Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ali me on odmah prekide: — Ta ti si, Janko! Gle! A kako da te poznam? Bila je seka-Soka, i nadao sam ti se. Ali... piha, kad je to sebe bilo! A, posle, on me rukom pogladi po bradi — kako da te poznam?
— Dabogme, da me još izgrdi tetka Soka! — Ta koji ti je đavo, šta ima da te grdi? — Pa tako ... sto puta ... u nevreme! ...
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— ’Oće l’ kéra? — ču se sa sokaka glas. — No, ko je sad opet? — pita gđa Soka, i pogleda na avlijska vrata. — Gospoja Soko, ’oće l’ kera?
— pita gđa Soka, i pogleda na avlijska vrata. — Gospoja Soko, ’oće l’ kera? — ču se i po drugi put glas, i gđa Soka pozna glas Gabrielin. — Neće, neće!... Na lancu je pod ambarom. Izvol’te slobodno! — odgovori gđa Soka.
— Neće, neće!... Na lancu je pod ambarom. Izvol’te slobodno! — odgovori gđa Soka. — No, šta će sad opet ta matora torokuša?!
— No, šta će sad opet ta matora torokuša?! (Gđa Gabriela nije bila ni matora ni ružna, nego baš naprotiv; ali je gđa Soka bila gnevna, a onda ni sami muški ne biraju izraz, niti su objektivni!
) Opet će me zadržati od posla k’o i odonomadne, — veli gđa Soka, pred kojom stojaše jedna gomila starih plesnivih rukavica, koje je sekla i spremala da pokriva flaše od paradajza
Bila sam mlada; a što je mlado, to je i lepo... Bilo pa prošlo! — uzdahnu gđa Soka. — He, gospoja, »prolaze godine k’o gođ mutna voda«, što kažu paori. Što proživite, slatka, to vam je...
Što proživite, slatka, to vam je... — Pravo kažete — potvrđuje gđa Soka. — Jest, bo’me! Pa opet ljud’ma sve nešto tesno dok su živi!
K’o da će hiljadu godina da žividu! — Pop-Ćiru i Spiru? — zapita je začuđeno gđa Soka. — A šta je to bilo? — Zar ništa ne znate? — čudi se gđa Gabriela. — Ništa... — I vi baš ništa niste čuli?
ove rukavice, pa ih ovlaži i razvuci, očisti ih od plêsni, i iskomadaj ih ovako k’o što sam ja počela — naredi gđa Soka Efiki, jednoj okrugloj dundi belih trepavica koja je dotutnjila, — dobila sam vizitu... nemam sad kad.
— Ta znam, znam... al’ tek... k’o mislim da... ne mora zbog toga baš tako! — čudi se gđa Soka. — Ta i dosad je bilo proševine! Ju, bože, — čudi se i krsti gđa Soka, — ta to baš k’o neki paori!
ne mora zbog toga baš tako! — čudi se gđa Soka. — Ta i dosad je bilo proševine! Ju, bože, — čudi se i krsti gđa Soka, — ta to baš k’o neki paori! — E, al’ pripoveda mi gđa nataroševica...
Idem da čujem još štogođ. Službenica! Službenica, — reče, i pohita da ide. — Ta sed’te još malo — zaustavlja je gđa Soka ispraćajući je do avlijskih vrata. — Ta tek što ste došli! Ta ne zadržavate vi mene ni najmanje!
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Ljuba dâ opraviti kola i arnjeve, pa ide u S. Kad onamo stigne, dočeka ga lepo grk Sima Redić. Ljubi se dopada frajla Soka, a i Soka ne bi mrzela Ljubu. Tu je samo pogodba glavna stvar.
Kad onamo stigne, dočeka ga lepo grk Sima Redić. Ljubi se dopada frajla Soka, a i Soka ne bi mrzela Ljubu. Tu je samo pogodba glavna stvar.
Redić je vrlo praktičan čovek, pa posle ručka odmah na stvar pređe. — Dakle, dopada vam se moja Soka? — Vrlo. — Šta sudite sad?
Šta vi ištete? — Tako oko tri hiljade; ako ima više — još bolje. — Moja Soka zasad neće dobiti više od dve hiljade i štafirung. — Dobro; ja sam i s tim zadovoljan; ja hoću. — E dobro, dragi.
Ljuba je dobar bio, ali častoljubiv, pa se na to pismo jako razljutio. Sad mu više frajla Soka ne treba; pa da o tome i samog Redića uveri, napiše mu ovo pismo. Počitajemi gospodar Redić!
U to dođe i šesta nedelja, a Čekmedžijić sasvim pripravan krene se u Š. Čika-Gavra i Soka, Čekmedžijićeva sestra od strica, sa mnogim svatovima prate ga. Sve je već gotovo da se venčaju, samo još jedno fali.
Odmah je Ljuba počeo lakše disati. Dok se on za novce brinuo i namirivao, donde je oko neveste bila Soka. Soka je primetila, kad je nevesta rukavice navlačila, da ona ima dugačke nokte. Marta je to kao iz mode pustila.
Odmah je Ljuba počeo lakše disati. Dok se on za novce brinuo i namirivao, donde je oko neveste bila Soka. Soka je primetila, kad je nevesta rukavice navlačila, da ona ima dugačke nokte. Marta je to kao iz mode pustila.
Soka je primetila, kad je nevesta rukavice navlačila, da ona ima dugačke nokte. Marta je to kao iz mode pustila. Soka je zovnu nastranu. — Ako boga znate, otsecite te nokte, jer to Ljuba strašno mrzi; ako primeti, može i odustati!
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
I tu napetost ja ne umem da izrazim a osećam je i u vazduhu i u stvarima, koje kao da su sve od mesa i mišića i soka i elana.
Afrika
Režim banana koje tražim da mi uzberu, čitav grozd od valjda pedeset voćki, još nazreo, opor i bez soka. Neki mladić odbacuje maramu sa sebe i odlazi po kokos.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Gospođa Sofija, ili Soka Kirićka, više nije mlada, ima veliku decu, pa je još i sad lepa; kao mlada, morala je biti baš lepota.
Gospođa Soka namalana je u polovini veličine; nije nužno bilo u celoj, jer je bila mnogo veća od gospodara Sofre. Zelene fine
Lenka je katkad morala i u dućanu pomagati kad je vašar, ili inače kad ima mnogo mušterija; tako isto i gospođa Soka, premda im nije išlo od srca. Ali tek nisu hteli gospodaru Sofri volju kvariti.
bi se upitao za savet kod gospođa Soke, naprimer prilikom „reštauracije“ koga će za što birati, i onda kako je gospođa Soka kazala, tako je moralo biti.
Ti znaš kako sam se oženio, valjda si čuo. — Čuo sam. Tvoja Soka je bila u varoši najlepša devojka, momci su se za nju grabili, ali mati, namrštena udovica, gledala je kao zenicu u
Eto nas kod tebe, — reče Krečar. — Na zdravlje! Sedite. Soko, idi malo onog boljeg vina pošalji, pa i kafe. Gospođa Soka iziđe; ona je njega razumela.
Gospođa Soka iziđe; ona je njega razumela. Kad je gospodar Sofra kakav dogovor imao sa stranima, onda je gospođa Soka morala napolje ići, a znak je njegov po pogledu primala. — Šta ima novog?
Tako u razgovoru nastupi veče i večera je tu. Svi zasednu. Tu je i gospođa Soka sa celom porodicom. I Milan šegrt dobio je dole mesto. Kod gospodara Sofre i šegrt za trpezom ruča.
Kad se ispevaše, domaćin dâ znak da se deca dalje, a mati to sve izredi. Ostaše njih trojica i gospođa Soka. On je voleo kada ona do njega sedi, pa makar koliko I kakvih gostiju bilo; i kad posluškuje, i onda je njena stolica do
Gospođa Soka, mada je bila lepa, ipak nije bila koketa nikada, i bila je sa svojim Sofrom sasvim zadovoljna; no i gospodar Sofra bi
u pređašnje doba, dok je gospođa Soka još mlađa bila, a gospodar Sofra tek imućan čovek bio, još ne bogat dolazili su poznati i prijatelji u kuću više nego
Onda bi se gospođa Soka namrštila, bacila bi „prezritelni” pogled na takvog deliju, a gospodar Sofra ućutao bi, i svojim ćutanjem protivnika
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
uličica, koje započinju pred Imaretom, a završavaju se kod Baš-čaršije, plove mirisi trulog povrća, šerbeta i soka od smreke, memla i reski vonj iskovanog bakra, od koga se prave lažni istočnjački ibrici, mešaju se tu sa lebdećom
Radičević, Branko - PESME
misô je o kamen, O kamen sinji tužna, bedna, gladna, A rana joj je zemljičica ladna, O, zemlja ladna nema nikva soka Da misli da života vedra smoka.
unutra ruku daje, Vadi staklo iz potaje, Staklo jedno što nekaka Juče njojzi dade baka, Koja ga je napunila, Svaka soka nacedila Iz cvetova lekoviti, I korenja siloviti; Pa da jošte bolje leči, Pridodala tajni reči.
Ona staklo to uzima, Još sa stola konder prima, Puno vina u konderu Dragu njenu za večeru. U nj već soka sunut ćaše, Ali ruka njoj drktaše. I čudno joj bi po ćudi, Pa da njemu što naudi: — „Bože, Bože!
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
KUM: I ja držim da može, samo kad je žena čestita. MAKSIM: Znate li, šta je. Vi držite da je moja Soka dobra, jelte? NIKOLA: Ona je zaista dobra. MAKSIM: Kažeš li i ti tako, kume. KUM: Tako i ja sudim.
MAKSIM: Tu čast neće niko drugi dobiti, nego moja Soka. KUM: Kako bi moja tu slavu drugome ustupila! Ili ona, ili nijedna! SVETOZAR: To ćemo viditi sutra.
MAKSIM: A šta ćeš je pitati. Ako oćeš da te pokvari, to ume. MAGA: E, bože, braca, seka Soka je, eto, dobra. MAKSIM: Bi l’ ti pravila bal? MAGA: Eto, pravo da kažem, mrzi me. Volim na vreme da legnem.
NIKOLA (na strani): Ej, teško si ga meni! MAKSIM: Ja l’ svaka ovako obučena, kao moja Soka? SVETOZAR: Zaista, tetice Sofija, vi niste ni najmanje nakićeni.
Za bolje verovanje, moj sopstvenoručni potpis.“ MAKSIM: Dobro, Svetozare, vrlo dobro. Jošt malo, pa će se moja Soka posvetiti. (Potpiše.) SVETOZAR (Nikoli i kumu). Oćete li i vi za vaše? Evo sam ovde dodao ukratko točku jednu.
MAKSIM: Pa koja je, da vidimo i to čudo. (Svetozar pruži ruku na Sofiju.) MAKSIM: Soka? KUM: Lepo. NIKOLA: E, srećno, snao! LEPOSAVA: Dado, i meni od toga jednu aljinu.
MAKSIM: Molim, gospodine, nisam dobro razumeo tu vašu presudu. Odsad Soka u kući uređuje kako ona zna, je l’ tako? SVETOZAR: Jeste. MAKSIM: I ja na to moram prikloniti glavu i ćutati?
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
— Pitajte me nešto lakše ... Snuždih se iznenada. Momak iščeznu na trenutak i vrati se sa dva soka od paradajza u koja poče da sipa kao šašav so i biber: — Moje je ime Miodrag.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Pogledaš li u grozne vinograde, okićene crnim, ka' smola, ili žutim, ka' ćilibar, grožđem, punim medenog soka — melema za umorne, malaksale grudi...
ili na slatke praske, ili na presamićene »pandare«, što se žute, pa već gotovo pocrvenele, nabrekle, pa pune soka, ka' dojke u Marjanove snaje....
Torba obešena o stupac, pa preturena u košar, a rabadžiji utrapljen veliki ćup, pun »soka«. Sve gotovo, ti sedneš u košar, opružiš noge po tavanici, a leđa odupreš o tanko pruće pa hajd' u njive.
Evo se svrši i dugi božićni post, pa već nastaše i praznici. Baš na sv. Stevana dođe neka baba Soka kod snaša Jule u posetu. U koju kuću uđe baba Soka to se već zna radi čega je. Retko koji kalfa ili trgovac a...
Baš na sv. Stevana dođe neka baba Soka kod snaša Jule u posetu. U koju kuću uđe baba Soka to se već zna radi čega je. Retko koji kalfa ili trgovac a...
U koju kuću uđe baba Soka to se već zna radi čega je. Retko koji kalfa ili trgovac a...čki da se je oženio, a da baba Soka ne zasluži haljinu i dukat kao provodadžika.
spremno, a što se tiče momka nema mu mane, i tako je ona dvaput baba Soku ispratila, pa sad evo i treći put dođe joj Soka u goste. — Hristos se rodi, Julo, čestiti sveti! — Vaistinu se rodi! Sedi, nano.
Tako je baba Soka govorila provodadžisko slovo svojoj snaša Juli i doista joj je iskreno govorila, nije pribegavala onim provodadžiskim
Ista ta baba Soka ode čak u treći srez našeg okruga, nađe tamo dobru devojku, koju je prosio jedan vojni kapetan I klase, no otac htede
Baba Soka stane brojati ocu njenom i njoj imanje »biti imajućeg« mu zeta. Ona je pobrojala sve što je znala da ima trgovac Petrović,
« Takvih slučajeva ima, a naročito po selima; po palankama su retki taki krupni slučajevi. Baba Soka sad nije pribegla takom načinu, jer nije mogla; i Jula je znala Vasu kao god i ona sama.
Baba Soka sad nije pribegla takom načinu, jer nije mogla; i Jula je znala Vasu kao god i ona sama. Dok je baba Soka govorila, Jula je se bila mnogo zamislila, premišljala je o Vasi i — o kapetanu, i nađe da je bolje biti kapetanica no
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Pust kao stablo bez soka Zastaćeš začuđen tako Sa svetom i pticom van oka. Ujedno sigurno veče I ti ćeš zaći polako Niz trave koje već kleče.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
“ Pre no što joj odgovorih, ona se seti moje prve posete i poče da se slatko smeje. „I prevrelog soka toga voća! I njime ćete biti posluženi!“ I ja se veselo smejem i srdačno se opraštam sa njom.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Istina, u ponekim od tih bašta rastu i trpke, šture voćke, oskudna opora soka, drvenasta ukusa; ribizla, čičimak, oskoruša. No nije li i to lijepo, nema li i to svoj čar?
Svemu sam dao sebe. Primio sam u srce glas svake stvari. Osjetio sam miljenje soka u svakom tananom vlaknu i srh u studenom srcu kamena. Razumio sam nijemi govor stvari i tugu u oku zvijera.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
nizovima ležale su bezbrojne velike i jedre lubenice, a činilo se kao da će svaki čas prsnuti koliko su bile pune soka.
Miljković, Branko - PESME
A dotle sve što bude nek je zbog pesme. Druga uteha nam ne treba. To trajanje se ruga pretnji crnog i otrovnog nekog soka. Ne, neće se otrovom to putovanje završiti. Neki će svemir ponovo da nas stvori.
svemir ponovo da nas stvori makar slepog lica i mračnog srca dok sunce ne progovori nad pretnjom crnog i otrovnog nekog soka.
Kada prelazim iz jedne tišine u drugu pod veliku senku sunca je li to drveće na tvojim obalama okoštali mlaz gorkoga soka, vodoskoci koji se bude izvan moga sna?
Petrović, Rastko - AFRIKA
Režim banana koje tražim da mi uzberu, čitav grozd od valjda pedeset voćki, još nazreo, opor i bez soka. Neki mladić odbacuje maramu sa sebe i odlazi po kokos.
Bojić, Milutin - PESME
— O, milosti meni: Nemoć mi i pustoš prazno srce žuče. O, sunce, o, noći, vama ispiveni Udovi se grče, bez krvi i soka. Kao urma što se večito zeleni, Daj mi moć da sišem jezera duboka Ispod vrela peska.
Celovom bi jednim spržila me cela, Ispila svu mladost i drhtanje soka, Dok bi tvoja dojka ledena i bela Golicala groblje mog sprženog oka.
Pod vrućim suncem vrištaj konja gluši, Topot se lomi o nadne čelenke, Mlaz mladog soka iskra i penuši, A čelom mutne navlače se senke.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Tej se pije kod potajne groznice, i kod menoragije (GZM, 4, 156). Kad bole oči, treba u njih zaliti »mirisa« (soka?) od n. (ZNŽOJS, 11, 268). OVAS Hafer (avena ѕatіva). Ovas; zob. Zob ima dosta važnu ulogu u domaćem kultu.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Nad njime, između širokoga lišća, virile su i visjele smokve pucavice — oble, mesnate, krcate medena slatka soka, koji se je cijedio iz crvenih, raspucanih usnica... Pred njim ispružila se loza, na njoj se šara grozdovo zrnje.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Gledam sebarsku dečurliju što se vere po dudovima, oblaporno žderući gnjecave crne plodove. Lica su im tamna od soka što curi niz njihove užurbane brade, blistaju im očice, ciče od zadovoljstva.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
I keceljice su im tamnije no što bi trebalo da su. I imena su im bila matora: Konstantina se zvala Koda, Sofija Soka, a Tijana Jana. Koda je bila pitomo i plemenito dete, ali ružno dete.
Grdnju sam izvukla ja, zašto ne pazim šta mlađa moja braća govore... kako ću paziti! — Koda zajeca, Soka je zagrli, a Jana priplakuje od srca — ja, ja, htela sam da skočim u bunar, i bolje bi bilo da sam...
zajeca, Soka je zagrli, a Jana priplakuje od srca — ja, ja, htela sam da skočim u bunar, i bolje bi bilo da sam... Soka nije lako plakala, ali je sa uzbuđenim učestvovanjem pratila intimne priče drugarica.
Dok je Koda pričala poslednju priču, Soka se nekoliko puta hvatala ručicama za svoju lepu glavu. Jana, kad otplače, sluša dalje uvek oborenih očiju.
je Jana tiho, kao samoj sebi, tačno kao što njen otac uvek govori: — Kako je sasvim drukčije tamo gde su tate oženjene. Soka je bila upadljivo lepo dete.
ali i okrom toga, kad počne sevati onim lepim očicama, beži!” Soka je doista od svoje matere nasledila sve: i lepotu, i razdražljivu prirodu, i bolešljivost, i talenat za onu odviše tačnu
Da je Soka ostala živa, verovatno bi postala pisac — neka izvine pripovedači. Sokina reč, bilo da postavlja pitanje, bilo da saopšta
— Kod nas u avliji uvek je Božić i kristkindl — kaže Soka. Na spratu, iz dvorišta, dužom fronta i dužom mnogo dužeg krila kuće, staklen hodnik — avliski balkon — prepun cveća i
— Agnice — reče jednoga petka Soka svojoj starijoj sestri — kaži mami da su u petak Hrista raspeli. — Agnica, koja je mađehu vrlo volela i u svemu se s
— Eno, eno, bruji čika-Mita! — skakala je na noge Soka da ona strči i otvori gostu kapiju. Dolazak istinski dragoga gosta na sprat i na ručak ispadao je pomalo kao neka
a tek za Soku, činilo se ponekad i nemogućno, ali, eto, narušavala je onaj sklad, pravila i videla nemile scene, baš Soka, i uvek Soka.
činilo se ponekad i nemogućno, ali, eto, narušavala je onaj sklad, pravila i videla nemile scene, baš Soka, i uvek Soka.