Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
ŠERBULIĆ: To je zaista najbezbožnije djelo što su mogli učiniti. LEPRŠIĆ: Ove su Novosađani nasred pijace spalili. SMRDIĆ: Pravo su imali. NANČIKA: Ja čujem da je na više mesta to učinjeno. LEPRŠIĆ: A mi?
LEPRŠIĆ: Prava, cela istina. ZELENIĆKA: Ta to je mađaron! LEPRŠIĆ: I ja sam kazao. Da vidite kako je psovao što su spalili Debeljaču. ZELENIĆKA: Debeljaču, madžarsko selo! O, Bože, kad ćeš nas madžarona oprostiti! 6.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
lišće, sva vitkost, još vide; pred kojom bi me pre šest stotina godina, jer hulim na Boga i jer hodim kao veštac, spalili – ja pružam ruke, i vidim ih rujne, prosijane, tako da krv u njima, ružičasta kao razblaženo vino, seća isto na bilje,
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
No, pogodi šta je bilo! Sve su mu knjige sažegli i za malim je ostalo da nisu i njega zajedno s knjigama spalili; i da su smeli od Turaka, zaisto bi ga sažegli živa, jer se je usudio bio protiv sabora, dugi[h] postova i mrtvih
Ćosić, Dobrica - KORENI
Tako mi, ne odmarajući ni svoje ni konjske noge, stigosmo do onog brda u Beogradu na kome su Turci Savu Nemanjića spalili. Tu, za Tomom Vučićem i njemu spodobnima, izvikasmo novog knjaza, a ja isto ostadoh.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
»Starmali« 1881. GARIBALDIJU Spalili su mrtvo telo neumrla diva, Pepeo nose da u zemlji za navek počiva. Zvona zvone, a iz njina žalostiva jeka Čujem
Maču pravde, zvezdo svesti, aleme poštenja, Slava tebi, ugledniče novih pokolenja! Spalili su mrtvo telo neumrla diva, Njegov pepeo sada veće srebrn kovčeg skriva, I baš sad ga grobu nose da navek počiva.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
a onda će udariti snegovi, koji će gore doći Turcima, razlogorenim na otvorenom polju (Zaječar i Knjaževac, a i sva sela spalili su), no nama u Aleksincu, Deligradu, Banji, Lukovu i Boljevcu.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Hitam da Vam odgovorim na Vaše pitanje o sudbini aleksandriskih biblioteka. Velite, učili ste u školi da su Arabljani spalili veliku aleksandrisku biblioteku. O tom se prepričavaju i interesantne pojedinosti.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
je tada bio simbol nacionalne nezavisnosti, zastava otpora turskim porobljivačima, i zato što je to bio Turci su mu spalili telo. Drugi Nemanjići sve do Dušana (izuzimajući samo Dečanskog) i ne pominju se u pesmama.