Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Radojka već izbi s ovcama iz gaja gore na rudinu, pa ih pusti te se pâsom spustiše do bukvika s onu stranu brda. Tu baš pored putanje seoske sede na travu, izvadi pletivo iz pletivačice i uze plesti.
Istina, podaleko je, ali kad su već pošli — što mu drago. Prepentraše se preko jedne vrleti, pa se spustiše u neku široku, golemu jarugu. Činjaše im se dosta kriva.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Njih dvojica se raspasaše te povezaše pojaseve; jednim pojasom privezaše čobanju pa je spustiše i napupiše vodom... Onda Jovica poli Jovanu i Stanku, a Stanko opet njemu.
— Pristajemo! — U dobri čas! — reče on. Zora je zabelela. Istok se počeo rumeniti... Hajduci se spustiše na rosnu travu. — Jeste umorni? — upita Stanko. — Nismo. — A od čega bi i bili umorni? — reče Zavrzan.
I priđe dečici: — Hodite baji!... Dan je prolazio u radu. Pred veče se razdade po malo večere, pa se spustiše na crnu zemlju... I noć ovlada...
Afrika
Ostali nosači, čim stigoše, spustiše stvari i polegaše po dvorištu. Ćutljivi kao ovnovi! Ja se takođe naslonih na kolibu i čekah da šef iziđe pred nas.
Matavulj, Simo - USKOK
Bježim u Crnu Goru, kod vladike! Svi spustiše oroze na puškama i puške objesiše o ramena. Rako ga zapita: — Jesi li sâm? — Sâm! — Jesi li pobjegao iz Kotora?
Kad stigoše na pređašnje počivalište, spustiše mrtvaca i ranjenika, pa u žurbi pokupiše torbe i struke; posječene glave Marko smjesti u torbe.
Evo me na vjeru, sama! I on priđe pred naperene cijevi, dodav: — Ja sam Marko Jokašev Njeguš. Čobani spustiše puške, a jedan zapita: — A gde ti je družina? — Eno je na kraju rudine. — Jeste li s plijenom? — Nijesmo!
Radičević, Branko - PESME
Krasno Srbi osvojiše grada, Pa već neki vrću se nazada — Već i hladne iskopaše rake, U njih mrtve spustiše junake, U slavu im pesme zapevaše — Al' i drugih pesama bejaše: Majke, seje, ljube verenice Zakukaše kano kukavice,
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
izabere tri najljepše djevojke, i uzme blaga, srebra i zlata što je mogao ponijeti, pa se uputi onoj jami kroz koju ga spustiše njegovi drugovi; zadrma onijem užetom, te dade znak svojim ortacima da je tu.
kao da mu je sam bog otkrio misli njegovijeh ortaka, dosjeti se nečemu, pa ti najpre, probe radi, kad mu četvrti put spustiše uže, priveže jedan veliki kamen, i dade im znak da vuku.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Kad stigoše mestu, blizu do obale, Hor otpeva onda sumorno opelo; Ustavama jakim razmakoše vale, Iskopaše raku i spustiše telo, I krst preko njega. I nad mračnim grobom Zašumori voda i pokri ga sobom. — 9 I mir večni nasta...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Kuda ga nosite? — zapita neko. — Naredili ni da ih sakupimo i da skinemo državsku spremu! — i, kao vreću, spustiše leš da se odmore. Iako se smrt keseri gotovo iza svakog žbuna ima ipak nečeg jezivog u ravnodušnom izrazu ovih ljudi...
— Rajko, Rajko — povikaše vojnici. Jedan ga dohvati za ramena, ostali ga prihvatiše i spustiše lagano između granata. Ležao je nepomično. Usta su mu bila poluotvorena, a oči svetlele čudnim sjajem.
Mrtvačko bledilo se rasu po licu njegovom i on se nasloni na zemljani zid. Vojnici ga prihvatiše i polako spustiše na zemlju, a ispod glave mu podmetnuše jednu torbu. — Plotun zdesna!... Vojnici iskočiše iz zaklona.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Prvi put izgovorih: Serbia. Porođajem u tuđini, pod zamrzlim snegom, hraniše me tvojim glasom, slabošću i negom. Spustiše me u nemoć detinjstva, da te volim i brigom, za Tobom, za ceo život, obolim.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
održaše mu govore oni sa kojima on nikakve osobite ni intimnije veze nije imao, pa kovčeg, pošto su ga zalemili, spustiše pomoću konopaca onamo gde mu je bilo namenjeno da ostane samo privremeno.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Neće, veli, da se postidi pred Đuricom, što mu nije kuću lepo spremio... Kad bi gotov sa zemljom, spustiše mu dugačak cerov kolac. Uze ga u obe ruke, pa stade da pobija. — Vala, Mićo, i zadužio te je — veli mu ozgo jedan.
— Svet... Šta svet! ... — odgovara Đurica i usiljava se da drži glavu pravo. Poneše ga na rukama i odneše do mesta; spustiše ga više koca... — Evo ti kuće... Ispravi se na noge, ne brukaj se!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
izabere tri najljepše djevojke, i uzme blaga, srebra i zlata, što je mogao ponijeti, pa se uputi onoj jami kroz koju ga spustiše njegovi drugovi; zadrma onijem užetom, te dade znah svojim ortacima da je tu.
kao da mu je sam bog otkrio misli njegovijeh ortaka, dosjeti se nečemu, pa ti najprije, probe radi, kad, mu četvrti put spustiše uže, priveže jedan veliki kamen, i dade im znak da vuku.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Spuštaju njeno čedo, Još ga ne spustiše, Al’ gle: iz crna groba Beo golub izleti! Poleti u vis pravo, — Majka se prekrsti, Ne gleda više dole Već gore u
Petrović, Rastko - AFRIKA
Ostali nosači, čim stigoše, spustiše stvari i polegaše po dvorištu. Ćutljivi kao ovnovi! Ja se takođe naslonih na kolibu i čekah da šef iziđe pred nas.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Živeo! Živeo! Potporučnici podigoše „Fikusa“, poneše ga uz paklenu larmu, i spustiše na jedan krevet. Dajte konjak! — naređuje „Fikus“. — Kamo pesma?... Pesmu hoću! Its e long vej tu Tipereri...
Ako ti je stalo do vina, naći ćemo. O, ljudi, šta nas snađe! — Ostav’! — reče Bora vojnicima, koji spustiše puške pored sebe. On se podboči. — Čekam? — Doneću ti vina, pričekaj. — A, ne, ne!
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Mogu na njem lepiže gonit' — i guši se od smijeha... I povorka, uz smijeh i jadikovanje, odmiče dalje. Spustiše se najzad ulicom poda se k Jurinoj kući i ustaviše se kod nje. Ivo gleda, a oko njega sakupila se i ostala čeljad...
Ilić, Vojislav J. - PESME
Kad stigoše mestu, blizu do obale, Hor otpeva onda sumorno opelo; Ustavama jakim razmakoše vale; Iskopaše raku i spustiše telo, I krst preko njega. I nad mračnim grobom Zašumori voda i pokri ga sobom. I mir večni nasta...
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Svršeno! Umro si i ti, Avrame, s njima! Spustiše Vlaovići lenger u groblje, i nema više kako treba ni Srbina, ni bogatog čoveka, ni ponositog čoveka...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Sa čela je, u širokim mlazevima, tekla krv i natapala njegov šinjel i vojnike koji su ga nosili... Spustiše ga na zemlju. Nespretnim rukama peremo njegovo lice i ružičasta voda juri preko odela...
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Gle, duše pravednika! — prekrsti se stari ribar. — Gle, dukati! — pljesnu dlanovima tvrdica, a zvezde se spustiše još niže da zemlju izbliza pogledaju. Iznenada se jedna priseti kako se odavno nisu okupale u jezeru.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
A tada, kako je Filipović naslikao složnu braću, „devet belih poviše se pera, devet teških koplja koštunica spustiše se“. Na zamagljeno polje sletala je smrt, krvlju su plinuli i Lab i Sitnica. Samo smrt mogla je da rastavi vernu braću.
Kako koji konak unapredak, sve gairet bolji među braćom. Prehodiše polja i planine, spustiše se u Primorje ravno, u široko polje pokraj mora, te svatovi polje pritiskoše.
Kunovicu goru prejezdiše, spustiše se u polje kotarsko, ali Janko došô na biljegu, — sa Jankom su četiri serdara, sva četiri od ravna Kotara, i sa njima
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Eh, još samo da imam tako dugačke noge i ruke kao ti, pa da mogu obuhvatiti svako stablo. Dječaci se spustiše na malu zaravan i sjedoše pod prastaru debelu bukvu koja je rasla u sredini i svojom širokom krošnjom natkriljivala
— Ko bi znao šta nas čeka danas? — Težak posao, kopanje — odgovori staloženi majstor Mačak. — Valjaće dobro zapeti. Spustiše se u jarugu ispod nagnute stijene i naizmjenice stadoše da kopaju naoštrenim Lazarevim ašovom.
— Ti uvijek držiš obećanja. — He-he, tako je — složi se djed. — Hajde silazimo, zaista te neću tući. Kad se spustiše na zemlju, nađoše se u krugu pohvatanih dječaka. Nedostajao je samo Jovanče. — A gdje li je samo onaj moj hajduk?
Opremljeni tako oni se jednog jutra krišom spustiše u kamenitu jarugu i uvukoše se u pećinu. Stari fenjer, pun petroleuma, odlično im je svijetlio uz put.
Konopac jedva da je utonuo nešto preko pola metra. To ih obradova. — Da zagazimo, šta veliš, Jovanče? — Hajdemo. Spustiše ljestve u jezerce i ubrzo se nađoše do preko koljena u hladnoj vodi. Mačak se strese.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
oni onaj poklonit im ocu Priolu grad, uzeše što imadoše onde svoje i očine im svete mošti, natovariše se u lađu, te se spustiše s materom dole k Budimu, dođoše u grad kralju.