Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Eno i sad visi na njemu sijaset nekih stvari, samo da radi k’o i drugi sretni satovi. Sve to obešeno uz jedno i uz drugo đule. Šta ti tu nema!
) — O, pa to bi onda trebalo počešće da imate gostiju — veli Pera. — Pa eto, kad bi, na primer, bili tako sretni — veli gđa Persa — pa da vas počešće viđamo u kući, i ona bi opet k’o i pre svirala. — O, molim...
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Otud, otud, on ih podseća, kako su, pre, bili sretni u braku, i kako im je bilo lepo. Kako su se voleli. Ali ne pomaže.
On joj kaže da oseća da oni u braku nisu sretni, i da nisu jedno za drugo stvoreni! Ana se prenerazi, kad ču, kako Varvara dodaje: da je to, uostalom, istina, i da
Ni u familiji Stritceski nisu bili, u braku, svi, uvek, sretni. Neki jesu, drugi nisu. Neki su muževi bili ćelavi. Neke žene su se brzo smežurale.
Ona je tumačila Višnjevskog jednostavno. To je, kaže, jedan od onih ljudi, koji se čine sretni, bahati, zli, a nisu. Nego je zlo u tome, da Višnjevski hoće da dobije sve što zaželi.
tog Srbina, i ostalih, takvih, malih, careva, u Rosiji, bila je samo ta, da su oni Rusi, namirisani oficiri, bili sretni i veseli, pri takvom životu, a ovaj potomak seljaka, nesretan i tužan.
Tada su se bolovi već bili stišali i muke su bile prošle. Lice joj je dobilo neku lepotu, kao kad su bili sretni. Krupne, svetle, suze, ostale su bile na njenim trepavicama. Neko Sunce, koje je zalazilo, video je, iza nje, u snu.
Pa prst u uši, pa ćemo zapevati. Kako smo bili sretni i kako smo se voleli. Onomlani.“ A kad Ana nastavi da plače, Đurđe je uze na krilo, kao da želi da je, na krilu,
Svi joj kažu da je to volja Božija. Da roditelji treba da budu sretni, jer se, tako, u svojoj deci, nastavljaju. Ona, što se nje tiče, ne vidi, ni da se Đurđe nastavlja, ni da se njihova ljubav
Bio je bezbrižan. Na noćištu, viđao bi svoje bratence, koji su bili isto tako sretni i veseli, pa su điskali u kolu, svake noći, i podvriskivali.
Ni Ana, ni Varvara, ni Đurđe, ni Petar, nisu bili sretni, pa ni Trifun. Taj čovek, koji je, pri polasku, na put, u Temišvaru, koračao tako oholo, sigurno, znajući šta hoće, i
Vratila se, i sad žive sretno. Oboje su sretni i zaboravili su šta je bilo. Gospoža Femka ima divnu dečicu. On ih je sve video, u njihovoj kući u Budimu, kad je u
Međutim, Pavle je osećao da bi taj život, da je ona sa njim, bio sasvim drugi. To, da udovci, kako Pavle kaže, nikad sretni ne mogu biti, jako je ljutilo Đurđa.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
časova, možda pred smrt, nego kao da sve to pripada njima, a svi drugi da se tu zatekoše samo slučajno, oni su bili sretni.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
M., Srpski narodni običaji iz sreza Homoljskog, SEZ, XIX, SKA, Beograd 1914, s. 6. ²⁵ Stojković, M., „Sretni i nesretni dani“, ZNŽOJS, 30, 1936, s. 63. ²⁶ Tanović, S., isto, s. 8. ²⁷ Radunović, M.
Stojičić, Đ., Sjaj razgovora, Gradina, Niš 1987. Stojković, M., „Sretni i nesretni dani“, ZNŽOJS, 30, Zagreb 1936. Suhodolski, B., Tri pedagogije, Duga, Beograd 1974. Stanšču, D.
Radičević, Branko - PESME
tu je jošte dvoje bilo, Pa s' divno jedno uz drugo uzvilo, A divni beu kô dan pramaletni, U oku radost, ta bili su sretni.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Budi joj domaćin i otac i brat — i sve. Sve neka joj bude u tebi, a naknađeno će joj biti, plemeniti čovječe. Budite sretni, a bićete, ako Bog da!“ „Kako“, prihvati Adolf, gotovo plačući, „kako ćemo sretni biti bez tebe?
Budite sretni, a bićete, ako Bog da!“ „Kako“, prihvati Adolf, gotovo plačući, „kako ćemo sretni biti bez tebe?“ „A ako li te ja uvjerim da sam i ja sretan?... Da, sretan. Što ćeš da ti duljim. Ljubim i ljubljen sam.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Bože, daj da te do naše duboke starosti ljubimo kao kruh i vino, jedan drugoga pohodeći kao sretni i čestiti, nikad se ne omrazili nego se milosnom bogu molili, pribranih se ljudi držali, a dušu čistu pred bogom
— Što smo mu pomenuli njegove volove i njegove težake: volovi mu bili sretni i čestiti, a težaci zdravo i veselo! Što smo mu pomenuli u polju ralo i u brdu stado: ralo mu oralo duboko, a stado mu
Vi, kako došli u moj dom ove godine, došli i do druge, pa za godine duge; vi u mene a ja u vas vazda na sretni glas i na sretno mjesto, ako bog da!
6 VOJVODINA ZDRAVICA (Vojvoda od doma vojvodi od svatova) Fala, druže, desni a u boga sretni, vazda zdrav bio i u svatove 'odio, S desne strane sidio, veselo vino napijao a družinu, kako pravi svat, junačio i
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
A sve njihove radosti, sve povoljne vijesti i sretni ishodi koje su mi pričali, svodili su se na to (i time kao da su se čisto hvalili), što vrijeme protječe, brzo
Jedva smo je utišali i uvjerili da ne treba da jadikuje mnogo više nego mi sami. Sad smo bili sretni što smo, na Majino navaljivanje, i nju poveli sobom na izlet. Što da sad počnemo? Gdje da se sklonimo?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Dan kad je viđeo to, reče im: — Kad sam vas sastavio i toliko se za vas promučio, ja ću i to popiti, a vi budite sretni. To rekavši uze čaše s vinom, te ispije obadvije, i namah se stvori u slan kamen.
Krakov, Stanislav - KRILA
Zlato nije nađeno, ali su u noći mnogi vojnici imali ruke umrljane od krvavoga blata. Možda je i onaj sretni poginuo. Žene i novac, kažu, donose nesreću u ratu. Sunce je bilo za sve prljavo tog dana. Nije bilo dovoljno svetlosti.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Cvetaj, dični poljski cvete, I ukrasi proleće, Da se sretni s tobom kite, Ako za me i nije. Ja se tešim s potočići Ki mi suze primaju, Vavek s njima uzdišući, Koji brege haraju.
353—4, br. 277, ovako iskvarena: Ti plaviš, zoro krasna! Tvoj sjajni blista zrak, Svi sretni tebe slave, Ja ljubim groba mrak.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Tako bih se umirila, živila bih samo za vas i za djecu, i radila bih, a bilo bi i manje troškova, — bili bismo sretni... A da vidite maloga Stevana: već je ušao u šestu godinu, sliči vama; prekojuče bila sam ga naći ...
Šantić, Aleksa - PESME
U srcu mi mnogo zmija, Među njima, draga, i ti. 52 Opet sam snevô o dobu davnom: Noć majska, a sretni celi Mi smo, sedeći pod lipom tavnom, Na večnu vernost se kleli.