviti ne može.
O čelo moje od sna i vetra mapo! Odajem se mrtav suncu posle mene jer nesreća i posle smrti traje. Slepi jasno vide sudbinu pred kojom
U tihom se cvetu neke vatre pale. Izgubljene u svetu varke mi oko snuju. O tužne noći preko sna mog pale! Nek nebo usni oganj i oluju! U tihom se cvetu neke vatre pale.
O tužne noći preko sna mog pale! Nek nebo usni oganj i oluju! U tihom se cvetu neke vatre pale. O čelo moje od sna i vetra mapo čudnih otkrića vidu ispod kože, u izmišljenoj senci cvete i lampo umesto reči koja se ponoviti ne može.
GRAĐENjE PESME Stanislavu Vinaveru Zimska muzika svira Osobino praha i kremena Oproštaj sna iza temena Kada me pokojem dirala To vreme uzme i ostavi Tu gorku šumu da se plavi Usred večnosti na
Nek traje lepota sunca do poslednjeg sna, gore prema vrhovima koji zagubiše nam trag. Al ludo ne veruj tome moru koje nas vreba i mami.
Al ludo ne veruj tome moru koje nas vreba i mami. Kristalna jezera sanjaj u tami TRAGIČNI SONETI I POČETAK SNA Neka me nedostojnog vetar obavije Kulo s vrhom van vremena na koju dišem Tesno je nebu u ptici ptici još više Moje
Krakov, Stanislav - KRILA
malo života uđe u njih I dok jedni iznureni, pospani potražiše na varljivoj toploti jesenjeg sunca, noćas ne nađenoga sna, i počivahu rastureni, razbacani svud kao leševi posle borbe, dotle drugi osetiše potrebu kretanja.
Vojnici su dremali ogrnuti šatorima, trzali se iz sna, i gledali preko puškarnica na izrivene padine brega pred sobom.
Petrović, Rastko - AFRIKA
se arhipelag Los pojavi na horizontu u predvečerje, prevučen golubijim plavim velom, i približi nam se naglo kao iz sna. To behu duga niska ostrva u produženju jedno iza drugog. Ćutljiva voda bila je između njih kao zaspale reke.
Posle sat-dva spavanja trzam se iz sna sa radosnim uzbuđenjem. Oko mene savršen mrak. Neki čudni glasovi dolaze iz noći kroz razmake pletenog zida.
antilopa i čopori slonova u daljini; samo je on, da bi živeo, primoran boriti se za svaki zalogaj i za svaki čas sna. Više se uopšte nije trudio da kinin uvija u oblandu, već ga je uzimao kašičicom kao sav ovaj žarki vazduh i život.
Nosači se dižu, dremljivi, nemi, i ne izašavši još sasvim iz sna. Uzimaju stvari koje su im prve pod rukom. tovare ih na glave i odlaze u noć.
Mislio sam da to boj čeka, da bi skuvao čaj, međutim jedna žena, prava i naga, naježena od zime i sna, diže se odmah iz šarene materije.
Krenuli smo čim je počelo svitati. Moji crni prijatelji, Zana, To, Đanduba i drugi, drhteći od hladnoće i sna, izišli su da me isprate. Njina koža, svetla i glatka preko dana, bila je od hladnoće kao ispucana i posuta pepelom.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Posvršujem neke najnužnije poslove pa i sam legnem. Mesto sna dođe neko teško, bunovno sanjanje. Naskoro se trgoh. Černjajevljev sobar tumarao je ca svećom po sobi. — Šta tražite?
Naš se šanac zaori gromovitim ura a mene ovo ypa čisto kao da probudi iz nekog teškog sna. »Ura«... prvi je juriš srećno odbijen. Ovo je bilo u tri časa po podne.
Posle teškoga i bunovnoga sna ustaješ ujutru smrvljen I iznuren, kao da te tresla troletna groznica. Ovo su osećaji, utisci i duševni bolovi što sam
Dokle god je u živoj borbi čovek je kao u nekom zanosu, i kad umukne bojna huka on čisto kao da se trgne iza sna. Ali mirno razbojište, posle krvave bitke — to je prava slika gnusobe; tu sve prelazi u trulež, tu čovek vidi sve
rekao bih tuđim glasovima, rapavim i strašnim, kao ono što je glas čoveka kad drekne trgnuv ce preplašen iz sna, »ura, ura« i skoro jedan preko drugoga potrčasmo napred. Trčim, a srce bije da iskoči.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
LXVIІI Ta želela si sina, Eto ga imaš sada. Evo nam sna na javi, Evo nam živa nada. Evo nam jarka sunca, — Sad nigde nema tame; Evo se smeši na te, Evo se smeši na me.
časa Pade nam na dušu, pade nam na grudi, I niko nema ni reči, ni glasa, Niko s’ ne usudi Dotaknut se krila tog sna, il’ jave, Zatalasat’ vazduh oko mrtve glave.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Zdje mene vnezapu zasta slatki dremež I rodi eja pred očima mnje mračni metež. S tjem ja legoh spati, v sladost sna povijen, Na bećarskoj postelji v svoje misli zavijen, No ne dolgo ja mogoh bezmjatežno spati, Moje voobraženije nača
Ja se iz' sna tergoh, serce vo mnje dahti, Oko ne smje na pendžer, kto jest tu da čvahti. Ja u sebi mislih: — Vala, evo bede!
Kako vsja zvjezdi pred njim iščezajut! Gordi jego zraci tmu razgonjajut, Veju vselenuju on zanimajet, vsja ot sna dvižet.
Prem je mala, niska, prosta, Bila b’ opet meni dosta Da u njoj se razveselim. Mog detinjstva spomen slatki, Sna i mečte obraz glatki, Što iskazat nije slovom, Jošt u kući toj se bave, Roditelja pamjat slave Moja čuvstva tim pod
mrke Nosi paleto, Rado suče brke Kad pun vidi sto, O lutriji sneva, Svaku igru zna, A kod posla zeva Od teškoga sna.
” Strašno ljudma mrtca vidit, A san strašan steže prsi I na čelo znoj navodi. Trglo s’ od sna Cvet-devojče, U njoj srce silno bije, S čela kaplje znoj ledeni, Prekrsti se Cvet-devojče I očita molitvicu Pa
Milo ljudma čut i vidit Da su drugim mili, dragi, A san mio širi prsi, Smej i rumen licu daje. Trglo s’ od sna Cvet-devojče, U njoj srce igra, skače, A usta se sama smeju.
Odmah setim se mog sna, i u nedri mi srce Štrecne, i sva mi umah krv u žilama stane. Al’ mi u isto doba i majke vera i kćeri Sveta čistota
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Usred groblja smio bi on noćiti kad je Jablan s njime. — Samo šjutra! — Trže se Lujo kao iza sna, zbaci sa sebe haljinicu, a oči mu sijevnuše od uzbuđenja.
— prenu se opet Relja kao iza sna, kad bijahu podaleko izmakli iz čaršije i prihvatili se brda. — Šjutra će biti grobovi i biljezi naše čeljadi mračni,
Trže se kao iza sna, kao iza dubokog, teškog sna, dohvati kutiju, smota cigaru, pripali je i poče pušiti. Otpuši nekoliko dimova, pa
Trže se kao iza sna, kao iza dubokog, teškog sna, dohvati kutiju, smota cigaru, pripali je i poče pušiti. Otpuši nekoliko dimova, pa povrže cigaru na brvno kraj sebe,
Svejedno vam je, braćo, bilo kô kad čovjek iza velikog umora legne da spava, pa ga u pola sna probude. Izišli ja, pokojni Partenija i Isaija u avliju, pa 'odamo i jednako pogledamo u Gomjenice i osluškujemo.
Bojić, Milutin - PESME
'' Dok njegove oči nemo u mrak tonu, Pune toplog sna su, velom obvijene, Primicale, pune mirisa i nara, Robinjice tople, bose i rumene.
Januar fijuče u sutonskoj studi, Bičevana reka modri se i peni. Jauk golih grana mrtve iz sna budi: Kikoće se vreme u večitoj smeni.
Albanske stene ledom posute Dršću i slute... I urla pustoš buđena iz sna I cikće ponoć pogleda risna, A razjarena Deca Dana Stižu kroz pustoš, gde se survava, Gde se od noći dan užasava,
I piju žudno dah mora sinja I, osenčeni plamenom slave, S kosama punim sna i inja Klance i mora zdrave! I nagle, sižu i vetre grle I kliču silni klik pobeda, Bizantu hrle Sinovi slavni
Jakšić, Đura - PESME
Savu, Mlavu i Moravu Prelazeći ja, Tebe sam se zaželeo I lakoga sna. Natoči mi čašu vina Iz podruma svog; Poljubi me, zagrli me, Pomogô ti bog! Sumrakovac 1857.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Od zime se ne ježe, strah srca im ne steže, jer na planini odrasle su same. No iza sna — vedre tame, trepet ih čilo što snile, pa suncu, magli, pa proplanku ćućore belu tajnu na uranku.
Po kosi rojem ti pale zvezde, il’ zraku sunca u vitice oplela. Vrelini ovoj brizgaj o brizgaj, vrela. To iza sna, znam, zlatan prah ostane po njoj. I u poljupcu prezrele breskve slast. Zri ljubav. Podne.
Jer nije ovo setva, kukolj ni klas. Pjani ćuv samo prôđe i zašumelo. Oslušni, dozivam, spi rođeni poj. Iza sna snu dublje bude probuđenje. Bratu se iz dubina oglasi, prene na ovaj glas. RODITELjU Ko si?
ĐURĐEVA PESMA (IІ) (Jedini budan među pospalim kulučarima, dođe usred njih) O, jadni moji, spite na miru, sna malo to vam od Boga osta, kad sve uskratih!
Nedužni spite — bez sna ni mira dužan ja, dok smenu dovede vam noć ili dan, ko da mene smeni? Ukletog oca dušom tu sav sin, spasi, kad
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
On, otac, mati, i mlađi brat u kolevci. I svi, svršivši sve kao što treba, spavaju i odmereno rču od srećna zadovoljna sna, ne brinući se ni o čemu, ne osećajući nikakve brige, misli do jedino osećajući oko sebe ututkanost, suvotu prostrane
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
takođe i utuk protiv demona sna (i smrti) u pesmi o Gilgamešu, XI, v. dalje ѕ. v. Pšenica. Još u nekim slučajevima dovodi se k.
zavarao mrtvački demon (‹BV, 22, 91; ZNŽOJS, 7, 128 id›), i možda kao što se u pesmi o Gilgamešu (‹XI› tablica) demon sna i smrti ima da savlada na taj način što Utapištimova žena mesi (brašnene) hlebove. Ako se u pušku metnu tri zrna p.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Iliji se duša kidala kad doznade za prodaju. Nekoliko noći, iza prvog sna, već ne spava; misli šta ima da radi da se zemlja ne dijeli.
U pameti sine mu i kuća i dijete i Božica ... Umoran, besanan, nje se zaželio i slatkoga sna. A ispavan, čio, svoje planine i strastvene Maše.
Veli mu: — Što to, oče, ti?.. . Stari se prene kao iza sna. — Evo, Rade, padoše mi na um dvogrle. Jutros potražio i nađoh ih u kovčegu, pa vidiš, sada podjetinjio, te sviram...
Učini nekoliko koračaja pa stavši, osvrne se i gleda. Rade stoji na Čestu i, vidjevši da sna k njemu ne dolazi, nakani poći svojim putem. Ali žena, spazivši gdje odlazi, zovnu ga: — Rade!
— upita ga žena. —Budan... e, budan... što? ... Cijele noći već nije zaspao. A razdrijemavši se posvema od ružnoga sna i premišljajući, malo pomalo misli dolaze mu razabranije, jasnije: — Odsječe mi glavu! — pomisli i strese se od boli.
— Obidovat' je od veće! — Ča je to? Ako će ko dat pinez, neka se vota! — javi se iza sna pospani vijećnik Rogo, jedini težački pretstavnik. — Reci ocu da ne govori ludosti!
— Koliko mora valja prić' ? — upita najednom kao iza sna ... Ivo ustrne i zbuni se. — Ko zna? ... Daleko je! — odgovori jedva čujno... — Daleko?! — šanu djevojka.
— Za nas i nema, — odgovori sudbeni pristav. — Bolje pijmo! — javi se k'o iza sna Ivo. — Dakle, ko plaća? — Ko izvuče uzao!
— govori doktor. — Zar nećeš podulje ostati? — Najduže do proleća... Beč, Beč! — povika iz Nenada, kao iza sna, i požuri. — Oprosti, — upita ga Ivo, kad ga stiže, — ko u Beču živeš, od čega? — Pametno pitanje !
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Rat. Pipac Do duboko u noć gorela je uljanica u Lauševim odajama. Nije mi bilo do sna, pa sam šetao bedemom i gledao u tamne obrise brda pri slaboj svetlosti zvezda. Noć bez meseca, lepa i mekana.
Slutio sam da će se nešto značajno dogoditi kad nas pokreću iz najslađeg sna u gluvo doba noći i kad već ne mogu da sačekaju barem zoru.
sve je to pri sablasnoj svetlosti meseca i prvog bledila na istoku izgledalo kao prizor iz nekog užasnog, grozničavog sna iz koga čovek nikako da se probudi. U zoru su lica ljudi bila žuta poput ilovače.
Žao mi je da zaspim, jer zar može san biti tako ugodan kao ova maglovita mešavina sna i jave, zar se neće, moj bože, tvoje vrhovno delo — duša, ta krvožedna kurva, prokrasti i ovde da isprlja ove bleskove,
nevolje sa Crnim Stevanom bivale su utoliko teže ukoliko sam sve dublje tonuo u nedoumicu da li je on samo tvorevina sna ili zbilja postoji kao što postoje i svi drugi pauci, oni što prebivaju među gredama na tavanima i oni među drvećem u
Uvek bih mu se otimao u poslednjem trenutku, trgnuvši se iz sna, ili iz polusna, ili jednostavno izletevši iz odaje gde sam spavao.
kosa mi se meša i zavezuje sa dlačicama pod njenim trbuhom, kao da je hiljade malih demona i đavolaka hiljadu noći bez sna i počinka zavezivalo sićušne čvoriće da bi nas spojili navijeki vjekov. Gle, ja stojim pod Lauševim prozorom.
Ilić, Vojislav J. - PESME
I u blagom sanku iz prošlosti davne, Bolnoj tici tako proticahu dani; Nit se iz sna kreće, nit oči otvara I sneg tiho veje - da tiče sahrani... 1880.
Sve strepi, sluša... I pastir iza sna se budi, Pa svu noć prati sumorne ove glase, I zalud odziv čeka - već plava zorica rudi, I bleda kandila noći na
I zora sinu već, a on je stojao budan; I snova tavna noć raspusti čarobne vlasi, A on je snevao san - i prekor iz sna ga trže, Kroz burni, celi grad, što tajni zborahu glasi, i on je čuo sam: Nesrećni Tibulo naš, bogovi neka ga štite!
onaj grad U kome buru prve strasti S veselom pesmom sretah ja, I san, ispunjen čudne slasti, I dan bez mira, noć bez sna... Jypeću naglo sa visina, U slobodnome toku svom Šumi i tutnji hladna Drina, I kovitla se preda mnom.
Ah, sećaću se celog veka Kao prijatnog, slatkog sna, Preko jaruga i jendeka Kad sam za vama trčô ja! Vetar je silno poljuljivo Vaš tanki veo, vašu vlas, A u zraku je
I reči tajanstvene Sa usana mojih tada odgone san i smrt; Duhne nenadni vihor i sve se iza sna prene, Oživi ceo vrt.
Al' se diže spram prestola Dagestanski mladi kan, Oko mu je puno bola, Kô jesenski, mutni dan. On se naglo iz sna trže, Oturivši čibuk svoj, Pa na srce ruku vrže, I ovako reče njoj: „Alah znade šta je stvarô. Njegova je sveta moć!
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
njega: drhćući celim telom i dižući svoje duge uši uvis, nisu ti sirotani te noći mogli okusiti ni najbednijeg zečjeg sna. Na jednoj klupi muzejskog parka sedeo je Eratosten.
U svako doba, u pola noći, probuđen iz sna, on će naći citat koji treba, i izgovoriti ga bez ijedne greške. Blago njemu!
Približavajući mu se sa lađom, sa pučine, sagledaćete jednu basnoslovnu varoš koja kao iz sna gleda na debelo more.
Tiho sedi, duboko zamišljen. Iznenadno, kao iz sna probuđen, on se obrnu svom pratiocu: „Daj mi, molim te, horoskop koji si noćas sastavio.
Bilo je to jednog oktobarskog jutra 1896 godine, kada me moj budilnik trže iz dubokog sna. Ja protrljah oči, umih se i obukoh na brzu ruku i pojurih kao pomaman na Tehniku koja se, kao što videste, nalazila u
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
suočavanju infantilne svesti sa stvarnošću i razočarenju koje ono donosi, ali kroz znatno blažu situaciju; odnos jave i sna.
Slobodi te srpskoj dajem, Njen je danas pir, Da sa njenim zadisajem Sipaš miomir…“ Ljubičica glavu diže Iz dubokog sna, Pa sad više ne uzdiše, Zaboravlja zla. April, 1876. POZDRAV ĐURA JAKŠIĆ Oj Kozače, ratni sine!...
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Potera vetar i nešto plehano preko kaldrme. Čuvar se trže oda sna, zgrabi ono plehano i strpa u džak ne gledajući. Začuše se tad jasniji glasovi mladićski, i uz njih pratnja tamburica i
Novac je bez sna i zamora, kao Bog. Novac, stoga, neiscrpnim snagama aktiviše potencije. A kako je novac lak i šaljiv, on aktiviše i
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
On ne uzmože dalje trpiti napadenije vooružani; trgne se iz sna, đipi, i — oko sebe vidi mložestvo majmuna, koji se između sebe igraju, zvrcajući ga malim grudvicama.
Služitelji jave za ovu nečajanu pomoć, i načalnik taki otvori pendžer, i iznutra počne komandirati kako ji ova beda iz sna probudila i kako su u opasnosti bliže od njega posećeni biti.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Svima nam je matematika bila vrsta aveti od koje se noću trzamo iza sna, u mraku je se plašimo i usred dana dršćemo kad nam se samo pomene njeno ime.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Samo su se osmatrači i starešine još nekako branili od sna. Kad je osmotrio situaciju na terenu, komandant je na sve strane tražio pojačanja.
Petrović, Rastko - PESME
li ko zna, Da li ko zna, Da ću umreti za koji dan, I da pohodiću božiji stan; Da li ko zna Čemu sva žalba moga sna, Da li ko zna? Da ću umreti za koji dan, Zagraknu gavran vran: Čoveče koji umireš, Da li ko zna?
Za njega bar znam da sanja taj san U trbuhu svoje matere. Tako tesno obvijen kao da sanja o prostoru, O dubinama: o, da sna košmarske razmere I drhtanja!
će ti zauvek ostati zaražene Užasnim zbiljama koje si negde živeo, I kojima ćeš opet pošumiti Sve provalije sna, Još pre rođenja - zalud za spas tvoj - od beskraja obnažene.
gde svaki list, U sanjanju, poriče da ima jedan svet Koji je van ovog: slobodan, i bez mere; I opet kroz iste sale sna Zakucam prestravljen na mišićna vrata ovog života: Ah, jedan dva! ah, jedan dva! U Beogradu, XII 1921.
Toliko saznah: GO, I čas preobraženja neodložnog da udara: Jednom kornjačom korom u dno mramorne lubanje, A iznad psećeg sna, koga dogriza senkom granje.
probude se pa vide Nedogled, Očiju plavih kako sedi kraj prozora, I pre no što upiju je u pogled Naloču se opet sna i umora.
biće, u smrti svojoj budno, Iskrivljeno u osmeh bola, gledaše odvojeno od sviju, Žudno Ničega Praznog, ko negda što je sna; Dečji lik što materine ruke miju No, noćas tako bol smeši mu se evo sa dna.
Tek škripanje me vrata do pola sna iščupa; Ne mogoh doći sebi, premda obamreh od užasa; I najmanji šušanj odjekivaše u meni kao lupa, I ne znam čega još
No rečima pogrdnim koje jedino sada zna, Rečima koje čupa iz muke svoje i sna!“ Vikah, vikah: Za ove reči jedino ti smeš da znaš!
vode Kao što se spuštasmo sami u umor i znoj, Ili visije planinske izvrnute u vir svoje slobode, Gde potapasamo ožiljke sna razdravši plavila zavoj!
me raskida i štiti njen duh, Al nigde ne naiđoh prolaska njenog trag, Zalud mrvila za sobom stvarnosti kruh, Iz svakog sna pretekne pokret joj blag Al ne i deo tela kojim pronese ovaj dah.
Katkad jedrima sna doplovim u nju kao u dom. Kada me zaveje plavila njenih očiju znak. Zatim je gubim i nigde na njen ne naiđem trag, Kao
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Majka rodila, očuvala, pa majka i da oženi, da snahu, odmenu dobije. Da i ona, kao i sve njene drugačke, sa sna hom u crkvu pođe, u svet iziđe, u goste da ode; pa i ona goste u kući da dočeka, isprati.
Šantić, Aleksa - PESME
Od sreće ja bijah umro, A ti, u ljepoti svoj, Nada mnom sama si stala, Kô divni spomenik moj... No kad se iz sna probudih, Studena zora je bila... o moja studena okna Gavran je lomio krila...
61 Ponoć je bila nema i kao led; Ja tugujući po gori lutô sam bled. Iz sna sam trgô ceo planinski strm, I bolno vrhom tresô je svaki grm.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Naši preci su izabrali drugo. Iz njihovog ognjenog sna izrasla je gorostasna figura Marka Kraljevića. Kroz pesmu o njemu prestajali su da budu roblje.
gavrana koji donosi vest o boju i pogibiji, ili pesama u kojima se ovaj ili onaj događaj opisuje kao ispunjavanje ružnog sna. Ali, sa druge strane, i po takvom obrascu odličan pesnik mogao je dati izvanrednu pesmu.
Jer je Marko iza sna zlovoljan, pa nas može oba pogubiti“. Gledeć kale kako Marko spava, više Marka knjigu opazio, prema sebe knjigu proučio,
Kad se baba iz sna probudila, uze štaku u desnicu ruku, ode pravo ka Ružici crkvi, te kazuje protopop-Neđeljku kazuje mu šta je u snu
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
Kada je bela rada Odlučila da cveta Neko je nekom rekao NAJLEPŠI SAN SAM STEKAO PODELIMO GA NA DVOJE SAD POLA SNA JE TVOJE SPAVAJMO SANjAJMO I DOVIĐENjA
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
brisao, hohotao i hahotao sve tiše, a kad se konačno potpuno smirio, on začuđeno pogleda oko sebe kao da se budi iza sna i buljeći oči zapita: — A kakav je ovo nered? Ko je srušio tablu, ko je bacio razrednicu? — Hi-hi-hi-hi!
propali! Istog trenutka odjeknu strašan arlauk. Trgnuta iza sna, Žuja obnevidjelo skoči prema neznanu gostu i zgrabi ga zubima za torbak. — Drekavac!
— Pa ja više nijesam đak, gotovo je! — prošaputa on kao da se budi iza sna. Toga trenutka prestalo je ono pravo, bezbrižno djetinjstvo đačkog harambaše Jovančeta.
— Kako, kad? Hajde pričaj. — Evo kako — povjerljivo poče Stric. — Ležim ja noćas na štali, kad li me iza sna prenu lavež. Laje naš Zeljov, laje, pa odjednom prestade i poče da ciči i da se oko nekog umiljava.
Tutnji u noći bitka, trza se Lunja iza sna, lomi se odjek u Prokinu gaju. Nema više nekadašnjih bezbrižnih dana ni obijesnih dječjih igara, u rat je otišla
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
A i sam Bog svrha gore stajaše na njima. Tim plaho se Jakov prenu iz sna, skoči oma na noge pronerazen, te reče: »O, međer, Bog je na ovome mestu i ovo su ovde vrata nebesna!
A kade to Gedeonovi junaci učiniše po zapovedi mu, onda iza sna neprijatelji skočiše ka vrtoglavi; ništa ne znaše što to bi, mnedoše da se izrailjska vojska zamešala među njih te ih
Ama Sampson to doču, probudi se iza sna, skoči junački i podviknu: bre, beri mejdan! Ne dade im se u ruke. I ništa mu ne mogoše učiniti, ako i čuvaše
I prenu se i te se misli što će to biti do sutra. Već mu ne bi do sna, nego sve se moli Bogu do zore. I na sutra dan zapovedi car, te ga dovedoše u polate pred cara, i kade uđe unutra,
Kome je čemer u grlu, i med mu se gorak svidi. Nepravu čoveku niučemu pravo nije. Đavo nema sna. Konac delo krasi i gubi ga. Drvo, kamen li držeći u ruci, dok se ne ispusti, zlato se ne može ščepati.
Onda u njemu njegova pamet klikti kakono petao kad viče — glas mu svuda ide, i budi ga iza sna neznanja, pak u to dobi umre, — to mu je dohodenje k njemu gospodina boga kad petli poju mnogoput.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Strašne one slike sna duboko su se utisnule u dušu Maninu. Dugo još vrzle mu se po pameti slike te, i nije mu nikako jasno bilo, i dugo još
A, jedna li ću sam ja takva!?“... Nikad tužnija i utučenija nije Tašana bila nego posle toga sna. Celoga dana joj nije izbijala iz glave slika madmazelj d’Angulem, poznate u mestu učiteljice (sa osobitom metodom za