Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Najviše je pomagao Mioni mlađi brat Sibinov, Jelenko. Ne jedanput govorio je Jelenko svojoj snasi: — Zašto me, snaho, ne poslušaš? Što ne pređeš u našu kuću? Vidiš li, jadna ne bila, da ne možeš izići nakraj s tom dečicom!...
— Ne mogu, dešo! — odgovorila bi mu Miona uzdahnuvši. — Ama što ne možeš, snaho? u našoj kući. bilo bi ti i lakše i rahatnije...
Kad sam se mučila toliko godina, neće mi zar biti ništa ako se pomučim još neko vreme... — Ono jest, snaho — poče stari Jezdimir.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Aleksu je ledio ovaj suvi govor i onaj hladni pogled... Ali on napreže svu snegu... — Sedi, oče!... Daj, snaho, malo ra... Reč mu izumre na usnama od pogleda popovog. — Neću! — reče pop. I izide, pa ode, a i ne okrenu se...
— Je li, snaho, a kako bi bilo da probudimo batu? — reče Jova. Marica sleže ramenima. — Neka ih, nek spavaju malo — reče Katić —
Priđe Milošu, plesnu ga po ramenu i reče Jelici: — Snaho, evo ti sad dva oca! Ljubi obojicu u ruku... 16. PRVI SUSRET Šta ti se nije radilo u Crnoj Bari i okolini da se
Već više ne može ni da ga drži... Pogleda Jelicu, pa reče: — Nosi ga, snaho!... Pa se spusti u postelju i ućuta, dišući kratko i isprakidano.
Alal vam vera!... A čija si ti, snaho? — upita Jelicu, koja iđaše pod grdnim teretom jednog stuba kao delija. — Ja sam iz Aleksića kuće! — odgovori Jelica.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ona potpuno razume svoj položaj i ne zloupotrebljava ga. Npr. đeda zapita: — Šta veliš, snaho, za Maričićev zabran? Da uzmemo? — Kako ti narediš, brâto, ti si muška glava!
— Bog s tobom! Kad Radojka posle sve ispriča đedi, on se zamisli, zamisli. Najposlije mrdnu obrvama: — Znaš, snaho, sve je tako! Ama ja sam slušao od starih ljudi da ne valja deci kvariti taka posla. U nas je, hvala bogu, velika kuća.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
U tom je ušao kod nje „braca“ joj, Ita, pevušeći pesmu koju su svi napolju pevali. — A što ti, snaho, bežiš? — počeo je Ita da se šali s njom, čineći se pijan; — što si nevesela? Ej, hej! baš ste vi srećni ...
I svom ukočenom licu silom je davao smejanje. A osmeh mu bio kratak, leden. — Snaho... — poče on, a glas mu jedva izlazio... — Neću večeras da se vraćam i vidim S tobom. Ko zna šta posle...
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Stojša to opazi pa je zapita: — Što je, snaho, što me tako glediš? Ili, davno nisi videla čoveka ili se u što upoznaješ?
Stojša to opazi pak je zapita: — Što je, snaho, što me tako glediš? Ili davno nisi videla čoveka, ili se u što upoznaješ?
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
rasla ruža i viojla, Poviša je ruža od viojle, Naša snaša ljepša od đevera, Pa se đever s’ snahom razgovara: “Snaho moja, od zlata jabuko! Jel’ ti kakvo dobro u rod bilo, Te si tako odviše lijepa? Su čim li si lice umivala?
“ Još se đever s’ snahom razgovara: “Snaho moja, od zlata jabuko! Kad ti tako u rod dobro bješe, Čemu si se udavala mlada?“ — “Moj đevere, zlaćeni prstene!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Stojša to opazi pa je zapita: „Što je, snaho, što me tako glediš? Ili davno nisi videla čoveka ili se u što upoznaješ?
Stojša to opazi pa je zapita: „Što je, snaho, što me tako glediš? Ili davno nisi videla čoveka ili se u što upoznaješ?
Stojša to opazi pak je zapita: „Što je, snaho, što me tako glediš? Ili davno nisi videla čoveka, ili se u što upoznaješ?
” Najposle uzme je svekrva pitati: „Snaho moja, kako je to? Kako ti sa zmijom spavaš?” Ona se onda ,izda svekrvi govoreći: | „Mati moja!
Jednom reče snasi svojoj: „Hajde, snaho, da mi njegov svlak izgorimo: ja ću užariti peć i u vatru ga baciti neka izgori.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Da ne bi svojom pojavom uplašio ženu i decu, nakašlja se i viknu običnim glasom: — Pomozi Bog, snaho! Žena, okrećući se k nemu, primi mu Boga, ali videvši ga onako naoružana, trže se i preblede.
— Ne boj se, snaho; ti se kâ da nešto plašiš — reče on blago, i da bi je bar koliko umirio, sede na klupu pod šljivom, pa nastavi: — Imam
— Ja hoću prvo da mu postanem prava žena, pa posle da se ne razdvajam od njega. — Alal ti vera, snaho! — viknu Radovan. — Takvu ženu i ja bih slušao. Starče, kažem ti, kupi svatove!
— Ovuda se mora trčati; nema šale — reče Pantovac. — Snaho, ti napred, pa potrči! — viknu on namrštivši se i promrmlja nešto u sebi, što ne beše za Stanku povoljno.
— E, danas jevtino prođosmo — reče Pantovac, umeravajući hod. — Ha, snaho, dušu li mu!... Šta veliš sad? — Ja, vala, ništa; a vidim da se ti više od mene plašiš. — Kako to?
— Ta neka me, snaho, mogu i ovako — odgovara on Stanki, koja mu nudi jastuk. — Naposletku ne branim... A ja do tebe... znaš...
Jakšić, Đura - JELISAVETA
(Maša se da poljubi Stanišu u ruku.) STANIŠA: Ne, snaho, — ne treba! Od krvi mi je masna desnica, Opoganila bi usta laskava. JELISAVETA: Ničim te nisam htela vređati...
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Nevesta treba u mladoženjinu kuću da donese svako dobro "a najviše bilja od umilja/da je mirna kuća u koju će". "Budi, snaho, sobom dobra, /to su darovi", zahtev je koji mladoženjina porodica ponavlja u svadbenim pesmama, a on se, s druge
Stanković, Borisav - TAŠANA
To je nešto mnogo kad plačeš! (Nadnosi se nad nju, sasvim rešeno): Tašana! — ne kćeri, ne snaho, već Tašana, šta je? Kaži sve! Sve kaži! Nemoj ništa od mene da kriješ, jer nemaš od mene ničeg da se bojiš.
HADžI RISTA (prilazi Tašani): I od mene ti srećan praznik, snaho! TAŠANA (ljubi ih u ruke): Hvala, hvala. SVI Srećan praznik! MIRON (u šali): Dobro, bar i ti sada da se smeješ.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Takva su i ova: Moja ruko, zelena jabuko! Snaho jelo, nenošeno zlato! O ti bane, oči obadvije, s kojim majka ide po svijetu, po svijetu i po žarku suncu!
Nju mi pita Vuča dženerale: „Što je tebe, moja snaho draga? Kazuje mu Velimirovica: „O moj svekre, Vuča dženerale, sjedi junak u polju široku, u ledinu koplje udario, za
“ Veli njojzi Vuča dženerale: „Ne plaši se, moja snaho draga! Ja onakih imam u tavnici, i njega ću sada dobaviti“. Pa doziva sila Velimira: „Velimire, moje čedo drago, uzmi,
Progovara Vuča dženerale: „Ne boj mi se, moja snaho draga! Sad ćeš viđet, dok se starac krene!“ Pa on drmnu na gradu topove, tri hiljade sastavi katana, pa posjede svoju
Kad je viđe Pero nalbantine, još je njojzi bio govorio: „Snaho moja, tanka Anđelija, zar je mene pobro preminuo, te ti vodiš dora na prodaju“ Ja govori dilber Anđelija: „Moj đevere,
Progovara nalbantine Pero: „Anđelija, moja snaho mila, ja ne kujem konje veresijom; da mi dadeš tvoje oke čarne — da ih ljubim dok se pobro vrati i dok mene potkovicu
opletenu, opletenu od srebra i zlata, na njojzi je alem, dragi kamen; pa govori majka Radulova: „Odjaš’ konja, mila snaho moja!
zlata sinija, na siniji zmija opletena, opletena od srebra i zlata, i na njojzi alem, dragi kamen, te mi vezi polunoći, snaho, polunoći kao u po podne“. Ona joj se smjerno poklanjaše, al’ od konja neće da odjaše.
Izišle su seje Radulove, iznijele zlaćeno prstenje: „Odjaš’ konja, mila snaho naša! Na čast tebe zlaćeno prstenje, te ti nosi dokle si nam mlada“.
s̓ ne vidio; viđe svekar Crnojević Ivo, viđe svekar i za jad mu bilo, te Latinci snasi progovara: „K sebe ruke, mila snaho moja! K sebe ruke, obje ti otpale! Pokri oči, obje ti ispale! Rašta gledaš na junaka tuđa, na Miloša Obrenbegovića?
Pokri oči, obje ti ispale! Rašta gledaš na junaka tuđa, na Miloša Obrenbegovića? No pogledaj, mila snaho moja! No pogledaj poljem pred svatove: štono junak na konju vrančiću bojno koplje nosi u rukama, zlatan sjaje na plećima
U tom sam se, snaho, prepanuo, Miloša smo zetom učinili, i Milošu dare poklonili, da prevede tebe preko mora i bez kavge i bez muke naše“.