Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
uvek idući u sredi njih, ide napred, i kao predvodeći sve ostale, zamiče naposletku sporednom ulicom, i gubi se ispred Sofkinih očiju.
A naročito sve to za matere onih Sofkinih drugarica za koje je Magda slutila da ih Sofka ne voli, osobito Milenkovih, Trajkovih.
da se ona, gazdarica njegova, odmah obuče kao što treba, i spreme sve za doček, brzo i to peške ode, vrati se kod Sofkinih, da otuda dovede prijatelje, efendi-Mitu. Stana, tek kada on ode, kad ostade sama, uvide da je zaista sve to istina.
Otac joj u pola novom odelu, a nije hteo sasvim novo da načini, da se ne bi kazalo da je to od Sofkinih para što je od svekra dobila. Po ceo dan bi bio kod kuće.
srećna a i uplašena da „snaška“ njome neće biti zadovoljna, jer možda je ona neće znati dobro uslužiti, gotovo kleče do Sofkinih nogu i, pošto dva i više puta i to pred samom Sofkom opra ruke, da bi je uverila kako su joj čiste, poče je služiti i
Sofke, njene lepote, odela, onolikog zlata, svile, ona je sa strahom, jedva primetno dodirivala koji kraj, vrh od Sofkinih haljina, i topeći se od sreće, kad vide kako Sofka uzima i jede, zahvaljivala joj je: — Hvala, snaškice!
Uzmi, uzmi još. — I klečeći do Sofke držala je na prstima uzdignute ruke tu veliku čašu do samih Sofkinih usta, da ona, pošto pojede zalogaj, samo otvori usta, dakle da nema ništa da se trudi, ni saginje.
Kuku! Lele, majčice moja! Lele, slatka kućo moja! Ali to za njega ovamo, pred vratima, do samih Sofkinih nogu, više ništa nije bilo.
U početku od Sofkinih samo joj mati dolazila. Ali, da li što je još bio početak, Sofka još osećala onaj trag mrtvačev, ili zbog nečega
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Dosledno, od početka do kraja romana, održana je vremenska uzastopnost: prospektivno se kompozicija razvija od Sofkinih predaka do njenoga poroda.
izbliza prizor iz V glave pred kojim smo se maločas zaustavili, kad na ulici Todora sa ženama „gubi se ispred Sofkinih očiju”, a „Sofka ostaje i dalje nagnuta na prozor osećajući kako joj šalvare dugo, teško padaju po kukovima i kako joj
Prizori u crkvi - svi, i potpuno - potiču iz Sofkinih napregnutih, uznemirenih čula. Zato ima tako mnogo sitnih a upečatljivih pojedinosti, u sumornom osvetljenju, sa setnim,
Razume se, mnogo više počinjenoga greha ima kod Sofkinih predaka. Čak se dvaput spominje rodoskvrnuće. Jednom uslovno, među orođenim osobama, tj.
- koje sadrži jako književno preslikavanje po načelu metonimije - unekoliko nam postaje jasnije i književno značenje Sofkinih premiranja na dan saopštavanja proševine, na dan ritualnog banjanja i na sam dan venčanja.