Dučić, Jovan - PESME
Posut draguljima u ruci mu sinu Teški krst za Solun, kad padne od mača: Svetom Dimitriju poklon osvajača. RADOVIŠTE Kad car Kantakuzen beše gostom cara, S kimvala i
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Trandafil je sam samcit u Budimu, i seli se, ovih dana, kod rođaka, u Solun. Supruga mu ode sa švalerom. Svi su se smejali na to.
Teodosije - ŽITIJA
otpust izmoli, pa na silne konje usedoše, što je više moguće dan i noć goniše, i ništa ne uspevši stigoše u slavni grad Solun, u kome vojvoda bi primljen sa čašću. Predade pismo iparhu i ispriča žalost gospodina svoga.
Kao i ostale gradove, pomišljaše da razori i Solun, i konačno opustoši. Ali toplim zastupstvom svetoga kod Boga, propade sa svojom praznoumnom zamisli, jer ne prosu
A došavši u veliki grad Solun, i poklonivši se svetom velikomučeniku i strastotrpcu Dimitriju, davši mitropolitu grada celovanje u Gospodu, nastani
Došavši u grad koji se zove Solun, pokloni se u crkvi svetoga Hristova mučenika Dimitrija, i sa toplom verom I ljubavlju celova njegov grob, u kome svete
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
»sitroenom« potpuno išaranim nazivima gradova kroz koje su proputovali: Oran, Rabat, Bejrut, Kabul, Istambul, Atina, Solun... Ime Sarajeva ispisaše iste večeri pošto su se sreli s nama: SARA-JE-VO!
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Zevs je kod njega, radi slika sa smej, postao Zej, Solun pretvara u Soluna, pupak znači pupljenje, jara znači jaranica, mraz znači mržnja (»Jača ljubav nego mraz...
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
ili prozrak U luci je sinoć bilo življe Na brdu udaraju četiri puta pečat Leđa hoće da se vrate u Solun Nerodimlje Zvečan Dafine cvetaju oko hrama I peva neko večan Pođoh uzbrdo od ruske Lavre ka malom srpskom
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Tri dana bez putovanja. — O, baš ti hvala. Provešćeš sve kod mene? Nećeš u Solun? — Ne mislim. Šta je kod kuće? On me pogleda ćuteći pa ne skidajući ruke s mojih ramena: — Sve ćeš redom čuti.
“ Ili da se moram smešiti dok moj komandant priča: kako uvek, pre nego ode svojoj ženi u Solun, svraća u trgovinu da joj kupi dugačke svilene čarape, jer je to za njega najveća draž kad pomisli da će ih ona isto
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
na sarkazam i cinizam, u naglašenome defetističkom raspoloženju, Crnjanski nije prezao da u vreme još svežih uspomena na Solun i Kajmakčalan travestira visoke nacionalne vrednosti, koje ulaze u srpsku istorijskonacionalnu mitologiju: (I)
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Karavani sa vunom i sahtijanom stigli su još ranije u Solun, gde se utovaruju u lađe za Trst i Marsel. Trgovci su na običnim jalicama, sa seksanama koje im nose jelo i stvari za
Krakov, Stanislav - KRILA
bio je čitav prijatan skandal kod Tur— Blanša... André, cher André... kako se samo vojnici smejali. Solun je spavao u mraku. Iz malog prljavog bara izbacili su na ulicu pijanog Engleza.
Niko nije ulazio u njih. Za trenut bi se pod njima kroz kakav prolom rasuo ceo Solun, i oni su gledali kako gmižu prljave kućice, luduju visoki minari, i daleko po zalivu blistaju brodovi...
su gledali ceo zaliv pod sobom i trvđave Karaburuna, i sitne brodove na moru, i mostove na Vardaru, i daleki Olimp i Solun, veliku prljavu mrlju, punu šiljatih džamija. I okolo su igrali logori i valjala se sitna prašina po putu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ako je oficir, za njega postoji samo front i varijete. Sredinu ne podnose. Sa položaja odlaze pravo za Solun, gde se ne trezne po nekoliko dana.
A tamo, u onoj izmaglici, nalazi se Solun. Mravinjak ljudski... komandanti... kazamati... Preda mnom je četinarska šuma, sagorela i iskidana od bombi i granata.
Ja njoj pare, a ona meni sliku. Ali ne žalim. Jedva čekam kad ću opet u Solun. — Razmeštajući čaše po stolu: — Kad pođemo u Srbiju, drugi će poneti pare, a ja nemam ništa više do te slike. Ali...
Onda izokrenu glavu, i u tom stavu, raširenih ruku, ostade, gledajući fotografiju. — Sad, kad pođem u Solun, da mi daš adresu ove ženske. — On se okrete Kosti i važnim glasom: — Znaš, barone, pravo je. — Hoću, grofe.
— Kad pođem u Solun, za naše straže ja sam Francuz. Kažem samo: „že Franzez“ — i prolazim svuda. Tanasije pozdravi i veselo odskakuta za
Svi oni koji su silazili sa fronta, bilo kojim poslom, ili na putu za Solun, svraćali su u trupnu komoru na ručak, večeru, dobro vino I prijatan razgovor.
— Gde si sve bio, pričaj nam... — More, gde nisam... Solun, Krf, Rim, Nica, Tulon, Marselj, i taman sam se zaustavio u Grenoblu, bože pomozi, kad nas vratiše nazad.
— Sišao sam do Subotske. Tu sednem na malu železnicu i stignem u Vertekop, gde pređosmo na veliki voz. U Solun sam stigao uveče. Jedva sam našao stan.
Učestvovao je u tolikim jurišima zajedno sa njima. Čas u pozadini, i onda pristižu tužbe. Jednom sam ga poslao u Solun nekim poslom. Tamo je nakupovao masu stvari i uz put otvorio čitavu trgovinu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
120 SAN ILI JAVA 126 OSTRVO SMRTI 133 U FRONT! 141 TAMO DALEKO 146 KAPIJA SLOBODE 151 SOLUN 152 HILI 157 SAD SMO OPET VOJSKA 162 POKRET 167 MOGLENSKE PLANINE 172 OSVETA 175 NA DNU
Od roda se salomila... Već po Uskrsu počelo se govoriti o našem skorom pokretu za Solun. Iako su ljudi znali da ih onamo očekuju nove borbe, radovali su se ipak, jer će tamo biti bliže svojoj domovini.
Tamo daleko... Tamo je zemlja naša, život naš... KAPIJA SLOBODE SOLUN Sunce je pritislo svojim vrelim dahom, a siva usparina izmešana sa prašinom ispunila vazduh.
Kao da je ovde zborno mesto nacija, pa su svi zapeli ubrzanim tempom da izgrade novi svet. Takav je bio Solun aprila meseca hiljadu devetsto šesnaeste godine. Lađe su prilazile sa svih strana da nas prihvate.
radoznalo, i pomalo čudeći se, kao da ne veruju da smo mi ona ista vojska čiji su izgladneli i podrpani delovi došli u Solun pre nekoliko meseci. Vojnici su maršovali u koloni dvojnih redova i oštar udar potkovanih cokula odjekivao je složno.
Vraća se malo posle Isajlo sa šoljicom, koju stavi na stočić pred Lukom. — Nja... Hoće čovek u Solun... Ženske... — Ne pada mi to na pamet, očiju mi.
— Zašto kao nesrećnik neki ideš bez para? Pitaj... Daću ti novac, pa da kreneš kao čovek. Hajd’ sad, idi!... HILI Solun je prilično daleko, te nam je već dosadno u bivaku.
Ali na licima njihovim ne vidi se ni trag od kakvog straha. Idu stegnuta srca, pribrani. Pred veče smo stigli u Solun. Bila je nedelja. Negde napred zakrčen put, te zastadosmo nasred glavne ulice.
— More da vidite šta se meni desilo! — pričao je Kosta „Turčin“. — Baš sad, u prošlu nedelju, dođem ja u Solun. Pred Beas-kulom sretnem jednog mog poznanika, pešaka, i pitam ga, ima li šta „onako“...
Požalio sam se šoferu. Ali šta mi on može pomoći, kad mu je preča briga volan... A Solun je daleko. Iako sam među ljudima, osetio sam samoću i bilo mi je žao što sam napustio osmatračnicu.
— 3a dlaku. Da su bacili još samo jedan odmoran bataljon iz rezerve, odosmo mi konačno za Solun. — Pazi, bogati! — Jesu li tu bili četnici? — pita poručnik Mišić. — Čekaj. Nemoj da si brz.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
I neće da se rodi. Zar mene bre da ubijev? Mene? Što gi još u tursko vreme, po Skoplje, Solun, Serez, kuda me onaj moj brat praćaše po trgovinu...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ona je bila završena 1430. Iste godine Turci su osvojili Solun, grad u kome se odigravaju događaji opisani u pesmi Bolani Dojčin.
Kad to viđe crni Arapine, đe junaka u Solunu nema da iziđe njemu na mejdana, na Solun je porez udario: sve na dvora po jalova ovna, po furunu ljeba bijeloga, i po tovar vina crvenoga, i po kondir žežene
Sav je Solun porez izredio, redak dođe dvoru Dojčinovu, ali Dojčin nikoga ne ima, do imade ljubu vijernicu i Jelicu, svoju milu
Sav je Solun porez izredio, redak dođe na tvoje dvorove: ti ne imaš brata nikakvoga da sastavlja porez Arapinu, no smo jadne same
se konja — pojahati doititi — dohvatiti dojde — dođe Dojčin (bolani) — ličnost nepoznata istoriji, vezuje se za Solun doke — dokle doklen — dokle dolama — duga gornja haljina, preko koje se paše pojas dorat — mrkov konj dori do — čak
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Pravi hrišćanin i učitelj bijaše Hristovoj veri. I kade u jedno dobi car Maksimijan dođe u Solun grad nagledati ga, proču za svetoga Dimitrija da je on hrišćanin i dade ga za to uhvatiti te ga zatvori u tamnicu.
A i po Solunu mnoga čudesa je pokazivao. 4. Solunski katana Jedanput opsedoše neki varvari Solun i nalegoše da ga uzmu. Progna ih i grad oslobodi.
korabi trgovački, po putovi, na suhu, gledajući otkuda ko što na prodaju za hranu nosi i sve je navraćao da imadu u Solun nositi, što skorije mogu stignuti.
probeže, a već posle toga piše se da je sveti Dimitrije odonud otišao, a Turci nadvladaše i drže ne isto jedan Solun, nego i svu Aziju.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— Šta napraji? Eškel’k napraji. Izgubi si r’z i trgovački čes’!... Čorbadžijski sin!... Do Filibe i Solun da proseše čorbadžijske kerke, pa nijedna da mu ne rekne: jok! — a on si — ešek nijedan!
— Pričaše mi neki naši trgovci što odiše tam’ po trgovine; nađoše ga, hej-hej, daleko, tam’ na-kude Solun... Sviri i on s drugi Cigani; stanuja zurlaš, a ona čengija mu žena!...
!... Pomisli se na koga si kerka! jedan si je čorbadži-Zamfir u grad; more, do Solun i Filibe nema ga jošte potakav! A ti — ih što si brljiva! Mlado, ludo, adžamija, — ti iskaš da staneš esnafska žena!...