Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Rogoziću se dopada Mica, a Mici Rogozić; dva srca a jedna želja. Gospođa Sofija, Micina mati, u „rokoko” obučena, velikom se lepezom hladi, mada joj nije vrućina, pa žmirka na lepi par; dopada joj
Sad je sve slomljeno. Već je manje za Rogozićem jagme, no Mica ga neće izneveriti. Mati, gospođa Sofija, već je spram njega hladnija. Nije jurat, veli, a ni bogat. Što mati mu ima, treba njoj, a treba i miraza kćeri Alki.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Protić Anta Mladen Đoković Mile Aljoša Adolf Švarc Rina Agnija Vukica Prvi policijski agent Drugi Marija Ana sobarice Sofija Tri čina se dešavaju tri godine posle predigre. PREDIGRA Ukusno nameštena soba kod Marića.
LjUBOMIR: Da, tako je! (Uzima Vukicu za ruku i odlazi u njenu sobu.) XI SPASOJE, SOFIJA SPASOJE (zvoni). SOFIJA (ulazi): Molim! SPASOJE: Sofija, ja očekujem posetu jednog gospodina.
LjUBOMIR: Da, tako je! (Uzima Vukicu za ruku i odlazi u njenu sobu.) XI SPASOJE, SOFIJA SPASOJE (zvoni). SOFIJA (ulazi): Molim! SPASOJE: Sofija, ja očekujem posetu jednog gospodina.
(Uzima Vukicu za ruku i odlazi u njenu sobu.) XI SPASOJE, SOFIJA SPASOJE (zvoni). SOFIJA (ulazi): Molim! SPASOJE: Sofija, ja očekujem posetu jednog gospodina. Kad on bude došao, brinućete se da nas niko ne uznemirava.
Kad on bude došao, brinućete se da nas niko ne uznemirava. Ma ko bio, recite da nisam kod kuće. SOFIJA: Razumem, gospodine! (Odlazi i vraća se.) Gospođa i gospodin Novaković. SPASOJE: A, oni? Neka izvole!
SOFIJA: Razumem, gospodine! (Odlazi i vraća se.) Gospođa i gospodin Novaković. SPASOJE: A, oni? Neka izvole! SOFIJA (propušta Novakovićeve, pa ode). XII NOVAKOVIĆ, RINA, SPASOJE NOVAKOVIĆ: Dobar dan želim. SPASOJE: Dobar dan!
RINA: Oh, da, da! RINA i NOVAKOVIĆ (odu u Vukičinu sobu). XIII SOFIJA, SPASOJE SOFIJA (dolazi spolja): Jedan gospodin. SPASOJE: Nije ti rekao ko je?
RINA: Oh, da, da! RINA i NOVAKOVIĆ (odu u Vukičinu sobu). XIII SOFIJA, SPASOJE SOFIJA (dolazi spolja): Jedan gospodin. SPASOJE: Nije ti rekao ko je? SOFIJA: Ja mislim da je to gospodin što ga očekujete.
XIII SOFIJA, SPASOJE SOFIJA (dolazi spolja): Jedan gospodin. SPASOJE: Nije ti rekao ko je? SOFIJA: Ja mislim da je to gospodin što ga očekujete. SPASOJE: Ah. pa da! Pustite ga odmah! SOFIJA (ode).
SOFIJA: Ja mislim da je to gospodin što ga očekujete. SPASOJE: Ah. pa da! Pustite ga odmah! SOFIJA (ode). XIV PAVLE MARIĆ, SPASOJE SPASOJE (kad spazi Marića na vratima, neprijatno se iznenadi). Ah, vi? Otkud vi?
SPASOJE: Ništa više! LjUBOMIR: Ako me ipak zatrebate, ja ću biti ovde kod svoje verenice. (Ode.) XVI SPASOJE, SOFIJA SPASOJE (klonuo u fotelju, duboko se zamisli). SOFIJA (dolazi): Jedan gospodin.
(Ode.) XVI SPASOJE, SOFIJA SPASOJE (klonuo u fotelju, duboko se zamisli). SOFIJA (dolazi): Jedan gospodin. SPASOJE (trgne se i obasja mu se lice nadom): Ah, to je on. (Užurbano.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Gospođa Sofija, ili Soka Kirićka, više nije mlada, ima veliku decu, pa je još i sad lepa; kao mlada, morala je biti baš lepota.
Šušnem materi do dođe u sobu, imam joj nešto reći. — Gospođa Tatijana reče kćeri: „Ostani, Sofija, u dućanu, ja imam sa gospodarom Kirićem posla“. Uđemo u sobu. — Je l’ to vaša kći, gospođo Tatijana? — Jeste.
Šta mislite? — Vi se, gospodar-Sofro, šalite, moja Sofija je siromašna, ne može vam ništa doneti, a vi ste bogat čovek. — Ništ’ to ne čini.
— Dobar dan, gospođo Tatijana, evo mene, hoće l’ biti štogod? — Svršeno je, moja Sofija od svoje volje pruža vam ruku. Je l’ tako, Sofija? Ona odgovori: „Jeste“, al’ vrlo tihim glasom.
— Svršeno je, moja Sofija od svoje volje pruža vam ruku. Je l’ tako, Sofija? Ona odgovori: „Jeste“, al’ vrlo tihim glasom.
Je l’ tako, Sofija? Ona odgovori: „Jeste“, al’ vrlo tihim glasom. Opet je upita: „Hoćeš li, Sofija, poći od slobodne volje za gospodara Sofronija Kirića? On je čovek uredan, imućan, kod njega ćeš dobro živeti.
Čula si od mene kako je sa prvom bolesnom dobro živeo, kako ne bi s tobom“? — Od slobodne volje, — odgovori Sofija. Onda joj ja pružim ruku, a materi kažem da bude odma’ sutra prsten, da ne treba nikakovi’ priprema i darova, no
Posle devalvacije kupio sam joj i karuce. No što je najlepše bilo, pri prosidbi, mati je prićutala, da je Sofija već potajno zaručnica bila pokojnog Miloša Miloradovića, i imala već i prsten od njega, samo nije sveštenik bio pri
U haljinama umereno, ali ukusno, tako da kad je kći Sofija šta na sebe metnula, sve joj je dobro stajalo. Pa onda u ponašanju sve smerno; nije tu bilo kod njih za svaku sitnariju
I sam gospodar Sofra bi je uzeo, da nije kći pošla za njega, tako mu se bila dopala; to je više puta pripovedao, i da Sofija nije htela poći, gospođa Tatijana bi sada bila gospođa Kirićka, a Sofija postala bi gospođa Miloradovićka.
bila dopala; to je više puta pripovedao, i da Sofija nije htela poći, gospođa Tatijana bi sada bila gospođa Kirićka, a Sofija postala bi gospođa Miloradovićka.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
87. ²⁵ Dimitrijević, Sofija, „Običaji u ličnom i porodičnom životu“, Banatske Here, (Zbornik), (ur.) M. S. Filipović, Vojvođanski muzej, Novi Sad
I, Zagreb 1896, s. 102. ²⁸ Radenković, Lj., isto s. 25. ²⁹ Radenković, Lj., isto, s. 5. ³⁰ Dimitrijević, Sofija, isto, s. 237. ³¹ Filipović, M. S., isto, s. 398. 32 Frejzer, Dž. Dž., Zlatna grana, knj. 1, BIGZ, Beograd 1988, s.
, isto, s. 98. ¹² Lilek, E., „Vjerske starine iz Bosne i Hercegovine“, GZM 4 Sarajevo 1894, s. 659. ¹³ Dimitrijević, Sofija, „Običaji u ličnom i porodičnom životu“, Banatske Here, ur. M. S. Filipović, Vojvođanski muzej, Novi Sad 1958, s. 233.
41. ¹⁸ Radulović, I., „Narodna verovanja u Zeti“, GEM, 11, 1936, s. 59. ¹⁹ Dimitrijević, Sofija, isto, s. 243; Đorđević, T. R., isto, s. 13. ²⁰ Milosavljević, S. M., isto, s. 286; Zečević, S.
16. ⁴¹ Milićević M. Đ., isto, s. 190. ⁴² Dimitrijević, Sofija, isto, s. 233. ⁴³ Tešić, M., isto, s. 271. ⁴⁴ Filipović, M. S.
S., Život i običaji i verovanja u Visočkoj Nahiji, SEZ, 27, Naučna knjiga, 1949, s. 150. ⁵⁴ Dimitrijević, Sofija, „Običaji u ličnom i porodičnom životu“, Banatske Here (zbornik), ur. M. S.
68; Kordunaš, M., isto, s. 55. ⁷⁰ Vukova građa, SEZ, L, 1934, s. 22. ⁷¹ Dimitrijević, Sofija, isto, s. 234. ⁷² Vukanović, T., isto, s. 228. ⁷³ Petrović, V. K.
S., Srpski rječnik (1852), II, Prosveta, Beograd 1986, s. 760. 34 Dragičević, T., isto, s. 489; Dimitrijević, Sofija, „Običaji u ličnom i porodičnom životu“, Banatske Here, Vojvođanski muzej, Novi Sad 1958, S. 235.
107. ²⁰ Trojanović, S., „Momčanik“, SKG, 1, 1903, s. 60. ²¹ Dimitrijević, Sofija, „Običaji u ličnom i porodičnom životu, Banatske Here, Vojvođanski muzej, Novi Sad 1958, s. 236; Petrović, P. Ž.
, „Starosrpska imena kao oblik usmenog stvaranja“, Književne novine, 749—750, Beograd mart 1988. Dimitrijević, Sofija, „Običaji u ličnom i porodičnom životu“, Banatske Here (Zbornik), ur. M. S.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
« Ona i njena baka Sofija imale su samo kujnu u prizemlju. U kujni se nalazio sto pokriven mušemom na cvetiće, škripavi kauč i impozantni
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
MUŽ ILI KOJA JE DOBRA ŽENA VESELO POZORIJE U TRI DJEJSTVA LICA: MAKSIM, marveni trgovac SOFIJA, njegova žena LEPOSAVA, kći mu od prve supruge JEVREM, penzionirati oficir — Maksimov brat NIKOLA, rukodjelac —
) 1. SOFIJA I LEPOSAVA SOFIJA (sprema koješta po sobi):Boga ti, Leposava, kako ti nije sramota? Velika devojka, pa tako nespremljen
) 1. SOFIJA I LEPOSAVA SOFIJA (sprema koješta po sobi):Boga ti, Leposava, kako ti nije sramota? Velika devojka, pa tako nespremljeno po kući!
Velika devojka, pa tako nespremljeno po kući! LEPOSAVA: Ja dosta rastrebljujem. SOFIJA: Zašto nisi sobu počistila, nego, kako smo ručali, i sad stoji svinjac? Šta bi bilo, da kakav stran čovek u kuću dođe.
) Gledaj, gledaj, toliki pra! LEPOSAVA: Već u ovoj kući drugo ništa da ne radi čovek, nego da paja i briše. SOFIJA: Pa da ostavimo, da nam se svet smeje? Sramota je, devojko, i pomisliti to, kamol da izrekneš.
Zar je njoj onde mesto? LEPOSAVA: U hitosti ostavila sam, pak sam posle zaboravila. SOFIJA: Žalosno je za svaku kuću, gdi nema reda. (Briše figure.) Gle, gle, toliki pra!
(Briše figure.) Gle, gle, toliki pra! LEPOSAVA: Ala ste i vi, bože, sve da vam je kao iz kutije! SOFIJA: Nije nego da se udaviš u đubretu. Idi pogasi onu vatru, da ne gore drva uzalud.
SOFIJA: Nije nego da se udaviš u đubretu. Idi pogasi onu vatru, da ne gore drva uzalud. LEPOSAVA (odlazi) SOFIJA (za njom): I ono brašno da se pokupi. — Badava, čovek mora svuda sam da zaviri, jer inače gotova šteta.
— Badava, čovek mora svuda sam da zaviri, jer inače gotova šteta. (Uzme šav i počne kod prozora raditi.) 2. MAKSIM, SOFIJA MAKSIM: U ovoj kući mora sve naopako da ide. SOFIJA: Šta se dogodilo? MAKSIM: Šta se dogodilo?
(Uzme šav i počne kod prozora raditi.) 2. MAKSIM, SOFIJA MAKSIM: U ovoj kući mora sve naopako da ide. SOFIJA: Šta se dogodilo? MAKSIM: Šta se dogodilo? Zavukla si se u sobu, da te ne opali sunce. SOFIJA: Tek što sam ušla.
SOFIJA: Šta se dogodilo? MAKSIM: Šta se dogodilo? Zavukla si se u sobu, da te ne opali sunce. SOFIJA: Tek što sam ušla. MAKSIM: Provrednila se žena šavom, a napolju kako Bog da. SOFIJA: Juče si psovao što ne šijem.
SOFIJA: Tek što sam ušla. MAKSIM: Provrednila se žena šavom, a napolju kako Bog da. SOFIJA: Juče si psovao što ne šijem. MAKSIM: Da ga vrag nosi i s tvojim poslom i s tvojim redom!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Pomerih se, i moje mamuze zvecnuše. One kao da se prenuše. Sofija uzdahnu i nastavi: — Ivicu ašova zavukoše ispod poklopca. Nešto krcnu... Otvoriše. Sestra vrisnu i pade.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
senka Glumci putujućeg pozorišta Šòpalović: VASILIJE ŠÒPALOVIĆ, vođa trupe JELISAVETA PROTIĆ, glumica u zlatnožutom SOFIJA SUBOTIĆ, glumica u ljubičastom FILIP TRNAVAC, glumac sa dve maske, ispod kojih se možda nalazi i treća Građanke Događa
) SOFIJA: „Nikad! Pre ću mrtva sići u grob, nego leći u tvoju rodoskvrnu postelju!” VASILIJE: „Tako dakle? Nećeš, princezo, mi
” SOFIJA: „Nikad!” VASILIJE: „Silom ću te, ako treba, odvući u svoju postelju, brutalno ću oduzeti tvoje devičanstvo, i baciću
” SOFIJA (ošamari ga): „U tom slučaju, ovo uzmi za miraz!” VASILIJE: „Tako, dakle? Survaću te u ponor poniženja, tvojom ću pl
Mogla si da budeš kraljica, a bićeš drolja!” SOFIJA (zagrli ga): „Ah, Franc, oprosti mi, Franc, to samo šala beše s moje strane!
JELISAVETA: Nesrećnu i čednu Amaliju igra mlada i lepa glumica, nada srpskog teatra — gospođica Sofija Subotić! (Sofija istupi napred i pokloni se) JELISAVETA: Poštenog, a podlo prevarenog Karla, igra čuveni Romeo,
JELISAVETA: Nesrećnu i čednu Amaliju igra mlada i lepa glumica, nada srpskog teatra — gospođica Sofija Subotić! (Sofija istupi napred i pokloni se) JELISAVETA: Poštenog, a podlo prevarenog Karla, igra čuveni Romeo, Hamlet, Pera
Bar tog posla ima danas na pretek! JELISAVETA: Nećeš ti da me učiš šta da radim! SOFIJA: Jelisaveta! JELISAVETA: Nisam ja negovala moju lepotu za lopatu! PRVA GRAĐANKA: Treba tebi opaliti dvadeset pet!
JELISAVETA: Bilo je krajnje vreme da nas neko uzme u zaštitu! MILUN: Pokažite mi vaše ausvajse! SOFIJA (još uvek držeći drveni mač Franca Mora): Ali, gospodine, molim vas, mi smo glumci! MILUN: Odloži oružje!
MILUN: Odloži oružje! SOFIJA: Kakvo oružje? MILUN: Odloži oružje, kad kažem, ili ću pucati! SOFIJA: Ali, gospodine, nemojte da budete smešni!
MILUN: Odloži oružje! SOFIJA: Kakvo oružje? MILUN: Odloži oružje, kad kažem, ili ću pucati! SOFIJA: Ali, gospodine, nemojte da budete smešni! JELISAVETA: To nije oružje, to je rekvizita! MILUN: Reko sam odloži!
Milun: Ja ću da ti pokažem kakve imate veze! Napred! SOFIJA: Kuda nas vodite? Milun: Nije tvoje da pitaš! Napred, kad govorim!
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Mi vidimo na plodnim njivama đe se grdno trnje rastićilo, hram Omarov đe se povisio na svešteni osnov Solomonov, đe Sofija za konjušku služi. Smiješna su svojstva naše zemlje, punana je ludijeh premjenah.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
kao Glibovac pustim kućama; kao Čačak dulecima; kao Požega dinjama; kao Užice šljivama; kao Vučitrn delijama; kao Sofija spahijama; kao Stari Vlah kmetovima (dve kuće, pa iz treće kmet).
Stanković, Borisav - JOVČA
Jovčina sestra od strica MARIJA, žena Jovčina, treća VASKA, kći Jovčina i Marijina VELA, snaha Jovčina, za Tomom SOFIJA, snaha Jovčina, za Arsom MAGDA, sestra Jovčina, udovica NACA, sestričina Marijina STOJNA, čivčika NAZA, stara Ciganka,
nisu spremljeni legen, ibrik i peškir za umivanje, sva preplašena okreće se i, nad stepenicama, viče prigušenim glasom): Sofija, Velo, gde ste, more? Brzo ovamo!
Brzo ovamo! SNAHE SOFIJA i VELA (istrče iz kujne, dole: Sofija nosi među prstima očišćene cipele; Vela nosi legen, ibrik i peškir; penju se u
Brzo ovamo! SNAHE SOFIJA i VELA (istrče iz kujne, dole: Sofija nosi među prstima očišćene cipele; Vela nosi legen, ibrik i peškir; penju se u čarapama na čardak).
MARIJA Pa gde ste, za Boga? SOFIJA Pa tu smo, nano. Ne možemo od onih dole da se okrenemo. Već se svi iskupili. Svi se zbili, pa od njih čovek ne može da
Već se svi iskupili. Svi se zbili, pa od njih čovek ne može da se makne. Iz Jovčine sobe, desno, čuje se kašalj. SOFIJA (ostavlja cipele na kraj praga). VELA (spušta legen na stolicu koju joj namešta sve krva). JOVČA (izlazi.
VELA (poliva ga). MARIJA (Sofiji, pokazujući na sobu): Idi i otvori prozore. SOFIJA (odlazi u sobu i diže zavese, otvara prozore, rasprema postelju).
Valjda s tobom se za to razgovarao pa to činio. Ne znam. (Prihvata peškir koji joj Jovča vraća.) JOVČA E, e... SOFIJA (iznosi pojas i odelo gornje; ona i Vela drže pojas kojim se Jovča opasuje).
JOVČA (spušta se na minderluk, pruža noge). SOFIJA (donosi cipele i navlači mu ih na noge). VELA (primiče mu sofru na kojoj su već postavljeni ibrik s kavom, sa
VELA (primiče mu sofru na kojoj su već postavljeni ibrik s kavom, sa šoljama, s tacnom duvana, i posluženjem). SOFIJA (služi ga slatkim i vodom). VELA (sipa u šolju kavu, pravi cigaru i meće je u muštiklu i približuje).
SOFIJA (služi ga slatkim i vodom). VELA (sipa u šolju kavu, pravi cigaru i meće je u muštiklu i približuje). SOFIJA i VELA (odnoseći legen, ibrik, peškir, silaze u kujnu, iz koje izviruju ženske; sve se gubi u dubini tame kujinske).
JOVČA Ta, morao sam. A da se može uvek, to ti već znaš. Samo nekoliko kesa, i sve se može. Ali, morao sam... SOFIJA i VELA (donose posluženje za vladiku, služe njega i Jovču, pa se izmiču).
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
i suprugu, dobrotom bez čisla; Udalo s' je i to jošte, na izlišak blaga, Da je u nje sva imena koje nosi snaga: Sofija je vaša mudrost, što vam domom vlada, O dostojnom vospitan'ju rači vaših čada.
32—6, u nizu drugih stihova, bez naslova; naslov pesmi sam dao ja. — Drago Teodorović (zapravo Jovan) i njegova žena Sofija su poznati prijatelji i mecene Dositeja Obradovića, Pavla Solarića, Atanasija Stojkovića i drugih savremenih srpskih
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Na to upućuje i narodna pesma: »Izvila se sveta gora zelena. To ne bila sveta gora zelena, Već to bila sveta crkva Sofija« (Vuk, Pjesme, 1, 202). 2.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
I keceljice su im tamnije no što bi trebalo da su. I imena su im bila matora: Konstantina se zvala Koda, Sofija Soka, a Tijana Jana. Koda je bila pitomo i plemenito dete, ali ružno dete.
Starija kći, Sofija bleda kao mramor, divnog rasta i hoda, nosila je mali crni šešir, bila skoro zabrađena crnim krepom.
Na put je išla sama. Gradić se duboko zagledao u tu pojavu, govorio o njoj i više no što treba, ali Sofija je, kao i njen otac, rasprostirala mir oko sebe.
Preobuče se, i s ćerkom Sofijom ide u šetnju, daleko izvan grada. Nose dogled, posmatraju, razgovaraju, zaćute. Sofija, svojim skladnim, lakim hodom vodi, otac za njom skakuće preko rupa i šljunkovitih nanosa duž reke.
To je sa ženskom decom: samo jalova stara devojka još malo podrži ime... Znam izvesno: Sofija se neće nikada udati... ostaće Spida...
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
na dar Svakad spominat u Grka car Justinijan, što je načinio divnu i krasnu veliku crkvu u Carigradu, što se zove Aja Sofija visoka (po srpski reći se, toj crkvi ime je Sveta Mudrost ili pak že Od veka utajeno je.