Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
ako je rođeno u nedelju dobije ime Nedeljko; na Đurđevdan, Đura ili Đorđe; na Spasovdan, Spasoje itd.). Detetu se daju i imena babe i dede da bi stalo umiranje.
brat se domaćin sinovima hranio, s unucima kitio i dičio, kao što se kiti i diči Đurđevdan listom i zelenom travom, a Spasovdan svijetom i svakim božjim blagodetom! (napijanje u zdravlje domaćina) (Grđić Bjelokosić, L., 1985, s.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Georgije, Jovan Krstitelj, Voznesenije, Roždestvo Hristovo, Voskresenije — postaju Đurđevdan, Ivanjdan, Spasovdan, Božić, Uskrs. Slave se i crvenim slovima pišu u kalendaru srpski sveci: sv.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Koliko li rana tjelesnijeh i duševnijeh proljeće ne izvida! Janko se bješe već pojmio. Već pred Spasovdan počeo se bješe pridizati.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Za ovo identifikovanje govore izvesne činjenice: 1) bogiša bere se, i nosi u crkvu na blagoslov, na Spasovdan, a taj dan (ili neki iz te sezone) mogao je nekada pripadati Perunu; 2) u Dubrovniku postoji slava Bogiša, vezana za
U Bosni uzima se ona (pored hrasta) i za badnjak (GZM, 6, 1894, 381; Schneeweіѕ, 17). Na Spasovdan, u Crnoj Gori, prekrštaju svako žito zelenom bukovom granom (ako nema leskove), i kite bukovim granama tor i kuću
Tako rade npr. i Turci u Skoplju, GNČ, 24, 1905, 280) i na Spasovdan (ŽSS, 124). To isto čini se, u celom srpskom narodu, i na Lazarevu subotu (to bi tobože odgovaralo grančicama finike u
V. ima i svoje praznike. To je opšti biljni praznik, Biljani petak (cf. npr. Karadžić, 3, 1901, 121) i Đurđevdan; to je Spasovdan; i to je, pre svega, Lazareva subota, odnosno Cveti, kada se v. osvećuje u crkvi, i koji se dan i naziva Vrbicom.
Ako se na Božić mete kuća, opadaće g. (Karadžić, 1, 1899, 210). Ako na Spasovdan pada kiša, to škodi crnom g. (ZNŽOJS, 19, 198).
«, SEZ, 16, 139), na Spasovdan (pokreću se malo po njivama leskovi krstovi, koji su tu pobodeni na Đurđevdan, »da bi k. napredovao«, SEZ, 19, 60), na
Etimološka magija!). S pomoću k. vrše se i »crne« magije, kad se tuđoj stoci, na Đurđevdan ili Spasovdan, oduzima mleko (uz basmu: »kupina kupi«... ZNŽOJS, 20, 47).
Na Đurđevdan naročito se vrše različita osigurana s pomoću l. od groma i grada; ponegde se to čini na Cveti ili na Spasovdan: njome se kite vrata, prozori, streje na kućama i torovima; l.
M. je u stanju, po sili analogne magije, da kravi da, i održi mleko. Zbog toga se na Spasovdan krave, pre no što se pomuzu, kite mlečikom oko vrata (»ogrlica«), oko trbuha (»pojas«), i oko čela (»počelica«), a
SKG, 60, 1940, 113›). Pod takvim hrastovima, o letnjim praznicima (Spasovdan ‹v. npr. ŽSS, 128; SEZ, 61, 138; 70, 2Z5; 84, 91›), održavane su molitve i prinošene žrtve (‹v. npr.
U Crnoj Gori na Spasovdan krsti se zelenom hrastovom granom svako žito, i kite se torovi i kuće (SEZ, 17, 181). U Sv. Martinu (Međumurje) uoči
Kovilje. Na Đurđevdan se k. kite torovi (SEZ, 65, 1952, 160), a na Spasovdan čobani vračaju pomoću pruta (jasenovog) za koji su privezali k. (ibіd., 163, Popovci). Konoplja. Verovanja o k.