Jakšić, Đura - PROZA
Kopriva i boca slobodno su rasle; pa sad se „Težak“ zaman trudi da ih istrebi — duboko su korena uhvatile... Srbija je rodna zemlja; vredan baštovan napravio bi od nje baštu, svet bi se čudio lepoti njenoj, a praznovernik zaklinjao bi se
1871. BELA KUĆICA Davno je to bilo, al’ tek ima još ljudi koji se sećaju kako je naša mala Srbija u ono vreme izgledala. Putovi kako je bogu volja!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
godine postao vojvoda). Kako se Srbija nanovo pobunila, on pređe u Srbiju, i knjaz Miloš učini ga odma vojvodom, no on juriši sa Drinčićem na Dublju na šanac
A ja? Nijedan mi drugi predmet u oči ili srce stati nije mogao, jerbo ga je predmet Vračar, Srbija i otečestvo i sva čustva potpunila.
zaboravio sam gde za se kaza, negde, čini mi se, oko Arnautluka, i daje bio u Cesarskoj ritmajster, da, „kako se Srbija pobunila protiv Turaka, odma sam prešao u Srbiju”. — „Horošo, horošo, nam uže izvesno čto Serbi vostali protiv Turok.
U tom pismu priklinjao sam vezira da prestane robiti i paliti; sav se narod razbeža. Šta će caru pusta zemlja, šta će Srbija kad sve Srbe iseku?
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Harambaša je podelio družinu: polovinu odvede on, a polovinu posla ovamo, tebi. Još će koja četa trebati... Srbija se pobunila, sad biju Turke. On s četom ode na Jadar, da Turke pričekuje. Stanko baci kapu uvis. — Gospode!...
Ti nam budi prijatelj! Ti vidiš naše jade, pa budi blag otac i potpora našim nejakim rukama!... Četiri stotine godina Srbija je rađala roblje i izmećare.
ide ti Kulin-kapetane, Niti ide niti mu se nadaj, Nit̓ se nadaj niti ga pogledaj; Hrani sina pa šalji na vojsku — Srbija se umirit ne može!... Više čovek nije mogao poznati ove mirne ljude. Pogledi im postaše munje, a reči gromovi.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ja se nagoh njojzi. U isti par sinu mi kao munja kroz glavu: Švabica, sirota, moja mati, Srbija. Skočim i, ne uzdajući se u svoj glas, bez zbogom ostaj, odem u svoju sobu. Bilo je već 1 po ponoći.
nas su toliko puta pitali nemački studenti (klasično obrazovani — govore latinski i grčki kao svoj rođeni jezik) je li Srbija u Maloj Aziji; čudili se kad smo im kazali da i mi pijemo kravlje mleko, da mesimo hleb isto kao i oni, da imamo čak
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
I tako ide svuda. Za njega nema ni granice, ni Turska, ni Srbija, niti ga opet ko zadržava. Jednog večera svratih u mehanu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Tražili su da se ta teritorija nazove: Nova Serbija. A u molbama je pisalo i, Nova Mezija, kako se Srbija zvala, u doba rimsko.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Čim je Srbija stvorena, Srbi Austro-Ugarske a zatim i svi prosvećeni Južni Sloveni uvideše u njoj zemlju „nacionalne misije“, „balkansk
godine, od osnivanja južnoslovenskog kluba u Beogradu koji se nazvao Slovenski jug. Trebalo je zaista da Srbija postane bogatija da bi mogla održavati solidnu vojsku; da stekne ugleda svojim ekonomskim napretkom, svojim
Tako je Srbija davala dokaza o svojoj životnoj snazi; ona je pokazala da može izdržati ekonomski rat koji joj je Austro-Ugarska
Njihovi postupci, skoro revolucionarni, ulivali su ozbiljna strahovanja našim miroljubivim ljudima, jer je Srbija želela zaslužen odmor, pre nego što iskrsnu novi sukobi.
Bugarski emigranti u Bukureštu bili su zaključili ugovor sa knezom Mihailom Obrenovićem, po kome su Srbija i Bugarska imale činiti jednu državu. Nova bugarska država, stvorena posle srpsko-turskog i rusko-turskog rata 1876—78.
po Srbiji proneo glas da sanduk, tj. ćivot, svetoga kralja u manastiru Studenici škripi, hoće da se seli, znak da će Srbija propasti. Za vreme zajedničkih austro-nemačkih i bugarskih napada na Srbiju 1915. god.
god.: „zeman doš'o valja vojevati“, kaže narodna pesma. Isto je osetila Srbija 1912. god., u srpsko-turskom ratu. Intelektualne sposobnosti.
Severnom varijetetu pripada Srbija a južnom Stara Crna Gora, obe doskora posebne narodne države na različan način formirane.
Seljaci čine ogromnu rezervu snaga. Seljačka Srbija je radionica gde su srpski elementi različnog porekla uspeli da se stope i kombinuju, gde se srpsko jedinstvo
I otada je Srbija, u najbolnijim trenucima svoje istorije, svagda odbijala najprimamljivije strane ponude, samo da bi ostala verna svome
Mnoge od ovih nesrećnih žrtava, čak i žene, umirući su uzvikivale: „Živela Srbija!“ znajući dobro da svojim životom plaćaju ljubav prema srpskom narodu.
To je upravo doba kad je Srbija zadobila slobodu, kad su se srpska i bugarska nacionalistička osećanja razvijala sve jače i sigurnost po varošima
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Serbien) — Srbija; in Serbien (іn Serbіen) — u Srbiji servirati (lat. servіre, fr. servіr) — služiti, posluživati, izneti jelo na sto
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
⁵⁵ U mnogim krajevima (Bosna, Crna Gora, Hercegovina, Srbija, Makedonija), kaže se da će ovo dete biti srećno, odnosno da će biti „ajarlija“, i „kismetlija“, što znači da će mu
, Balkansko poluostrvo i Južnoslovenske zemlje, SANU — Književne novine, Beograd 1987, s. 369. ⁶ Marković, S., Srbija na Istoku, BIGZ, Beograd, s. 64. ⁷ Cvijić, J., isto, s. 341. ⁸ Mićović, Lj.
85. ⁵ Cvijić, J., isto, s. 340—341. ⁶ Erlich, Vera, U društvu s čovjekom, Liber, Zagreb, s. 218. ⁷ Marković, S., Srbija na Istoku, BIGZ, 1973, s. 57. ⁸ Trojanović, S., „Zadruga i inokoština“, SKG, 19, Beograd 1907, s. 742. ⁹ Grbić, S. M.
Marković, R., „Nekoliko narodnih cvetova“, Raskovnik, Beograd zima 1970. Marković, S., Srbija na Istoku, BIGZ, Beograd 1973. Maslov, A., Motivacija i ličnost, Nolit, Beograd 1982. Mačaj, S.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
ŠERBULIĆ: Ako se Rusija umeša, onda je dobro. LEPRŠIĆ: Vi jošt sumnjate? Kažite, da li bi smela Srbija pomoći šiljati, da Rusija nije zapovedila? ŠERBULIĆ: Sad sam malo utešen. LEPRŠIĆ: Ja vam kažem: slavjansko carstvo.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
KA ROMANTIZMU 88 KULTURNE I KNjIŽEVNE PRILIKE U PRVOJ POLOVINI XIX VEKA 89 NACIONALNO-KULTURNI ŽIVOT SRBA U UGARSKOJ 90 SRBIJA I NjEN NACIONALNI I KULTURNI ZNAČAJ 91 ŠTAMPARIJE 94 PROŠIRIVANjE KULTURNO-KNjIŽEVNE OBLASTI SRPSKE 95 UČENA
I SVETOZAR MARKOVIĆ 263 RUSKA KNjIŽEVNOST 266 GLAVNE IDEJE SEDAMDESETIH GODINA 267 UTICAJ POLITIČKIH PRILIKA 269 SRBIJA POSTAJE DUHOVNO SREDIŠTE 270 ČASOPISI 272 KNjIŽEVNI RAZVITAK 274 JAKOV IGNjATOVIĆ 276 MOLOVAN Đ. GLIŠIĆ 281 LAZA K.
U to vreme, Srbija, gotovo pusta, bila je samo beogradski pašaluk, u kome dve austrijske okupacije nisu izmenile žalosno stanje stvari;
se bez prestanka sa Turcima za svoj opstanak; u Bosni i Hercegovini nije bilo ni traga od duhovnoga života, a Stara Srbija porobljena, popaljena i opustela, posle dve velike seobe, bila je u očajnom stanju.
Mudar i rodoljubiv, on stiče ugleda među ustaničkim vođama, miri ih i upućuje, radi da se Srbija učvrsti i izgradi kao samostalna nacionalna država, i zbog tog njegovog srpskog rodoljublja austrijske vojne vlasti
Na kraju XVIII veka nacionalni pokret, ukoliko ga ima, oseća se kod ugarskih Srba, u Karlovačkoj mitropoliji. Srbija je pusta i bedna, ceo beogradski pašaluk nema ni 100.000 duša.
Srbija je pusta i bedna, ceo beogradski pašaluk nema ni 100.000 duša. Stara Srbija je seobama prepolovljena; u Bosni i Hercegovini vlada tama i varvarstvo; Crna Gora je u stalnim borbama sa Turcima i
Pred 1848. Srbi su jedna od nacionalno najsvesnijih i najnaprednijih narodnosti u Austriji. SRBIJA I NjEN NACIONALNI I KULTURNI ZNAČAJ Za dalji napredak srpskog duhovnog života i srpske književnosti od presudnog
Od 1815. do 1830. Srbija proširuje svoja prava, a od 1830. stalno proširuje svoje granice, prisajedinjujući jednu po jednu od srpskih oblasti,
U kulturnom pogledu Srbija čini isti napredak. U početku XIX veka ona još malo znači u duhovnom životu srpskoga naroda.
patrijarhalnim životom, iznurena teškim desetogodišnjim borbama sa Turcima, nesigurna u svoju sutrašnjicu, Karađorđeva Srbija nije imala ni vremena ni snage da izvede i kulturno oslobođenje.
sa državnom nezavisnošću sve je to nestalo. Kada je 1815. Srbija došla ako ne do pune slobode a ono bar do autonomije, duhovni život se u njoj bio gotovo sasvim ugasio.
Radičević, Branko - PESME
Seja Tisa k njemu iti A oko nji divan kraj, Ovog sveta pravi raj. Znaš Srbiju onu drugu? Ta Srbija, stanak moj. De stanak moj? De stanak moj?
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
u kućevnom žuboru, u zrcanju s ikone, u pjesminom raspjevu: Krpljen život, krpija a kroz prsle prozore prelama se Srbija. ІІ A kroz prsle prozore prelama se Srbija beharaju madžarke. - Kome li se priroda u sretanje spremila?
ІІ A kroz prsle prozore prelama se Srbija beharaju madžarke. - Kome li se priroda u sretanje spremila? - kad je život grdija, taljiganje, pedepsa, a svijetom
Šklopoće, drči otpadak smisla opanak krpljen: praslika trenja zemlje i zvezda, Srbija s visa jaglike bere s unezverenja moje jednine, što se kotrlja, odskače, tumba, sva u mutljagu stvarnosti mučne, čija
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Miodrag Pavlović SRBIJA DO KRAJA VEKA „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela srpske
Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2010. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Miodrag Pavlović SRBIJA DO KRAJA VEKA VELIKA SKITIJA 6 SLOVENI POD PARNASOM 7 EPITAF SLOVENSKOG PRAPESNIKA 9 LOV 11 NAHOD 13 TUŽBALICA
DANI I NOĆI 87 KNjIGA STAROSLOVNA 122 MOLITVA ZA SVETOGORSKE MONAHE 161 BEKSTVA PO SRBIJI 166 APOKALIPSA ILI UŽA SRBIJA 187 TO SLOVO 211 SRBIJA DO KRAJA VEKA VELIKA SKITIJA SLOVENI POD PARNASOM Glavari su nas na južne doveli strane od
STAROSLOVNA 122 MOLITVA ZA SVETOGORSKE MONAHE 161 BEKSTVA PO SRBIJI 166 APOKALIPSA ILI UŽA SRBIJA 187 TO SLOVO 211 SRBIJA DO KRAJA VEKA VELIKA SKITIJA SLOVENI POD PARNASOM Glavari su nas na južne doveli strane od bezverja pijane, od snage
APOKALIPSA ILI UŽA SRBIJA Kad je izgledalo da će da smrkne poslednje veče pre suda mrklini se rascepio um i naiđoše pošasti kao da se nad
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
DARA: Svaki dan hapšenja, racije, streljanja, a vi se ovde igrate pozorišta! TOMANIJA: Srbija vrvi od izbeglica iz Bosne! Oćete možda njima da glumite? DARA: Jeste li videli vešala na Žitnoj pijaci?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
artiljeriji, kod Verdena, za vreme prvog svetskog rata, njegovom sinu amputirana ruka i kad je, u isto vreme, i Srbija propala, Berić se bacio sa velike visine trećeg sprata, glavačke, na kamenito dvorište.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Čitao sam i taj putopis, i izgleda mi dosta veran, ali mu niko od Engleza nije verovao ni da postoji čak neka zemlja Srbija, a kamoli ono što on piše o toj zemlji. Nazvali su ga zanesenjakom, pa čak i ludim čovekom.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Pati li selo, pati ceo departman ili kanton; pati li departman ili kanton, pati i cela Srbija. To je zakon; od iskona! Fakta govore, istorija zapisuje; sušta istina! Zar nije?! Recite, građani! A?
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Na jednoj strani Srbija koja muca i bunca, Na drugoj on, čistunac, čistiji od jarkog sunca; Ovamo, hiljade profesora, pisaca i novinara Koji
našem narodu veoma je Raširen strah od promaje: U čekaonici, u kolibi, u palači Svak se boji da ga ne zakači! Srbija, Crna Gora i Bosna Drže da je promaja smrtonosna.
Stojimo pokraj sivoga plota, Na granici između dva života. Sa ove strane ograde: grad. Sa one: Srbija, i mesec mlad. Sa ove: tramvaj, i dva kioska. Sa one: tišina, crna, seoska. Levo: blistaju Terazije.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Mala li je žertva sva Srbija od Dunava do mora sinjega? Na tron sjediš nepravo uzeti, ponosiš se skiptrom krvavijem; huliš Boga s svetoga
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Stalno, nesrećnica, priča o udaji! Nije ni čudo, muškinje u ratu, opustela nam Srbija, moj gospodine! MANOJLO: Pa ovaj povređeni, što su ga maločas uneli... Pa ovaj šepavi, šantavi, što ga je uneo...
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Dotle je moj. Meni je toliko dosta. Snagu ćuja da mu dam, kad postane čovek, kučića se ne plaši, a Srbija je velika. — I zato se ti mučiš?
“ Tebi, Đorđe Katiću, ja nisam rodio slugu. Nisi morao to da mi kažeš. Neće oni biti tvoje sluge. Jok. Svet je širok. Srbija će biti mala mojim sinovima. Popi nekoliko krupnih gutljaja rakije i vrati se do korita. Pazi kako namiguje ovaj desni!
kad su najbrži u selu. Voliš ih samo ako ti drugi zavide na njima. Ako ti cela Srbija zavidi na njima. S Vukašinom si se posvađao samo zato što si se uplašio da ne izgubiš na izborima.
Ni pred kojom silom neće odstupiti. Još danas uvideće Tošić da bitku s njim nije dobio, iako mu je sina oteo. Nek cela Srbija zna. Pominjaće ga i poštovati više i od Adama Bogosavljevića.
Eto, pogledaš ove dve kuće I vidiš koliko je samo za jedan čovečji vek uznapredovala Srbija.“ Hajdučka, prokleta. Steže drvene šipke na prozoru. Kao da krcka krov. Njiše se. Vodenica.
Cela Srbija da ga zna po pameti i znanju. Pa je u jagodinskoj mehani na konačištu sreo Adama Bogosavljevića, seljaka što je čitao novi
Prerovci su ga birali za kmeta, pa posle i za poslanika. Grmeo je u Skupštini i cela ga selačka Srbija čula. Njega, sina Luke Došljaka, vodeničara i sluge. A šta sam sada? Šta ću ove noći postati kad mi se tuđe rađa?
Ej, krala Milana, velikog silnika, istera on iz Srbije. Pa kad ustav ukinuše... Te godine se ti rodi. Srbija izgubi slobodu, a Aćim dobi unuka...
Nema više kod nas takvih ludi kao što je bio Aćim Katić. da je on živ, cvetala bi Srbija. I Švabe bi nam zavidele. Šta ćeš, pusta smrt. Ti si, dakle, njegov unuk? I ličiš na dedu, ličiš, bogami.
Ti znaš da ja poštujem školovane i činovnike. — I to je slobodna Srbija! Čim ne misliš kako misli pandur, zaverenik si protiv krala i glavu ti skidaju.
— Ja sam, Aćime, pre tebe mnogo šta morao da znam — reče rastuženo. Srete Aćimov pogled: on mu ništa ne kazuje. — Srbija nije ono što ljudi preko Save i Drine misle o njoj. Sve je ovo janičarska krv. — Ne balavi! Andra zaneme.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
C'est quelque chose comme victoire, vous savez! — Merci, merci, sestro Stephanson. — Da, da, pa na jesen Srbija. I vi s nama, daće Bog! — Merci. — Au revoir! — Thank you!
Vi ste maločas spomenuli Englesku. Eh! Engleska je Engleska, a Srbija je Srbija. A sad? Šta ćemo sad? Ne znam, bogami, ni ja ne znam šta ćemo sad.
Vi ste maločas spomenuli Englesku. Eh! Engleska je Engleska, a Srbija je Srbija. A sad? Šta ćemo sad? Ne znam, bogami, ni ja ne znam šta ćemo sad.
sve poredom omiljene stvari, kao: „Rod rodila ranka kruška pod Milošićem, pod njom sedi mlado momče, Srbiju peva; sve Srbija do Srbije Obrenovića“, i druge, pa da je tom prilikom Agan, prva violina, sve podskakivao, i neumorno i besno, kao da
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Ne smeš ga darnuti, kâ u oko. — Vala i jeste junak, jadi ga ubili, da mu ravna nema. — More čuće za njega sva Srbija, ja ti kažem. ...
Petković, Vladislav Dis - PESME
Ispod zvezde sreće pobeda nas prati, Srbija i ove preboleće rane; Ali vinovniku ko će kaznu dati Za zločine koje narodima nane!
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
“Vila” mi je pokazala da je Amerika, isto kao i Srbija, bila zemlja heroja. Ostatak tog divnog nedeljnog popodneva proveli smo u razgovoru, u kome je ona odgovarala na moja
Odgovorio sam mu da bi mi više prijao srpski sir. On se nasmejao i rekao da su Srbija i srpski sir nepoznati u Prinstonu. Odgovorio sam mu da će možda jednog dana u Prinstonu čuti o Srbiji.
ovi izrazi su se često čuli, a odnosili su se na događaje za vreme balkanskih ratova koje su vodile protiv Turaka Srbija, Crna Gora i Rusija. Treća bi isplazila jezik na mene ili bi napravila neku ružnu grimasu.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Mislim da neće biti sporno ako kažem da to područje predstavlja stara Srbija, u nešto širem i starijem značenju. Stara, po tipu tradicionalna, pa utoliko i konzervativna, ova se kultura kod nas
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
— Nikad!... Kakva Srbija, ženska glavo, u priču ti bilo!... Ja sam se poturčio, ja sam Mustafa sin Muhamedov... Sipaj mi još rakije, pa ćuti!...
Sve izgubilo pamet. I knez i proto i onaj mrtvi Neđeljko Škipac što ide u manastirsku pisaniju. Sve: Srbija, Srbija; Kosovo, Lazar.
Sve izgubilo pamet. I knez i proto i onaj mrtvi Neđeljko Škipac što ide u manastirsku pisaniju. Sve: Srbija, Srbija; Kosovo, Lazar.
Ne boj se, jaka je vjera naša, silno je vjerovanje sirotinje raje, moćan je Gospod — doći će oslobođenje, viđećeš što je Srbija!... Bolje je s bijelijem obrazom i raja biti no poturica, no krstov izdajnik, Miloje!... — Ćuti nijesam ja više Miloje!
Pravo njegovoj kuli. Čuvaće ga kao brata. Dokle budi suđeno da se povrati Srbija. Kroz tri meseca, kroz tri godine: i hodže vele da tako piše u ćitapu.
Široko i daleko ide njegovo pitanje. Pita on jesmo li još živi svi što smo pod Turcima, je li živa Srbija, kamo pri pitanju okrenu glavu, te da li mu se vredi prekrstiti kad se doveče bude vraćao pored Gračanice u svoju Gornju
— Vikam, gospodine, zašto da bega u Srbiju? Srbija ima dosta ljudi, a ova joj zemlja valja, a mi smo, vikam, tapija za nju.
— A zašto, pobratime? — Zato što država i nije za vas... — Nijesam to dosle znao... A šta je tebi Srbija učinila, pobratime? — Svašta!..
— pripadnici nere– gularnih vojnih odreda ledenica — prostorija u kojoj se čuva led; srebrom okovan pištolj Morava — Srbija; tako su je Turci zvali kad ne bi hteli da izgovore mrsko im ime „Srbija“.
se čuva led; srebrom okovan pištolj Morava — Srbija; tako su je Turci zvali kad ne bi hteli da izgovore mrsko im ime „Srbija“. Tako je i Srbiju nazivala i raja u zvanju, da je činovnik ne bi osumnjičio da je protivnik carevine.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Bori se, pobro, bori se, ti ćeš to umeti, — Srbija j’ samosvojna, možda ćeš uspeti; Upućuj strasne glase u jednog duha sklop, Probiraj slabe klâse u jedan jaki snop.
j’ samosvojna, možda ćeš uspeti; Upućuj strasne glase u jednog duha sklop, Probiraj slabe klâse u jedan jaki snop. Srbija j’ samosvojna, podesna j’ njiva ta, I tvoja reč će možda istrebit’ seme zla, — Al’ šta ću, bolan, ovde, kako ću, šta
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
RUDNIČANIN: Od Takova sam! I Miloš me je amo poslao Glavašu hrabrom, da ga pozdravim: Da je Srbija listom ustala Protiv zuluma... I da se sprema... (Vidi Glavaša.) O!...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
« Pa posle sviju napora i skupih žrtava robovi opet da ostanu robovi, a Srbija slomljena, razorena. Ali tišti i sama pomisao na ovu crnu mogućnost.
što nihove intjeresi, a takođe i povrede odnosi se na Imperiju, zbog toga Visoka Porta ako i ne bi želila da se uvredi Srbija, ali da bi pokazala kakve su dužnosti onih, koji zloupotrebljavaju svoje privilegije, i da bi potušila nihovo
To je nevepovatno, i na Rumuniju ne možemo računati. Grčka je na nas ljuta za 1867 g. što je Srbija nije pomagala u kritskom ustanku.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Preda mnom iz magle dopiru povici: „Živela Srbija!“ Osetio sam se kao da letim. Ali nešto snažno lupi me u ruku, da mi je prosto zanese unazad.
Kapija Slobode otvorena je... Ispravite ovu piramidu i na nju pobodite zastavu slobode. Živela Srbija! Ugledao sam tek tada oborenu piramidu, koja je nekada označavala najvišu kotu i bila na granici Srbije.
„Fikus“ drži govor Peri „Đevreku“ i Simi „Jarebici“. — U vas je „utprla“ oči armija... Dokažite... da još majka Sr-Srbija propala nije. Oni ga i ne slušaju već odmeravaju dužinu uzengija. Harmonikaš svira neki marš.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Što je zanimljivo, Srbija je za Orfelina i Dositeja očevidno sudbonosniji doživljaj i egzaltacija nego za Subotića i Borojevića, iako je Dositej,
Hodite, setni potomci, spravljajte majci opelo, Snažna bivša negda, Srbija mrtva leži. Narod bez svesti stenje, jer strasti je trzaju mrtvu, I slepoća duha crni joj iskopa grob.
„Vikentij Joanovič, za toliki tvoja trudi mnoga ljeta budi!“ „Zatim škole i Srbija zajedno” — završava Ostojić svoja izlaganja — „otpevaju još jednu strofu zahvalnicu koja se završuje: ,Vikentij
Jakšić, Đura - JELISAVETA
A Bosna plače — plače Srbija, A Hercegovina, ta sestra naša, Čekajuć žrtve braće slobodne Sa svakim danom više žrtvuje: Slobodu, narod, crkvu,
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
U jednom pogledu Karadžićeva pobeda ostala je nepotpuna. Srbija i Vojvodina, sa čvrsto ukorenjenom književnom tradicijom, nisu se pokazale spremne da ekavski lik svog književnog jezika
oca video je u uspostavljanju "prave vere" u srpskoj zemlji, čime je pomerio istorijski značaj Nemanjine verske politike - Srbija je odavno bila hristijanizovana, a Nemanja samo progoni jeretike.
v. proširuje se kulturno područje. Posle dva oslobodilačka ustanka (1804, 1815) u književnost ulazi Srbija, potom Crna Gora, delimično slobodna još od kraja 17. v., i drugi krajevi južno od Save i Dunava.
), svrstao se među nacionalne klasike. U poslednjim decenijama prošlog i u prvoj deceniji ovog veka Srbija je bila zemlja pripovedača. Oni su dolazili iz raznih krajeva noseći sa sobom svoja regionalna obeležja.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
koji je ponikao iz grančice koju je carica Milica pobola u zemlju na dan rođenja svoga sina Lazara (Milićević, Kneževina Srbija, 767). Naročito je interesantan b. kralja Milutina.
npr. SEZ, 41, 1927, № 185; Milićević, Kneževina Srbija, 133). Ime biljke vid ima možda veze sa starinskim istoimenim božanstvom (<Čajkanović, O vrhovnom bogu, 106; 121; 153;
kako je olistao, izvadio je cvancik i darivao ga (Milićević, Kneževina Srbija, 75). G. i inače može uživati poštovanje kao retko koje drvo. On se ponekad naziva svetim drvetom (v.
KROMPIR Kartoffel (ѕolanum tuberoѕum). Krompir, krtola. Po Milićeviću (Kneževina Srbija, 692), krompir je prenesen u Srbiju »iz Nemačke« u vreme Kočine krajine (1787), kada je izdato naređenje da svaka kuća
(naročito deci) u pojas i u haljine (GZM, 6, 373; Begović, 246); takođe ga ušivaju i u amajlije (istočna i centralna Srbija, Karadžić, 4, 196 idd); konjima se ušiva u am, a stoci se daje u soli (Begović, 246).
U oblasti Zaglavku (istočna Srbija) »svako selo ima po nekoliko zapisa (v. članak ‹Zapis›), i to su mahom gorostasni hrastovi sa usečenim krstovima u
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
je bio čovek koji je imao prilično novaca: tada su još nebrojene svinje liferovane iz Srbije u susednu monarhiju, Srbija je dobro plaćala komisiju za pregled svinja, a pretsednika komisije, veterinara, još i mazila.
Eno, preko puta, Srbija i Beograd, slobodni i svoji, pa kako da se Srbi s druge strane reke zovu drukčije nego Srbi. Grci, poslednji Grci,
Stanković, Borisav - KOŠTANA
ARSA (zdraveći se): O, hadžija, Hristos voskrese i srećan ti dan! TOMA (prekida ga gnevno): Eto ti tvoja Srbija! A za vreme Husejin-paše takve su se na četiri konja čerečile. A sad? Ciganima carstvo došlo! — Zar ja ovo da dočekam?!
Dosta, dosta... KOŠTANA (još razdraganije): Sum šetal, mori Đurđo, po Stara Srbija, Po Srbija i po Maćedonija, Pečalil sam meke mahmudije, Kako tebe, Đurđo, ja nigde ne najdoh.
Dosta, dosta... KOŠTANA (još razdraganije): Sum šetal, mori Đurđo, po Stara Srbija, Po Srbija i po Maćedonija, Pečalil sam meke mahmudije, Kako tebe, Đurđo, ja nigde ne najdoh.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Nek su žive sve junačke glave koje dižu čete na krajinu! Rani sina, pak šalji na vojsku: Srbija se umirit ne može! Ali revolucionarnost naše epike nije samo u pokličima, u pojedinim rečima.
U prvom redu njegova je zasluga što je Srbija dobila 1219. samostalnu crkvenu organizaciju. Kao arhiepiskop, za nekih petnaestak godina (umro 1235), on lično je
ali ženjeni cilj nisu postigli: narod je morao da se seli sa potučenom austrijskom vojskom preko Save i dunava i Srbija je skoro pusta morala da dočeka početak XVIII veka.
Niti ide Kulin kapetane, niti ide, niti će ti doći, nit' se nadaj, niti ga pogledaj, rani sina, pak šalji na vojsku: Srbija se umirit ne može! To je pravi dvoboj rečima, izveden izvanredno vešto i snažno. Te reči deluju kao mačevi.
Niti ide Kulin kapetane, niti ide, niti će ti doći, nit’ se nadaj, niti ga pogledaj, rani sina, pak šalji na vojsku: Srbija se umirit ne može!
odredi u turskoj vojsci maskara — smešna stvar matara — vrsta čuture, vinskog suda Maćedonija — (u pesmi:) Srbija ili država Nemanjića maći (vojsku) — krenuti mahana — mana maha stambolija — ukras na glavi (po Kostiću), zobnica
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Neje, dve mi oči! Ako što neće da me pituje; ako, bata-Tasko! Ta što da mi je pa za toj? Drugo zastupi sag! Srbija! Srbija — slobodija!... Ako za toj! Nek’ si ne pita, nek’ si izbere što si miluje.
Neje, dve mi oči! Ako što neće da me pituje; ako, bata-Tasko! Ta što da mi je pa za toj? Drugo zastupi sag! Srbija! Srbija — slobodija!... Ako za toj! Nek’ si ne pita, nek’ si izbere što si miluje.
Đorđija ne pita mnogo, veće reče na tatka mi: „Ako gu ne davate sas alal, ete, Jevdu vašu, a ja ću gu ugrabim; a Srbija, vika, i plot neje daleko!“ Ama stra’ me da ne uzne inku belosvetsku... — E, aškoljs’n za taj reč!
vreme, čorbadžijsko vreme, uzdisahu Zamfirovi, bilo bi lako: degeneci (a možda i surgun) mu ne bi falili, — ali je Srbija za fukaru slobodija, pa muka! Zato nađu da će još najbolje biti ako pošlju na mesec dana Zonu u goste kojoj od sestara.