Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Bilo je čudo, da je sve stiglo živo. Od pištolja husara u tim svatovima odjekivali su sokaci. Kolo se treslo, u senatorovoj kući, tri dana. A što je najluđe, u tom kolu, najveselija je bila mlada.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Upadali su u varoš, kao kurjaci, kroz strme hodnike, uske i vlažne kao oluci. I mada čitavi sokaci behu pusti, oni su, po mraku, naslutili ono što su tražili.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Marko: Pak šta ste vidili u Mesecu? Mita: A šta se ne daje tu viditi: sokaci od sami kobasica načinjeni, zidovi od leda, ljudi s jednom nogom, veliki od pedalj i po.
Ćosić, Dobrica - KORENI
U Prerovo je otišla. — Ćuti! ... — Dok svane, u selu si. I kad prva opali, sokaci su pusti reče zadihano Steva Čađević, i sebi previsok, i sede na minderluk.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
krug što se, svako podne, razaznaje na središtu dorćolskog raskršća (tada, a to su kasne četrdesete prošlog stoleća, sokaci koji ga čine zvali su se Vidinski i Dubrovački) i da neprekidno kruži padinom.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
“ ZAVEJANI Pošto je pre snega bilo suvo, a zasipalo još od jutra Badnjega dana, to su male straćare i svi sokaci, potpuno pusti, brzo zavejani debelim belim slojevima.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
' — Samo neka zasviraju Molčani junaci, Pak će nam se napuniti svi molski sokaci Devojčica i snašica, kićenih momaka, Posrnuće u kolo naherke i baka; Baciće i popa čituljicu hartiju, Visoko će za
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
„da je soba tesna“ i da se mora trčati u prirodu („Laku igru udesili /nestašni dečaci,/ uska im je soba njina /i uski sokaci –/ na breg, na breg“).
NESTAŠNI DEČACI JOVAN GRČIĆ MILENKO Laku igru udesili nestašni dečaci, uska im je soba njina, a uski sokaci – ne breg, na breg! U polje se zahuktali ka zelenom bregu, odavno im dojadilo u školskome stegu – na breg, na breg!
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
jer su baš onda svi na koje je podozrenije da lažu palo proterani bili, i tako naša Roksanda morala je bez pohvale po sokaci svoju lepotu nositi. No velikomožna sudbina, koja često daje čoveku ono što ne bi želio, drugo je s njome zaključila.
Šantić, Aleksa - PESME
Noću je bolje bilo, Sokaci pusti i samo Ja sâm sa svojom senkom Lutô sam tamo i amo. Uz bat koraka tromih Ja bih most prešao stari; Kroz
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
nije naučio podnositi muku i nevolju; cvili Miloš kako luta guja, privlači se na pendžer tavanici, te on gleda junak po sokaci, ne bi l' koga znana opazio, al' prilazi poštu knjigonošu, pa dozivlje Miloš od Pocerja: „Bogom brate, pošta
njega, svatom m. svatovima, Turkom m. Turcima, za svatovi m. za svatovima, pred svatovi m. pred svatovima, po sokaci m. po sokacima, po hajduci m. po hajducima, s Turci m. s Turcima, na vrati m. na vratima, mene m. meni, tebe m.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
na njega siromaha znajući ga od pređe kako je u velikom poštenju pred carom bio, pak se pobudali, te go i bos luta se po sokaci.
GORNjI GRAD U njemu su, veli, sokaci, ulice od čista zlata, duvarovi, tojest beden gradski, s draga kamena aspisova, s dvanaist velikih kapija; svaka ta
ih se drži, koji često padaju u greh, tako da mnogi i polude i iz pameti iziđu; jedni i pomame se te se deru i po sokaci viču.
Kako se sami nismo izmala božiju putu učili, tako i sad dece vaše na učenju nejma ni muško ni žensko, nego se po sokaci biju i psuju, ka i oci što su im činili.
A sad eto, same crkve postaše gore i rđavije od kućetina pri sokaci. U gospodarskome svakom domu lepa i dobrosvidna se razlog i uprava ima; domaćin ja li posluje svoj zanat, ja li tek i
U svome domu sedi, na daleko ne hodi, po sokaci ne zuri, s momcima se ne smi šaliti ni smejati, il' se kome rugati, nego i od pogleda se čuva do ono dobi dok se s
a međutim, dotle rokom kod kuće vam boravljeći kojino zna i ima koju knjižicu, razčatavali je a ne uzalud sedili, ni po sokaci zurili i razgledali ko put hodi što li čini, ne ženskih nevaljalih beseda proiznosili. Znate da je to grehota!
A ako li se o svojih volja preskićuju motreći gde se odžaci puše, podražujući po sokaci pse i provodeći šalu i maskaru, ostaljajući svoje pravilo kojeno ne može se ni dokonavati, niti ono valja što i čati, ni
Ako li je skitačica i ne s vremenom trčkara po mahali od kuće do kuće, zuri li uzalud po sokaci, te pregleda ljude, glasonoša li je, — popriveži i zamrsi joj putove hitleno.
svoga dobra mu, leponošenja i huzura pometnuo, te za prosjaka bos podnoseći svaku tugu i nevolju, pretucajući se po sokaci, podnosio? Kad mu nije to za nevolju trpiti?
Valjale i nevaljale reči, ako o kućni koji poslovi, o poljski, o trgovini, za narodske li koje poslove, što li se po sokaci čini, i po tuđih kuća, po putovi, za vojske, za kralje i care, za spahije i gospodu.
Kamo sokaci i zurnice, konji i druga stoka, psi i hrti sa zecovi? Kamo li žalostiva lepa deca i čoveči hubavi lepi stasi?
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
A Vaska zapeva: Izlegoh da se pošetam Niz toja pusta Bitola, niz Evrejskoto mahalo, niz tija tesni sokaci. — Tam vidov mome Evrejče, na visok čardak stoješe, ruse kose si češljaše, drobne si solzi roneše i žalnu pesnu
!“, a treći prihvataju radosno i predlažu još: „Pa da ga napudimo da juri, ete, u čašire kroz sokaci i po druge ma’ale?!
A kad ga je ovaj začuđeno zapitao našto sve to, i otkud sad taj razgovor, otkud fenjeri i sokaci, ćuteci i budžaci, Mane mu je odgovorio hladno i mračna lica: — Za pisuvanje da batališ ti toj, tol’ko ti zborim!
A za ono pa što te pitujem, demek, za docna kući idenje... znaješ, ima tesni sokaci, budžaci, ćuteci, — a t’mnina je — pa može lasno bez fenjer da se sopleteš priko niki direci što su prokaj zid, ta da se