Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Pio bi ti i »šajtvosera«! — Ta nemojte grešiti dušu!... Ta nemojte me, snaja, za banbadava cveliti! Ta nemojte me bediti i ružiti, — kad me je dosta i onaj bog naružio!
E, onda možeš skakati... — Eh, znam ja da bi vama bilo srce na mestu tek ondak!... Ej, ta što me cvelite, snaja! Ta šta se bog već jedared ne smiluje na mene jadnika! — jada se ovaj.
— ’Oću! ’oću, tàki! Samo me nemojte, snaja, cveliti više... — Pa onda — daje mu birtašica uputstva — kad metneš pred nji’ da jedu, a ti ondak onog žutog furt
Ej, da ste me nešto onda poznavali, snaja, i da smo bili svoji k’o danas... — ... a kad ga k’o češe po leđi — nastavlja birtašica i ne slušajući ga — a on je
ce; jerbo to je moja sladost, moj balsum! Rakija je jedna moja sladost, kásti. A je l’vama onako malo ’ladno, snaja!... Baš ne bi škodilo da se čimgođ malo ugrejem iznutra...
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Kao da je pred njom njena rođena snaja, takav je tačno izgledao taj strašni pogled koji je davio. Oni to opaziše pa se izmakoše.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Đurđe je imao običaj da kaže, katkad, na račun svojih snaja, da su pijanoj snaši mili i đeverci, ali je i kod Đurđa naglasak bio na „pijanoj“, a ne treznoj.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Tako su otpočeli ovu haza de huespedes. Mislim da su zadovoljni. — Izgleda mi s ljubavlju vođena. — O, moja snaja je silna žena, prava matrona. Kada ona reši, stvari idu uvek dobro i s ljubavlju.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
da nikada Sofka, i tolika i takva lepota, neće poći za njegova sina, još manje ući u njegovu, seljačku kuću, i biti njegova snaja. I on, ni sada još nikako ne verujući u to, od sreće, nije na konju mogao da se smiri.
Svi muški pretvaraju se u jednog muškog, sve ženske takođe opet u jednu opštu žensku. Nistaro, ni mlado, žena, snaja, strina, ujna ili kakav rod.
Ništa to nije. Imaće i oni, sinovi, kad, imaće i oni svojih snaja... I Sofka tada, na užas svoj, vide da je — ne čeka, ne da će možda to i s njom biti, nego da je to svršeno, to se
Ćosić, Dobrica - KORENI
Pod ovim istim krovom provode noć u očajanju brat i snaja. Oni ne spavaju. „Vukašin traži pola imanja.“ Simka ga kune i prekoreva zbog pažnje i nežnosti kojima ga je toliko
Iz mraka se uvukao u odžakliju, seo u ćošak i zatražio večeru. ’Je li ova Aćimova mlada?’ pitao je žene. ’To je tvoja snaja’, obrecnu se moja mati. Bilo ga je stid i nije dozvolio da mu tvoja majka poljubi ruku.
Zato je on ciknuo od radosti kad je video Simku s nabreklim nedrima i rekao sebi „to je moja snaja!“ pa odmah zažalio što sebi nije takvu našao i što Đorđe nema njegovu snagu, i pomalo ga se gadio, jer je znao da i ono
Ta škrbava udovica, Aćimova snaja, što su joj muža ubili knjaz-Miloševi momci jer je knjazu uzdu i oglav ukrao, te je Đorđu starim mlekom otrovala
Aćimovu glavu preli senka boje mlade brestove kore. — Zar ti ne želiš da vidiš unuka na samrti? Umreće ti i snaja. Aćimu kao da je sunce spalilo oči. Ostale su dve modrikaste jamice.
Bele se i novine na pocrnelom ciglanom podu. — Sad kad si pročitao novine, možeš da ideš kući. Umrla ti je snaja. Aćim trže glavu i pogleda u kapetana. — Red je da joj zapališ sveću. Možeš da ideš. U zdravlje, Aćime Katiću!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Dobar veče, gospodine. — Bog ti pomog'o. Koje dobro, snaja? — Nikako dobro, gospodine. Zlo. — E? Ded' da čujem. — Ama, da prostiš, ne mogu pred svima. Žalbu jednu imam.
a ja se odjedanput preobrazio, napravio važan, namrštio se, pa joj izdajem naređenje: — Moraš, moraš imati slame, snaja. Sve vi tako, nema, k'o Arnauti, a kad dođe neprijatelj, čik njemu kaži nema.
ozlojeđen, kivan, nisam žalio da poginem tog trenutka, pa u toj ljutini proderah se da čuje komandant: — U zdravlju, snaja. Kriv sam ti, brate, što sam mlađi od nekoga. Pa onda udarim u kas pravo drumom u drugu bateriju.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Di bi ja luckastog momka ženio! — još se gazda češe. — A je l̓ ti, gazda, je l̓ ti je ono snaja? — zapita on za mladu što dite kupa. — Jeste, — kaže. — Dakle, žena tvog pametnog sina? — Jeste, — kaže.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Svi muški pretvaraju se u jednog muškog, sve ženske takođe, opet, u jednu opštu žensku. Ni staro, ni mlado, žena, snaja, strina, ujna ili kakav rod.
A „dole”, podno varoši, među seljacima, na svadbi se ne štedi čak ni „snaja, strina, ujna ili kakav rod”. Najzad, od dveju okolnosti koje su odlučile junakinjinu sudbinu jedna je upravo to što
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Možda to njena snaja, mati Mladenova, ima već, mada neće od silna svakidašnja posla po kujni moći nikada možda ni poneti, ali ipak moralo je
od večere, od svakog malo boljeg jela, odvajala je u sahane, i ispod bošče krijući, sama nosila kod prije, da joj snaja ima što da jede, okusi. Kao što je, opet, bilo i obratno. Na sve to baba jednako se držala odvojeno, povučeno.
Sad se znalo gde su, u sobi, više njene postelje, obešeni o klin. I kad bi joj ko, bilo unuk, bilo snaja, kao pre došao i tražio da mu iz ćilera ili podruma što da, što treba za taj dan, za jelo, piće, ona bi često ljutito
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Tu se priča kako je snaja, iz mržnje prema zaovi, zaklala rođeno dete i mužu rekla da je njegova sestra učinila, i on je ženi poverovao i naredio
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
u kojima se još sačuvaše Isajlovićevi portreti Todora i njegovih sinova i još druge slike njihovih supruga, sinova i snaja, ostadoše usamljeni, neka vrsta porodičnog muzeja.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Tako. Kao devojka: Tašana, lepa kći gazda-Mladena. Kao udata, čak ni žena svoga muža, nego Tašana, snaja hadžiStevana. Kada sam bila grljena i ljubljena, opet ne kao Tašana nego kao venčana žena.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
“ Ne prođe mnogo a evo čorbadži-Tase. Bio je podalji rođak, padao joj kao neki dever, a ona njemu kao snaja. Na njega se Jevda obraćala uvek kad je u nevolji kakvoj bila i tražila pametna saveta njega bi pozivala, i on se odmah