Obradović, Dositej - BASNE
Nizašto drugo nego što je iz detinjstva raskolnik, i onda mu je tako kazato. A ne kaže li mu Spa|sitelj, i ne čita li on u Evangeliju: „B o g d u h j e s t ”?
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
ću sad da vam pišem, pričao mi je moj otac Aleksa da su njemu njegovi stari pričali, a on nije zapamtio: — Kad su same spa’ije s carskim beratima u Srbiji bile, uzimali su od svakog žita, krome sitne proje, desetu oku; na oženjenu glavu
na jednu košnicu po oku meda ili naplate pošto je med bio; na kazan 2 groša; najedio matoro krme 6 para — i koji je spa’ija blizu svoji’ sela, doteraju mu po koja kola drva, i to je bio sav danak spa’ijama.
najedio matoro krme 6 para — i koji je spa’ija blizu svoji’ sela, doteraju mu po koja kola drva, i to je bio sav danak spa’ijama.
dođu kod svog janičar-age i upišu se u janičare, i to u koju ortu koji voli; i tako nazove se pravi sin carev i aga, a spa̓ije, koji su od starina sa carskim beratima bili, bace za leđa i nazovu i̓ papurima.
” Seljaci obično mlogo se tome protive, ali to im ništa ne pomagaše: on naturi seljacima po 200—300 groša, pa kaže spa̓iji te mu napravi temesuć i tapiju da su svi seljaci tome i tome agi prodali sve svoje baštine, i tako ti on onda
da su svi seljaci tome i tome agi prodali sve svoje baštine, i tako ti on onda postane čitluk-sajbija, i koliko god spa̓ija uzima od svog sela, toliko i on, a katkad i više.
godine hatišerif da u beogradskom pašaluku ne bude čitluk-sajbija ni aga, niti njiovi̓ desetaka, nego samo da se daje spa̓ijsko i carsko.
Dođu do Požarevca i tamo su se s beogradskom vojskom dobro tukli; beogradske spa̓ije vrate i̓ u Vidin. Tako su opet polazili i Poreč uzeli.
porežu u narodu po oženjenim glavama, to dođe po 8 ili najviše po 10 groša, jerbo su knezovi glave od vezira krili, a spa̓ije i drugi Turci koji su znali nisu veziru hteli kazivati.
Kad se malo poodmore, razrede se: spa̓ije na Vidin-kapiju, vezirova tevabija na Stambol-kapiju, moj otac s valjevskom vojskom na kapiju uza Savu (onda nije
Kako Mus-aga izađe iz šaranpova, a mi svi u grad, pak sa Šapčanima lepo pazarimo i pozdravljamo se, i spa̓iju spa̓ijom, efendiju efendijom zovemo, kakogode prvi̓ godina, pak opet na naše kvartire, i da spremamo da vojsku
Kako Mus-aga izađe iz šaranpova, a mi svi u grad, pak sa Šapčanima lepo pazarimo i pozdravljamo se, i spa̓iju spa̓ijom, efendiju efendijom zovemo, kakogode prvi̓ godina, pak opet na naše kvartire, i da spremamo da vojsku kućama
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Ta pogasi ta kandila, Žuža; ta ako je popovska kuća, nismo valjda spa’ije od Eleonske Gore!... Uf, ne znam šta bi dala da mi je samo znati zna li! Što nije leto, što nije!
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Nesrećniče, tuđiš se od svoga dućana, a taj je sve vas od’ranio. Da postanem bogzna kakav spa’ija, opet ovaj dućan ne bi opustio; da sve izgubim, taj će me ’raniti.
Sveti Sava - SABRANA DELA
grešnu prepisah ovaj psaltir, hvaleći bodar i dugotrpeljiv život svetih otaca, a kudeći nemoć i jadnu lenost i težinu spa.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Od večeras ćeš kod mene da spa— vaš.“ Iste godine rodila je Aćima. A Luka je umro s perčinom. Đorđe jače trže pregršt slugine kose.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
) GLAVAŠ (spolja): Ha, dobro je!... Tâ me izgore! Spa... so... Zbo... gom!... ŠESTA SCENA Pred Glavaševom kolibom Glavaš leži mrtav, a u zastavi vidi se kako koliba gori..
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Prije nekoliko godina — poče Dule, a čelo mu se namršti — diže ga spa'ija sa starog kućišta i naseli na njegovu starevinu nekakva Ličanina.
Žao je to, prežao bilo pokojnom Miji, ama, šta je mogô! Spa'ija i sud tražili su da se preseli, jer nije imô čeljadi da obrađuju ziratnu zemlju, a to je šteta, rekoše mu dolje u
tražili su da se preseli, jer nije imô čeljadi da obrađuju ziratnu zemlju, a to je šteta, rekoše mu dolje u sudu, i za spa'iju i za carevinu. Velika je snaga čeljadi u Mije bila, pa sve obamrije i u 'voj pošljednjoj buni izginu.
Sve ćemo mi ovo uzorati... ja i moj Stole. Onda će biti i caru premilosnom i spa'iji svega dosta... Tako ti to meni učini, moj dobri gospodine moja slatka dušo!
David (tare suze): Čudnovato se, dijete, zove njivica. Zove se: Ni Davidova, ni carska, ni spa'iska. Tako joj je ime i tako je, čini mi se, i 'vođe u sudu zapisato.
Sudac (smije se): U tebe, Davide, sve to nekako zapetljano. Kako se to zove njivica: Ni Davidova, ni carska, ni spa'iska? Kako to? David: E, lako, gospodini moji. Sve ću vam kazati po redu i zakonu. To je njivica krčevina.
Pošto si iskrčio carsku šumu, ostala je carska zemlja. Šuma je carska, pa i zemlja mora biti carska.“ Sad dolazi spa'ija: „Lažeš, Vlaše!
“ Na čijoj je strani prava, ne znam. Samo znam da zato svijet tu njivicu zove Ni Davidova, ni carska, ni spa'iska. A ja bi' rekô da svijet u jednu ruku ima i pravo, jer ta njivica, kako ste čuli, nije ni moja, ni carska, ni
A ja bi' rekô da svijet u jednu ruku ima i pravo, jer ta njivica, kako ste čuli, nije ni moja, ni carska, ni spa'iska, već ovog prokletog lopova i brezakonika.
Puna i' dolina više one moje jadne i jedine njivice što se zove Ni Davidova, ni carska, ni spa'iska. Sudac: Kako govori, Davide, taj lopov; kojim jezikom?
David: ... koja se zove Ni Davidova, ni carska, ni spa'iska. Samo, molimo, po redu i zakonu! Sudac: ... koja se zove Ni Davidova, ni carska, ni spa'iska, na osnovu čega je
Samo, molimo, po redu i zakonu! Sudac: ... koja se zove Ni Davidova, ni carska, ni spa'iska, na osnovu čega je gornja osuda i izrečena. Jesi li sad zadovoljan, Davide? David: 'Vala slavnom sudu!