Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Oni to učiniše... Imaju šta videti! Leži čitav čitavcit čovek, kao god da su ga juče tu spustili. Samo što je preturio nogu preko noge, ruke pružio pored sebe, naduven kao mešina, sav crven, čini ti se sama je krv,
Dučić, Jovan - PESME
od slonove kosti stoji u srebrnoj kutiji rasut prah za kosu i lice, kao da ga je sad napustila Gospođa koju su juče spustili u grob. — Žute ruže umiru zaboravljene i puštaju lagano svoju mirisnu dušu...
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A mogle su videti svašta. Veslači, na njihovoj skeli, bili su već spustili vesla u vodu, kad neko upita Isakoviča, šta će on tu, ko je, i kuda će. Isterali su ga napolje, uz psovke.
Oblaci su se bili spustili tako nisko, da ga niko nije video. A nije mogao da zaspi, ni kad se osušio, i legao. Prvo je hodao gore‑dole po sobi,
Vidi, kaže, vidi, kako su joj usne modre. Bile su modre i plave. Kad su joj oca spustili, mrtvog, u sanduk, vide je, kako se ušunjala, i legla, u sanduk, u želji da i nju sahrane, sa njim, jer ga je volela, zbog
Dosta je nesreća i jada, u familiji, bilo, i tolike brige ih u Kijevu i Mirgorodu, čekaju. A kad budu spustili korene u rosijsku zemlju, nek se sa Višnjevskim obračunavaju.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Drugu znatnu grupu čine doseljenici poreklom iz visokih balkanskih dolina, koji su se spustili u donjodunavske nizije poglavito u početku XIX veka.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Da otvorite oči i kažete dobro jutro usnama izgorenim dimom i učtivostima. Najradije biste spustili šalone i prespavali leto, baš kao što beli medvedi prespavaju zimu, ali, kao i svi drugi s kojima se družite, vi
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
starac reče, reći će i on starcu: — E, hvala tebi, starče, na svemu, ali ja imam još dva dobra druga, koji su me amo spustili, i koji me još čekaju na ulazu u ovaj podzemaljski svijet, da me opet izvuku gore; zato, ako mi ne možeš dati i za
Kad su i četvrti put spustili uže, dogovore se da Marka izvuku samo do polovice, pa onda da ga puste da pane, i tako mislili su oni da će se on
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Uostalom, baš me briga!... Ja dalje od žice ne mogu! Suri oblaci spustili su se gotovo do zemlje i iz njih sipi jesenja kiša, uporno, jednostavno...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Došao je tako čudan i tako iznenada na nebo. Mi smo međutim spustili 700 m. užeta. Sad kopa mreža“ – mrmlja kapetan Vico – „biće škampa“!
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
To isto biva i pri kretanju broda unapred ili unazad. Kad su se posmatrači kroz cev spustili lestvicama u posmatračku kuglu, oni uprave fotografski aparat, ili aparat za filmsko snimanje u pravcu spolja osvetljenog
Ćosić, Dobrica - KORENI
A kad bi znali... Kad bi znali! Da mogu da joj vide lice, uplašili bi se i njenog svirepog osmeha i spustili bi kašike. Oseća slast od sitnih noževa izukrštanih u očima i obrazima, i što je sada sigurna da će do smrti ostati
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
starac reče, reći će i on starcu: — E, hvala tebi, starče, na svemu, ali ja imam još dva dobra druga, koji su me amo spustili, i koji me još čekaju na ulazu u ovaj podzemaljski svijet, da me opet izvuku gore; zato, ako mi ne možeš dati i za
Kad su i četvrti put spustili uže, dogovore se da Marka izvuku samo do polovice, pa onda da ga puste da pane, i tako mislili su oni da će se on
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Nosili su me tako jedno pola časa, a meni se činilo u bunilu kao dvadeset godina. Najzad su me spustili. Čujem žagor ljudi. Neki se nadnose nada mnom i zagledaju me. Slušam kako spominju moje ime.
Njega Bugari da uhvate, odrali bi ga živog. Pozdravite ga s moje strane. Spustili smo se saobraćajnicom do onoga širokoga kanala, gde su juče istovarivali municiju.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Taman smo zapregli, kad se sruči strahovita kiša, praćenja sevanjem i praskanjem gromova. Oblaci se spustili gotovo do zemlje. Bili smo obavijeni neprozirnom tamom, kao u mračnoj komori.
Sasvim nečujno, bez ropca, bez želje, bez jauka. I niko se začudio nije. Dohvatili su lešinu za ruke i noge i spustili u zemlju. Sveštenik je u prolazu progovorio: „Vječnaja pamjat“, i onda ovlaš zatrpali.
Klonuo sam iza šoferovih leđa. Bila je nesnosna toplota. Sva je stanica bila u dimu i prašini... Spustili su me na zemlju. Posle su me stavili na neka nosila.
Ugledao sam više baraka i množinu ljudi u bolničkom odelu. Uneli su me u jedan paviljon i spustili na krevet. Preko puta vidim jedno izmučeno lice koje me posmatra usplamtelim očima.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
O ovi i taj, što se spustili, te se ne naslađujete svoga blaga sito, ni se svake blagote niste kadri nasićivati i lepa se vina napijati iz dovolje,