Nušić, Branislav - POKOJNIK
ANTA: Ana, donesite čašu sveže vode. ANA: Molim! (Ode.) XIII RINA, SPASOJE, PREĐAŠNjI ANTA (Spasoju): Sedi, molim te, jer stvar moram da ti saopštim pažljivo i izdaleka.
RINA: Ta ostavite se, molim vas, te vaše pažljivoosti. (Spasoju.) Gospodin je beskrajan. Reći ću vam ja: čovek o kome svi znamo da je umro, da je pokojnik, čovek kojega smo
(Novakoviću.) Eto, na primer, vi bi ostali bez braka. RINA (zagrli čvrsto Milana): Ah, to ne, samo to ne! ANTA (Spasoju): Pa zatim, ti bi ostao bez imanja. SPASOJE: A zatim, ti bi otišao na godinu dana robije. ANTA: Opet!
SPASOJE: Učio sam, gospodine, sve sam ja to naučio napamet da bih mogao o toj stvari govoriti. PROTIĆ (Spasoju): Ja vas, molim, oče, ne govorite više o tome; govorite o čem drugom. SPASOJE: Hteo sam da mu objasnim.
RINA (buni se i krije iza Milana). PAVLE (Spasoju): Ili vi, na primer, kao najbliži rođak? Kažu, vi ste na sudu dokazali da ste moj najbliži rođak, a vidim (vadi iz
(Ode stočiću i nađe tamo sebi neku zabavu.) SPASOJE: Pa, dabome, najbolje je ne pominjati ga. AGNIJA (prilazi Spasoju poverljivo): Spasoje, ne Mogu, znaš, pred detetom da ti kažem, a napolju se neke čudne stvari šapuću.
VUKICA: Ne, neću zaboraviti. AGNIJA (poljubi je, zatim pruži ruku Spasoju): Pa ne zameri, Spasoje! Zbogom! (Ode.) IX VUKICA, SPASOJE VUKICA (pošto je ispratila Agniju, klone u fotelju
LjUBOMIR (pošto je poljubio Vukicu u ruku i sa Spasojem se rukovao): Zar sam toliko kriv? VUKICA (Spasoju): Čuješ li ga, tata, on to naziva krivicom? (Ljubomiru.) To nije krivica, to je zločin.
Dakle? (Posle saopštenja koje čuje, lice mu se obasja radošću.) Hvala! Velika hvala! (Napušta slušalicu i ide Spasoju raširenih ruku uzvikujući.) „Ilirija”! „Ilirija”! (Zagrli ga čvrsto.) SPASOJE: Da? ĐURIĆ: Da! SPASOJE: Svršeno?
XVII MARIĆ, PREĐAŠNjI MARIĆ (ulazi i klanja se. Niko ga ne otpozdravlja. Obraća se Spasoju): Ja sam došao po vašem naročitom pozivu. SPASOJE: Da, ja sam vas umolio da dođete.
MARIĆ (pogleda Novakovića pravo u oči, pa kad ovaj obori pogled, on mu sa dubokim prezrenjem okrene leđa obraćajući se Spasoju): Razume se da iz reda tih besprekornih svedoka neće izostati ni vaš poštovani gospodin zet?
Ovakve pojave i u ovoj sredini nisu do voljan razlog za uzbuđenje. (Spasoju.) Vratimo se, dakle, maločašnjem ćaskanju? Recite mi, na primer, moj dragi i najbliži rođače, recite mi: hoćete li i vi
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Prekrete nekoliko puta s jedne noge na drugu, ne znajući na koju stranu da se krene, pa, najzad, obrte Spasoju leđa i, polagano pazeći da ne izgazi pšenicu, iziđe iz njive i ode u selo. Iđaše pognute glave i nevesela lica.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Ali u Spasoju podžegla se mladićka krv: ne može da izdrži a da ne upita brata Osmanova rašta ih sramoti, a pri njihovoj muci.
— Miči, skote, jer si poginuo! — razjedi se Turčin i udari ga bičem po obrazu, pa se isti čas maši za revolver. Spasoju sinu misao osvete, pusti uzdu, odmače se, i u trenutku sastavi. Puče iz dževerdara.
Neimar ih povede k braći. Oni, u poslu prignuti, nisu vidjeli žandara, dok vođa Spasoju ne stavi ruku na rame. Tada se obojica okretoše i, začuđeni, pogledaju jedan drugome ravno u oči.
Bilo joj je pomučno izručiti svoju fotografiju gospodaru, da je s drugima otpravi Spasoju. Toliko dana otezala je i trgla se sama sobom u dvoumici: bi li je izručila ili ne bi?
Zagrabi sićem i u uzbuđenju zbog današnje vijesti vraća se kući. Pri večeri i poslije, misao je nosi k Spasoju, i jedva čeka da pođe u svoju sobicu; tek onda će srediti svoje misli.
košaricu kućnim potrebama, u hitnji pročavrlja s prodavačicama, a sretavši se s jednom drugaricom, ispriča joj vijest o Spasoju; u zabuni i ne opazi da je drugarica prečinjala se da joj se na licu ne opazi zavist. I nikako da se povrati kući.
gleda u pijani svijet i osjeća zadah žestokih pića i neugodni vonj zadimljenih, škiljavih lampa, — i nikako da u Spasoju vidi zamišljenu mladićku priliku: čini joj se da nije on bio s njom onoga jutra na brodu kada je gledala vojničke
— vidiš da me neće?... — Ko zna što će vrijeme donijeti!.... Ja ću s njim govoriti, — i pođe dolje k Spasoju. — Ne idi! — moli ga ona. No on se ne svrće.