Jakšić, Đura - PROZA
Na glavi je imao crnu kačketu, kao što je po unutrašnjosti Srbije stari praktikanti nose, kaput dugačak, bez dugmadi i bez boje, beše tako nešto nalik na sivo.
Popa doveo svoga nećaka čak iz Stare Srbije. Njih dvojica udesili, pa pored čaše vina jednako pevaju neke stihire, a ljudi slušaju, pa se čude otkuda tolika nauka!
duvarovima behu udešene od belih dasaka police; po njima je kapetanov pisar smestio svu arhivu, sva akta od oslobođenja Srbije pa do četrdeset pete godine, upravo do dana kad će se i Milisavljeva krivica crnim slovima zabeležiti da umnoži
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
GODINE 47 JADAC 49 DRVOSEČA POPU 51 TOBDžIJA SVOME KONjU NA KOME SE VRAĆA IZ RATA 52 BITKA NA CERU 53 SEOBA SRBIJE 55 IZVEŠTAJ 58 OPET VOJNA 59 BALADA O STOJKOVIĆIMA 61 OKUPACIJA UŽICA 64 VIDIK PRI BEKSTVU IZ KOSTOJEVIĆA 65 VIDIK U
O KOMANDANTIMA 68 PESMA O NOŠENjU ODSEČENE GLAVE DUŠANA RADOVIĆA KONDORA KROZ SELA I PREKO PLANINA ZAPADNE SRBIJE 69 NA TRIDESTOSMOGODIŠNjICU BITKE IZMEĐU PARTIZANA I ČETNIKA NA JELOVOJ GORI MESECA SEPTEMBRA GODINE 1944.
izgledajmo vojske sa vidika Čujete li ljudi šta vam kažem U ovu bitku može samo vojska bez ijednog vojnika SEOBA SRBIJE U zlo se seli, dobroselica!
PESMA O NOŠENjU ODSEČENE GLAVE DUŠANA RADOVIĆA KONDORA KROZ SELA I PREKO PLANINA ZAPADNE SRBIJE Dušan Radović Kondor je zaklan jer je klao.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Onda je ovaj kraj Srbije bio gotovo sasvim pust, ne znam, ili je to bilo zbog kakvog iselenija, ili su Turci narod rasterali, ilije kuga
toga oni sogljadatelji koji su po Srbiji ’odali i narod spremali za Nemačku Krajinu, odveli su sa sobom mnogo momaka iz Srbije, koji su se više Varadina u Kamenici egzercirali; među pročima bio je Isailo Lazarević iz Urovaca, Kićan iz Zlatarića,
godine), Đuka fendrik, Đoka Mićanović stražmešter i mlogi drugi. (Žao mi je što ne znam sve iz Srbije oficire, a naravno bilo i̓ je dosta koji su ostali i na Francuza išli, osim samo Valjevaca što su bili — i malo je koji
— „A odakle si?” reče obršter. — „I ja sam iz Srbije” odgovori mu Čardaklija. — „Da tamo ideš, to verujem; a da si iz Srbije, nije istina: tvoj jezik nije srpski!
— „A odakle si?” reče obršter. — „I ja sam iz Srbije” odgovori mu Čardaklija. — „Da tamo ideš, to verujem; a da si iz Srbije, nije istina: tvoj jezik nije srpski!” — I reče: „Hajdete, hajdete, da od mene ne nađete”.
Uđemo i poklonimo se. Knjaz pita: „Ko vi i otkud?” Mi kažemo, da smo Srbi iz Srbije i da hoćemo u Petroburg do cara. „Jest u vas bumagi?” — „Jest” odgovorimo mi — „Ščastljiva doroga, praščajte!
000 frajkora od Srbije pod komandom Mihaljevića 3 godine protiv Turčina vojevalo, i to smo bar iskali (mi smo, istina, iskali u prošeniju
No po nekom vremenu, kad g. Miloš opet umiri ovo zemlje, pređe i Grujević Mijailo (Mijailo koji je pri padeniju Srbije 1813.
Tekelija: „Molim, tko ste i odakle?” — „Ja sam Srbin iz Srbije”. — Odma dunu, ugasi sveću, i reče: „Vi ste Nenadović?” — Kažem: „Jesam”.
POSLE PROPASTI Pri padeniju Srbije 1813. godine 23. septemvra meseca, Nikola Marinović, Zemunac, bivši dobar poznanik, a možno da i ortak pokojnoga
iz same valjevske nahije, koji je samo obučen bio u frajkorski mundir, i egzercirali se, i da je pod Mihaljevićem iz sve Srbije bilo osamnaest hiljada momaka, koji su se svi egzercirali i protiv Turaka uza sav nemački rat na Turke vojevali.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
rekao, Mačva je ravnica koja se proteže od Vidojevice do Save, dakle duž reke Drine, koja je granica između Bosne i Srbije. Drina je besna, hučna i valovita, ali nije velika.
Od onoga dana kad je u zapadnom i severozapadnom kraju Srbije pukla prva puška ustanička, od toga dana, kao što sam već rekao, nije bilo više mirna dana!...
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Međutim, u isti mah, Pavlu se činilo da čuje kako mu odobravaju svi koje je bio, pre trinaest godina, preveo iz Srbije u Srem. Ono što je on rekao tom škopcu sa Krfa, kazali bi mu i svi oni iz Mahale.
Kad je, pre trinaest godina, Pavle odlazio, iz Srbije, u konjici Vuka Isakoviča, sa austrijskom vojskom, izlazio je sa nadeždom da će se vratiti.
Bilo bi mu lepo. Pavle mu onda – psujući mu majku, u sebi – dobaci da nije otišao iz Austrije zato, ni pošao iz Srbije zato, da prodaje i kupuje vino u Tokaju, i da na tome pravi karijeru. Očekivao je da će biti belaja.
Tako im je govorila i žena guvernera Srbije, Aleksandra Virtemberškoga, principesa, koja je, te godine, primila 150 dukata, kao poklon.
Ona se seća, kako su oni, Isakoviči, pri prelazu iz Srbije, videli, i ostavili za sobom, leševe matera, i popaljena sela, a on, ni za grob svog oca ne zna.
On je doveo skoro sve svoje ljude, seratlije – koji su sa njim, i popom Todorom, prešli iz Srbije u Hrtkovce. A bio je omilio Kostjurinu, jer je, slučajno, i pre no što je u Kijev stigao, tukao se i krv svojih ljudi
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Srbo-Hrvati govore jezikom koji je toliko jednolik, da jednoga Srbina iz Srbije može bez ikakve teškoće razumeti Hrvat sa Istre.
Ali je ovu reformu ostvario tek Vuk Karadžić, poreklom iz Srbije, u koju su se njegovi preci doselili iz Hercegovine, gde su pripadali plemenu Drobnjacima.
On je upotrebio za srpski književni jezik govor zapadne Srbije, jezik Jadra. To je štokavski dijalekat skoro isti sa hercegovačkim. Oko 1830.
Jedna struja zajedničkog osećanja i mišljenja utvrđivala se na obema obalama Save i Dunava. Oslobođenje Srbije (1804—1815) probudilo je šire nade.
Mnogi obrazovani ljudi dođoše da bi od Srbije stvorili jaku kneževinu, modernu državu i „da bi mogli disati slobodnim vazduhom slobodne Srbije“ (Dositej Obradović).
ljudi dođoše da bi od Srbije stvorili jaku kneževinu, modernu državu i „da bi mogli disati slobodnim vazduhom slobodne Srbije“ (Dositej Obradović). Nacionalne težnje se manifestovaše već u doba ilirstva, a naročito 1848.
godine kada su se Hrvati i Srbi iz Hrvatske i Slavonije i Srbi iz Banata i Bačke, udružili sa dobrovoljcima iz Srbije, zajednički borili protiv Madžara.
Otada su se ove težnje neprekidno manifestovale svakom novom prilikom. One su postale politički program Srbije pod vladom kneza Mihaila Obrenovića (1862—1868) koji je, oduševljavajući se južnoslovenskom idejom, bio sebi stavio u
Posle oslobođenja Srbije Bugari su u njoj nalazili utočišta. U to su vreme mnogi Bugari pohađali više škole u Beogradu i u Kragujevcu.
Gotovo stalni ustanci dinarskih seljaka u tursko doba i rat za oslobođenje Srbije koji je trajao jedanaest godina (1804—1815), naročito su bili olakšani organizacijom u zadruge.
niz obraze grozne suze lije“. Ovo su primeri iz ratova za oslobođenje Srbije 1804—1815. god. Ali se ova osećajnost u toliko prilika pokazuje u toku balkanskih ratova, za vreme austrijske ofanzive
toliko prilika pokazuje u toku balkanskih ratova, za vreme austrijske ofanzive i za vreme proterivanja Austrijanaca iz Srbije (1914), a naročito za vreme povlačenja vojske i jednog dela stanovništva preko Arbanije, kada je svaki bio ostavljen
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
U istom kraju Srbije „neke žene paze, pa kad im mužu nije do snošaja, one ga silom neteraju, i drže ga za desno uvo i govore: ’Zadrža,
U boljevačkom srezu i širom Srbije običaj je da mlada, dok na putu za venčanje prelazi preko nekog potoka ili reke, malo zadigne košulju i kaže: „Osetih
Ovakvu decu naš narod naziva povratnjacima i za njih se veruje (u Crnoj Gori, Hercegovini, Bosni i širom Srbije) da, kad odrastu, imaju zle oči i svakog mogu da ureknu.
U mnogim krajevima istočne Srbije dete se prvi put povije u očevu košulju, jer se veruje da će, kada odraste, biti privrženo svojoj kući i da je neće
²⁹ U boljevačkom srezu, a i nekim drugim krajevima Srbije, deca sa četrnaest godina već počinju da obavljaju sve težačke poslove.
upućenosti nejakog deteta na majku vrlo slikovito govori i jedno predanje zabeleženo u više različitih krajeva Srbije. Evo te, za psihologe izuzetno zanimljive, priče kako je zabeležena u Homolju.
Tako, na primer, jedan šef mesne kancelarije iz istočne Srbije, inače lojalni zastupnik „napredne ideologije“ sa „čvrstim ateističkim stavom“, na pitanje etnologa da li u selu ima
proučavao odnos promena u materijalnoj kulturi, s jedne, i duhovnoj kulturi, s druge strane, na primeru severoistočne Srbije.
¹ Karadžić, V. S., Geografičesko-statističesko opisanie Srbije, u: Danica, Prosveta—Nolit, Beograd 1987, s. 123—124. ² Pirh, O. D.
185. ¹² Nušić, B., Kosovo, Prosveta, Beograd 1986, s. 87. ¹³ Karadžić, V. S., Geografičesko-statističesko opisanije Srbije, u: Danica, Prosveta—Nolit, Beograd 1987, s. 123; Nikolić, V.
44. ⁴⁰ Fortis, A., Put po Dalmaciji (1774), Globus, Zagreb 1984, s. 53. ⁴¹ Đorđević, T. R., Iz Srbije kneza Milana, Prosveta, Beograd 1983, s. 52. ⁴² Ljuboja, Gordana, Deca u tradicionalnoj kulturi, EM, Beograd 1988, s.
radova Etnografskog instituta EP — Etnološki pregled ES — Etnološke sveske IIC — Istraživačko-izdavački centar SSO Srbije JAZU — Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti KZ — Književna zajednica Novi Sad LMS — Letopis Matice srpske
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
) objavljen sultanov Hatišerif o unutrašnjoj nezavisnosti Srbije? Zujite, iznad grobova i zatrpanih kostiju ustanika, begova i derviša i žvaćete žvaku, a oni vas gledaju odozdo, ispod
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
U Kragujevcu gradu Srbije, bila sam ti na grobu đače.. Počivaj đače mirno mi produžujemo život tvoj i da znadeš da smo se osvetili toj ruci
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
KARAKTER DANAŠNjE SRPSKE KNjIŽEVNOSTI 337 NACIONALNI OPTIMIZAM 338 DUHOVNI I KULTURNI NAPREDAK SRBIJE 339 PROŠIRENjE KULTURNE OBLASTI SRPSKE 340 SRPSKO-HRVATSKO KNjIŽEVNO SJEDINjAVANjE 342 STRANI UTICAJI U SRPSKOJ
] Pod uticajem ilirizma profesori »Iliri iz Srbije« čitali su, oko 1838, svojim đacima u Kragujevcu Gundulića i Kačića.
Turci, koji su ponovo postali gospodari Stare Srbije i Srbije, nisu praštali nevernoj raji koja se pobunila protivu njih.
Turci, koji su ponovo postali gospodari Stare Srbije i Srbije, nisu praštali nevernoj raji koja se pobunila protivu njih.
Sva je prilika da je prešao u Ugarsku prilikom Velike seobe. 1698. bio je u Feldvarcu u Bačkoj. 1704, preko Srbije i Makedonije, išao je u Jerusalim. Još 1721. živeo je u fruškogorskom manastiru Velikoj Remeti.
31. Jerotej u krupnim i brzim potezima opisuje svoj pobožni put preko Srbije, Makedonije i morem do Jerusalima, i povratak preko Bugarske i Srbije.
i brzim potezima opisuje svoj pobožni put preko Srbije, Makedonije i morem do Jerusalima, i povratak preko Bugarske i Srbije. on je prost čovek, praznoveran kaluđer, slab pisac. Inače piše dosta dobrim narodnim jezikom.
IV po njoj izrezao je svoj grb, koji je ostao grb Karlovačke mitropolije; zastave u prvom ustanku i grb obnovljene Srbije uzeti su iz Žefarovićeve knjige; tako isto i grb današnje Bugarske.
Ostavši tu nekoliko meseci, preko Makedonije i Srbije vrati se u Karlovce iste godine. Tek 1759. dobije mesto za nastavnika geografije i retorike u »Pokrovo-Bogorodičinoj
Glavni srpski pisci, Dositej Obradović i Jovan Rajić, slavili su Josifa II kao oslobodioca Srbije. i pored svih tih verskih i nacionalnih razloga, Josif II imao je pristalica među Srbima koji su odobravali i njegove
Tada on počinje izvoditi ceo jedan plan za prosvetnu organizaciju Srbije, stvara 1808. Veliku školu, 1810. bogosloviju. 1810.
On je prvi srpski pisac koji je video istorijsku ulogu Srbije i koji je verovao u nju. I pošto je u svojim delima dao racionalan osnov srpskom nacionalizmu, proširio ga na sve
Kostić, Laza - PESME
Nijesi l' zar svog praha bio sit oprostivši se zemne trpije, no, poput praha oca Srbije, u duše svoje uplete ga nit? Zar prahu da se duša pokloni u samrtni, u čas napokoni, te da ga digne sobom uzgori da
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
narječijama, kako sam koju gdje dobio, tako će biti naštampane u ove pripovijetke: biće ih iz Bačke, iz Srijema, iz Srbije, iz Hercegovine, iz Boke Kotorske i t. d.
Mehandžić iz Sentomaša, za vreme zajedničkog boravka u zemunskom lazaretu 1829, gde su se obojica našla vraćajući se iz Srbije u Austriju. Tom prilikom Vuk je od Mehandžića dobio još sedam pripovedaka.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
doktora filosofije, gl. upravitelja osnovni učilišta Knjaževstva Srbije, člena društva srpske slovenosti, člena odbora Prosvještenija i knjižničara Čitališta beogradskog, u kom se nalazi ovo
POZORIJE 7. (DOKTOR VRATI SE, PREĐAŠNjI) DOKTOR (Putniku): Je li to blagodarnost što sam vas sa stanjem Srbije upoznao? PUTNIK: Ja vas ne razumem. DOKTOR: Ko je od vas dvojice onu paškvilu pisao?
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
VI, strana 546): „Početkom sedamdesetih godina prošlog veka zamire uticaj jednog od najznačajnijih književnih centara Srbije, poetične kafane „Tri šešira“. Pojavom kelnera Pere (sigurna sam da se kelner zvao Pera!
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
da pročita šta im je krtica se pomamila pa izvrće oblake i činije a ptice pevačice pale su nisko po podrumima Srbije u ovo proleće dve hiljade i treće.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Sutradan je kominike Vrhovne komande glasio: „Na teritoriji Kraljevine Srbije ne nalazi se više nijedan slobodan neprijateljski vojnik.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
ČETVRTA GRAĐANKA: Za jednog Nemca streljaju stotinu Srba! DARA: Pola se Srbije u crno zavilo, a oni glume! PRVA GRAĐANKA: Kurvo nemoralna!
(Sedne na Majcenov sto i zapali cigaretu) MAJCEN: A, drugo, ja vas neću pitati kako ste se u drugim krajevima Srbije dovijali bez dozvole — to je problem tamošnjih vlasti, a ne moj!
JELISAVETA: Zar misliš da to gospodinu nije poznato? MAJCEN (nastavlja sa čitanjem): „...po gradovima uže Srbije, uključujući i Banat... protivpožarne mere... U ime vojnog zapovednika u Srbiji, generala...” VASILIJE: „...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Prvi je imao katoličke tendencije i raspravljao o ustavu Srbije i krunisanju Petra I, a donosio i karikaturu princa Đorđa kako abdicira.
On je dolazio pijan kući, ujutru, kad bih ja odlazio na predavanja, pozdravio me učtivo, ali držao čitave tirade protiv Srbije i srpskog kralja.
Postoji o tome dnevnik jednog lekara. Princip je, prirodno, priznavao da je želeo ujedinjenje Bosne i Srbije, ali je otvoreno priznavao i to da je to bio samo korak ka daljem cilju atentatora i njihovih drugova.
To je, u ono doba, bilo novo oružje i predstavljalo je ratnu fantazmagoriju. Austrija je spremala, protiv Srbije, jednu kaznenu ekspediciju, a rat se bio, neočekivano, pretvorio u svetsku konflagraciju.
Kad im moj narednik otvara prtljag, one me gledaju tužno i molećivo. Ja onda mislim da tu hranu možda čak iz Srbije vuku i puštam narednika da vrši svoj posao. Sve im se oduzima.
Nebesa kao divne školjke, sa hujanjem plavetnila u sebi. Nebesa Srbije. Velike, čvrste, visoravni. Divne u svojoj neizmernosti bistrog plavetnila, nepomućenog šarenilom.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Ja sam iz Srbije doneo tamo nešto malo misli i nešto malo otrcanih ideala, što ih nasledih od starijih; ali se i to malo izgubi u toj
imao kuraži i da sanjam strašne stvari, kad sam i ja miran i valjan građanin, dobro dete ove namučene, mile nam majke Srbije, kao i sva druga deca njena.
Zar ti nisi znao?... A odakle si ti?... Ja mu ispričam kako sam zalutao, i da sam iz daleke zemlje Srbije. — Slušao sam ja o toj čuvenoj zemlji!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Pola Srbije dršće od jednog zlikovca!... S Despićem se u početku udruži i neki Madžarević, koji se odmah proču kao veliki zlikovac.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
a tim je već, naravno, kazano da ima i kafana i mehana I magaza, te prema tome je bilo isuviše razloga da na mapi Srbije bude zapisano krupnijim pismenima, kao sve varošice u Evropi, — da je u tom i takvom, dakle, selu živeo jedan od
Neumoran pobornik i zatočnik slobode, istine i pravde, osuđen je da ga večito gone za ta njegova načela s kraja na kraj Srbije kao večitog Judu.
Izvadi knjigu: Grobari Srbije, Život Isusov od Renena, Govore nekih poslanika na nekoj skupštini. Zatim oberučke izvuče jednu grdnu fasciklu brošira
ga da je to samo radi toga što je u Americi ženskinje već odavno emancipovano, pa je to potrebno radi ugleda i obraza Srbije i srpskoga naroda na strani, da oni tamo vide da nismo varvari, da nismo izostali mnogo iza njih.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
i rose; to nije pijaca, to je lađa, barjak razvijen sred predgrađa, paluba stare dereglije što vuče četiri sreza Srbije, sa svim što u dugoj godini rodi na stablu, na zemlji i na vodi; u praskozorja maglena, siva promiču nakrivljena
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI P. P. Njegoš GORSKI VIJENAC Sadržaj POSVETA PRAHU OCA SRBIJE 2 LICA 5 SKUPŠTINA UOČI TROJIČINA DNE NA LOVĆENU 7 SKUPŠTINA O MALOME GOSPOĐINU DNE NA CETINjU, POD VIDOM DA MIRE NEKE
O MALOME GOSPOĐINU DNE NA CETINjU, POD VIDOM DA MIRE NEKE GLAVE 18 BADNjI VEČE 156 GORSKI VIJENAC POSVETA PRAHU OCA SRBIJE Nek se ovaj vijek gordi nad svijema vjekovima, on će era biti strašna ljudskijema koljenima.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
pripovijedaka, ali bi mi bilo vrlo milo kad bi mi još koju ko poslao, osobito iz Hercegovine i iz Bosne i iz stare Srbije; samo molim svakoga koji bi ih pisao da on ne popravlja ništa, nego da piše upravo onako kao što mu ih ko
narječijama, kako sam koju gdje dobio, tako će biti naštampane i ove pripovijetke: biće ih iz Bačke, iz Srijema, iz Srbije, iz Hercegovine, iz Boke Kotorske i t. d.
Vrijeme prenumeracije trajaće do svršetka mjeseca Junija. Iz Srbije opet će najbolje biti da se imena od prenumeranta pošalju u Biograd G.
biće ih iz Bačke, iz Srijema, iz Srbije, iz Hercegovine, iz Boke Kotorske i t. d. Knjiga će ova osobito biti za mladež i mušku i žensku, a i stari ljudi i žene
” Cijena joj je za prenumerante iz carstva Austrijskoga 1 for. Aus. vr., a za prenumerante iz kneževine Srbije 10 groša čarš. Poslije prenumeracije povisiće joj se cijena na 1 for. 20 nov. Aus. vr., ili 12 groša čarš. G G.
Z, in Mien), a iz kneževine Srbije neka se sada šalju Gdnu Savi Sretenoviću, I. sekretaru u ministarstvu prosvete i crkvenijeh djela, u Biograd.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Išli smo zajdno u zanatlinsku, šapto sam mu „Otadžbinu” od Đure Jakšića! „I ovaj kamen zemlje Srbije...” JAGODA: Pusti sad taj kamen, oću da prođem! (Izlazi) MILE: Kod njega ulazim bez lektimacije!
TANASKO: Ja bi, goskapetane, digo ruke od svega! Preko cele Srbije peške, pa ništa! MANOJLO: Ima da teramo i do vojvode Putnika, i do đeneralštaba, i do ministra vojnog, i do
Ćosić, Dobrica - KORENI
Imaš i pravo. Seljaci, beslovesni, nek jedu kuršume. — Idi, zovi mi Simku! — Iz Srbije će i vrapci pobeći. Ljudi će mesištem sasvim da usmrde zemlju. Za Nikolom krckaju tavanske stube.
Presto Obrenovića tresao se pred njim. Ej, krala Milana, velikog silnika, istera on iz Srbije. Pa kad ustav ukinuše... Te godine se ti rodi. Srbija izgubi slobodu, a Aćim dobi unuka...
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Nije vredelo. Pamti svoje zadovoljstvo kada je Miloš Obrenović, knez Srbije (istina vazalne), postavio njega, Jevrema Obrenovića, generalmajora, za komandanta varoši Veograda sa ovlašćenjima koja
veliki Knez, koji je tu noć, u kojoj se bal, pri silnim svetiljkama, održavao, iskoristio da obezbedi svoje bekstvo iz Srbije: bilo mu je stalo da to bekstvo izgleda kao dobrovoljni odlazak, u dostojanstvu. Uspeo je, i u tome.
Onda je, gotovo neosetno, taj sluga postao neznatan pa znatan vojvoda i, najzad, Gospodar Srbije. Ljubica je postepeno učila da vidi kako smernost sasvim nestaje iz njegovog pogleda a ljubaznost postaje dvosmislena: ne
Dostojanstven u svom porazu, Knez je odlazio iz Srbije, a Kneginja ga nije pratila. On je bio lišen vlasti a izgledalo je da ona stiče sve veću vlast. Nije joj bilo do toga.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
“ Đ. Jakšić XLVI OTADžBINA I ovaj kamen zemlje Srbije, Što preteć' suncu dere kroz oblak, Sumornog čela mračnim borama O vekovečnosti priča dalekoj, Pokazujući nemom
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
povratili“, i čudna neka rasa koja kao da je poneka važna muška svojstva sasvim bila zaboravila da ponese iz zemlje Srbije odakle je pošla.
Kao komandant posade i kao predstavnik vojne i civilne vlasti u jednom mestancetu na jugu današnje Srbije, major Tasa je takođe veoma korisno poslužio, i s pogledom na tadašnji svoj autoritet uvek se ljutio na mekuštvo
omiljene stvari, kao: „Rod rodila ranka kruška pod Milošićem, pod njom sedi mlado momče, Srbiju peva; sve Srbija do Srbije Obrenovića“, i druge, pa da je tom prilikom Agan, prva violina, sve podskakivao, i neumorno i besno, kao da je te noći
ove namere tih tamo u Beogradu i Narodne odbrane, koja prosto ne zna šta radi, nego u jeku inače nesnosnih odnosa Srbije i ove Dvojne Monarhije, kod koje se on nalazi na praksi, gura u ludački i po sve katastrofalni rat.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Znaš... ja sam mislio da nakupim mnogo novaca, pa da pobegnemo negde daleko, da iskočimo iz Srbije... ali sad vidim da ne bih mogao... Nisam znao kako je to neobično.
Petković, Vladislav Dis - PESME
što vas sada venci slave ljube, I što dolazite iz dva srećna rata, Što Beograd ceo sa radošću grli Vas, decu Srbije, ponos neumrli.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
planina, koja je za mene u to doba bila nešto posebno, izgledala je kao da uvek podseća Srbe u Banatu, kako ih Srbi iz Srbije motre okom punim nežne pažnje. U doba moga detinjstva Idvor je pripadao takozvanoj Vojnoj granici Austrije.
Tada je austrijski car Leopold I pozvao pećkog patrijarha Čarnojevića, iz Stare Srbije, da se sa trideset i pet hiljada odabranih srpskih porodica preseli na austrijsku teritoriju severno od Dunava i Save i
” Na to moji drugovi odgovoriše sa ”Živeo knez Srbije!” Mađarski činovnici zabeležiše sve što se događalo za vreme bakljade i nakon nekoliko dana bio sam obavešten da
svog herojskog muža da pre pogine nego dopusti znatno nadmoćnijim turskim snagama da probiju istočnu granicu Srbije, koju je on branio u vreme srpskog ustanka.
Bili su to moji zemljaci iz Vojvodine, a ne oni iz Srbije, što sam saznao malo kasnije. Nisu me baš oduševili, ali ipak u meni sve zaigra kad sam čuo srpski jezik.
Rano idućeg dana naš brod je stigao u Karlovce. Tamo smo sreli mnoga pevačka društva i delegacije iz Vojvodine, Srbije, Bosne, Hercegovine i Crne Gore.
Bili su to moji zemljaci iz Vojvodine, a ne oni iz Srbije, što sam saznao malo kasnije. Nisu me baš oduševili, ali ipak u meni sve zaigra kad sam čuo srpski jezik.
Rano idućeg dana naš brod je stigao u Karlovce. Tamo smo sreli mnoga pevačka društva i delegacije iz Vojvodine, Srbije, Bosne, Hercegovine i Crne Gore.
Rad ovoga društva visoko je cenjen u svakom delu Srbije. Kada je Pančevo saznalo da sam stigao u Beograd, poslalo mi je i ono poziv da ga posetim.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
se da, iako je želeo, Vuk nije imao prilike da obiđe Staru Srbiju, posebice Metohiju, Kosovo i od Kosova istočni deo Srbije, što je velika šteta.
Ovde je on isprobavao različne rezove, između kojih neki idu i posred reči: (1) Nagnuta nad geografskom kartom (2) Srbije posle (3) Kosova Majka (4) Jugovića zatvara šakom oči ljubi Dam (5) Janovoj (6) Da ne bi gledale („Al su bila i
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Doduše, to su takođe dve granice sa kojih je devojka u staroj varoši na jugu Srbije, kao što se zna, najčešće i mogla gledati, ali ne tako isključivo kao u Stankovićevom romanu.
Bila je to čudna noć. Iznenada, on mi se učini davno poznat i mi smo dugo govorili o budućnosti Srbije, o narodnoj nošnji i o korintskim stupovima. On je jednako počinjao o nebu”.
352 Pomenuti crni monah nije niko drugi nego jeromonah Pantelejmon, kome su Turci pre bekstva iz Srbije svu porodicu na kolac nabili i njemu jezik iščupali.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Lekovito se ori tvoj muški srpski glas, Na tvoja usta zbori Srbije drage spas. I to me k tebi vuče iz moga zlobola, — I ja bih čisto hteo sokolit’ sokola.
Miljković, Branko - PESME
grade gde se prekida moje sećanje sada ste mrtvi i vaše je telo neopipljivo sećanje i topla pregršt zemlje pregršt Srbije i nas refren: Usta su bila ispunjena peskom i svi su ćutali zbogom grade gde se prekida moje sećanje zdravo čudna reko
Krakov, Stanislav - KRILA
Nosio je crvenu brazdu od šlema. — Potpiši u knjigu... — Ima li pisama? — Dva, tri... iz Srbije nema... Na licima se živost otromila. Posedali su. — Ništa, ništa... da li žive oni?.. — Ha, misliš žena te se seća.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
brani Lešjanin i Hrvatović vrlo su važni, jer kad bi Turci prodrli do Paraćina i Ćuprije, oni bi bili tako reći u srcu Srbije, I mi teško da bi ih igde mogli zaustaviti do Beograda.
Nemojte da vas oni osramote na junačkom megdanu. Sećajte se da je Šumatovac kapija od Srbije. iza ove kapije ctoje vaše kuće, žene i dečica. Držite ce! Neprijatelj je već dvaput bežao pred vama.
Globe i danke sa Srbije skidale bi turske paše, turski veziri, sultan, a ovaj bi se kukavac vratio onako isto go u Aziju, kakav je otuda i
»Pri sve to neki činovnici vrhovnog upravlenja Srbije, da bi postigli svoju alčnost, učiniše orudije iskrenost Srba, prevariše neke od naroda i dadoše pomoć Hercegovcima i
Xoće li ga? neće li ga? uopšte šta ona xoće i šta namerava? Mi nismo deca. Ako budućnost Srbije zahteva da ona sad ratuje, mi hoćemo svesno da uzmemo to teško breme na se, a ne da nas vlada nekim svojim doskočicama
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Živela Srbija! Ugledao sam tek tada oborenu piramidu, koja je nekada označavala najvišu kotu i bila na granici Srbije. Vojnici su je dizali. Ruka me je sve više bolela. Od radosti i bolova suze su mi tekle.
Ali sad uzimaju reč vojnici i vele: „Mi našega komandira ne napuštamo. On nas vodi još iz Srbije. Ako njega povučete u pozadinu, odosmo i mi. Ako on krene napred, mi za njim“... Izvol’te sad!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
državnoga i nacionalnoga života sredina iz koje je ta poezija nikla bila je dugo sasvim različita od one plebejske Srbije prve polovine XIX veka.
Odnos tih pesnika prema Srbiji manje je precizan i prečišćen, iz različitih uzroka, i kao da se kult Srbije — posle izvesnog zastoja, čini mi se — diže sporo, oprezno, sa nepoverenjem.
Narod bez svesti stenje, jer strasti je trzaju mrtvu, I slepoća duha crni joj iskopa grob. Gdi je Srbije grob? Je l’ Kosovo? Marica? Prilip? Ah, sva bedna zemlja opšti plačevni je grob.
Nije l’ to predel Dečanskoga negda oblasti, Gdi je Srbalja mač krčio vladu sebi? Kraljevo i Černjec pripovedaju Srbije slavu, Samu je pak slavu vremena izgriz’o crv.
sin slavne Srbije. Pesma je štampana u štampariji Dimitrija Teodosija u Mlecima, u zasebnoj knjižici, u maloj osmini (16, 5H11 sm), na 7
a lepa rada u kojima izučava moguće književne uzore n podsticaje — „koren”, kako on kaže — Plaču; ti radovi su: 1) Plač Srbije, Letopis Matice srpske, mart 1952, knj. 369, str.
369, str. 224—5; 2) Plač Srbije u krugu njemu sličnih pesama, Letopis Matice srpske, maj 1953, knj. 371, str. 387—8. — Plač je nesumnjivo bila popularna
o tome i Ostojić, Zaharija Orfelin, 100). Dr Dimitrije Kirilović je u članku Popularnost Orfelinove pesme Plač Srbije, Letopis Matice srpske, decembar 1951, knj. 368, str.
No ne samo u to davnašnje doba, Plač je prepisivan i mnogo docnije. V. Borović je u članku Orfelinov Plač Srbije u Bosni, Prilozi za književnost VI, 1926. 101—2, zabeležio kako je Kosta H.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Staroj Raškoj (pojas duž većeg dela sadašnje granice između Srbije i Crne Gore), a u prošlosti je bilo i drugih etničkih grupa koje su govorile tim jezikom, a nisu imale ni srpsko ni
neobično darovit i uz to smeli i borbeni samouk, seljački sin Vuk Karadžić, koji je prešao u Austriju kao izbeglica iz Srbije posle sloma Prvog srpskog ustanka.
najvažnija kulturna, politička i privredna središta onovremenog Srpstva: cela Vojvodina i najveći deo dotad oslobođene Srbije, dok je Karadžić pisao svojim rodnim ijekavskim govorom, raširenim u zapadnoj Srbiji, u Bosni i Hercegovini, u Crnoj
To je jedna dinamična freskoslika Srbije 13. veka. Njegovo delo je prvi srpski roman. Teodosijevi junaci uvek su u stanju povišene osećajnosti, koja se prenosi
Ostavljeni u potpunosti sami sebi u dubini porobljene zemlje, posle turske okupacije Srbije i Bosne i Hercegovine, hajduci organizuju čete od po deset do četrdeset gerilaca.
veku posle turskog osvajanja Srbije i Bosne i Hercegovine. Jedno od najboljih, najubedljivijih i tačnih objašnjenja, kako o socijalnoj tako i o
jednu životvornu poeziju o seljacima knezovima i knezovima seljacima, koji se osećaju pozvanima da konačnim oslobođenjem Srbije od Turaka uspostave novu državu, koja će posle više od četiri veka predstavljati produžetak stare.
oblikovaće u nadahnutim stihovima koje će staviti u usta Karađorđu; "Drino vodo, plemenita međi,/ Izmeđ Bosne i izmeđ Srbije,/ Naskoro će i to vreme doći/ Kad ću ja i tebeka preći/ I čestitu Bosnu polaziti!
su i Memoari Vukovog savremenika Prote Mateje Nenadovića (1777-1854), ustaničkog vojvode i prvog diplomate nove Srbije. Vuk priča kao nepristrasni svedok a Prota kao angažovani učesnik ustaničke epopeje.
Glišić, Lazarević i Veselinović bili su iz zapadne Srbije. Iz središnje oblasti, Šumadije, potekli su Svetolik Ranković (1863-1899) i Radoje Domanović (1873-1908), koji su
U njima je u mnoštvu prizora dao društvenu komediju Srbije svog doba, palanačke trgovce, sreske kapetane, policijske pisare, dobre domaćice, male i velike hulje, koje s najvećom
Mladen, gotovo sve pripovetke, kao i često igrana drama Koštana, takođe su vezani za malu varoš Vranje na krajnjem jugu Srbije.
Jakšić, Đura - PESME
1872. OTADžBINA I ovaj kamen zemlje Srbije, Što, preteć suncu, dere kroz oblak, Sumornog čela mračnim borama O vekovečnosti priča dalekoj, Pokazujući nemom
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Sofrić, 75), teško je reći. Da g. može biti senovit, daje se naslutiti i iz jednog običaja iz istočne Srbije. Žena koja nema dece a želi da ih dobije, treba da se pre sunca okupa u vodi sa koje se napio žut bik i u koju je
asfaltera iz južne Srbije, kome je oduzeta leva strana, jer su mu — kako sam kaže — »deca nagrdila zovu«). Po rascvetanim zovama viđa se i đavo
Ilić, Vojislav J. - PESME
ja sam vidô, makar da je krio, Trag na rukama od hladnih okova: Izrodi nek se toga znaka stide, On, nema sumnje, iz Srbije ide! 1886.
Nesrećna ljubav da l' i tebe goni, Te plaviš pola i obale rosne? Tvoj burni talas tvoje međe roni Izmeđ Srbije i junačke Bosne. Šumi, ah šumi, s blagoslovom boga Neka nam uši oglunu od toga.“ 7.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
koju sam vrlo voleo zaplenjena je, za vreme svetskog rata, kao opasno oružje, u trenutku kada mene, kao državljanina Srbije, odvedoše u ropstvo i zavedoše me u spisak zarobljenika - beše li to neka naročita počast? - pod brojem jedan.
U doba o kojem sad govorim, on življaše u Cirihu. U ono doba živeo je u Beču, kao prvi sekretar poslanstva kraljevine Srbije, i moj rođak Jovan, sin Dimitrija, brata moga dede. Tako se moja promocija, izvršena 18 decembra 1904 god.
Ali nastade aneksiona kriza, zagrozi rat između Austrije i Srbije, ja osetih da nisam na pravom mestu. A dođoše i druge nedaće.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Jesmo li u mlade naše godine toliko puta slušali da se Stanojla Perčinova, tamo odnekud s granice Srbije i Bosne, udala za čoveka više no trideset godina starija od sebe. — Imaš pravo.
Kad je po nekom trgovačkom poslu naišao, neočekivano i za njega, u malu varošicu na granici Srbije i Bosne, gde je živela porodica Boška Perčinovića, doseljena jednu ili dve generacije ranije iz Hercegovine.
Veterinar je bio čovek koji je imao prilično novaca: tada su još nebrojene svinje liferovane iz Srbije u susednu monarhiju, Srbija je dobro plaćala komisiju za pregled svinja, a pretsednika komisije, veterinara, još i
Jasno: nova kućica na Kašikari vrsta je berze i magacina za onu nekada zlatnu trgovinu sa Srbijom, a preko Srbije s Turskom, koju su, uz reku, rukama i nogama veslali alasi, a glavom vodili krupni čaršijaši sa obadve strane.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Neki rekoše da sada nailazimo na staru granicu nekadašnje Srbije. Ovaj se nagib naziva Prepolac. Od polovine Prepolca dunu hladan vetar. Kroz kišu promicale su vlažne pahuljice snega.
li se kako smo, šetajući cvetnim poljanama, razgovarali: o pročitanim knjigama, o slobodi naroda, o nacionalnoj misiji Srbije, o ljubavi, onakvoj kako smo je mi shvatali i ogorčeno smo napadali toga velikog razbijača svih životnih iluzija!...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
i Jakšića, Crnojevića, Ugričića i junaka Hrvaćana, hajdučki, uskočki, muslimanski, oslobođenja Crne Gore, oslobođenja Srbije. Po jednoj drugoj podeli, koja potiče od Vuka Karadžića, našu epiku čine pesme starijih vremena (tj.
o hajducima i uskocima) i pesme novijih vremena (tj. o oslobođenju Crne Gore i Srbije). Između ovih triju grupa postoje mnoge razlike i sličnosti, od kojih ćemo većinu pomenuti u toku daljeg izlaganja, a
Mađarska vojska, pod zapovedništvom J. Hunjadija (koji je u pesmama poznat kao Sibinjanin Janko), prodrla je preko Srbije do Kosova i tu bila strahovito potučena (1448).
Ali su na njih počeli žestoko navaljivati tek posle pada Srbije (1459) i Bosne (1463). Dobivši bitku na Krbavskom polju (1493), a zatim bitku na Mohaču (1526), Turci su ubrzo zauzeli
Turci su se usuđivali da putuju samo u velikim grupama i sa dobro naoružanim pratnjama. Pri kraju XVII veka hajduci Srbije, pošto su Turci pretrpeli neuspeh u opsadi Beča, digli su narod na ustanak i napravili bezbroj viteških podviga, ali
Hajduci Srbije pri kraju XVIII veka, u doba Kočine krajine, i na samom početku XIX veka, predstavljali su veoma ozbiljnu snagu i odigral
8 Pesme o oslobođenju Crne Gore i Srbije U pesme „novijih vremena o vojevanju za slobodu“ spadaju ciklusi oslobođenja Crne Gore i oslobođenja Srbije.
Crne Gore i Srbije U pesme „novijih vremena o vojevanju za slobodu“ spadaju ciklusi oslobođenja Crne Gore i oslobođenja Srbije. „Oslobodilačka borba u Crnoj Gori“ — kaže B.
Primeri: Ovce Nikca od Rovina, Udar na ovce kneza Vujadina“. Borba za oslobođenje Srbije vođena je protiv istog neprijatelja i sa istim ciljem: da se stvori nezavisna domaća država.
ako osvoje Deligrad, osvojiti „svu našu Srbiju“. Više nego rana peku ga stradanja Srbije. Miloš Pocerac je junačka pesma za sebe. Njegova ruka je rada da se igra s Turcima, a sablja mu je žedna turske krvi.
Nek s' okreće kolo naokolo! (Đerzelez Alija) Drino, vodo, plemenita međo izmeđ' Bosne i izmeđ' Srbije! Naskoro će i to vreme doći kada ću ja i tebeka preći, i čestitu Bosnu polaziti!
„Sukob srpskog i turskog feudalizma“ — kaže Kravcov — „turska kolonizacija Balkanskog poluostrva, vekovna borba Srbije i Turske stvarali su uslove za kultivisanje junačkog epa.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
I ko zna otkud i na kom dalekom kraju Srbije pokriva crna zemljica i zelena travica i tvorca i predmet te pesme! I to vam ni pisac ne ume kazati, jer to ni sam ne
se bojao Turaka, i važio je kao srećan i drzak krijumčar; prenosio je so, barut, knjige i druge poverljive stvari iz Srbije. Izvan kuće je bio ponosit, a u kući nežan.