Dučić, Jovan - PESME
Tako noć prolazi tiho, jednoliko, Vetar mesečinom zasipa i veje; Spi nebo i zemlja; i ne dozna niko Tu pagansku ljubav sred mrtve aleje.
DUBROVAČKI ARCIBISKUP Pod pločom u crkvi okana šarenih, U mitri, pod teškim pokrovom od zlata, Spi mlad s grbovima plemićskim po steni, Arcibiskup Marin, sveti potestata.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Đurđe je spusti na meko uzglavlje. „Ajde, serce, ajde, lezi, spi, i ne tropari! Nisam ti ja mati, a prebezmernaja nužda tebi, nije muž, nego – mati. Gospa Agripina! Dete joj njeno!
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Pomislih da nije loše dati ocu znak da sam tu i zapevah: „U šumici zeka leži, spi...” a Rašida se zakikota. - Pogodio sam - rekoh. - Kuče! Kladim se u sto dinara, da je kuče ili zec?
Kostić, Laza - PESME
Prileteše zefiri, celivaše je svi, zefiri i lepiri — al' ona mirno spi. Prileteli su zraci da grob celivaju, a siđoše oblaci da suze livaju.
Zefiri i lepiri celivaše je svi, i zraci i oblaci al' ona mirno spi. Još priđe jedan zefir, još jedan božji zrak, još jedan loman lepir i isplakan oblak.
Pod tom anđelskom rosom, pod rosom milosti, zar može pokojnica, zar može još da spi? Ta kako bi još spila, ta kako, kako bi? — prekipnu božja sila i grob se razdrobi.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
U polju mi je vinograd, U vinogradu džardini, A u džardinu naranča, A pod narančom postelja, A na postelji mlada spi Malahnim čedom na ruci. Niko je ne sm’je buditi: Ni mila majka, ni tajko, Ni mila braća iz lova.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
gde nisam bio... i gde nisi bila. Pod nebom, u ledu rumenom, gde zora spi, disaće jele što disasmo mi i stišaće zvezde osmehom i snagom, što ih je vetrova talas, odneo sa nas, odneo sa nas.
Ali se nad njima, posle, Tvoja zora zaplavi, u koju se mlad i veseo zagledah. A kad umorno srce moje ućuti, da spi, uzglavlje meko ćeš mi, u snu, biti, Ti.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Ivana iziđe da zatvori avliju, pa kad se povrnu zatvori i kuću iznutra. „Spi!“ reče Stana. „E onda večerajmo, pa ćemo!“ ponovi opet vidar. Večera je malo trajala, niti iko riječi progovori.
“ reče i diže blagodarni pogled put djevojke. Ali pogled mu ne srete nikoga, jer Stana odmah izađe. „Nu, šta radi, spi li?“ zapita serdar kćer. „Ne spava, ali ne treba mu ništa... Ja sam umorna, ne mogu više!“ „Lezi dijete!“ reče on.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Otići će borba. I doći će sni I ljubav i radost pod tvoja okrilja, Moj zavičaj nege, gde mi odmor spi. Još nam duše mogu da drhte od milja, Lepote, što pruža daljina i san: Da se zaboravi i život bez cilja, I kuća pod
Otići će borba. I doći će sni I raskoš i život pod tvoja okrilja, I zavičaj rada, gde nam snaga spi. U kući pod nebom punoj sunca, bilja, U kući nejasnoj i čudnoj k'o san Srelo se nas dvoje i život bez cilja.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Da beše den, tesmo da se branimo, ama noć, pa svet SI spi. A kad Turci staše da frljaju puške (pucaju) a selo da se čuri (gori, dimi), narod si ripnu da bega, ama sve beše
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
LVI Nebo gori, zvezde gore, Sve na zemlji spi, Samo ljubav nema sana, A s nom ja i ti. Pa gledamo mesec, zvezde, Vaseljene let, — Hajde, lane, da pravimo I mi
Nastasijević, Momčilo - PESME
OSAME 125 PRIČA 127 IZ MEĐULUŠKOG BLAGA 130 PESMA NEZNANCA (І) 131 IMALO MALO GOLUPČE 133 NINA MI NINA, SPI, BELA!
Jer nije ovo setva, kukolj ni klas. Pjani ćuv samo prôđe i zašumelo. Oslušni, dozivam, spi rođeni poj. Iza sna snu dublje bude probuđenje. Bratu se iz dubina oglasi, prene na ovaj glas. RODITELjU Ko si?
Zmija se u srce uvukla I mamila i mamila... U celov jed... Gini mi ginulo malo! NINA MI NINA, SPI, BELA! Nina mi nina, spi, Bela! Dedaci, ne znate zar, U snu se zametne plod!
U celov jed... Gini mi ginulo malo! NINA MI NINA, SPI, BELA! Nina mi nina, spi, Bela! Dedaci, ne znate zar, U snu se zametne plod! Ljubio leptir jabuku, nina mi nina, Izlegli crva nanino.
To ti je, ćero, kad ’oćeš da si dudov list, Dođite na loru s jeseni, biće svile. Nina mi nina, spi, Bela, Spi, ne budi se, vrebaju. PESMA ODONUD BRDA Ne tuži, neljubljeno, drago ti brode brodi, Tugo le tugo.
To ti je, ćero, kad ’oćeš da si dudov list, Dođite na loru s jeseni, biće svile. Nina mi nina, spi, Bela, Spi, ne budi se, vrebaju. PESMA ODONUD BRDA Ne tuži, neljubljeno, drago ti brode brodi, Tugo le tugo.
Hod ne posrnu tvoj: gredi, ne boj se. Bog čuva tvoj hod, odozgo bdi, Stražar on večno budan, Večni naš Bog ne spi. ІX Nežnom ljubavlju voleću te, Bože. Ti, čija ruka znala me odbranit.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
i, strepeći da mu neko čupavo čudovište ne zaskoči na leđa, nema oči za okrepljujuće lepote doline koja pred nama mirno spi na Mitrovdan, godine šest hiljada osam stotina devetnaeste od postanka sveta. Čudno.
Ilić, Vojislav J. - PESME
1881. LjUBAV O što me, srce, goniš ti, I moriš duha moć? Sunce je zašlo - mirno spi, Tavna se spušta noć... Da, tija ponoć širi let, Sve živ o sneva san; U svetle snove pada svet, I svetli čeka
nemirnome toku svom; A misô moja žuri tada Severu daljnom, gde ste vi, I noć zvezdana tiho pada, Dubokim sankom zemlja spi.
pokrivene, I rujne večeri vaše, kad s roglja pesma vri, Kad mesec spokojno plovi i blista iznad mene, I sve u sanku spi.
Na rudinu pusti hata, Kucnimo se ja i ti; Još ne tutnji sa Karpata, Još pustara tvoja spi. Đeram se umorno sagô, a orô lagano kruži; Sunce je na zrenik stalo i vreo trepti zrak..
tužno gleda cvetni sâd, Slomljeno gleda cveće, I đeni Srpstva tako bdi, I decu zove milu; Al' mnogi od njih davno spi Na smrti hladnom krilu! Osam je puta cvetô cvet, Toliko svenu puta, I njih nam zbrisa smrti lêt, Obori zemlja ljuta.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
POPOVIĆ ŠAPČANIN I potok i reka, I lahor, i zrak, Sve ljubi, sve mazi Svež miris i blag; I ševa Peva, ne spi: Kli, kli, kli! Travčica polegla, Težak joj cvet, Jatance šareno Prnulo u let.
Žure se kosači, Rosa je i hlad, Kad žega zatrepti, Malakše im rad; I ševa Peva, ne spi: Kli, kli, kli! U JESEN MILORAD POPOVIĆ ŠAPČANIN Ptičice su ućutale, Planina se dimi, magli, A oblaci golubasti
Petrović, Rastko - PESME
Da ću umreti za koji dan, Zagraknu gavran vran: Čoveče koji umireš, Da li ko zna? Da li ko zna Da tužba umom srcu spi; I da kraljevi i da kraljice, Pomrećemo zauvek jednom svi, Da li ko zna: Čoveče koji umireš?