Jakšić, Đura - PROZA
Ta ko je još plakao za onim suvim korovom što ga vetar zimi po glatkome snegu kotrlja?! On nema roda, on je uvela, pogažena biljka, igračka vetrova, suva prostirka kaljavim đonovima, pa mu je i ono
Obradović, Dositej - BASNE
Zec, dok ga ko ne uhvati, on živi, pase, skače po međama ili po snegu i plodi se. Uhvati li ga ko, tu ti mu je i konac, zato je zec, i baš zato je stvoren.
dobro se plodi, sa svojom zečicom u krajnjej ljubavi i soglasiju živi, zimu i mraz ne tokmo lasno snosi, nego i po snegu skače kao pomaman.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
I čujem kako na furuni zuji čajnik, miris lipe se u snegu oseća, i vidim kako skočanjene ruke lončetom čaja greje drvoseča, čiji sin izlazi u proletnji dan, vedar,
Milun pod Nišom od aeroplana, Stevan u vojnoj bolnici od rana. Miloš u albanskom snegu, dok ga prti drug, koji kostur posto je pre smrti. Gojko u moru što se brzo sklapa puno nafte i vojničkih kapa.
sva ognjišta je pogasio sneg, ključ i katanac: sneg, Povlen, Maljen, Suvobor, sve pobelelo, u krevetu se budim ko u snegu, kao da sam u nekom drugom vilajetu!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Ova dva hoće da pomru”. Izađem napolje, imam šta i viditi: oba sede u snegu, našarali svu avliju premeštajući se, više nego dva jata prepelica. Zapitam: „Šta je to, braćo, ako Boga znate?
nasmejao, otkako smo Dunav prešli, a i sad, pisajući ovo, ne mogu da se od smeja uzdržim, kad pomislim na nji̓ova po snegu ležišta. Zato sam i upamtio da smo u Klinu bili uoči Svetoga evangelista Luke (tj. 18. oktobra 1804. goda).
” Uzjaše na konje, i odu po snegu. (Ali valja da znate i to, da su Bošnjaci se pobolevali mnogi u Beogradu, pak uteku do u naš logor, i uzmu pasoš da idu
No izdaleka vojska putujući, jedva po snegu u samu zoru pred kapiju šabačku dođu. Kapija bila otvorena. Pođu unutra ulaziti prvi, a drugi jošt izdaleka idu.
barjamsku jutrenju molitvu — (a to bilo baš na turski barjam), kad ugleda gde prvi ulaze na kapiju, a drugi se crne na snegu i za njima idu.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Neću da ti dugujem — reče. Aleksu je ledio ovaj suvi govor i onaj hladni pogled... Ali on napreže svu snegu... — Sedi, oče!... Daj, snaho, malo ra... Reč mu izumre na usnama od pogleda popovog. — Neću! — reče pop.
Dučić, Jovan - PESME
ZIMSKI PASTEL Zgurena na snegu seoska kapela Zebe usred groblja. Nebesa su bela. Niotkud ni vetra da se javi šumom, I zaplače gdegod za krstom, za
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Nazo — odbijao je pop osećajući se neugodno kad bi je video kako ona svako jutro ispred kapije čeka ga, bosa tapka po snegu i pilji u njega kad ga vidi. Čeka, kad će da joj kaže da je od vladike došlo da se venčaju.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Ali najednom, duboko u meso njegove gole i smrzle ruke zariše se oštri, crni i zverski nečiji nokti i prosuše krv po snegu. On pogleda u ruku, ugleda krv, pa se zguri, zgrči, iskrivi i zaurla: — U akciju, u akciju, u akciju!
I dok su kola munjevito klizala po smrzlom snegu, sve se još čarobno blistalo na zracima mesečine. H. Na pisaćem stolu, u sobi Jurišićevog stana na Dunavu,
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A što je najgore, nije on, Isakovič, jedini nesretan. Toliki su, pre njega, već, krenuli u Rosiju, i nestali u snegu, u daljini, kao da ih je Bog zaboravio. A još se toliki spremaju, da pođu.
Ne pamti se zemlja, kroz koju se projaše, goneći, u snegu. Trandafil se Isakoviču smejao. Isakovič, kaže, stalno, jaše na nekom oblaku.
ni načitan, ni vaspitan, nego samouk, prost, on nije bio zanet prestonicom, koju je bio video samo u prolazu, u snegu, u ratu, sa konja, a koju je sad gledao sa svog vrletnog doksata kao da je neka lepa slika.
mu se, u snu, da sa Garsulijem, na kolima, ulaze u Mahalu, ali ti sni nisu bili čisti i lepi, kao prve visibabe u snegu, ni zvoncad na jagnjetu, ni voda na izvoru. Garsuli je na celom tom putu vikao, a po svom običaju, skaradno.
– mestu, koje je, prema pričanju njegove Ričuline, bilo vrlo lepo, u proleću, kad jabuke cvetaju, još lepše, zimi, u snegu. Još više je slušao o njenoj materi, kojoj je kći slala svu uštedu.
Naši mru na Rajni, u Lombardiji, u Šleziji, gde ih smrznute sahranjuju. Zar se i ti nisi tukao po snegu, sa Francezima, u Pragu? Ostavio sam tamo, nezakopane, sedmoricu. A koliko nas je još ostalo u žutom lišću, i na snegu.
Ostavio sam tamo, nezakopane, sedmoricu. A koliko nas je još ostalo u žutom lišću, i na snegu. Možeš li izbrojati? Idosmo sa austrijskim đeneralima, baboličnim, da Serviju našu vratimo, pa izidosmo, pa opet
Vole da je uvek blizu. A ne da ode daleko, da se smrzne u snegu Moskalja. Međutim, sad bar znaju, na čemu su. Kapetan, dakle, nikad nije mislio, ni na ženidbu, ni na Teklu?
A Isakovič ide u neku daleku zemlju, varvarsku, u snegu, za koju kažu da je bratska, istoverna, silna, a nikad je nisu videli, niti je znaju.
vikao da samo u Austriji na granici Servije, na granici tureckoj, njihovom nacionu ima budućnosti, a ne negde daleko, u snegu! Božič je, zatim, ispratio Isakoviča, do vrata. Nije ga ispratio do svog kapidžika.
da su prevareni i da se varaju, Vuk im je ostavio u amanet da se odsele u Rosiju, da nestanu, negde, u daljini, u snegu.
Rodila je, kaže, ono dvoje, pored matere, a sad će imati da gleda, u porođajnim mukama, u neki prozor u snegu, ili neku nepoznatu strehu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Zagledan u gorostasne vrhove, pod kojima se senke modrele u snegu, on se vozio kroz topal, proletni dan i miris jelovih šuma, prošav, u sećanju, skoro kroz ceo svoj život.
Ponegde, u snegu, stajahu još neko vreme stražari, kod kola, pa posle nestade i njih. Sneg beše napadao do kolena, zavejao gole grane i
Težak kao klada, ležao je, po ceo dan u kolima i pod kolima, zavijen u ovnujske kože, na slami i snegu. Kao da je bio ogluveo i omutavio, ćutao je, tegleći se oko kola, prenoseći kože i ćebad sa kola do točkova i od
Na kraju svega pak, bila je praznina. U snegu, sve do šuma video je sela i logore. Drveće, na obzorju, i mutan vidik.
Ostaviše ga ovakvog, u gunju i kožuhu, bez novaca, bez hrane, kao neko strašilo na snegu. Nije mogao da spava od graktanja vrana. Konji su mu crkavali od zime. I šta još?
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
kad je prijatelj kod koga je neko vreme stanovao zaboravio da mu ostavi ključ od kapije, pa je do zore skakutao po snegu i obilazio usnulu Kalenića pijacu, zavideći smrtno svima što su, umotani u toplu ćebad, spavali, ne znajući za njegovu
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
u prevodu Lole Vlatković, poistovećuje sa ušatim: Što li beži zečić po belom svetu, Po belom svetu i po belom snegu? Trčao je hitri pokraj oskoruše, Trčao je hitri, žalio joj se.
stihovima oseća se ritam skakutanja i poigravanja, primljen i naučen od dugouhih: Skoči zeka iz jendeka, Pa po snegu lako prti. Za njim skoči drugi, treći A za trećim i četvrti.
Kostić, Laza - PESME
Na ulici nema sveta, samo što po snegu šeta jedna moma. Odelo je snežno, belo, na brežne joj palo grudi, sneg od jeda čisto studi; uzalud mu Mesečina svetlo
u dvor pusti: bula je, kaže, pobegla od paše, al' krv je naša, dete je naše; i onomad jednu odbismo žrtvu: sutra je u snegu nađosmo mrtvu! Pa sad bar, oče, sad bar dopusti, hrišćanska milost da je u dvor pusti!
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Onaj isti magarac, koga si ti toliko mučio i kinjio, kome nisi slamu na vreme davao, koga si na kiši i snegu ostavljao, — onaj isti magarac bio sam ti ja. SELjAK: Kako to?
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Tu počesmo da se grlimo i ljubimo, da skačemo i da se „slikamo“ u snegu, da trpamo jedni drugima grudve za vrat — koji je to bio provod!
Otprate tako Luleta od večnog prebivališta po najdubljem snegu, koji se baš tog dana prosipao kao iz vreće bez dna. Pravoslavni pop, naravski, teo čovek da što brže otalja svoju
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Statue, kape, kipovi. Nigde se niko ne sprema. U snegu leže šipovi pod oknom koje ne drema. Prostire Bela smetove o crne kuće brestove, gde jeza s lučem gostuje.
krunu, Lepi suncokrete, i ogrej decu, anđele u zbegu, kroz čiji strah se ugarci razlete kad sumrak pusti veštice po snegu, a munja zvekne Mesecu o čanak, te onaj prospe cicvaru, kačamak!
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Iz daljine samo lisica se krade, Pa kokoši vreba i piliće mlade — I od njenih šapa i tuna i tamo U prvome snegu trag se vidi samo... ZIMSKO JUTRO Jutro je...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
je taj ađutant puka ubacio u jedan bataljon koji je trebalo da učestvuje u ofanzivi na Srbiju, ali je ostao u blatu i snegu Srema, u selu Kukujevci. Zatim je ležao u barama kod Rače, dok nije počela epidemija. Kolera.
Ruska carska armada išla je u zimu, godine 1914/15, u Karpatima, na juriše, u dubokom snegu, kao zid. Išli su na nož. („Puška durak, štik molodec!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Srpski seljaci (oni su tada nosili šajkače) Morali su da se povlače Pešice, preko Albanije. Po vejavici, po snegu i magli Išli su, danju, noću, preko gora, I padali, kraj staza, iznemogli. — Malo ih se živih probilo do mora.
Po snegu i po kiši, po blatu i prašini, mi, đaci-seljačići vukli smo se džombastom lenijom, igrali se i dosađivali, krali voće i
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
o jajetu, o luku, o orahu, o igli, o čunku za tkanje, o situ, o svrdlu, o pušci, o zvonu, o lađi, o dimu, o putu, o snegu, o suncu i dr. Najčešće su one koje su u vezi sa životom i okolinom u kojoj se kreće naš narod.
Momak će te uloviti, Caru će te pokloniti, Car će njega darovati. 2. PRIRODNIM POJAVAMA SNEGU (kad pada) Padaj padaj, sneže, Nek’ se gora sleže, Nek’ zečevi beže, Jer se ražanj reže.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
da gori gnezdo: kroz vruće rešeto Izletale su kokice — ko ptice niz sve to — I mešale se sa cvetom na voćki, nalik snegu i ledu. Potom su igrali kolo, znojni, uz svirku, uz gajde I legoše da hrču s glavom na mravinjaku.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Zastajem i slušam kako ledena drhtavica otiče u krvi pod opancima. Na obali u snegu crni se čovek. Snažna čovečina. Podigao ruku, ćuti i ne miče se.
— Uši će ti pojesti. — Bole nego da se dukati ubuđaju. Đorđe zaćuta, volovski papci sporo i meko topću po prvom snegu odocnele zime, i napregnuto se zagleda u noć uskomešanu crvenim kružićima i zelenkastim iskrama što se stalno pale i
I jasenovi da izgore! Neka se ne pozna gde je bila kuća Đorđa Katića, nek ostanu ugarci od jasenova. Na snegu da se crne i strče u nebo. Sneg je crn. I vetar je garav.
„Kuda ćete vi, čoveče, po ovakvom vremenu?“ — gledajući kako se deca jedva batrgaju po snegu, nije mogao a da ga ne zapita. „Ja sam, gospodine, učitelj.
Tola je ščepa za ruke. Nisam ja to zaslužio, Đorđe. I po snegu i po kiši, i danju i noću, radio sam ti, nisam praznike čuvao, čuvao sam tebi svinje, tebe sam čuvao od hajduka.
Ne zaboravi šta sam ti rekao. Aćim polako izjaha na put. Đorđe gleda za njim. Crni se na snegu. Skresano stablo šljive. ...Hoćeš da te molim za oproštaj? Da te sačekam, poljubim ti ruku i skrušeno ćutim? dobro, oče.
Pa je i s Tolom o tome razgovarao. Morao je, nije imao s kim drugim, po jabučaru se jurile dve kreje, on je stajao u snegu do kolena, naslonjen na jabukovo stablo. Jeste, ne kaje se što je nagovorio Tolu da priča o Vukašinu i Aćimu po selu.
Čađević prilazi bagremu, izraslom u noći, crnom prema snegu, naslanja se na njega, okrenut Aćimu: — Znaš što te to pitam — muklo šapuće.
Nekoliko njih pođe za njim i sa orukanjem izguraše kasu na sneg, pred opštinu. Zdepasta kao panj, crni se na snegu. Seljaci je opkoljavaju, galame da ne bi ćutali, suludo veseli viču da je kasa hiljadu puta veća od pečata.
Rasuto grunuše plotuni, jedan, drugi, treći, po seljacima što beže i bauljaju po snegu oko kase, opštine i šupljeg bresta.
Iz inata se ne diže buna. A šta bi ti, Aćime, radio kad bih ja ovom narodu rekao zbog čega se mrtvaci crne po snegu?... — Ti si, bradonja, za ovu nesreću kriv! — zamahnu vojnik kundakom. Nikola mladićki skoči i potrča prema Aćimu.
Modrina preliva sneg. Crni se kasa i stoji uspravno, vrâne se mrtvaci u suknenoj odeći, razbacani po snegu oko kase pred opštinom, čiji pečat Aćim greje u nedrima, mrle krvi postaju smeđe, pa vrâne i varaju oči daje sneg
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Sav sleđen, Ferfelin vide kako i njegovog suparnika s caricom i princezama odnosi vetar, i shvati da je na snegu ostao sasvim sam. Je li moguće?
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Sa bespuća na kojem je upadao u celac kao u crnu, sipkavu močar, spreman da zaspi u snegu koji je sve više zasipao, časkom se obreo u tom bruju glasova, odjednom siguran da mu je, eto, ipak dato da preživi i
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Negda, negda, ove oči Žeravke su žive bile Sad u snegu od obrva Žeravke su ugasile. Ovo j' lice ruža bila Al' davno je ono doba: Sad je lice žuto smilje Što iznikne blizu
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
ti znaš ko. „I takav ćeš umreti.“ „To ne znam. Ali sad takav sam. I to od zimus kad sam jedno veče po prvom snegu šetao sa njom pustim ulicama. Taj sneg, rekao bih, mnogo je uticao.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
pošli u potragu za ocem i sreli ga kako se osvestio i ponovo uzjahao konja, ne shvatajući da je nekoliko sati ležao na snegu. Taj isti konj je bio kriv za povrede moga brata od kojih je on i umro.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
NAD PESMAMA 276 PESMA O RADU 278 IZ ŽIVOTA JEDNOGA LAVA 282 ABUKAZEMU 285 ŽELjA ČITAOCU 290 ODA 293 ODA SNEGU 297 ODA KEČIGI 302 RIBOLOŠKE SITNICE 305 IZ KNjIGE PRAKTIČNE MUDROSTI 309 BALKANSKO
»Starmali« 1882. ODA SNEGU Ti svake zime nađeš se ovde, Baš kad ja sedam da pišem ode; O staklo biješ prozora moga, Il’ oko mojih kupiš se
Krakov, Stanislav - KRILA
Sve je treptalo u snegu i suncu. Sve se nečem radovalo. I vojnici koji su pogureni promicali kroz plitke rovove i iskidali bodljikave žice, i
Bojić, Milutin - PESME
(Psalam 89, sg. 15) Gospode, da li čuješ gorde trube? Vidiš li Veru što grobljima gazi I himnu kliče u snegu i vlazi, Dok senke sumnje vidike joj rube?
Nastasijević, Momčilo - PESME
Te sura poljem luta zver, i gavran sam crni se po snegu. 3 Mi horno, ruku pod ruku; na srcu toplo, škripi pod nogama sneg — zemljom nam zastrta svila.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Ukućani sluteći zlo, pođoše tragom konja, koji se raspoznavao u snegu. Tako stigoše do Stare Drave i nađoše mesto gde se Milanko udavio kad je jahao preko zamrznute reke, a led se pod njim
Njegov verni pratilac tu ga je sahranio, poneo sa sobom Vegenerov dnevnik i nestao za uvek u snegu i ledu. Leta te iste godine posetio sam opet Kepenovu i Vegenerovu porodicu u Gracu.
Ona se kotrlja dalje i biva sve veća, ostavljajući svoj trag u snegu. Pri prelazu preko one stazice, ona se odenula peskom, malo dalje uhvatila je borovu šišaricu, ovde je zakačila i
Zato smo besmrtni. Pa i kada ne ostavimo potomstva iza nas, naš život ostavio je traga, kao i ona lopta koja je u snegu brežuljka ocrtala svoju stazu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
I tako gazi po snegu. Ranije smo im vikali: „S puta“, „Čuvaj“, „Drž desno“, a sada ga pažljivo obiđoh konjem i u hodu zapitah: — Druže, kako
Znači, ipak, on još čeka. I to odlučnu bitku u kojoj može i život izgubiti. I šljapka po ovome snegu bos, ubogi pešak, očekujući trenutak kada će poginuti.
Sustižemo malaksale vojnike, koji sede pokraj puta na snegu, pognute glave. Bog sveti zna kad će oni stići svoju komandu. — Ah, živote, da l’ ti ima kraja!
I tako osećamo neko zadovoljstvo što nismo na njihovom mestu... Na putu se isprečio konj u snegu. Sa njega je skinuta sprema i grešna životinja leži nemoćna, grizući sneg. Teško je za konje, jer nisu pojeni ceo dan.
se penje, ljudi već padaju od umora, konji sasvim posustali i sve češće nailazimo na mračna telesa, koja se koprcaju u snegu. Iz daljine dopiru neki glasovi. Sigurno se prenosi zapovest. Naprežemo sluh. — Ko se gde zatekao, neka tu prenoći.
Ali niko ne predvide ovaj slučaj — spavanje na snegu. — Pa spavanje u blatu, spavanje u stojećem stavu, spavanje na konju...
Opet je počinjala stara istorija sa novim početkom. Dugi marševi, spavanje na konju, u blatu, na kiši i snegu, često nespavanje po nekoliko dana. Glad, žeđ, zima, opasnosti borbe, grmljavina topova.
Petrović, Rastko - PESME
nosi pune džepove pištolja; Razbijanjem čaša raskrčiti mesta ekstazi (zakon neprobojnosti); Manje crvenila na snegu posle samoubice. OVO O JEDNOM PESNIKU Milanu Dedincu Čudo Gospode, veliko čudo! More: ono, ono! svud more!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I po kuća i po podrumi, po tavani, po ćileri, po košara i na snegu, na mrazu, na ledu, na velikoj peči i vrućini ono niče i raste i klas svoj i rod izdaje!
S nepravdom došlo sa zlom otišlo. Kako pijani u blatu. Može li se zimi, na snegu i ledu što sijati... Ni pak ovča koža kurjaka može zatajati i skriti. Kako ovnovi s rogovi u duvar.
Bašča je na jednome mestu svaka na svome uredu a pismo je po svoj vaseljenoj rasađeno; i po ledu i po snegu, zimi i na vrućini, danjom i noćom cveta i rod rodi... Ono svakad lista i raste izdajući svoj plod iz sebe.