Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Pratioci stadoše, stade i on i nazva boga. — Bog ti pomogao! — reče jedan piskav glas. Koga tražiš? — Srećka harambašu — odgovori Stanko. — Ja sam. A što ću ti? — Tražio sam tebe i tvoju družinu.
— Ko te uputi k meni? — Neki vodeničar. — Znaš li mu ime? — Ne znam. Samo mi reče: idi te nađi Srećka harambašu. Pođi ovijem putem pa ćeš pravo u njegovu družinu, i kaži mu: Deva me poslao. Govorio je slobodno, otvoreno.
Na Žuravi čekaše družina. Tu se behu iskupili svi što se od Srećka harambaše odvojiše. Beše tu selaka i iz okolnih sela: Sovaljka, Bogatića, Klenja, Ali-aginog Salaša i Banova Polja.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Njen sin zavuče ruku ispod biljca kojim je bila prekrivena i izvuče srećku. Zatim otvori novine – naravno, srećka nije dobila ništa, kao i obično. Sin joj to reče. — Je li dobila makar samu sebe?
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
kad se kaže gdi je g. Spasić protiv logike ili gramatike pogrešio, to je paškvila; a kad g. Spasić kritizira čiča Srećka knjigu o zemljedjeliju, kad naziva drugoga podlim, nevaljalim, demoraliziratim, to je lepo i krasno.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I tako se na jednoj ševićeriji, u radnji opančarskoj suseda i onako isto intimnog prijatelja Iketinog. Srećka Janjića, potanko pretresalo o tim Cvetima, pa je Iketa o svemu onome što se tamo u teatru spremalo, na jednoj, dakle,
Svi videše šta će biti, jer ga dobro poznaju, pa poleteše da ga zadrže, da objasne, da stišaju zabludelog i pobesnelog Srećka. — Srećko! — viču svi. — Ama izigravaju! Čoveče božiji! Ali ne pomaže: — Izgiboše! Jao, ljudi, ne dajte! Puštajte me!
vuku, savlađuju, dok se on besno i lavovski trza i otima laktovima, pa ga na jedvite jade umiruju te vode oznojenog Srećka tamo iza kulisa, i Mika, koji se strese od straha, mora da skine i bradu i čalmu i sve redom mora da skida, da se
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Je li to hoćeš?” Dok je govorio, majstor Kosta uze pažljivije posmatrati Srećka. Šesnaest godina; prestao da se razvija kako bi trebalo, a oni to nisu ni uzeli na um.
” Odvede Srećka jednog dana na nauk kod svirača, ugovori koliko će plaćati i kupi ćemane. Srećko nije daleko doterao sa sviranjem, ali
Jedne zime okašljaše jako obojica. Toje bila velika muka, i ujedno poslednja prilika da se s retkom odanošću paze. Kod Srećka je došlo zapaljenje pluća i nije izdržao. Sahranili su ga na sami Badnji dan.