Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Najviše je pomagao Mioni mlađi brat Sibinov, Jelenko. Ne jedanput govorio je Jelenko svojoj snasi: — Zašto me, snaho, ne poslušaš? Što ne pređeš u našu kuću?
Beše se svratio sa svojim stricem, starim Jezdimirom, pa posle razgovora o svemu i svačemu, reći će snasi: — Vala, svak ti se živi čudi kako se dajaniš... Jesi vredna, jesi pametna. Samo si nešto sludovala...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I Stanko mu se ispovedi. Iznese mu dušu i srce kao na dlanu. Još ga zamoli da on pomene njegovoj snasi, Mari, ne bi li ona materi kazala!... — Stid me, jarane!... Stid, boga mi. Ne bih ja to smeo kaza ti, pa da me kolješ!.
Matavulj, Simo - USKOK
Janko zahvali zdraveći domaćinu i njegovima, veličajući njega i sav mu rod. Krstinja šapnu snasi i kćeri: — E, bogami, ovo je da se čovjek krsti i čudi! Ovi Janko kao da je među nama rastâ!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
majku preko mjere zlu ženu, koja je mrzjela sina svojega osobito sad što je s reda đevojku vjenčao, i stane svojoj snasi a njegovoj ženi o glavi raditi.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” Kad mati tako vidi svoga sina, onda stane misliti kako bi učinila da on onaki ostane do veka. Jednom reče snasi svojoj: „Hajde, snaho, da mi njegov svlak izgorimo: ja ću užariti peć i u vatru ga baciti neka izgori.
Onda reče svekrva snasi: „Kako, ćerko, za Boga, ostade trudna sa zmijom?” A ona joj ne htedne odmah kazati, ali kad je svekrva zaokupi
” Svekrva kad to čuje, vrlo se obraduje, pa reče snasi: „E kad je tako, to ćemo mi učiniti da on takav ostane kakav je noću s tobom.” Pa se onda dogovore šta će raditi.
Jedan put svekrva se teško razboli, i ležeći molila je Boga: kad umre da je pušta opet na ovaj svet, da ne da snasi kojekakim bitangama deliti.
goru, naći ćeš ih oboje jedno Do drugoga mrtvo, pa pomaži rane sinu i dobro travu ožmi da mu od nje sok u ranu uljeze, a snasi srce namaži, i triput reci: ustanite nesretnji pa sretnji, ako Bog da.
Kad tamo, nađe sina i snahu prućeni jedno pokraj drugoga, i počne nažimati sok od one trave sinu u rane a snasi srce mazati njome, i ne izrekao bješe treću riječ: „ustanite nesretnji pa sretnji, ako Bog da!
Onda počne zlobiti carica najmlađoj snasi svojoj, pa kako otide u dvor, odmah reče caru: „Ja ne ću s tobom hleba jesti, ako toga najmlađega sina ne isteraš iz
majku preko mjere zlu ženu, koja je mrzjela sina svojega osobito sad što je s reda đevojku vjenčao, i stane svojoj snasi a njegovoj ženi o glavi raditi.
koriti sina, zašto je vjenčao đevojku, koja nije njemu prilika; ali joj ukor bi zafajdu, nego počne misliti, kako će snasi svojoj kradimice do glave doći, ali ni to od sina ne mogaše.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Onda reče svekrva snasi: — Kako, ćerko, zaboga, ostade trudna sa zmijom? A ona joj ne htedne odmah kazati, ali kad je svekrva zaokupi
Svekrva, kad to čuje, vrlo se obraduje, pa reče snasi: — E, kad je tako, to ćemo mi učiniti da on takav ostane kakav je noću s tobom. Pa se onda dogovore šta će raditi.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Proplamsaj ne sasvim čiste savesti - zbog žene koliko i sina, jer skriva požudu prema bulčćoj snasi - preneo se, dakle, odmah i na telo: „Onda se poče peti (alat - N. P.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
U Orebićima, nekoliko dana posle zaruka, svekrva, uz ostale darove, nosi svojoj budućoj snasi prsten nanizan na kitu masline, koji joj, kad prestupi njen prag, natakne na prst ljubeći je i govoreći joj: »Bilo ti
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Brže piši list knjige bijele, prati knjigu miloj šćeri mojoj, šćeri mojoj, a toj snasi tvojoj, da se tvoja snaha preudaje, da mi sliku traži prema sebe, a ti rđu traži prema tebe“.
pridesi mudroga junaka, kom bi svoje derte iskazao, no od derta pogleduje ljubu: „Ljubo moja, nu me sjetuj sade: al’ ću snasi knjigu opraviti, da se naša snaha preudaje; al’ ću slati, ali slati neću?
No ko viđe, čini s̓ ne vidio; viđe svekar Crnojević Ivo, viđe svekar i za jad mu bilo, te Latinci snasi progovara: „K sebe ruke, mila snaho moja! K sebe ruke, obje ti otpale! Pokri oči, obje ti ispale!
Prepade se Crnojević Ivo, te Latinci snasi progovara: „Snaho moja, Latinko đevojko, nemoj vikat dijete Maksima, eli smo mu žao učinili, a Maksim je hitar
“ Đever snasi pravo kazivaše: „Ono jeste od Udbinje Zuko, koji te je u braće prosio, prosio te, al’ te nisu dali“. Tad đevojka na