Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
a po polju bejaše svuda pšenica posejana, a pešak opkolio kuću i na kuću pucaju, u kojoj Pljakić i naš momak Pava i pop Sreten i jošt sa 15 momaka iznutra se brane.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Na saboru ne beše drugog svirača do nekog Sretena Stojića i još jednog momčića što udaraše u bubanj. Sreten nije Ciganin, nego jedan siromašak iz sela N.; vredan i otresan momak.
A kad je već sabor on i sâm dođe da zaradi koju paru. Osim toga, Sreten je u neku ruku i majstor. Zna dosta dobro kačarski i stolarski zanat; gradi vedrice, kace, bremenice, vučije, čabrove,
, a druge mene Miluna Vučevića, trgovca iz istog mesta, na sledeće zaljkučismo: 1. Ja Sreten ugodih se danas s Milunom da ga od 23. aprila pa do 26. oktobra ove 187...
Sve je to skrhano u avliju kod sreske kuće. Svi su mislili kao sigurno da će Sreten izgubiti, i već ga behu neki počeli žaliti: »Ej, siromah Sreja! Kako je nalepio! Kud će, brate, šut s rogatima!
I on uze pero i na aktu napisa ovako rešenje: »Da se Milun odbije od traženja; da Sreten nije dužan davati nikakve naknade Milunu, a slobodno mu stati gde hoće pod najam ili raditi svoj zanat; da gazda Milun
A za njim su odgegali njegovi kalauzi pokunjeni. Sreten je bogzna kako zablagodario Strahinji i obećao mu da će odjako dobro otvoriti oči kad se s kim pogađa pod ugovor.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Novak pandur dere se i određuje gde će ko da pritera kola. Deca kradu trešnje. Sreten ćata ide s dobošarem po varoši i čita da se zabranjuje puštati svinje po ulicama.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
i srećno, pa su stoga deci nadevali sledeća imena: Veselin, Veseljko, Radovan, Radoje, Radosta, Radislav, Radojka, Sreten, Srećko, Sreta itd. Imena-blagoslovi su i: Blagoje i Blagovan.
Ovo „ravnodušno“ ponašanje očeva prema deci sreće se u gotovo svim „zapadnim krajevima našeg naroda“, primećuje Sreten Vukosavljević.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Sunce se smirilo. Obran poslednji red kukuruza i natovaren na kola. Skupljaju se radnici pod brest. Sreten mi vodi sitog »Sultana«, prebacuje preko njega gunjac i kolani ga tkanicama.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
kao sve varošice u Evropi, — da je u tom i takvom, dakle, selu živeo jedan od mnogobrojnih učitelja i zvao se Sreten.
Nije odavna Sreten u ovom selu o kome je reč. Skoro je premešten. I mi ćemo odatle, baš od njegova dolaska, i početi našu pripovetku.
»Pravo veli! — reče u sebi Sreten — pravi kreten, sudeći po licu.« — Nijesam, gospodine, a kam’ da jesam! Sreta odahnu, a valjda je rekao u sebi nešto
— A ne, ja ću kod kuće večerati. — Vaša volja — veli uslužno ćir Đorđe. — Ja sam ovdašnji učitelj, Sreten N. Danas sam došao. — A, učitelj, didaskalos. E, mnogo mi milo za to, za učevni ljudi.
— veli mu snebivljivo čiča Milisav. — Aaa, ko vam je ono? — zapitaće ga Sreten zažmirivši malo. — Ko, učitelju? — Pa, eno onaj tamo?
Vlast. — Valjda si hteo reći: sluga; sluga narodni? — reče Sreten udarajući glasom na poslednje reči. — Ama, bog s tobom, gospodin-učitelju, kakav sluga, kad je ono vlast!
Jok! — reče Sreten odlučno, kao vitez koji jednim mahom svoga mača prepolovi svoga protivnika. — Jok! U kamarile ja ne idem!
Zaprepasti se čovek kad ga onakva vide pred sobom. A zaboravio sam vam ranije kazati da je Sreten već pridobio Maksima sasvim za se.
A zaboravio sam vam ranije kazati da je Sreten već pridobio Maksima sasvim za se. »Pokrstio ga je«, kako se Sreten obično izražavaše, i famulus mu je bio sasvim odan, verujući u autoritet Sretin, kao ono što se priča za Pitagorine
— Ako je nazeb, gospodine, da te istrljam malo; vešte sam ruke, — reče Maksim. — More, batali trljanje — veli Sreten zlovoljno — natrljano mi je dosta. Otkud ko stigne, drugo ništa i ne radi nego mi samo trlja (pod nos!).
— veli Maksim... — tvoje tolike čkole i nauke... pa gledaj... — Pa, videću. Da spasemo koliko se može. To reče Sreten i ode u svoju sobu. Sede za sto, uze pero i hartije, pa stade uvrtati svoju bradu.
I pored svega toga što mu kmet Milisav reče u čemu je stvar, i o čijem trošku sve to biva, Sreten ipak teraše svoje, pa našara i natrpa na hartiju sve što mu god pade na pamet.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
U tom knez progovori: — Evo Miloševa Srete. Šta velite ljudi? — Nek mu je srećno! — povikaše odbornici, i Sreten, veseo i zadovoljan, priđe ruci popovoj. — Srećno da Bog da! — reče pop, pa ga zatim uputi da uzme crkveni barjak.
Zaljulja se prvo kolo, za njim drugo i treće... Kad bi pri kraju ručka, Sreten povede Mačvanku uz sviralu, a Đurica uze cigane da mu sviraju Sitniš, i povede kolo.
Tu još može pomoći samo »politika«, ali joj Sreten ne bejaše vičan, te morade pustiti srcu na volju. Vodeći kolo, on se približi Đurici i nekako s leđa podmetnu mu nogu,
— viknu ona ljutito i pođe dalje. I ako vešto prikri zabunu, beše se veoma iznenadila od ovoga neočekivanoga pozdrava. Sreten pođe uz nju. — Ja, znaš, obilazio pšenicu, pa vidim tebe da ideš ozdo sa sudovima... pa velju, daj da pričekam...
Ni baba Ruža ne bi umela bole nameštati. — Ja, vala, jok... što ? — nađe se Sreten uvređen — ja tek ’nako: samo da ti pričam, a ti baš ’nako... Nemoj, bolan!... Moj tata veli...
selo, jer Marko samo vrebaše priliku da dozna za njegov dolazak, u čemu ga pomagahu rođaci i neki momci, naročito Sreten. I sama vlast poče mnogo življe da traga za Đuricom, ne dajući mu nigde da se stani.
Tako skide s reda prvu brigu. Ali posle dva tri dana javiše mu da Sreten, sa nekoliko momaka, jednako krstari po selu, s namerom da ga ubije ili uhvati. Ovo ga neobično naljuti i iznenadi.
— Ala da naiđe Miloš; naplatio bi nam svaki purenjak po groš. — Pa eto, Sreten je video sad kad prođe, pa ne veli ništa. — E, mari sad Sreta za purenjake.
Neko iza njih povika: — Stoj! Podizaše glave i uprepastiše se, videvši Đuricu i Pantovca s naperenim ostragušama. Sreten, koji bejaše napred, podiže kosu i kao da htede nekud poći, pa, videvši da se nijedan od drugova mu ne miče s mesta,
Pa, et’ ja dođoh da se vidimo i ’nako... upitamo za zdravlje. — More, Đuro, nadlaguje se svet — odgovori Sreten mucajući i bledeći. — Ja, vala, znaš sam, volim te... kako ću reći... ’nako kâ... br... kâ brata, jest, baš kâ brata...
Posle prvih udaraca Sreten se samo uvijaše, bledeći i mršteći se, ali na šestom đipi, kao iglom uboden, kleče na kolena i zakuka iz svega glasa:
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Izgledali su nam zubi kao dirke od klavira i čak neki Sreten Aleksić, koji je sva „jotovana“ slova (ć, č, đ i dž) izgovarao kao jedno jedino, ne mogući da ih razlikuje, pravdao se
ćemo preko Sretenovog desnog uveta, pa opet dalje i dalje i dalje, i evo nas na Sretenovom nosu odakle smo i pošli! Sreten je nama đacima neobično imponovao zbog toga što se profesor njime služio.
— E sad, vidite, deco, kad Sunce stoji ovde gde je sad Živko a Zemlja ovde gde je Sreten i Mesec ovde gde je ovaj mali, onda Sunce šalje svoje zrake i obasjava i Zemlju i Mesec. Je li tako?
eto ovako! — i tu nas povrsta u jednu liniju, Živka, Sretena i mene. — I onda, kao što vidite, glavati Sreten zaklonio je ovoga maloga i svetlost Živkova ne može da ga obasja, te usled toga nastaje pomračenje Meseca.
— Neka izađu one planete od prošloga časa — rekao bi. Te planete bili smo Živko, Sreten i ja. — Ti, Živko, kao što se zna, ti si Sunce. Stani ovde i tiho, mirno, okreći se oko sebe!
Okreće se Živko u mestu, okreće se grešni Sreten oko sebe i oko Živka, okrećem se ja oko sebe pa oko Sretena i s njim zajedno optrčavamo Živka.
— Komšiju Živka! — odgovara Sreten. — Ovoga Živka što sedi do tebe u klupi? — Jeste! — A kako ti on može pomoći? — Da mi šapne. — Šta da ti šapne?
— Jeste. — E pa hajde ti, pomoćni glagole, ustani i šapni da čujemo svi. Reci, dakle, šta je ono glavno što je Sreten zaboravio da kaže?