Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
stare brzi let U burnu večnost streme, I novo leto zdravi svet, Novo nam ide vreme — O, mila deco, takav san Nek snaži vaše grudi, Kad novo doba, novi dan Godinu novu budi.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
rukom kao braneći se od toga sunca, sveta i graje, čekala je da joj otkače veo, i u tom oseti kako se pribira, snaži.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Jesi l’ gledô slepca Kad peva i gudi, Kako diže oči Kâ da sunca žudi. On ne traži svetlost Da se njome snaži, Svetlost je u njemu: On toplote traži. Svetlosti je dato Da i kroz mrak sine Pesnička toplota Bez toplote gine.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Osetiš li časak, koji Radnoj težnji polja traži, Ti se seti ko te krepi, Ti se seti ko te snaži. XXXIV Smrti, smrti, crna smrti, Ti si došla po nju, — je li? Ne preseci, Boga radi, Vezu našu!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Niči, cvete, čelo glave Ladnog groba, ah, Gde počiva drage moje Osvećeni prah. Čista ljubav nek’ te snaži I sunašca zrak, Zora nek’ te rosom poji, Noćce krepi mrak.
Niči, cvete, čelo glave Zapušćenog groba tog. Gde počiva draga deva, Celo blago srca mog. Moja nega nek te snaži I sunašca topli zrak, Zora nek te rosom poji, Noćce krepi tihi mrak.
Ćipiko, Ivo - Pauci
da zaviri: do kraja u ono što ga sutra čeka, i čini mu se da ga to traganje po samomu sebi krijepi, snaži, ali zaludu sili se... Sada dolaze mu u pamet sitne, neznatne stvari života; što će mu one?
Ilić, Vojislav J. - PESME
Al' šta je prošlost? Ko u njoj Propale ište draži, On muči samo život svoj I tugu svoju snaži. Do vraga s njome! Zanos taj Studenim zrakom sjaje O, Hebo moja, vina daj! Zaborav ono daje.
svoga, Heruvim s pažnjom sledi vremena burni hod, I tihom, rajskom pesmom on slavi ljubav i boga, I pesmom svojom snaži samrtni ljudski rod.
Pod senkom palmovih grana on blagog odmora traži, I strujom valova bistrih poji se i telo snaži. I hladni vâli ga krepe.
Al' taj mladi život, koji svakog snaži, Nemilo me dira i dušu dušu mi draži. 3. Šta se mene tiče Ladino veselje, ili čija radost ili čije želje?
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
te beže iz škole u prirodu gde iskazuju svoju pravu dečju prirodu: „zahuktavaju“ se, „uskliču ponosito“ i „srce im se snaži“. Dečja potreba za igrom i slobodom, opevana bez vaspitne „senke“, kao da priziva „Begunce od kuće“ Lj.
U gorici prezelenoj srce im se snaži, tu im oko leptirića šarenoga traži – na breg, na breg! Tu uskliču ponosito kol'ko šuma vredi, a proleće iza
Gleda vazda umiljato, pa im sreću snaži, u proleću – sreće dosta, srećan – ko je traži! TICE SELICE JOVAN GRČIĆ MILENKO Let, let, tičice male! Let, let, let!