Jakšić, Đura - PROZA
Mora da ti je srce dobro, budi mi prijatelj! Oh, kad bi to primio! Ala bih srećna bila ja! Ja nikoga nisam imala, nikome ne mogoh iskazati moje jade, suze su moje na srce padale, zato je teško kao
Svako joj micanje pokazivaše kako je srećna u njegovome zagrljaju, pa, i sama ne znajući, prišapnu mu na uvo: — Oh, dragi moj Milane!...
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
kažem za Čardakliju da nam je to treći drug, i odemo potom u konak, gde se dobro na večeri počastimo i u zdravlje i za srećna puta i po dosta puti napijemo. Jova Protić bio je sasvim spreman.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Neki gosti počinju već uviđati da je dosta i zovu druge da se ide. David nudi da se popije bar još po jedna za srećna puta — onako s nogu. Pop Pero opet nazdravi tako žestoko zdravicu da virauni već promukoše vičući: »zooort!
Svi se latiše čaše i napiše u zdravlje Đukino. Opet se javljaju glasovi da se ide. Opet nudi David »po jednu s nogu za srećna puta«.
Ne zna ni sama zašto... Malo, pa tek prozbori onako sama: »Ta red je jednom da i mene bog obraduje!... I zar ja nisam srećna? Ko to kaže!... Te kako sam srećna! More, imam ja sina! Imam domaćina, hej... Neće meni više poslovati tuđe ruke...
I zar ja nisam srećna? Ko to kaže!... Te kako sam srećna! More, imam ja sina! Imam domaćina, hej... Neće meni više poslovati tuđe ruke... Aja!... Nema niko ovakvog detića.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Otac njegov, koji ništa ne znađaše o događaju, dočeka ga s prekorom: — Tako svakad! Nikad nisi došao kući kao druga, srećna braća!... Svakad njega moram čekati!... Stanko sagao glavu i ćuti. — Momčadija!... Momčadija!... Trice i kučine!...
— Nećemo o tom govoriti!... Nego... Lazar je meni na srcu!... Hoću da ga vidim srećna i vesela, pa ću onda i ja biti veseo!... Hoću da mu ja prosim curu!... — Ne branim.
Vrata se zatvoriše. 13. STRAŠNI SNOVI Njemu nešto laknu na duši. Učini mu se to srećna misao. Ocepio je Ivana, sad još i Miloša. To su dva viđena čoveka, mogu i kmetovati. — Ha!... kmetovati! To, to!...
Dučić, Jovan - PESME
Kako li je srećna duša koja znade Biti svet za sebe, kô zvezda nebeska, Bačena u svemir što samotna bleska, Dok svetova kraj nje blude
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Moja mati se isprsi na stolici, uozbilji se i svečano me gleda: — Bog s tobom! Neka je ona srećna i valjana, pa kud ćeš većeg bogatstva?
Na vratima koja vode u avliju stoji napisano obligatno „Srećna nova godina”, itd., i ispod toga „Italija! Sremčević 14 gro: od-raki”.
On uze čašu, skide kapu i ustade, a seljaci nehotice svi poustajaše i poskidaše kape. Ninko otpoče: — Kume moj i oče, srećna da ti je Marija i naše kumstvo!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Ah, — rekla bi sva zadovoljna i srećna gospođa Ćirinica, ređajući kiselu štrudlu po tanjiru, da pošlje gospođi Spirinici.
uvek naljutilo pátka). A pop-Spiri dođe naposletku smešno, odobrovolji se pa veli: »Idi bestraga!« a gospoja Sida srećna što je produžen život njenom klijentu i ljubimcu do prve prilike.
Veliki Bečkerek, i tamo je igrala nemačke igre koje je naučila u lêru, unterhaltovala se, pravila eroberunge, i vazda srećna i zadovoljna docne ostavljala bal; a Jula je znala od švapskih igara samo nekakvu šotiš-polku i neki tajč, koji joj je
što im ćerke nisu tako pasionirane za nauku i za čitanje, pa kažem u sebi: »Bože, kako je, eto, ova naša gospoja Sida srećna mati!« I toliko puta govorim ovoj mojoj: »Što se ne ugledaš, kažem, na tvoju stariju drugaricu Jucu?!
— Bože, Spiro, — veli radosna i zadovoljna gđa Sida — a ja sve velim: to je valjda tako sudbina. — Pa možda će biti srećna! Eto, da mi je ko u Karlovci rek’o: »Uzećeš Sidu!« »Kakvu Sidu!?« rek’o bi’ mu ja... E, a vi’š sad kako lepo živimo...
— E, to je baš lepo. Ko bi to rek’o. E, baš, baš... Sva sam onako, nekako, kako da vam kažem, srećna! Sve mi nešto falilo dok su bili fašê, pa sam bila, nećete mi verovati, gnedige, k’o ubijena, al’ formalno k’o ubijena!
— Uh, ta što kojom srećom nije letnje vreme — veli gđa Sida, sva srećna, sklanjajući posuće i tumarajući još po sobi — a ne znam šta bi’ dala da je sad leto, pa da smo izveli gajdaša u avliju
U nove ideš dvore, Gde zaova cveće bere, I nova majka stere Od sadiplatna put. Oj, zbogom, krasna dušo, Pa srećna dovek budi. I odjek srodni’ grudi Još prima: Srećan put! Glas joj je malo drhtao, ali je doista lepo pevala.
»Mi tako volemo kad nam ko dođe u gosti« — ponavlja u sebi putnik reči Juline, pa se dade u misli. — Ona je srećna, a tek on, kako je on srećan! Kako je srećan! — reče putnik, pa se opet dade u misli.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Od sedam jagma ne zna koju da bira. Valjda neće najlepšu, već najbogatiju. Srećna Mica, ona dobi muža po srcu! Prošle fašange, Mica se udade, Alka ostade.
i „Vjeruju”, i to sa velikim afektom, a levo oko mu jednako s boka u žensku crkvu strelja; a kad iz crkve iziđu, srećna koju Svilokosić ispod ruke kući prati.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
A onaj njegov poznanik ulazi žurno, smeška se i snažno mu drma ruku. — Bravo, Boga mi, Bravo! Srećna ti junačka rana! On zahvaljuje i oči mu najedanput zavodne — Nema šta, produžuje onaj, sad ti je Karađorđeva zvezda
A on je nju istinski voleo. Verovao je, jadni Hristić, da će ona biti srećna kad ga vidi, pa se za tu njenu sreću osramotio. A to može da razume samo onaj koji voli.
Afrika
Stavljam je i na njene obraze i ona sva srećna odlazi. Crnci pred kolibama peru se i zapiraju, čučeći ispred kalbase punih vrele vode.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
„Vivat!“ „Vivat!“ „Vivat!“ Sunce, zelena poljana, razigrani konji, gomila vojnika, koja se derala, srećna, zadovoljna, prevarili su i Garsulija.
Nego su oni, oficiri, kurve, oni bune narod, da se seli u Rosiju – da nije njih, carevina bi srećna i spokojna bila sa serbskim nacionom, a njegovi bi rođaci dolazili ponizno, da njega, Garsulija u ruku celivaju.
Dao joj je kartabianku, sa tromesečnom svotom novaca, za familiju, a njoj, za srećna puta, jednu svilenu, novu, haljinu.
Teodosije - ŽITIJA
svetilnikom prosvećivaše tada srpska zemlja, takvoga predstavnika kod Boga imajući, i u miru molitvama njegovim srećna radovaše se.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
ALjOŠA: Ne to. Ja ne hoću da joj kvarim sreću; ona tako srećna tamo sa njim. Zašto da joj kvarim sreću? PAVLE: A mislite da je srećna?
Ja ne hoću da joj kvarim sreću; ona tako srećna tamo sa njim. Zašto da joj kvarim sreću? PAVLE: A mislite da je srećna? ALjOŠA: Da, ona meni piše, piše da je srećna, al' opet ja moram da pomognem. PAVLE: Novčano?
Zašto da joj kvarim sreću? PAVLE: A mislite da je srećna? ALjOŠA: Da, ona meni piše, piše da je srećna, al' opet ja moram da pomognem. PAVLE: Novčano? ALjOŠA: A, ne; ima, ima ona.
PAVLE: Čitajte samo! ALjOŠA (čita): „Mnje zdjes očenj harošo, ja sasvjem sčastljiva”. (Govori.) Sčastljiva, to je srećna. (Čita.) „Dorogoj moj Andrjuša, každim dnjem boljše menja ljubit”. (Govori.) On je svaki dan sve više voli. (Čita.
Ja ne mogu da ne mislim na nju; ja hoću da je načinim najsrećnijom ženom na sveTu. Zašto da ne bude srećna? Ne možemo ni ja ni ona da budemo srećni, pa neka bar ona bude, neka onda bude.
(Prelistavajući pasoš.) Gle, kakva srećna okolnost! Pasoš je viziran pre šest nedelja, kad sam pomišljao ići na sajam. Ta viza još važi.
Pomoćnik odmah napravi ljubazno lice i služi me sa zadovoljstvom, misleći da sam ja srećna verenica. I to traje čitavih pola sata. Meni dosta i tih pola sata. SPASOJE: Pa dosta!
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Misli se: kako bi jedna devojka pokraj takvog čoveka srećna bila! Izrodi se među njima nežno prijateljstvo. Svet zna da je Šamika uvek kod Juce, pa se čudi kako mu nije dosadno kod
Laćman se oženio brzo, srce mu na lako uzelo moj život. Mlada sam još, moram umreti, a bila sam rada srećna biti i dobrotom koga usrećiti, — duboko uzdahne, oči pune suza. I Šamikine oči suzne. Produži.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
danima u nedelji, nećemo ni razumeti zašto su deca rođena, na primer, u petak nesrećna, a ona rođena u četvrtak srećna.
Ovde je značajna i dihotomija jutro/veče. Deca rođena izjutra biće zdrava, napredna, srećna, a rođena uveče, biće zle sreće i kratkoveka.
meri, vidi se iz toga što u vodu treba da se metnu beli oman, bosiljak, selen i zdravac, da bi porodilja bila „zdrava i srećna“.¹⁹⁴ Konačno očišćenje porodilje vrši se po isteku „nečistog perioda“, odnosno nosle četrdeset dana.
“⁶⁸ U Lužnici i Nišavi kum, pri strižbi, izgovara sledeće reči: „Da je živo i srećno; da je srećna strižba, da je d’lgovečna; sad na strižbu da igramo a kroz nekoliko godina na svadbu, da Bog dâ!
Kada se rodi sin, nastaje veliko veselje. Majka koja je „Srpstvu pridala junaka“ srećna je i beskrajno ponosna.⁴⁶ Dok se rođenje sina dočekuje sveopštim veseljem i radošću, rođenje kćeri praćeno je mukom,
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
prvog smušenog poljupca u vašoj kapiji do ove umorne dame kojoj je potrebno sve više stvari da bi bila, neću da kažem srećna makar samo zadovoljna!
Sve te kuće koje su izranjale iz izmaglice. ta lica koja vidim u prolazu, ti zidovi o koje se očešala moja srećna i lepa dosada iz pedesetih godina, sve će mi to jednoga dana sigurno zatrebati, ali kako da zadržim sve te prizore
Bila si uzbuđena i srećna, ali taj čovek je imao nemoguće šušketav glasić dok je mrcvario one svoje divne pesme (trebalo bi mu zakonom zabraniti
Najpre je treba naučiti da se cereka, da bude srećna i da život ne prima kao popravni ispit iz kvadratnih jednačina. Mora je naučiti da bude živa za samo devet sati!
Matavulj, Simo - USKOK
— reče Krstinja. — A sad obrnimo veseliju stranu! — nastavi knez. — Janko dobar i stiman, veseo, učevan; Milica srećna, ljubavna — i oboje uz nas! Bog će im dati poroda, nama unučadi, malome Dragiću kolo braće i sestara! Puna kuća života!
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
DEVOJKA (nasloni glavu na ruku, pa se zamisli). MATI: Ajde šta si luda. Poznajem ja, ti ćeš biti srećna s njim. DEVOJKA (kroz plač): Niti znam kakva mu je kuća, nit ima li što, nego ajd pa prsten.
TETKA: Nemaj brige, dušo. MATI: Hej, hej! Kad bi te Marić uzeo, onda bi bila srećna mati. DEVOJKA: Je l istina da je Marić vrlo ljut?
MATI: Eto ti oca, ukloni se u drugu sobu dok se s njim razgovorim. DEVOJKA (poljubi je u ruku): Slatka mamo, kako sam srećna što me Marić prisi! (Otide.) MATI: Nisam li ja srećna mati! UGLED 6.
DEVOJKA (poljubi je u ruku): Slatka mamo, kako sam srećna što me Marić prisi! (Otide.) MATI: Nisam li ja srećna mati! UGLED 6. OTAC, PREĐAŠNjE MATI: Jesi li i ti čuo kakva se sreća pojavila za našu Julku? OTAC: Kakva?
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Ko vas to, od malih nogu, odvraća od slobode? Nije Republici do vašeg majmunisanja i uzdisanja, nije ona srećna kad vas čuje da govorite o rezultatima i brojkama.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
A kad dođe dan za polazak, tvoja mati dođe da mi poželi srećna puta, tebe ne beše. — A Stana?... — upita začuđeno moja majka. Majka ti se zbuni, pocrvene.
I ti ne prestaješ da me moliš. Čak i suze ti pođu, dok ti ja ne kažem, da sam se šalio. Tebi lice sine radošću i sva srećna veliš mi: — Molim te, pa nemoj drugi put tako da se šališ!... I svi su govorili da ti mene čekaš.
Ali najviše, čini mi se, opiše me njena usta, koja se sada — srećna usled potvrde da je volim, zastiđena od moje drskosti, a što tražim otvoreno, glasno poljubac — behu razvukla u osmeh...
Tada ona ne bi kao sada, ovako, sva srećna, postavila sofru, metnula hleb, so, zapaljenu sveću na sredi i onda ostalo; donela u sahančiću jela iz kujne, da se ne
Tetka mi izišla čak pred kuću. Zaprašena brašnom, ulepljena testom, sa zasukanim rukavima, sva srećna, grli se i ljubi s mojom babom, ocem, majkom... — Tugo, tugo... Slatki moji, smrzli ste mi se?
Pred svakim „satlik“ vina. Čim se načne, odmah se dopunjuje. Svi ućute. Samo tetka, srećna, nasmejana, onako isto zasukana i ulepljena testom, ulazi.
Vrata se otvoriše i uđe Tomča. Svi, čak i ja ovamo, na kraj sobe, osetismo hladnoću, koju on spolja sobom unese. — Srećna slava, domaćini! Skočiše k njemu, skinuše mu suri šinjel, postaviše ga za sofrom.
A svirka je bila meka, dan topao. Prvi put ona oseti — oseti da je lepa, mlada... I, sva srećna, poče da drhti, osećajući kako ono što je čekala nailazi, ostvaruje se, lepo, dobro... U tom počelo veče.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
ubi onu zmiju šestokrilku, te spasi tičiće koji su sad u gnijezdu, i koji bi trebali za koji dan da izlete, pa te eto srećna cijeloga tvoga vijeka.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
ŠALjIVAC: Srećna zemlja, kad i vodenice imaju posla s dragim kamenjem. No poslušajte! Ta je čaša, kao što se izvjesno zna, od Aristotela
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
) Zaista,... hm! (Ljuti se.) Svaki đavo na moju glavu. PELA: Ja se radujem, milostiva gospođo, da sam srećna na vas nalkkovati. SULTANA: Vidiš ti parasnice kako se ona raduje!
PELA: Ti si dobra devojka. PERSIDA: Bože, je l’ moguće? Milostiva gospođa,... ja sam srećna devojka, molim, dajte mi ruku da je poljubim.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
kaže: „Gotovo i ovo sranje, hajd kud koji, mili moji, srećna vam nova!“ — pa se svi raziđu, a šljakatore svuče kombinezon i, onako mrtav umoran, kud koji, mili moji, pa na ulicu.
svoj čuveni aperkat poznat na Adi Ciganliji kao „Skok tigrove šape“, a da ga pre toga uopšte ne pitam koja je nacija srećna što ga ima u svojim redovima (za tramvaj). Zbog zašto?
ni jedna od njih, (znam to, Čarli), zbog zato jer su se stvari baš tako nekako namestile da sam potpuno bez razloga srećna, jer je danas u tri po podne prestao da me boli zub, jer džonjam na peronu broj šest i čekam svog Mišelina koji već
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Zato baci te lakrdije, pa gledaj preslicu, ako misliš da budeš čestita i srećna. 3. BATIĆ, PREĐAŠNjI MARKO; Baš kako valja! Jes čuo, Batiću, ja sam tebi Jelicu obećao, i ona je tvoja.
MARIJA: Nije li ovo Mita, koji mi je svaki dan govorio kako je Aleksa dobar mladić, i kako ću s njime srećna biti? MITA: A, sad znam. Ova djevica umstvuje da bi dobro bilo postati suprugom barona Golića. Hm!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Ponekad, opet, u osvit siv, niz klanac neki promakne div. Jednoga dana družina slavna nađe se srećna na kraju gore, pred njima puče ravnica travna, ljulja se, šumi zeleno more.
Još priča kaže: stazama tajnim vrati se Rada s poklonom sjajnim, živjela otad srećna ko vila u šumi često kod braće bila, pečurki išla po poslu svom, išla — s metlom brezovom. . . . . . . . .
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Bog je tako ispunio Sirotinje slatki nad, Sin je njezin srećan bio, Jer je majka srećna sad. Ona grli sina svoga, I oboje slave Boga.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Unutra žagor. Zdrave se poznanici i pitaju gde je ko bio. Raspituju se za smrt druga ili prijatelja. Onda, za srećna viđenja, kucaju se čašama, nazdravljaju i nakreću naiskap. Zadah vina i rakije izmešan sa dimom duvana prosto guši...
— Šta si se zamislio? — zapita me sestra. — Žao mi je majke. Ona ostaje sada sama. — Ne žali je. Ona je sada ipak srećna. Koliko su puta njih dvoje govorili, kako bi rado umrli da si samo ti živ i zdrav. Ti si se vratio.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Zar ja da ne prođem dobro, i moja budućnost zar da ne bude sjajna?... Ta ja sam mlada, lepa.... ja moram biti srećna !
«... Poznao sam vas odmah, nastavi on, pa se nakašlja, ne znajući šta bi još mogao reći. — E pa dede, za srećna poznanstva! podiže pisar čašu, dodirujući uzgred, vrlo lagano, Ljubičinu čašu, a sa Gojkom se kucnu drugarski.
Ne prođe ni mesec dana, a ona već izgubi pamet i predade se sva srcu, da je ono vodi... Ta ona je tako srećna, tako srećna!...
Ne prođe ni mesec dana, a ona već izgubi pamet i predade se sva srcu, da je ono vodi... Ta ona je tako srećna, tako srećna!...
za ono... Ali ko je to mogao znati! O, kako bi to sve lepo bilo, kako bih ja bila srećna, potpuno srećna... A zar sad nisam? Jesam, jesam... o, te kako!... Ali evo šta mi sreću muti... Lekar kaže...
za ono... Ali ko je to mogao znati! O, kako bi to sve lepo bilo, kako bih ja bila srećna, potpuno srećna... A zar sad nisam? Jesam, jesam... o, te kako!... Ali evo šta mi sreću muti... Lekar kaže... opet ja ono!...
noći, opremila se lepo, čisto; spremila sve što treba da je gotovo, kad joj novi gospodar ustane, pa sad, vesela i srećna, čeka da se on probudi.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Pijem ga, izgovarajući često najlepši Miličićev stih: „a Zemlja, neka je srećna, sirota naša sestra, Zemlja“. Sâm sam, daleko od svojih, i od obešenjaka. Nisam pesnik, nisam učitelj, ničiji sluga.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
se, i bio svetinja, jer je u njemu sigurno sudbonosni ugovor; upravo, u tom kuferu beše, ni manje ni više, već budućnost, srećna budućnost cele jedne zemlje.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Sve ide ne može biti bolje. Srećna i zadovoljna, puna lepih sanjarija, leže ova porodica da slatko spava i — sanja... Laka im noć!...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
I kako ga je bog dao i stvorio kao jednog neumornog pronalazača, pade mu naskoro jedna srećna i izvodljiva misao na pamet.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
A mogao je Od ruke do ruke Stići do Doboja Il do Banjaluke. U srećna, lepa Vremena ona Mogla se kupiti Jedna bombona. U kakvoj maloj Nevolji, muci, Znao je da se Nađe pri ruci.
” „Ne mislim tolko na korist, već na Osvetu — slađa mi je nego šlag! Nekad sam sa njim bila srećna, A onda — celu stvar odnese vrag: To se desilo onog proleća Kad mu se izgubi svaki trag!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Mati gore, na kuli, sva srećna, jednako je bila na prozorima od sobe, koje tobož vetri i paje. Magda večito u svađi sa čivčijama i slugama, što joj
Jer, za Boga — govorila bi joj tada mati, sva srećna — otkuda ona sme dopustiti da Sofka ma kakva izađe. Taman! Treba onda još i on, njen otac, slučajno da naiđe, zatekne
je još u početku bila uverena da nikada neće biti takvog koji će moći da bude veći od nje, da bi se ona osećala sva srećna, što takav lepši i viši od nje i po svome poreklu i po svojoj lepoti, njenu snagu i lepotu troši i rasipa.
Ali Nata to ne primećuje. Sva srećna što je tako otac svuda vodi, ide ona, a ne zna da on to čini sve zbog maćehe joj, što nije u redu da on sa ženom
Sofka bi uvek, kad god bi nju videla, sažaljevajući je gledala, kako o svemu tome ona ništa ne zna i kako sva srećna, uživajući u tim svojim novim haljinama, jednako se oko sebe okreće, da vidi da li je svi gledaju tako lepu.
I dokle će ona tako? Zašto ona nikada srećna, nikada zadovoljna da ne bude? Kada će i ona već jednom ništa da ne misli, kao ostale devojke samo da živi i zbog toga
Kada će i ona već jednom ništa da ne misli, kao ostale devojke samo da živi i zbog toga da je srećna. Celog dana, od jutra do mraka, i ona da radi, da gleda kako će i što više dograbiti da pojede, a da od ukućana ko ne
I tebi srećan dan, i živa i srećna mi bila! Sofka sa velikim poslužavnikom, pokrivenim izvezenim peškirom, siđe natrag u kujnu, da po njemu poređa čaše i
Deca su dole, u kujni, od Magde dobivala kolače i crvena jaja. Mati, sva srećna, služila je goste naročito duvanom i jednako razgovarala, svakom pričala i kazivala o njemu, efendi-Miti.
Sofka je jednako ustrčavala. I ona je bila srećna, zadovoljna. Obučena u to novo odelo, ugrejana od služenja, sa osmehom na usnama, služila je jednako zagledajući da se
Ali ona se, sva srećna i zajapurena, brzo izdiže, prebacujući kosu na leđa, i siđe u kujnu kod Magde. Ova je pak, ništa ne sluteći, još manje
Ova je pak, ništa ne sluteći, još manje o prodaji kuće, a sva srećna što je on, gazda joj, došao i čas sa njom govorio, jednako gunđala, sebe grdila i korila: kako to, luda ona, da se ne
Pandurović, Sima - PESME
Brzo se prlja, grubi u ovom svetu jada. Osećam da sam davno i mnogo šta prebol’o, I srećna prošlost da je sirota prošlost sada.
JOŠ MALO... Ležiš, k’o srećna zbog kratka rastanka S teškom javom ropstva i sveopšte bede, Kad se jasno vidi šta sve stvari vrede, I kad smo sna
starinskoj vázi Ubrano cveće spomena se suši; Nad srcem mojim jedan oblak blázi Zime i vetra, — nagoveštaj duši Da srećna doba nestali su trazi, A mračna studen spomene da guši.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Srećan bio i kud putem hodio i kud vodom brodio. Srećan ti put i od njega se pohvalio! Srećan uranak, miran danak! Srećna uranka, a boljeg vazdanka! S tijem se ponosio ko soko visinom, riba dubinom, zec brzinom i vidra mudrinom!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Evo, moj Malenica, i proči koji me slušate, dobrodeteljno i bogougodno bogatstva upotre|bljenije; evo kojega ja bogata — srećna vmenjavam i naričem.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Željno je čekala njegova retka pisma i bila danima srećna ako bi je samo pomenuo i pozdravio. Često bi noću zaplakala u brizi za njim što je negde daleko u svetu, tuđem i
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
je utonuo u zlatno jezero njenih očiju. Na njenom licu stražari su, prvi put, videli osmeh. Zbunjena i srećna, nastavila je da veze. Nikada tananiji nije bio njen vez. Ali, još više od veza slikara je očaravala lepota Zlatoprste.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
što se nikad nije rečju rekla, Što je samo tiho u suzu potekla, U bledilu lica javljala se tajno; Kako li je srećna duša koja znade Biti svijet za se, k'o zvezda nebeska, Bačena u svemir što samotna bleska, Dok svetova kraj nje blude
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
- Kraljeva ćerka ne raspolaže slobodno sa njim!“ Ona ne razumede smisao njegovih reči, ali se priljubi na njegove grudi, srećna zbog njegove milošte i zaštite. Filadelfos je milovaše po njenoj zlaćanoj kosi, i razmišljaše šta da uradi.
„Koliko sam briga prepatila zbog te morije“, pričaše majka dalje, „i koliko sam bila srećna kad mi se sin, živ i zdrav, kući vratio. No on već sada razmišlja o tome da se opet vrati u taj prokleti Kembridž“.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Sa ubrizganim patriotizmom i stvorenom ljubavlju za veliku otadžbinu, ona je postala ujedinjena i srećna. — Ujedinjena da, ali srećna — to je pitanje.
— Ujedinjena da, ali srećna — to je pitanje. Uostalom, na stranu to da li bi oni samostalni gradovi propali ili cvetali, nestali ili našli načina
život koji će doći ispuniće njen, sav od slatkih uspomena na neobičnu ljubav ovu u crnom paviljonu, u kome je ona bila srećna kad su svi drugi patili, gde je ona raj svoj pronašla u ponoru najstrašnijeg pakla.
— Bože, kako sam srećna, oh koliko sam srećna! Nikad, celoga svoga života, nikad nisam bila tako srećna — gušila se upijajući se u njegove oči.
— Bože, kako sam srećna, oh koliko sam srećna! Nikad, celoga svoga života, nikad nisam bila tako srećna — gušila se upijajući se u njegove oči. — Voliš li me?
— Bože, kako sam srećna, oh koliko sam srećna! Nikad, celoga svoga života, nikad nisam bila tako srećna — gušila se upijajući se u njegove oči. — Voliš li me? A sunce, je li, voliš li ga, voliš li sunce?
Jer ta, naprotiv, srećna Kaćenka, kojoj je vredno bilo živeti i za onaj jedan jedini zagrljaj u naručju Nehljudova, onog visokog, elegantnog
Neiznenađena, ona mi odgovori odmah da je udata i vrlo srećna da me jako žali, ali da mi ničim ne bi mogla pomoći. Ja sam se pretvarao (to jest ne znam da li sam tada istinu
po tome Krfu, gde su se živo i nečuveno zlopatili oni Srbi koji su bili osuđeni da tu žive i muče se, dok su njihova srećna braća uživala po gostoljubivim savezničkim (engleskim, francuskim i talijanskim) varošima, pa se sve ljutili i kivni
užasu svih razočarenja, on je cedio poslednje žilice, on je prikupljao poslednje kapi krvi da ih prospe da bi ti bila srećna. Sa ropcem, u smrtnom dahu duše, on se nadao, on se nadao protiv svake nade, on se uvek nadao.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Đurica pruži svoju hladnu kao led ruku, koju Vujo dohvati i steže svojim koštunjavim prstima. — Neka ti je srećna druga majka, gora zelena! A sad odmah lezi pa spavaj, ne misli ni o čemu.
— Ha, pobro, je l’ to snajka? Živa i srećna bila! Gle đavola kakvu je curu prevario. Starče, kažem ja tebi da je valjano! — reče, okrenuvši se Vuju. — Živa bila!
Ali sad, ova blažena i srećna žudnja, koja se viđaše na licu mu, kao da ne dolazi od mržnje, već naprotiv... — Što ću te lagati, zar je meni milo!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— Dobro je, nego sada da i meni vjeru zadaš da ćeš šutiti, pa ću ti nešto kazati, a bezbeli ćeš i ti sa mnom srećna ostati. — Tvrđa vjera nego kamen stjena, slobodno govori.
ubi onu zmiju šestokrilku, te spasi tičiće koji su sad u gnijezdu, i koji bi trebali za koji dan da izlete, pa te eto srećna cijeloga tvoga vijeka.
— koji nosi zvono čamšire — rublje čvonta — glavica čejrek — četvrt čereg — četvrtina čestita (učiniti koga) — srećna četvrti — noge i ruke (ščepaše ga za četvrti) čimbur — jelo od jaja čipčija — čovek koji živi i radi na aginoj
Petković, Vladislav Dis - PESME
Al' dugo srećna zanela se ona Uz miris želja! I dođoše ludi; Sad plete vence, niko je ne budi; Osmehom diše, udaraju zvona; Razgleda
danas uz doboše, trube, Kao kad ste pošli za slobodu brata, Samo što vas sada venci slave ljube, I što dolazite iz dva srećna rata.
nama uz doboše, trube, Kao kad ste pošli za slobodu brata, Samo što vas sada venci slave ljube, I što dolazite iz dva srećna rata, Što Beograd ceo sa radošću grli Vas, decu Srbije, ponos neumrli.
Nad svakom glavom nadvila se kob. Umesto zvona, udaraju srca: Zvone na užase. U vazduhu led. Nevinost srećna pred ponorom grca. Starost pocrne, čovek posta sed. A idu oni, poslanici pakla. Napred korača pobesneo pir.
Ali i s njom mati. Srećni smo svi. Nju igra odne. Al' se slatko smeje! Više moje glave klikće čudno jato: “Beše tako srećna, umrla je zato.” I to je bilo. Ispričah sve Jednom čičici: oči mu sive. “Ne boj se, reče, za snove zle.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Nije bilo ni jedne osobe u Idvoru koja bi dala dve pare za ove teorije, pa ipak je većina izgledala srećna kao, na primer, Gavra koji će se oženiti na svetog Mihajla.
Ovakvim razmišljanjem o mom radu, moja majka je bila veoma srećna kada mi je ponovo rekla: zbogom! Sećajući se njenih reči, na rastanku sam joj rekao da moram poći tamo zato što je
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
vide sami temelji njegove poetike, Crnjanski kao potvrdu navodi Miličićeve stihove iz Knjige radosti: „A, Zemlja, neka je srećna, sirota naša sestra, Zemlja.“ Docnije, u komentaru uz pesmu „Poslanica iz Pariza“, opisuje Miličića kako 1921.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ŽIVKA: Ama ko, ubio te bog, da te ubije, ko ministar? DARA: Je l' otac? ČEDA: Jeste! DARA (ushićena, zagrli ga, srećna): Slatki moj Čedo! ŽIVKA: Deco, deco, pridržite me! (Klone, umorna od uzbuđenja, u stolicu.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Pošto se Sofka već zadevojčila, majka mora na nju pripaziti: „- Jer, zaboga, - govorila bi joj tada mati, sva srećna - otkuda ja smem dopustiti da Sofka ma kakva izađe. Taman!
Tekst, naime, ne glasi kako je maločas napisan, nego ovako: „Jer, zaboga, - govorila bi joj tada mati, sva srećna - otkuda ona sme dopustiti da Sofka ma kakva izađe. Taman!
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
je sama pažljivo spusti, pa priđe Vujani n bolno je zagrli, ovlaživši je nelažnim suzama: — O, sestro, koliko bi bila srećna da moj sin leži mesto tvoga Jablana!.. Da Bog da majka ni jednoga kod kuće ne zatekla ako je ovo laž!..
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
“ „E pa leko, e pa lepo!“ riba govori, „Idi samo natrag svojoj baba-Anuški, Nek’ joj kuća bude srećna i berićetna.“ Kad se deda-Sofronije babi vratio, Morao se prekrstiti, — čudno i jeste: Gde je bila krovinjara stara
Usudi se starac reći svojoj Anušci: „Klanjam ti se, svetla kruno, naša carice: Sad si jednom i ti srećna, sad već imaš sve!“ Al’ carica prodera se: „Gle ugursuza! I on smede amo doći. Taki na polje!
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
FEMA: Komi fo! Nije to šala, ma šere, ja sam gospođa vilozovica. Kažite mi, ma šere, koja je jošt tako srećna? Nije to mala briga, ma šere, da znam s kim ću se mešati i u čije ću društvo odlaziti.
EVICA: Visokorodni gospodin filozof, kad bi srećna bila jošt jedanput vaše oči na mene obratiti, volila bi nego najlepši vikler.
(Na ovu reč Vasilije izbulji glavu.) EVICA: To će onda moći učiniti kad srećna budem vaša žena biti. RUŽIČIĆ: Ne žena, vozljubljenaja Heleno, no nimfa ljubjaščago tja Svjatozarja.
Miljković, Branko - PESME
pored tebe najbolje sazreva moja podsvest smeštena između sunca i meseca LjUBAV POEZIJE Ja volim sreću koja nije srećna Pesmu koja miri zavađene reči Slobodu koja ima svoje robove I usnu koja se kupuje za poljubac Ja volim reč o koju se
Krakov, Stanislav - KRILA
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - — Mijo, još jednog ”Metaksu”... — Vrućina mi je. – Za srećna povratka, more. Zamazani dečak sa pogledom suncokreta i masnom, dronjavom keceljom trči sa išaranom bocom.
Posle je bila mirna i srećna kao pčela koja se napunila cvetnog praha. Nebo je bilo zadovoljno i plavo, i male bube pevušile su u zraku.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Stavljam je i na njene obraze i ona sva srećna odlazi. Crnci pred kolibama peru se i zapiraju, čučeći ispred kalbase punih vrele vode.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Metak je upravila srećna i vešta ruka prostoga narodnog vojnika. Granata udari upravo u rov, i to uzduž rova. Za prvom dođe druga, tpeća,
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Kad su bili časi zlatni, Kad vremena behu srećna, Ja sam imô mnogo vere, — Al’ zar vera nije večna Zar je vera što u jadu Izneveri sirotana!?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ona se ujede za usnicu, zažmire očima i značajno klimnu glavom. Zatim živo dodade: — Ja sam srećna. A vi? Više nego srećan, svakako. Ponesen, uzdignut, nadahnut...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
pesnik PJESN za pohvalu nekotore gospože novosadske Srećan, dušo, srećan sat kad si na svet stala, srećna tebe Novi Sad zemlja vaspitala: ophoždenje, krasota, medne reči, dobrota, predivna mladost, novosadskim velika damam'
Cvet-devojče U sebi je pomislilo: — Mlado momče, sasma lepo, Slatko ljubi, dobro igra, Jošt ako zna biti veran, Srećna ona koju uzme! Momče mlado golobrado Umiljato i nestašno, Ali pritom i pametno.
U nove ideš dvore, Gde zaova cveće bere, I nova majka stere Od sadi-platna put. Oj zbogom, krasna dušo, Pa srećna dovek budi, I odjek srodnih grudi Jošt primi: Srećan put! 1845.
Bojić, Milutin - PESME
- I žene mi piše strast do kosti gole! I u šatorima vrištala sam ratnim, Dok me oči, usta, dok me grudi bole, Srećna kada mučim, srećna kad me muče. ...O, drveta, puna mirisa i smole, Plodovi me vaši bludnoj strasti uče!
I u šatorima vrištala sam ratnim, Dok me oči, usta, dok me grudi bole, Srećna kada mučim, srećna kad me muče. ...O, drveta, puna mirisa i smole, Plodovi me vaši bludnoj strasti uče! Zrelost, draž, mekota!
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
I zato, ne samo da joj štogod nije bilo pravo, ovde, nego bila sva srećna. Ništa je ne brinulo, ne jedilo, još manje da u tome što mora za svašta babu da pita, od nje da ište da joj dâ smatrala
Čak ni to nju nije vređalo. Njoj je samo bilo do toga da su: njome u kući svi zadovoljni, da večito radi i da je sva srećna svakome od njih da ugodi. Prvo babi, pa onda mužu svome, ocu Mladenovom pa čak i njemu, sinu, Mladenu.
On, otac, mati, i mlađi brat u kolevci. I svi, svršivši sve kao što treba, spavaju i odmereno rču od srećna zadovoljna sna, ne brinući se ni o čemu, ne osećajući nikakve brige, misli do jedino osećajući oko sebe ututkanost,
kako tu sede, razgovaraju, kao da nije on, otac Mladenov, umro, već da je i on tu, da i on s njima sedi, baba bi, sva srećna, onda s njima stajala, razgovarala. A utom bi se već sproću, iz dućana gazda-Stevanova, čula psovka i dozivanje Mladena.
nasmejano, izlazeći iz kapije, trčala bi vijući se i šibajući dugim, gustim kurjucima po leđima sva zajapurena, srećna, znajući kako joj to lepo stoji.
po momku iz druge trgovine uzme, pošto on to zna najbolje i svagda, predajući mu se sva, unosila bi se u nj nasmejana, srećna.
Baba opet, kao nekada, sva gorda, unesena, srećna. Majka, kao prebolevši neku bolest, opet se odade na svoju kujnu, na svoje sobe, nameštanje, čišćenje, gotovljenje i
A u toj vlazi, zelenilu, zna se da se jače oseća sladost, milje srećna života. A on? Još sa ulice, čim pođe, sagleda to, zna kako će mu biti.
Tako i ona. Sina, ako zatekne njih dve, još sa kapije, srećna, podetinjala, počne da dira: — A bre, mladoženjo, pa kamo materi što da pošlješ? A kamo i snaški?
Nego samo, nemoj toliko. I druge majke žene, i druge matere dobivaju snahu... Ona, srećna što je svekrva ne grdi, ne psuje, čak eto i mazi je, sve grca, plače od sreće, radosti.
Kad uđe, njega zapahne miris njihnih ženskih odela, šalvara, mintana. Sve ustanu. Mati mu, srećna, izlazi preda nj i veli: — Eto, sinko, zarazgovarale se pa... — kao da mu se izvini. — Ako, ako — odobrava joj on.
Znao je Mladen da je zato, zbog nestanka babina, njenog gospodarstva, mati mu sad tako vesela, srećna, i nije se ljutio.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
zlatnim, a drugo svilenim koncem: ako posle nekoliko dana izraste više ono pero što je zlatom vezano, biće u braku srećna (ZNŽOJS, 16, 159). C. l. ne valja saditi Cvetne nedelje, jer neće valjati (ZNŽOJS, 7, 145).
Ilić, Vojislav J. - PESME
E, tako i ti razvedri anđelsko lice, I budi srećna u divljoj i pustoj strani Kô plavi cvet pitome ljubičice, Strpljenjem svojim što sebe štiti i brani! 1882.
Stanković, Borisav - TAŠANA
A ti, i bez nas opet nisi sama. Eto: sluge, momci, toliki svet. Da je druga na tvome mestu, bila bi srećna, ponosila bi se, a ti... (Potreseno): Bože, čedo! Bože, Tašana!
TAŠANA (razmaženo, hvata ga za ruku): Ne smeš da mi odbiješ. Znaš koliko sam sinoć bila srećna i vesela, što sam se toga setila. Sad ću ja to. (Viče): Stano, donesi ono, što je za dedu spremljeno.
STANA (sa smehom, razdragana): Ništa nisi, ništa, snaške. Ali oči ti i lice mnogo govore. Sva se sijaš, sva si srećna! TAŠANA (zagrli Stanu): Oh ćuti! Ćuti, Stano! STANA Sva se sijaš, srećna si. TREĆI ČIN Kafana prosta.
Sva se sijaš, sva si srećna! TAŠANA (zagrli Stanu): Oh ćuti! Ćuti, Stano! STANA Sva se sijaš, srećna si. TREĆI ČIN Kafana prosta.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Nemam, Milice! Ja stajem na grehotu svaki čas! Oprosti i zaboravi! — A Milica je umela da oprosti i zaboravi i bila srećna. I tako je i umrla, srećna, samo mnogo iznurena. U domazluku je mater u svemu zamenila Stanojla.
Oprosti i zaboravi! — A Milica je umela da oprosti i zaboravi i bila srećna. I tako je i umrla, srećna, samo mnogo iznurena. U domazluku je mater u svemu zamenila Stanojla.
Gospa Nola je prvi put u životu izgledala srećna. Dva svoja muškarčića ona je volela na razne načine, iz raznih pobuda, i to je njenom srcu donosilo širenje i punoću.
Rodio se sin. Zdravo, lepo dete. Frau Roza, srećna, pustila je svog petla Jovu da još jedared skoči na krov, i onda je započeo nov i strog red.
peronu, ona „trojka”, koja je nešto više od godinu dana ranije pošla u život, kako reče državni izaslanik, „odabrana i srećna”. Branko je stipendiju svoju delio pokadšto s još tri generacije na domu.
Celo jedno veče smo razgovarali o Jevrejima. Frau Roza nije učestvovala u razgovoru, ali je sedela za stolom, srećna. I nehotice sam je sravnjivao s mojim pokojnim ocem.
Mogla je parafrazirati moga oca, koji je govorio: da nisam nesrećan, bio bih srećan, parafrazom: zato što sam srećna, ne mogu biti nesrećna... Negde sam, gospodin Joksime, video sliku katoličkog sveca, s blistavim suncem na grudima.
Bila je i frau Roza na pretstavi. Sedela je kruto, kao pripeta, između sina i direktora pozorišta, i bila srećna. Poslednji put.
Učini mu se da tamo u magli naiđe sad druga grupa maturanata, pa opet druga, pa još druga, i naposletku njihova, ona „srećna i odabrana”. Skoro trčeći savi on u prvu ulicu, i nestade u žutoj magli Tisinoj. Prođe kraj reke.
Lepa njegova glava dobila fizionomiju ptičiju. Mati lebdi nad njim, pretvorila se u sveticu od posta i molitve. Ali je srećna. Stefan njen na sve ljude u okolini utiče očaravajuće.
Pa pripovedač zaćuti, pa se smrkne, a Jana onda zna da je vreme da ide, i ode; srećna što je bilo ono što je bilo. To blagorodno dete nikada se drugaricama nije žalilo optužujući nekoga ili nešto direktno.
— I devojčica sva blista, srećna što ima i takvog oca i takvog učitelja. Soka, nekuda zagledana, sklanja Jani kosu s čela.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
utoliko pre što je vrlo teško znati ko je nevin a ko kriv pa se baviti samo prodavanjem saveta, jer to je jedina srećna profesija koja prodaje savete; sve ostale, kao što su roditelji, učitelji, profesori i kućni prijatelji, daju ih
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Ama, je li baš to napisao? — naginje se pop Momčilo. — Jest, jest, tvoj najbolji prijatelj, s kime si u ona srećna vremena pojeo osam stotina četrdeset i sedam ćulbastija — odgovara Dušan. — Kipislcauf. A-ha! Drugo.
— Dže herez! — objašnjava ona — pars k dž si.. dž... si — i ona pokazuje prstom u zemlju, hoteći da kaže, kako je srećna što je ovde, među nama. Vidi joj zube, vidi zube! — veli Živadin. — Bre, Dragiša, ništa ne znaš.
Priđosmo. Sara čizme bila je ulubljena i koža na njoj naprsla. — E, srećna ti junačka rana! — dirali smo ga svi. — Ne bi bilo rđavo da je udarilo malčice jače, koliko da se zavuče pod kožu!
Stanković, Borisav - KOŠTANA
STOJAN Daj da te ubijem! KOŠTANA Zašto? STOJAN Zato... zato što te volim, a ne smem da te volim. KOŠTANA (srećna, iznenađena, grca): Ne, Stojane! Nemoj da me... STOJAN (upada): — lažeš! Ah ne lažem te, Košto! Sve bih ti dao.
(Prilazi pobožno i seda za sofru; strogo.) Hajd, daj, ali brzo! MAGDA (srećna podmeće mu jastuk, nudi ga jelom, vinom): Uzmi, gazdo. Okusi što Bog dao! Nemoj, na ovaj sveti, Božji dan!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
njojzi sluga Milutine: „Draga gospo, majko Anđelija, valjada je gospodar na ručku, pa u zdravlje pije rujno vino i za srećna puta boga moli, zato su mu sluge gologlave; što su vrani konji po livadi bez sedala i bez pokrovaca, pušteni su da se
Mustaf’-aga je izmišljena ličnost. Čestitu ću tebe ostaviti, tj. učiniću da budeš srećna i bogata. U čizmama sjede na serdžadu, tj. nije skinuo čizme kao što bi Turci učinili.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Eto, sad vidiš da te volim. Lunja je ćutala, umirena, tiha i srećna, a kad Jovanče ustade i krenu, ona ga predano pomilova po rukavu. — Navrati nekad i ovim krajem.
Sjedila je pored Jovančeta, tiha, srećna i zanesena, kao da su sami na svijetu. — Gle kako je danas krasna ova naša obavještajka!
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
A ona se stidi, hoće od stida da proguta onu maramu koju je metnula na usta, i sva srećna pruža ruku Manu, pa igra s njim! Ne igra, nego leti kad Mane povede „Osamputku“ ili „Potresuljku“!
“ — „Zdravlja mi!“ — „Pa šta kaže još?“ — „Kaže da joj izgledaš gord, i veli: Šta čekaš? Valjda se još nije ta srećna, ta tvoja buduća, rodila? Ili, veli, valjda tražiš mnogo para!“ — „Zdravlja ti? To baš kaže?“ — „Ama, molim te, ni reči!
— privući poglede ičije, a naročito Manine poglede!... Ne bi igrala, ali kad vide Kalinu kako je srećna i kako se zarumenila i oznojila, pa se briše jaglukom, kad se pustila igra, dođe i njoj volja da poigra, pa iako je
A Mane i Kalina su komšije!... To joj pade na pamet, i ona pogleda Kalinu kako je srećna i blažena! I Zoni postade nešto teško i dosadno.
Dan na umoru, izdahnuo već; zvezde trepere s neba, tiho veče se spušta na zemlju, a iz grla srećna i vesela mlada sveta razleže se kroz tiho proletnje veče setna pesma u kojoj se iskazuju beskrajna tuga, stara tuga,
Obuze je i pritište teško i gorko kajanje. Rastužilo je ovo tiho jesenje vreme... Ah, kako je mogla biti srećna! razmišljaše sećajući se njega i reči njegovih, a sedeći usamljena, zasipana jesenjim lišćem, na doksatu, i kidajući
iskašlja, pa se krene i pođe polako, a za njim pođe i Vaska, mlada ženica, koja se silno prolepšala otkako se udala.. Srećna i vesela u svom novom životu, želela je sreću celom svetu, zato je rado pristala da bude posrednica između dvoje
Jevda je sva srećna bila kad je čula to, i nije se ljutila kad joj je Mane kazao da ide da se nađe i malo provede s društvom.