Obradović, Dositej - BASNE
Mlogoga je u Ingliteri s kurjakom nesreća srela dok je tu njih bilo, a kako se svi Inglezi složiše i sve kurjake istrebiše, tu već nejma od kurjaka nesreće.
Dučić, Jovan - PESME
I zec: zar lovac hiti? Zvezda pomisli: gle, noć s nova! A grob: o, da li sviti? SUSRET Jedne se noći beše srela, Na jednoj zračnoj stazi, Duša u nebo što se pela, i angel što na svet slazi.
PUT Da pođem uz reku, sve do vrela, Da znam i izvor i ušće! Ali me najzad i noć srela, A crno trnje sve gušće. Padne li zvezda s nemim mrakom, I ode iz sene u senu, Srce se digne njenim trakom: Ka
Sve dublja i crnja je reka. Da najzad s čistog zahvatim vrela! Da spojim izvor i ušće! Ali me najzad i noć srela, A crno trnje sve gušće.
Kad je u ulici tog grada srela jednog stranca, poznade u njemu svog prvog ljubavnika iz negdašnjeg svog kraljevstva. On je još nosio na svom palcu njen
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Toga dana joj jednako u glavi; i toga i drugog i trećeg dana jednako joj je posred srca, — ali ga u bašti nema! Srela se s njim samo jednom u šoru. On prošao pa joj se javlja, ali učtivo, hladno se javlja, i prolazi.
sam ga malo pre spomenula, sa čitavom bandom bleh-inštrumenata, gajdi i drugih inštrumenata, i digne sokak na glavu; srela ga... lepo ga vid’la k’o ja vas, milostiva, sad... frau Cvečkenmajerka kad se vraćala od porodilje iz arendaškog sokaka.
Gđa Gabriela je hitala k’o bez duše sokakom, gde se srela najpre sa gđom nataroševicom, posle sa gđom Sokom grkinjom — koja je ostavila paradajz na Efiki i naredila joj gde da
Gđa Gabriela je poletela laka i čila kroz sokake, i u četvrom se sokaku opet srela sa Cvečkenmajerkom, u petom sa gđom Sokom grkinjom, u šestom sa gđom nataroševicom i gđom kasirkom, a u sedmom sa gđom
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
ni korak, koji bi bio nedostojan mlade devojke, nego joj je milo da se malo našali, sa njim, neukim oficirom, koga je srela na putu. Tekla je dobro dete i zaboraviće ga, čim u Beč stignu.
da je ubio dva svoja prijatelja, gospoža Evdokija bila je vrisak Budima, već godinama, pre nego što se sa Pavlom srela. Isakovič se samo desio kraj nje, u jednom trenutku, kad je bila rešila da vara Božiča.
dotle, nikad nije bila čula, a koja je trajala sve dotle, dok se gospoža Božič nije vratila, sa puta, na kom je srela Isakoviča.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
VUKICA: Još na sve to ti mi dovodiš tetka-Agniju. SPASOJE: Ali ne dovodim je ja, zaboga! Srela me je juče pa veli: „Doći ću sutra da obiđem Vukicu”! Nisam joj mogao reći” Nemoj dolaziti, ne trpi te Vukica.
Moram ti reći, brine me, brat si mi. SPASOJE: Šta ti imaš, molim te, moju brigu da brineš? AGNIJA: Kako da ne? Eto, srela me je juče gospođa Draga Mitrović pa me pita: „Ama, zašto je to gospodin Spasoje najedanput odložio venčanje svoje
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
« Je li to ono što si htela? Šta je to s tobom, mala? Pa ipak, mada ga još nisi srela, osećaš da negde postoji neki drugi život, koji se neprestano krije od tebe: ponekad ga ugledaš kako izlazi iz kola i
Savršena je dok spava poput deteta, ležeći potrbuške pokraj njega, puna poverenja, mada ga je tek srela. Devojka se okreće u snu. Vidi njene trepavice koje senči san. Njene nozdrve podrhtavaju kao u mlade, skupocene zveri.
Milićević, Vuk - Bespuće
Osjetila je u sebi srce koje bije i mladost koja čezne; srela je jednog nepoznatog čovjeka koji se dosađivao i imao nastrane misli, koji joj se približio, zaustavio je u njezinom
I prvo što je srela u životu, to je bila nesreća; prije nego što je mogla da se naraduje slobodi, ona je osjetila srce puno jada.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
pa mama posle kazala: „Nije što je moje dete, ali učiteljica mi kaže da je to zaista čudo i da još ništa nije slično srela u svoj oj karijeri! Bogami!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
I da li si se već jednom utešila da je to mladost: ta bolna mutna sudba? Karlovci, 1918. POZDRAV Tebi, što si me srela na moru i zbrisala mi sa čela žig majke bludnice i roba oca, skinula mi sa vrata zmije, žudne, žalosne, ženske
Tebi, što si me srela ovenčanog trnjem sumnja, zakona, suza i vera i zdrla mi sa čela taj venac. Tebi, što si mi narumenila usta plodom dobra
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Neko poljem — neko morem, neko vodom — neko gorom, neko u grob — neko u dom! — Ovako je kazala baba kugi, kad je neđe srela, a kuga je pitala: đe su ljudi? Nije kum hala, da sam pojede cijelo jaje!
Ni dugova naplatio, ni se amo povratio, već ga srela voda i nezgoda: ozdo Sana a ozgo Strana, kapa mu lojava, glava mu ćelava!
Ćosić, Dobrica - KORENI
glavom, koja se za tanak struk crne mantije pridržavala dugom bradom, stajao je pored ikone sa zapaljenim kandilom. Srela se sa očima na ikoni: one su je gledale s takvom ravnodušnom mržnjom da nije mogla da izusti spremljeni molitveni
Bojić, Milutin - PESME
Strah me od samoće kad vreme korača. (1917) XXXVII Nemoj da se kaješ kad me budeš srela Na svetlome drumu, ka Velikom Hramu, Kad te mimoiđem uplakanu, samu, Prezrenu od sviju. Ti si tako htela.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Sumorna starost tu se sa bujnom mladošću srela, I sanjalački - tužno stoleća nad njima lete... Grobnice kanova silnih trava je visoka splela, I drevne palate njine, i
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Mora mu naći leka. Slepa i bez kose istrča ona na ulicu, stiskajući sina uza se, moleći svakog koga je srela da joj Varalicu nađe. — Samo dok Mesec iz mlađaka u pun ne pređe imam vremena. Samo će dotle Smrt čekati.
Šantić, Aleksa - PESME
Studena me jesen na po puta srela I po meni pada suho lišće s grana. Kô ranjena tica, što bi nebu htjela, Otima se duša iz olovnih dana, Ali kobni
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kad su se začudile Senjanke devojke kako je sa dva druga pohvatao mnoge Turke, rekao je prosto i skromno: „To se srela sreća i nesreća“. Suvišno je isticati kako je ovakav junak delovao na borbeno raspoloženje naroda.
“ Progovori Senjanin Tadija: „Ne čud’te se, Senjanke đevojke, to se srela sreća i nesreća, moja sreća, njihova nesreća, moja sreća nesreću svezala“.
U zlatan su kalup saljevane, tj. ukrašene su zlatom. Koga ćaše na putu sretati, tj. koga bi srela. Uz stih e sam mloge noge osvetlila Vuk kaže: „Što ju je on gazno i tukao nogama“.