Jakšić, Đura - PROZA
Starac, gledajući svoju jedinicu, zadovoljno se osmehnu. Sećao se on da se ona još u starome Sremu radovala kad joj iz varoši donese lutkicu il’ drugu kakvu igračku...
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Onda bile su u Sremu vrlo retke škole i srpske nauke, a i sam posle vidno sam mloge stare sveštenike, koji su se s naukom malo od naši̓
Taj prota Lazar rodom je iz sela Sovljaka, valjevske nahije, i bio je u Sovljaku prota, pa je zaostao u Sremu, a i sad mu je familija u Sovljaku, Đikići, od prvi̓ familija u nahiji bili su, a i sad su dobri.
Teško mi je do Boga bilo, jerbo sam vidio u Sremu kako se činovno po crkvama stoji, i žene baška a ljudi baška. To je isto i otac moj vidno i gdekoji naš komšija, koji
— I tako Podgorci budu zadovoljni. Dok 1792. godine čujem ja u Sremu, gde sam u školi bio, da je moj otac od Turaka ranjen.
On, kako je vidno u ono razno doba po Sremu i Banatu, kako su sela na kumpanije podeljena, jošte kako se vratio iz Karlovaca, odma je naredio kod svake crkve po
” Ja mu kažem i da to znam, i da sam malo u Sremu učio, i da mi se mogu svake reči pročitati; ali kažem mu da tu valjadu politične titule, koje ja ne znam, niti umem
smo iz jedne familije; tu se oni ne mogu siti da napitaju, niti pak mi da im dosta nakazujemo kako je po Srbiji i po Sremu. Sedeći i razgovarajući se, i večera prispe, gde zajedno večeramo i razgovaramo se.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
kako bi ih, u slučaju kakve nevolje, ja pogibije, mogli na čamcima preko Save prevesti, te ih skloniti kod braće Srba u Sremu... Ti skupovi staraca, nemoćnih staraca, žena i nejake dece zvali su se zbegovi. Čitava sela behu u tim zbegovima.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
se sa njima preseli u dištrikt militarni, u Potisju, ali su oni, eto, počeli da bivaju, opet, onakvi, kakvi su bili u Sremu. Pred njegovom se kućom, poslednjih dana, često, orilo: „Mi pod spahiluk ostat nećemo!
Voznjicki je počeo da posećuje manastire po Sremu, pa je došao i do Isakovičevog Šišatovca. Isakoviči su, od tada, živeli, tako reći, dva života.
Pavle je znao za njih. Ti ljudi su, u Sremu, važili za budimske serbske majke. Rakosavlevič je primio Isakoviča, odmah, u svoju kuću.
A prodavali su i konje, pa i posteljne stvari, po gornjem i donjem Sremu. Te selidbe su, tog proleća, bile učestale, u Pomorišju i Potisju.
samo o njemu, i njegovom odseleniju, nego da od toga zavisi i odselenije tolikih drugih, koji na to čekaju u Pomorišju i Sremu. Kao svi tužni ljudi, on je svoju tugu sam uveličavao.
A narod, tamo dole, u donjem Sremu i Slavoniji, pita za cara Lazu. Ne ume trgovati, ali ume mreti. Svi su oni, kaže, mučenici, ali neće da postanu kupeci
Pavle je, sem toga, stalno mislio na one, koji za njim idu, a koji još čekaju, tamo, u donjem i gornjem Sremu, Pomorišju i Potisju. Gospodin Georgije nije o tome brinuo. Gospodin Georgije gledao je svoja posla.
sasvim drugojako zamišljao svoj polazak u Rosiju: na konju, uz pesmu svojih husara, uz plač i lelek onih koji ostaju u Sremu. A ne ovako, brižno, uz fenjer, na tuđem pragu.
Neke su ga sećale na siromašnu, potisku, serbsku, jamu, druge na krovinjare u Sremu. Retko je koja bila okrečena, a samo je gospodin Trandafil imao kapiju, sa dva stuba, pri ulazu.
On je bio navikao da žene oficira, tamo, dole, u Sremu, govore o nacionu, isto toliko, koliko i muškarci. Nije bio uvideo da se to dešava samo u njegovom, uskom, sirmijskom,
o svojoj ženidbi, o svatovima, u kojima se, sa svojom mrtvom ženom, venčao, a o kojima se, po celoj Bačkoj, i po celom Sremu, dugo, pričalo.
Nisu bili bolji, od mitrovačkih fratara, ni njihova braća u Hristu, iz Isakovičevog Krušedola. Oni su širili glas po Sremu da su Isakoviči primili uniju i da su napustili, za miraze, svoju staru veru.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
rasprostro po Župi (kruševačkoj), Temniću, Levču i Resavi u Srbiji i dalje preko Save i dunava po Banatu, Bačkoj i Sremu. Ženskoj nošnji, koju su isto tako primili doseljenici, po bogatstvu i lepoti nema ravne.
bili srpski doseljenici, koji su se nastanili po civilnoj Hrvatskoj, u zapadnoj Slavoniji do Vinkovaca, a osobito u Sremu, Banatu i Bačkoj, gde su činili većinu.
Oni su u Banatu podigli mnoge manastire, i tako isto i u Bačkoj i u Baranji. Od Fruške gore u Sremu Srbi su stvorili nacionalno svetilište: u njoj su podigli mnogobrojne manastire i preneli u njih svoje balkanske
To su uopšte ravničari, ne tako živog duha kao dinarski planinci i manje preduzimljivi. U Banatu, Bačkoj, Slavoniji i Sremu plodno zemljište daje obilne prinose, a lak život je doprineo te je ublažena dinarska žustrina.
Stanovništvo slavonskih kotlina i malih planinskih masiva, do Vinkovaca, razlikuje se od stanovništva u Sremu, Baranji, Bačkoj i Banatu. Treba, dakle, razlikovati dva psihička varijeteta: slavonski i sremsko-banatski.
Gostoprimstvo je vrlo razvijeno. Po Lovretiću* njihove su epske pesme još i u početku HH veka bile iste kao u Sremu i u balkanskim zemljama.
mnogi Srbi iz Dalmacije naselili u okolini Mitrovice, Golubinaca, Surduka i Donjih Petrovaca, pa i oko Karlovaca, u Sremu.
Najveći deo ziratne zemlje pripada Srbima, naročito u Sremu, u zapadnom Banatu, i u onom delu Bačke koji je u uglu između Tise i Dunava, poznatom pod imenom Šajkaška.
su, kao i svuda među Srbima, vrlo jaka istorijska predanja: još se pevaju epske pesme balkanskog porekla, naročito u Sremu. U ovim je krajevima Vuk Karadžić čuo i zabeležio mnoge od najboljih narodnih pesama, naročito lirskih.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
U Sremu se to radi ovako: „Devojka, kako na Božić s jutrenja ide, treba upravo da ide na drvljanik, pa da ponese u kuću drva, ako
— Kad ovo izgovori, treba da ostane na istom mjestu, i sluša kakvo će najprije muško ime čuti.“⁷ Slično se gata i u Sremu.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Prešavši u Ugarsku on je doneo veliki broj rukopisa i starih štampanih knjiga, srbulja. Prvo se zadržao u Sremu, potom je sa patrijarhom Arsenijem III otišao u Sentandreju, gde je bio »obšči duhovnik«.
ŽIVOT. — Zaharija Stefanović Orfelin rodio se 1726. godine, u Vukovaru, u Sremu. Pravo prezime mu je bilo Stefanović, a sam se nazvao Orfelin.
Velika i iskrena pobožnost, dugi postovi i silne molitve »maloga dijakona« razglasili su ga po celom Sremu, i bolesnici počinju dolaziti da im on čita molitve.
Kod ugarskih Srba, ganjanih zbog vere, nacionalno osećanje se ograničilo samo na pravoslavlje, a katolici u Slavoniji, Sremu i Bačkoj, »Šokci« i »Bunevci«, stavljani su van nacionalne zajednice. U doba oko 1780.
On poznaje srpski narod i u Banatu, i u Bačkoj, i u Sremu, i u Slavoniji, i u Hrvatskoj, i u Dalmaciji, i u Crnoj Gori, i u Srbiji.
ATANASIJE STOJKOVIĆ Rođen je u Rumi, u Sremu, 20. septembra 1773. Osnovnu i srednju, »gramatikalnu latinsku školu« svršio je u mestu rođenja, i potom postao učitelj.
ĐORĐE MAGARAŠEVIĆ Rodio se 10. septembra 1793. u selu Adaševcima, u Sremu. Osnovnu školu svršio je u mestu rođenja, gimnaziju u Karlovcima, filozofiju u Pešti.
JOVAN SUBOTIĆ Rođen je u Dobrincima, u Sremu, 30. januara 1817. godine. Osnovnu školu učio je u mestu rođenja, gimnaziju u Karlovcima i Segedinu, prava u Pešti.
MILICA STOJADINOVIĆ SRBKINjA Rođena je u selu Bukovcu, u Sremu, 1830. godine. Škole je malo učila; u roditeljskoj kući, pored oca seoskog sveštenika, sama se obrazovala velikim
1835. godine uspeva da dobije malu penziju od Srbije (prvo od 200, posle od 400 talira godišnje). 1837. putuje po Sremu i Hrvatskoj, gde su ga Ilirci lepo dočekali, i po Dalmaciji. Prilikom dinastičke promene u Srbiji 1842.
« 1814—1815. on je produžio skupljanje narodnih pesama, naročito za vreme svoga bavljenja u Sremu. Druga zbirka narodnih pesama izišla je u Beču 1815.
Tu su bile pesme koje je pokupio po Sremu, među ostalim i divne pesme koje je čuo od velikih narodnih pevača Tešana Podrugovića i Filipa Višnjića, i koje idu u
Kostić, Laza - PESME
D. 33 NA PONOSNOJ LAĐI 37 EJ, ROPSKI SVETE 38 VEČE 39 U SREMU 40 EJ, NESREĆO... 43 EJ, ROPSKI SVETE! 45 PROMETEJ 47 KOLO 51 RAZGOVOR 54 PARIZU 58 MEĐU JAVOM I MED SNOM 66 MEĐU
— Oj, sunce, sunce, što tako već ode, ala me sećaš na sunce slobode, na srpski sabor — i na manjinu... U SREMU Ubava Fruško, divoto moja, u tebi nema vrleta gorostasnih, ti se ne namećeš ponosnom nebu, ne Nudiš mu ljubavi
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Ne mari: vi iz Iriga i Iloka S fenekom se možete sresti u Sremu! „To nije mogućno!” E, nek Izvini se ko tvrdnju moju ospori: Jer i kod nas postoji Fenek — Ne lisica, već manastir
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Za inat; Ko ti je izvadio oko? — Brat. — Zato je tako duboko). Mogu da budu i stihovane (— Kuga je u Sremu. — Nije nego u tremu; — Vami vaše, nami naše! rekoše baše. — Sve naše, ništa vaše! — rekoše paše).
da kasa jednako uzalud. Kokša iz Divoša. — Odgovori se, u Sremu, kad ko zapitkuje: ko? Krvav ispod kože. — Odgovori se u inatu onome koji pita: ma kakav si ti čovek, bolan?
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Svi vidimo. Eto, vidite oca N. iz manastira N. iz Fruške Gore, koji je od prvi[h] i najimuć[n]i[jih] manastira u Sremu.
Ovi ti me novi prišelac uzme sasvim na svoju ruku i preoblada. Počne mi kazivati za Frušku Goru u Sremu, za množestvo manastira i kaluđera, a navlastito uveri me da u Fruškoj Gori ima taki[h] dolina i peštera da se čovek
On je razumniji bio od mene. Nije pitao ni za peštere ni za pustinjike, nego koji je pravi put od Tamišvara k Sremu, gdi se Tisa prelazi, gdi li Dunav, i koji | je najbolji manastir u Sremu.
nego koji je pravi put od Tamišvara k Sremu, gdi se Tisa prelazi, gdi li Dunav, i koji | je najbolji manastir u Sremu. Kaže mi sve, hvaleći mi svrh svega manastir Hopovo, da je drugi na zemlji raj. No, nigde nego u [H]opovo!
” Uveče nađe nam jednog momka koji nas preveze u Slankamen. | Evo me u Sremu, u zemlji nasledija poslednji[h] srpski[h] despota.
I zato u celoj Slavoniji, Sremu i Bačkoj, malim i velikim, gospodarem i gospođam ljubezan i blagoprijatan. Bio bi na kratko vreme, jedan minut ili dva,
” Reče nam sesti, | jesti, piti i veseliti se. Zapitaju nas kako je u Sremu žito rodilo, kako vinogradi i pročaja. I, tako, razgovaramo se lepo i ljudski, slušajući muziku i gledajući veselu
Al’ [h]oće pametno momče da se posveti i da tvori čudesa po Sremu! No, već što mu drago; što je učinjeno, to se ne otčini.
Ćosić, Dobrica - KORENI
da je učestvovao u pripremanju zavere protiv dinastije Obrenovića, on je napustio Karlovce i Nevenku, najlepšu ženu u Sremu, rastuži se, da u oslobođenom narodu znanje i nauku seje. Ako je trebalo i hrabrost da pokaže, pokazao je.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
voda i gledao u sebe, kao u ljusku: u njemu nije bilo ni nade, ni očajanja; čak ni osećanje krivice koje ga je, tamo u Sremu, proganjalo. Bio je prazan, i čekao. Vreme je, izgleda, prolazilo.
Ali, spasli su ga. U Sremu, gde je počeo da boravi, postepeno je shvatao da sad ima celo, dovršeno saznanje, možda o patnji.
Počeo je opet da peva, svojim seljanima, svuda po Sremu. I po Banatu. Nikada se više nije vratio u Srbiju i nikada više nije ispevao dobru pesmu.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
gòndže (tur.), ruža koja je tek napupila. gortan (crkv.-slov.), grlo. gorčilo (u Sremu), izvršitelj, poreznik. grabancijaš — tako se po narodnom verovanju zove đak koji na vrzinu kolu završi i trinaestu,
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Petar Runjanin priča kako su po Sremu krajem XVIII veka i devojke pevale razne soblaznitelne pesne, i kako su ih ipak, autoritetom škole i crkve, s uspehom
U to i tamna se spustila noćca sa zvezdama sjajnim; Sava je putnike primila, Sremu s’ prikupiše srećno, Leže gde sveti ostaci Kneza i despota srpskih.
majka s puta Pitomicu instituta, Svoju milu Femu, Kliknu srcem nežnog žara: „Ima li joj, Bože, para U čitavom Sremu?
” — Podrobnije o iriškoj kugi v. i Radivoj Simonović, Kuga u Sremu 1795. i 1796. Opis pomora sa osobitim obzirom na kulturno stanje ondašnjega naroda.
Nesloga nas potkopava, rastavlja i ruži, Niti ptica ptici poje nit’ se s drugom druži. Je li tako i u Sremu i ravnom Banatu?
Stajić), učitelj u Karlovcima i direktor srpskih osnovnih škola u Sremu i Slavoniji. ODA K SAMOM SEBI (str. 136). To je zapravo jena od slavenskih oda Mušickoga, štampana u
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Na njegovim granama naročito rado sede vile, »jer na to drveće vragovi ne smeju« (ZNŽOJS, 7, 1902, 116). Kod Šida (u Sremu) spominje se jedan izvestan b., na kome ima najviše vila (іbіd., 122). B. se rado upotrebljuje za zapis (v. t.
Prema tome da li je (»domaća«) badnjidanska j. zdrava ili crvljiva, gata se u Sremu o zdravlju domaćina i domaćice (GZM, 13, 465). Komad te iste j.
, ѕ. v.). To što Vuk govori o Sremu, zabeleženo je i u okolini Smedereva. Tu, kod sela Petrijeva, ima mesto Jasenak, gde raste vrlo mnogo ove biljke.
Ostalo se radi kao i u Sremu. Bolesnik se, pored toga, založi medom i napoji vodom i vinom. Kome jasenak nije načet, neće ozdraviti.
se pa Đurđevdan kite deca perunikom; u Banatu, gde uoči Đurđevdana stavljaju pod glavu peruniku, beli luk i đurđic; u Sremu, gde je, pored bosiljka, »perunika najsvetija biljka« i upotrebljava se za kićenje ikona, koje su zamenile nekadašnje
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
— stub SUJETNO — uzalud SUŠČESTVENI — stvarni SUŠČESTVO — biće, stvorenje, stvor TABARKA — (po Vuku = stabarka, u Sremu) bućka, bućkalica, drvena posuda gde se mete, bućka maslo; (kod Domanovića) bure sa vodom za rashlađivanje i
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
U jednoj prilici opsedao je čak i Smederevo, ali bez uspeha. Umro je u Sremu 1485. drugi je bio sin slepoga Stefana, Đurađ.
po drugoga čoveka. Ja ga u početku 1815. godine nađem u Karlovcima (u Sremu) u najvećem siromaštvu, gde u ritu seče trsku i na leđima donosi u varoš, te prodaje i tako se rani; i kad doznam
želeći da bi onamo još koju pesmu spevao; no nikako ga na to nisam mogao nagovoriti, jer mu je bilo vrlo dobro u Sremu: gde je god došao, ljudi su ga zbog njegovi pesama častili i darivali; siva je svoga bio dao u Grku u školu; imao je
godine — prebegavši 1813. godine iz Srbije — bavio u Karlovcima u Sremu“), Ženidba od Zadra Todora od jednog drugog trgovca iz Bosne (od koga je prota Jovan Pavlović prepisao ovu pesmu u
Milutin je pesničko ime. Fruška planina (tj. Fruška gora) nalazi se u Sremu. 53 Bogosav knez je ličnost nepoznata istoriji. Ne bojim se nikoga do boga, tj. nikoga osim boga.
je, po jednom mišljenju, čelnik Radosav iz XVI veka, koji je bio u službi cara Jovana u Subotici, a zatim turski vazal u Sremu i najzad u službi mađarskog kralja Ferdinanda.
Kneževića, i utoliko ga je više bolelo što se semberskom knezu (koji se tada patio u izgnanstvu, u njegovoj blizini, u Sremu) niko nije odužio za njegovo plemenito delo. Knezu Ivanu, štaviše, vratili su bili zlo za dobro: iste 1806.
okov na rukama belći — zacelo Beljac — polje u Banatu bember — berberin berićet — letina, plod Berkasovo — selo u Sremu bešika — kolevka beškot — dvopek, vrsta boljeg hleba (ovaj se hleb smatrao kao gospodski, jer je narod jeo kukuruzni)
Krsna, u blizini Smedereva krstat, krstaš barjak — zastava na kojoj je izvezen krst Krušedol — manastir (i selo) u Sremu, na južnoj strani Fruške gore kršno odijelo — dobro, bogato odelo kteti — hteti kćeti — hteti ku — koju kubure —
Kunar (sličan naziv ima jedna planina u Makedoniji: Kunora) kupa — čaša Kupinovo — selo u Sremu, u srezu zemunskom, kod Save (veoma staro naselje) kurtalisati — osloboditi, spasti Kučajna — planina, stari grad i
se (niz kulu) — sići: Pa se skide niz bijelu kulu skrob — retka kaša od brašna Slani Kamen — Slankamen, mesto u Sremu služba — slava, krsno ime: Službu služi slavni knez Lazare Smiljanić Ilija — kotarski junak iz XVII veka.