Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Kakva kirija! Neću da znam za to. Njiva je moja i ja ću je žeti, a ti možeš činiti što hoćeš. — Ama ču li, Spaso, dete moje, ja sam kiriju pošteno platio, a njivu sam ja uzorao i posejao. — Ne znam ja za to...
— Kakvu kiriju!... Zar deset dinara za takvu njivu koja baca dvadeset krstina... — Spaso, idi s Bogom, ne čini mi zla. — Ne dam ti more svoju pšenicu... ne dam, ja.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ reče Mišan. „Ićindija“, prozbori Otaš, pogledavši na sunce. „Da, da, ićindija!“ rekoše u glas Radoje i Spaso, kao da se oni sjetiše što je. „Ma što ono rade?“ zapita Janko, kad Turci posjedaše u kolo i počeše da klanjaju.
— Valaj, Spaso, nijesi ugonenuo! O tome nemoj dalje. Bilo i prošlo. — Ama, čoče, nijesmo o tome potonju rekli? — Jesmo valaj!
“ — „Ama ti meni obraz ocrni! pred Gospodarem i pred onolikijem zborom!“ reče on. — „Nijesam ja, Spaso, no ti sam sebi!“ — Riječ po riječ, dođosmo do krupnijeh. Ja mu obrnuh pleći, pa doma! „A šta reče u potonju?
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Što da mislim gore-dolu?... Idi vo selo. Će go nađeš čorbadžija Spaso od grad. Dadi mu to. „Ti se pozdravil — da mu rečeš — aga mi Sulejman Lekovac so zdravo — živo: hata da mu ispratiš i
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Al’ kraja nema praznom govoru, Vreme je davno da se putuje... Hajd’, Spaso, žuri se! SPASENIJA: Oh! GLAVAŠ: ’Ma ćerka lepa nešto zastaje!
Pa će lipsati, Makar to bilo i dogodine!... STANA: Bezobrazniče!... Hajdemo, Spaso, Da za videla konak nađemo! SPASENIJA: Al’ majko, majko, Što bliže idem dvoru pašinu, Sve mi je, majko, srce
SPASENIJA: To nikad neću!... Majko, vodi me! GLAVAŠ: Ni korak jedan!... Zar ne znaš, Spaso, I ne sećaš se noći strahotne?
STANA: Ti ćutiš, Spaso!... Šta je to? Zar hajduk jedan da te privoli Da sreću svoju nogom pogaziš? Gde ti je kuća, gde je koliba, Kad
Glavaš sam. GLAVAŠ (lupa na vrata): Čuje l’ me ko? Iziđi malo, moja trlice!.. Ti ćutiš?... Spaso!... Vrata otvaraj! To nisu Turci da te čekaju... Ja sam, tvoj Glavaš!... S puta dohodim!
Otvori! (Lupa na vrata.) Spaso! (Opet lupa.) Sve nemo, ćuti!... Al, šta je to? Srce mi strepi, strah me spopada, Grlice! Spaso!... Na stranu šarke!
(Lupa na vrata.) Spaso! (Opet lupa.) Sve nemo, ćuti!... Al, šta je to? Srce mi strepi, strah me spopada, Grlice! Spaso!... Na stranu šarke! Ni kući mojoj ne dam okove! Nek’ pršti remek crnog Cigana, Rđave brave, šarke, jekseri!...
(Počivka.) Spaso!... Nema je!... Al’ šta je ovo? (Sagiba se, podigne sa zemlje parče stare šamije, pa je zagleda.) To nije bila njena
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Ona sva poblijedi, ruke joj obamriješe, i ja se spaso'. A da ne bi svjeta, odo' ti ja pod crnu zemlju. Jutros mi je zaprijetila!