Jakšić, Đura - PROZA
Biografijâ velikih živopisaca toliko je pročitao koliko je na srpskom jeziku prevedenih našao, pa mi je svakad pričao o njima i česta mi je sladio život tih velikih živopisaca.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
SINjAJEVINA Vuk Karadžić je u Srpskom rječniku ceo ovaj plavi planinski venac sažeo u dve reči i napisao: „Sinjajevina, goletna i bezvodna velika planina
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
(Pred srpskom vojskom bio je poglavar na Požarevcu neki iz Smedereva što se zvao Arambašić Stanko, on je bio hrabar vojnik sa Srbima
On, izvestivši se o svemu, i srpskom vostaniju protiv Turaka, i našemu ondašnjemu položeniju, opomene veličinu Turaka u Evropi a malinu Srba, koji su se
” Ovo sam evangelije ja doneo, i kad smo 1805. Sonet ustrojili, ja sam ga bio poklonio Sonetu srpskom i oko tog smo sovetnike skupljali, i bilo je u Sonetu do 1813.
Jedanput smo oteli 230 komada, prodali, podelili koliko nas je bilo. A mnogi put po srpskom i turskom bairu po vas dan se tučemo, udari tane moga dobroga hata u nogu i oronu, posla̓ ga u Zabrežje kući.
čoveka, i u kom sva nahija ima poverenije, i da ga zakunu: da će on sa pročim sovetnicima o svemu narodu srpskom bespristrasno brigu nositi, a naipače o svojoj nahiji; da će svakoga pravednoga zastupati i braniti, a kriva, bio on
da je se Srpski senat vrlo nepošteno protivu države i protivu samog imperatora vladao; no da oni to ni najmanje srpskom prostom narodu ne pripisuju, i da će on, tj.
A šta ištete i kakvu pomoć?” — Na to ja kažem: „Samo onu milost koju ste imali srpskom narodu od leta 1804. do padenija srpskog 1813. god.
Predstavimo mu kakva je molba, i kako se može narodu pomoći, a koliki je interes carstva u tom srpskom narodu pomoći; no on kaže: „Sve to znam, no sad nije moguće, takva su opstojateljstva i mi sožaljujemo.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ali ne potrajaše dugo ti vedri dani. Crni oblaci gomilahu se po srpskom obzorju, a iz njih sevahu vatrene munje i potutnjavaše, kao da bi hteli uništiti sve do jednoga...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Kad smo se vratili, ja sam joj usput davao prvu lekciju u srpskom. Objašnjavao sam joj trajne i svršene glagole. Naučio je nekoliko reči i rečenica.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— A ne, milostiva! Sve je baš na srpskom, tu skoro prevedeno. Rabotnike je preveo Đorđe Popović, a Pompeje Laza Kostić.
— ’Brojtro, brico! — viknu mu malo lolinski ča-Nića, pa se iskašlja onako u srpskom smislu. — Laku noć, ča-Nićo! — odgovara mu brzo i tiho Šaca, pa gura tamburu pod kaputić, i sve brže pèrja.
čas u rukama Rakocijevik kuruca, a čas ga preotimali Monasterlijini Srbi, dok se naposletku nije stalno skrasio u srpskom narodu.
pop Spira... okuražio se, pa on deklamuje na slovenski psalme pred ekselencijom; a ja, ja se spleo pa ni na srpskom ne znam ništa da beknem; ne bi znao u tom magnoveniju kazati ni kako mi je ime!... E, možeš misliti kako mi je bilo!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Garsuli je imao naređenje da se reskript iz Beča ima da pročita ljudima, i, na srpskom, protumači. A da li će oni, posle, slušati, ili će ih vešati, to nije bila njegova briga. To je bila briga Engelshofena.
Teodosije - ŽITIJA
Idi Bogom, čuvan i u miru svojoj kući. Bratu tvojemu i mojemu Stefanu kralju srpskom javi našu istinitu ljubav, i ne zaboravljaj da se moliš za nas, da tvoje učenje ostane u nama i da ga Bog do kraja delom
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
godine osnovali u Zagrebu Jugoslavensku akademiju znanosti i umjetnosti. Otada su se umnožile književne veze sa Srpskom akademijom u Beogradu i sa Maticom srpskom u Novom Sadu.
Otada su se umnožile književne veze sa Srpskom akademijom u Beogradu i sa Maticom srpskom u Novom Sadu. Ali ime „jugoslovenstvo“ zadugo nije prodrlo u narodne mase i upotrebljavalo se samo u književnim, naučnim
Usled naročitog razvitka sva energija, proizašla iz vojničke organizacije i ovoga plemenskog duha, skoncentrisala se u srpskom narodnom idealu. Za vreme turske uprave dinarska su plemena bila najmoćnije oruđe nacionalne misli.
juna 1914. godine. AustroUgarska se odmah počela svetiti srpskom stanovništvu. Policija je organizovala pogrome Srba i oduzimala im imanja.
“ znajući dobro da svojim životom plaćaju ljubav prema srpskom narodu. I na taj je način mislila Austro-Ugarska primeniti mandat koji je dobila od međunarodnog kongresa,
i proširio njen delokrug preko njenih ranijih granica, gotovo na sve oblasti koje su u etničkom pogledu pripadale srpskom narodu.
rodom iz Bosne, koji su štitili, naročito u najskorijoj prošlosti, srpsku i bugarsku raju i održavali tajne veze sa srpskom vladom.
Negova zbirka narodnih pesama je prava nastava o srpskim legendama i o srpskom rodoljublju, a mnogobrojna izdanja ove zbirke su dokaz njenog uticaja.
Otuda je poreklo srpskom imenu grada Dubrovnika, kojim je zamenjeno staro grčko-romansko ime. Docniji razvitak varoši bio je obeležen ovim
U selu Botunu u Debrcima, blizu Struge i Ohrida, ima ih koji su na kraće vreme bili u srpskom delu Banata. Jedan je proveo više godina i vratio se uoči rata 1914. godine.
Dobili su spoljašnji izgled Rumuna, nose se „evropski“ a govore i rumunski. Iako se takmiče u srpskom rodoljublju, njihovo je nacionalno oduševljenje površno: čini se da je to za njih stvar mode.
Ova se je uspomena održala čak i u Prespi. Te se pesme pevaju o slavi, krsnom imenu, starom, čisto srpskom običaju ovih krajeva. Valja pomenuti da je i jedna pesma o Kara-Đorđu i o srpskom ustanku 1804.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Briše suze. — Sad, amice, na tom osnovu načinite stihove, i to na srpskom jeziku, pa onda nekoliko redi nemački; samo da je lepo. Nagrada je dvanaest dukata.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
), pa ako se utvrdi da nije — naknadno joj se, odrasloj, donosi jer je u njoj tajna udaje.“⁴⁴ Zato se u srpskom narodu smatra velikim grehom ako se nekome ne odnese povojnica.
Prilikom promene kuma mora se tražiti oproštaj od starog kuma, pre nego se uzme novi kum. U srpskom narodu postoji izuzetno poštovanje, gotovo obožavanje kuma.
Ako na bolno mesto kane samo kap mleka, bolest će, kažu, zasigurno proći.² Koliko je u srpskom narodu značajan kult mleka vidi se i po tome što je veoma razvijeno i rasprostranjeno ritualno srodstvo po mleku.
¹ U našem narodu detetu koje na vreme nije progovorilo, najčešće zamese kolač čeketalom i daju mu da ga pojede. Vuk u Srpskom rječniku (1852) piše: „Kad dijete ne može odmah (na vrijeme) da progovori, onda žene zakuhaju kolačić čekalom, pa mu
¹¹ Prema tome, svadbeni obredi konačno uvode mladića u zrelost. Pod odrednicom „čovjek“ u Srpskom rječniku Vuk beleži narodno shvatanje: „Ne može biti čovjek, dokle ga žena ne krsti (tj. dok se ne oženi).
⁷ Veoma je indikativno da ista reč „otrok“ u starom srpskom (ali i ruskom, slovenačkom) označava dete, ali istovremeno i pripadnika socijalno i pravno najniže klase u
Ove najčešće korišćene sintagme otkrivaju nam da se dete, pre svega, shvata kao neodraslo, nerazumno i slabo biće. U srpskom jeziku veoma je razvijena i bogata leksika koja se odnosi na pojedine uzraste deteta, što govori o jasnom misaonom
Osnovni vidovi privređivanja su stočarstvo i zemljoradnja. Kada se govori o srpskom narodu i narodnoj kulturi, misli se zapravo na seljake i njihovu kulturu.
(On to pokazuje nizom radova o krsnom imenu, Božiću, srpskom vrhovnom Bogu, kumstvu, gostoprimstvu, klicanju predaka itd.
Za ženski pol vezan je u našem tradicijskom mišljenju, kako pokazuje semantičko istraživanje Nikite Tolstoja na srpskom materijalu, sledeći niz binarnih opozicija: zapadni, izlazni, levi, donji, zadnji, kasniji, parni itd.
Trojanović, S., „Zadruga i inokoština“, SKG, 19, Beograd 1907. Trojanović, S., „Neki problemi o srpskom narodu“, GEM, 2, Beograd 1927. Trojanović, S., „Kuvada“, Politika, Beograd 4. april 1921. Turner, V.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
— Kako to mislite? — bile su posle toliko godina njegove prve reči na srpskom. Odeven je u svoje legendarne, poslovično izbledele pantalone od rebrastog somota i američku vojnu vetrovku iz
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
ali sam siguran da su njeni najlepši stihovi Veverica veveri Ko će da joj zameri Mogli biti napisani samo na srpskom jeziku. Zmaj je jedan od poslednjih naših pesnika koji je, posrbljujuđi, stvorio neka lepa, zanimljiva lirska delca.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
ŠERBULIĆ: Ostavite se, molim vas, vi ne znate šta je to. 3. LEPRŠIĆ (s velikom kokardom srpskom), PREĐAŠNjI LEPRŠIĆ (peva): Na noge, Srblji braćo, Sloboda zove! ŠERBULIĆ: Žalosna nam sloboda!
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Knjige se počinju čitati i van manastirskih zidina, i u srpskom društvu onoga doba javljaju se knjigoljupci, često pominjani u ondašnjim zapisima.
Vuk Karadžić je 1817. godine upućivao Milovana Vidakovića da se uči srpskom jeziku u »gramatici Reljkovićevoj šokačkoj«. I pored tih usamljenih slučajeva, [izuzimajući donekle Jovana Došenovića i
Ono što je bilo duhovnoga života u srpskom narodu to je bilo kod ono nekoliko stotina hiljada begunaca koji su se nastanili u pustim ravnicama južne Ugarske.
Bojevi su bili u južnoj Ugarskoj, Slavoniji, Srbiji, Dalmaciji i Staroj Srbiji, znatnim delom na srpskom zemljištu. Srbi, koji su već tri veka stradali u turskom ropstvu, držali su da je došao čas njihovog oslobođenja, digli
Uvi mne, lute tuge!« U takvim očajnim prilikama, ono što je bilo najistaknutije i najimućnije u srpskom narodu, oni koji su bili na čelu narodnoga ustanka, glavari, sveštenici, kaluđeri, varošani, stanovništvo iz ravnica i
godine. Ali time nije propala i ideja o jednom srpskom listu. Stefan Novaković, kupivši Kurcbekovu štampariju, počeo je od februara 1792.
je i do danas u rukopisu, koji se čuva u Mitropolijskoj biblioteci,12 ali je ipak bila vrlo poznata i upotrebljavana u srpskom narodu i u srpskoj nauci.
Taj jezik pustio je duboka korena, i docnije, kada je preovladao narodni jezik, u današnjem srpskom književnom jeziku ostao je veliki broj ruskoslovenskih reči, naročito apstraktnih.
Putovao je u Ugarsku nekoliko puta, i dolazio u sukob se tamošnjom srpskom jerarhijom. 1752. otputuje u Rusiju da traži pomoć za Crnu Goru. U Rusiji ostao je do 1754, pa se vratio u Crnu Goru.
ima i iskreno rodoljubivo i hrišćansko osećanje; jezik je vrlo čist, čistiji i narodniji no i u jednom književnom delu srpskom iz toga doba. 1798.
Raič«; Atanasije Stojković ga naziva »velikim našim i jedinstvenim Raičem« i predskazuje mu besmrtnost u zahvalnom srpskom rodu.
bogoslovski rad jeste rukopis Apostolskoe mleko, pisan u Temišvaru 1763, jedno od najranijih dela napisanih na srpskom narodnom jeziku.
Radičević, Branko - PESME
Kad je ono srpskom orlu krila Na Kosovu sreća salomila, Na ovi je kamen se vrletan Odonuda dovukao sjetan, Pa je ovde krila obadvoja
Pomoz', Bože, puče jedna diljka, Pa istera oko na potiljka, Al' ne, pobre, onom srpskom sinu, Veće pustom srpskom dušmaninu.
Pomoz', Bože, puče jedna diljka, Pa istera oko na potiljka, Al' ne, pobre, onom srpskom sinu, Veće pustom srpskom dušmaninu.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Prepješačio je čitavu Nord-Ameriku od Nevjorka do Vankuvera, od Atlantika do Pacifika, odstupao sa srpskom vojskom od Ovčeg polja do San Đovani di Medua (di ne duva!
Kostić, Laza - PESME
Kakva suza, kakve bolje, kakvo cveće — ne znam baš, samo mu je, znadem, polje Kosovo i Sentomaš. RAZGOVOR S uvučenom srpskom zastavom u mađistratu novosadskom Zastavo moja, zastavo trojna, svijeno srce naroda bojna, zar već u tvojim bojama
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Odmah treba reći da uspeh nije bio potpun i svestran, ni na unutrašnjem srpskom ni na međunarodnom polju. U Evropi interesovanje za narodne pripovetke nije bilo onoliko koliko za narodne pesme.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
— Mister Dži, otkud vi u vagon Li? Onda me je mister Dži pitao još kako se na srpskom kaže dobro, jer je hteo da to zapiše, a ja sam mu kazala da se na srpskom dobro kaže dobro. I na hrvatskom.
Onda me je mister Dži pitao još kako se na srpskom kaže dobro, jer je hteo da to zapiše, a ja sam mu kazala da se na srpskom dobro kaže dobro. I na hrvatskom. I na crnogorskom. I Inđijanci iz Inđije takođe kažu dobro, ako je stvar dobra.
„O, zar se i to može! Da nisam slučajno čula priču o jednom običnom srpskom biku, na časnu reč, potpuno bih izgubila poverenje u ljubav. Dotle je došlo!
Vi već, naravno, predosećate — nećete se lako izvući bez ove ljubavne romanse! U pravu ste! Priča o jednom srpskom biku koja vraća poverenje u ljubav Čitava stvar dogodila se na poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, a pričao mi je čovek
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
JELICA: Tako mi se, znate, Beč dopao, da sam se jedva privoleti mogla kući doći. Jedva sam se dodala srpskom jeziku, tako sam se na nemecki bila ongevenovala. ALEKSA: To često biva.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
u Solun Nerodimlje Zvečan Dafine cvetaju oko hrama I peva neko večan Pođoh uzbrdo od ruske Lavre ka malom srpskom manastiru u brdu, u sumrak, da prespavam na drugom mestu, kao oni što uzimaju za svoj podvig pešačenje, i čitavog
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Zar nisu već jednom platili skupo izdajstvo svoje?... Ili oni misle da se pomoću tuđe sile svete izmučenom narodu srpskom? Na severu se gomilale armije nemačke i austrijske, na istoku i jugu bugarske. Da li će se obistiniti proročanstvo?
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
JELISAVETA (s verande): Zašto mu ne pokažeš, neće je pojesti! VASILIJE: Evo... Pisana je na srpskom i na nemačkom! Milun: Vidim!... Koje je ovde srpski? VASILIJE: To tamo desno, ćirilicom!...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ja sam onda već bio u Parizu. Kritika na Itaku bila je violentna, naročito u Srpskom književnom glasniku. Što je glavni kritik Glasnika tvrdio da sam ja rušilac narodnih svetinja, to je možda bilo tačno.
U Srpskom književnom glasniku, oktobra prvog, Popović je onda štampao moju pesmu o Sumatri, i njeno objašnjenje. Međutim, niko nije n
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
oblicima, ne znam ni sam, a nisam hteo ni stručnjake pitati, jer bi i oni, bez svake sumnje, po utvrđenom našem srpskom običaju, uputili taj predmet na mišljenje opštoj sednici Kasacionog suda. Uzgred budi rečeno, to je lep običaj.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Teče veselje, što rek’o naš pesnik, k’o bujna reka. A po starodrevnom srpskom običaju, nije izostao ni guslar; gusle su, rekao je Sreta, Srbinu slobodu očuvale, pa, veli on, nek je danas i
Rakić, Milan - PESME
OPROŠTAJNA PESMA (Poslednja objavljena pesma, štampana u ''Srpskom književnom glasniku'' 1929) OPROŠTAJNA PESMA Evo me, Gospo, nakon triest leta Sa proređenom, progrušanom kosom, Ko
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
se još za života njegova, kunijahu Crnogorci, amanet je najviši koji se predaje s koljena na koljeno u ovome amanetu srpskom, u Gori Crnoj.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
ne bi ni s jedne strane bilo prećerano, nego da bi mogao i učen čitati, i prost slušati; a ja sam kazao u predgovoru k Srpskom rječniku, kako je to za mene teško! Pa još vidim, da i pored sve muke i truda, opet ostaju pogrješke!
ne bi ni s jedne strane bilo pretjerano, nego da bi mogao i učen čitati i prost slušati; a ja sam kazao u predgovoru k Srpskom rječniku kako je to za mene teško! Pa još vidim da i pored sve muke i truda opet ostaju pogrješke!
Rok prenumeracije trajaće do svršetka Nojemvrija o. g. po Srpskom, a knjiga će izići na svijet do svršetka Februarija iduće godine (opet po Srpskom).
g. po Srpskom, a knjiga će izići na svijet do svršetka Februarija iduće godine (opet po Srpskom). Imena prenumeranta biće na kraju knjige naštampana; zato neka mi se do naznačenoga roka amo za cijelo pošalju onako
klase; — u Somboru: Dimitrije Popović, paroh i namjesnik; — u Srpskom Bečeju: Đorđe Glibonjski, učitelj; — u Staroj Gradiški: Kosto Ugrinić. — u Staroj Kanjiži: Todor pl.
— u Staroj Kanjiži: Todor pl. Mirilov, učitelj i aktuar; — u Srpskom Itebeju: Miša Panić, bilježnik; — u Spljetu: Kosto Vojnović, odvjetnik; — u Senti: Teodor pl.
Sveti Sava - SABRANA DELA
bolje ljudima, ne želeći ljudske propasti, postavi ovog samodržnog gospodina, nazvanog Stefana Nemanju, carstvovati svom Srpskom zemljom.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ko prosi? Človek Srbin! Sebe tako pohuditi i bednim prosjakom učiniti! Pokor i sramota srpskom imenu! Barem nek se odreče ovog poštenog imena, nek se kako drugojačije zove i neka ne sramoti rod svoj.
Pak mi nije čudo drugim narodom, nego se čudim srpskom sinu kano može sebe tako pohuditi i bez svake nevolje prosjakom učiniti!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Pomalo rasejan, Dobrača koji je u istoriji ostao zabeležen kao vojvoda u drugom srpskom ustanku, zastaje ispred samoposluge na uglu Vasine i svoje ulice, ali ne gleda u izlog.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Da sam cvetak, kao što sam mala, Ja bih srpskom svetu mirisala; Pa bi došle Srpkinjice mile, Mnome bi se lepo okitile, Met'le bi me za te grudi bele A miris bi
Da sam zvezda, kao što sam mala, Na srpskom bih nebu zasijala, Izišle bi Srpkinjice male, Pa bi zvezdu željno pogledale; A zvezda bi govorila sjajem, Dičnim sjajem
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
je razroko i sa čašom u onoj kraćoj ruci, kazao: „Nikola, spremio sam bio divnu zdravicu na latinskom, sad ni na srpskom ne umem da govorim. Ali što je ovde, ovde je“, pa se lupi po srcu.
Prema tome, šta? Prvo sam trebao reći na francuskom šta je sa mnom: „Ljudi braćo, kažem ja, ali na srpskom, sa mnom se desilo slučajno ovo što vidite; nagomilava ljudska nevolja, tuga za otadžbinom, bol od života, eto.
na jednoj, dakle, takoj ševićeriji, pričao i objašnjavao i samome gazda-Srećku, opančaru, a inače vrlo velikom srpskom patrioti. Predstava ova bila je večernja, a utvrđena za nedelju, sa Ilijom Vasićem na blagajni.
Tada on uspori malo let i baš lepo začu gde jedna od onih prilika i čisto na srpskom opsova jednu kapku koja joj je, kako sv. Petar logično zaključi, morala pasti iza samoga vrata.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad je bilo vreme da vode devojku, dođoše svatovi, ulegoše u dom i počeše piti i pevati po starom srpskom običaju. Najedanput zaurlaše psi na dvorištu.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
što je nama, nestašnoj deci, ličilo na neuspele pokušaje slovačkih trgovaca mišolovkama da svoju robu pohvale na srpskom jeziku Tu bi naše veselo komešanje dostiglo vrhunac, tako da mi moji vragolasti vršnjaci nikad nisu pružili priliku da
što je nama, nestašnoj deci, ličilo na neuspele pokušaje slovačkih trgovaca mišolovkama da svoju robu pohvale na srpskom jeziku Tu bi naše veselo komešanje dostiglo vrhunac, tako da mi moji vragolasti vršnjaci nikad nisu pružili priliku da
Kos se nije dao zbuniti, a nimalo nije uzimao u obzir važna mišljenja autoriteta koje sam nabrajao; bilo da se radilo o srpskom pesniku Njegošu, mudrim izrekama iz Idvora ili psalmima Davida.
Jedan krupan Srbin, čiju su pažnju privukli moja šubara i kožuh, iznenada se zaustavio i obratio mi se na srpskom jeziku. Radost u njegovim očima, i topao stisak ruke uverili su me da mi je prišao kao prijatelj.
nikakvu pažnju, jer mi nisu postavili ni jedno pitanje o porodici, istoriji moga sela, istoriji Vojne granice ili o srpskom narodu.
pouka, jer meje naučio da se nalazim u zemlji u kojoj je i kod uličnih mangupa razvijen osećaj ferpleja, čak i prema srpskom ”žutokljuncu” Amerika se mnogo razlikovala od Austro-ugarske.
Bili su suviše učtivi da bi se otvoreno podsmevali mom srpskom naglasku U toku ovih razgovora moja ”vila” je mirno sedela i sve pažljivo pratila.
Za tezgom je stajao postariji čovek koji se prilično iznenadi kada ču pozdrav na srpskom jeziku. I on mi odgovori istim jezikom, ali sa izgovorom koji me je podsećao na Kosa, mog starog učitelja, Slovenca, iz
Posle izvesnog vremena neke kolege zabavljao sam srpskom poezijom i igranjem srpskog kola. Radio sam sve da ih nateram da zaborave da sam balkanski “Divljak”.
Među mladićima i devojkama sa Adelfija počele su da kruže legende o srpskom momku koji je pobedio u trci na deset milja bez prethodnog treninga.
Nasmejao sam se i predstavio na srpskom jeziku, ali sa izvesnim naporom. Rekao sam im da nisam Južnoamerikanac niti Indijanac već srpski student koji je sada
Zbunio sam ga svojim pozdravom na srpskom jeziku: “Dobro jutro, gospodine!“, propraćenim anglo-saksonskim naklonom, što će reći klimanjem glave bez pokretanja
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
pred vodom pade ničice i, prilegom, halapljivo srknu nekoliko gucaja, pa se naglo okrete, te u strahu hvata pogled srpskom vojniku Milivoju, koji nad njim stoji s puškom o ramenu. —Čega se plašiš? —Ubićeš me! —Ne boj se... Pij!
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Sudeći po ruskom jeziku, ima četrdeset, jer se zove sorokonožka. Sudeći po srpskom, ima sto, jer se zove stonoga. A u starogrčkom ima čak deset hiljada nogu.
Tako je i Rastko Petrović, prvi na srpskom jeziku, u književnoj rekonstrukciji i deformaciji dao gotovo ceo panteon starih slovenskih božanstava u romanu Burleska
Na osnovu nje može se zaključiti da je u srpskom pesništvu nagoveštaj tajanstva rođenja kao čovekove bačenosti u svet znatno pre Rastka Petrovića dao Vladislav Petković
U tom pogledu njegov izrazito melodični stih iz „Stražilova“ ostaje bez premca u srpskom pesništvu. Rastko Petrović je, opet, neposrednije polazio od iskustva francuske poezije: u rasponu od glasovite
Nagoveštaji koji dolaze iz podsvesti prvi put su u srpskom romanu i pripoveci počeli da iskaču u prednji plan. Gotovo svi prigovori Stankoviću odnosili su se na veštinu
To prodiranje po dubini kolektivnog, arhetipskog pamćenja, po svojim je razmerama bilo potpuno novo u srpskom pesništvu. Između ostalog, zbog toga su mnoge njegove pesme smatrane hermetičkim.
Pošto je kanon bio najvažniji oblik u starom srpskom pesništvu, Lalić je, u izvesnom smislu, povezao dve vremenski najudaljenije tačke u razvojnome luku naše poezije.
A ti najvažniji – Nastasijević, Popa i Miljković – ispalo je kao da čine jednu od razvojnih linija u srpskom pesništvu. Možda se to nama samo čini, i možda se ono što je svoj trojici zajedničko može svesti na nacionalnu
Dok sam bio u Institutu za književnost i umetnost, radio sam na knjizi o srpskom stihu. A otkako sam pre nekoliko godina prešao na Filološki fakultet da predajem srpsku književnost HH veka, ja se
Govorilo se da je preteško štampati ih dvojezično: na srpskohrvatskom i savremeno srpskom. A, evo, prošle godine je SKZ tako štampala Sabrana dela svetog Save. Ove godine izlaze dela Stefana Prvovenačnog.
Pisao sam i govorio o srpskom književnom jeziku polazeći od iskustva koje sam stekao u proučavanju naše književnosti, naročito stiha.
svoje, otvoreno najavljivane, kao što su istorija srpske književnosti dvadesetog veka, teorija književnosti ili knjiga o srpskom stihu.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
A sve to, i u tolikoj meri, prvi put se pojavljuje u jednom srpskom romanu. Naš moderan roman dvadesetog veka počinje, ne samo vremenski nego i suštinski, Stankovićevom Nečistom krvi.
Ono u izvesnom smislu samo sebe prikazuje. Jednako atkivnim čulima ono - kao nijedno drugo žensko telo u ranijem srpskom romanu - sazdaje sopstvenu sliku, povremeno, i ne tako retko, reflektovanu u samosvesti.
Ni u jednom srpskom romanu nije se ranije ovako duboko zahvatalo u psihički život likova, svesni i nesvesni. Pažljiv čitalac dosta lako
208 Sa današnjeg vremenskog odstojanja mi možemo jasnije od Skerlića videti da u srpskom romanu HH veka „skretanje ka unutra” zaista počinje od Nečiste krvi, čija je prva verzija (nedovršena, istina) gotovo
Autor zamašne i kod nas najznačajnije studije o hrvatskome i srpskom ekspresionizmu Radovan Vučković, štaviše, iznosi jedan u ponečem možda i prejak sud: „Ideja sumatraizma, koja se
Književna previranja s početka veka i inače su, u srpskom kao i u drugim evropskim pesništvima, slobodni stih istakla kao značajnu novinu.
365 Sličnu pojavu, mada drugačije motivisanu, u srpskom romanu nalazimo ranije kod glavne junakinje Nečiste krvi. Ono pak što može biti zajedničko sa Nečistom krvi, to je
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Opet se on ispravi i bodro koraknu napred, nazvavši dobro veče na srpskom. — Je li, pobratime, kod kuće pobratim-domaćin? — Jeste. — A hoće li goste, pobratime? — Pa... hoće. Nema Druge.
Naprotiv: nikad ga niko nije video za srpskom sovrom, osim što bi u tri godine jednom svratio kod Novice Preležani– na i popio kavu, tu u njegovu prisustvu ispečenu.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Beograd je danas srećan, Rukujuć’ se srpskom dikom, I otkriva srce svoje Pred Srbinom velebnikom. Nu ti moraš opet natrag — Sastanak nam kratko traja — Al’
Miljković, Branko - PESME
nemoguće posumnjati, valjda zbog njegovog gorkog ukusa i tvrdoće, prepoznao je svoje lice bezbroj puta seljeno na jednom srpskom srednjovekovnom anđelu.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Spram Lešjanina stajalo je tada već na srpskom zemljištu 20.000 Turaka, pod komandom Osman Hasan-paše, a spram Hrvatovića stojali su od Gramade Hafispaša, sa 8.
Bilo je daleko iza ponoći, kad u srpskom štabu nastupi mir, umorne štablije raziđoše se po sobama, lampe ce pogasiše, i zamalo pa je sve spavalo u dubokom snu.
U srpskom štabu opet dugo je vladala užurbanost: trčalo se tamo amo, dolazilo, odlazilo, dozivalo, otpuštalo, primana su izvešća,
Laku noć! laku blagu noć! XI 12 i 13 avgust. Šumatovac je slomio i ojadio Turke, ali u srpskom štabu ni na dan same bitke, ni sutradan 12 avgusta nije se ništa o tome znalo.
Francuski i talijanski dopisnici nazdrave Černjajevu, srpckoj vojsci I srpskom narodu; Černjajev je nazdravljao Italiji i Francuskoj. Uopšte našlo se vazdan predmeta kao povod da se nazdravlja i pije.
Sve zavisi od razumnosti monarhije, od njene sposobnosti da shvata neminovnost novih društvenih zadaća koje zru u srpskom društvu. U Srbiji sudba monarhijskoga oblika potpuno je y rukama same monarhije.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
“ A vi meni srpskom reči, Ljuba: „Druže!“ Deca: „Babo!“ A ja rukom, ne znam zašto, Morah stisnut’ čelo slabo. „Nemojte me topom cpeće,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Čekali su me. „Permetta, dі preѕentarle іl mіo amico.“ — Onda se obrati meni istim tonom na srpskom, kao da ona razume šta mi govori: „Ponudio sam se gospođici, i ona pristaje da je posetimo...
— Dabome — prihvati on rado. — Evo ti i slika, i zanimaj se. Opirao sam se. Ali on me i na srpskom zamoli da ga ne napuštam, jer se boji da ću se zagubiti.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Već pred Brankov dolazak, u osećanju kajanja, užurbano će se osvešćivati, pa će čak i sonet zvati svojom, tobože srpskom reči, čas saglasnicom čas zvukovezom.
u njegovim „traljama“, te starinske reči i oblici su dobrodošli još jedino kao prinudni savlađivači metričkih teškoća, u srpskom jeziku za izuzetno složene umetničke namere zaista velikih; onde tada još nisu bile ubacivane sa osećanjem da bi mogle
i jezik, VI— VII, 1958/9, 265—8; Jovan Avakumović u svetlosti novih podataka, Književnost, februar 1963, 156—70; O srpskom građanskom pesništvu, Savremenik, mart 1963, 229—40. V. i polemiku B. Marinkovića oko J.
propraća svoju pesmu, najbolji dokaz da je nju, izuzetno, ipak zamislio i hteo napisati drukčije no sve ostalo svoje, na srpskom.
Popović našao u Srpskom slavuju II, 1827, 4—6 (v. Prilozi za književnost VII, 1927, 282). Međutim tekst iz SS ne slaže se u potpunosti sa
Kopitara (Novыя pisьma Dobrovskago, Kopitara i dr., SP, 1897, str. 249) znamo da je Berić god. 1812. radio na jednom srpskom rečniku. J.
Meni je poznanstvo i prijateljstvo vaše, i vječni spomeni u odama vašim, dovoljna nagrada za sav trud moj o Srpskom rječniku i o narodnim pjesnama, i za sve ostale nedoskutice.
i njihove šovinističke ekspanzije XIX veka; tako smo Osek zvali Frankfurtom na Dravi (Matica III, 1868, 114), Zemun — srpskom Venecijom na Dunavu (Matica III, 1868, 209), Sremske Karlovce — srpskim Hajdelbergom (D. J.
J. Popović, Srbi u Vojvodini III, Novi Sad 1963) ili srpskim Sponom, Frušku goru — srpskom Svetom gorom, Novi Sad — Srpskom Atinom, itd.; ima i pesma: Beograde, mali Carigrade! OČI LUKAVE (str. 147).
J. Popović, Srbi u Vojvodini III, Novi Sad 1963) ili srpskim Sponom, Frušku goru — srpskom Svetom gorom, Novi Sad — Srpskom Atinom, itd.; ima i pesma: Beograde, mali Carigrade! OČI LUKAVE (str. 147). Preštampano iz Pačićeve zbirke str. 242—3.
govori veoma pozitivno: v. Pisma o srpskom pravopisu i jeziku, Gramatički i polemički spisi III, 157—8); o istoj pesmi v. još i Vukovu Prepisku Š, 709.
Posle, on bi te pesme posvetio kom srpskom velikanu, koji bi ga može biti (kako je obazriv!) zato nagradio. Eto ti materijalne hasne za njega i za nas moralne,
Jakšić, Đura - JELISAVETA
) Je l’ srpska puška to? Jeste, srpska je — e, njom ću gađati. (Puca, a gavran pada dole.) Katunoviću, zbogom: Sa srpskom puškom, srpskom desnicom Poslednjega ti ubih dušmana.... (Odlazi.) ŠESTA POJAVA Noć. U kneževom dvoru.
Jeste, srpska je — e, njom ću gađati. (Puca, a gavran pada dole.) Katunoviću, zbogom: Sa srpskom puškom, srpskom desnicom Poslednjega ti ubih dušmana.... (Odlazi.) ŠESTA POJAVA Noć. U kneževom dvoru.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
terminologiju feudalnog društvenog ustrojstva, bili su po pravilu slovenski, nasleđeni iz davnina ili nastali na srpskom tlu.
Ukoliko je i bilo promena, one su išle u korist crkvenog jezika, što odgovara prilikama u srpskom društvu. Pošto je uništeno političko vođstvo srpskog naroda, crkveni poglavari ostali su jedini njegovi vođi.
bile su Srbima nepoznate, a znatan je i broj reči čije se značenja u crkvenoslovenskom i ruskom razlikuje od onih u srpskom.
U skladu s promenama u srpskom društvu i kulturi, srpski književni jezik ponovo je doživeo preobražaj. Njegov lik više nije određivala crkva, nego
Karadžić je korenito reformisao i srpsku azbuku izbacujući iz upotrebe sva ona zatečena ćirilska slova koja u srpskom narodnom govoru nisu odgovarala nekom posebnom zvuku.
Uticaj sveštenstva u srpskom društvu i dalje je opada, a na tlu Austrije napredak prosvete širio je krug zainteresovanih za demokratizaciju kulture.
prodre u predele koji su dotad imali samo regionalnu svest, a po jeziku su bili neuporedivo bliži Karadžićevom srpskom govoru nego hrvatskom kajkavskom narečju, koje je do 30-ih godina 19. veka imalo status književnog jezika u Zagrebu.
Pojavljujući se pred srpskom vojskom u ratnim pohodima, sveti Simeon štiti svoju državu, koju je i za života branio, ali i svoga izabranika, sina
To su slavni romani o Trojanskom ratu i o Aleksandru Makedonskom, koji se na srpskom jezičkom prostoru usvajaju na stvaralački način uz korišćenje razvijene epske poetike, što predstavlja poredno
kasnije bledo prevedeni romani o Tristanu i Izoldi, o Lanselotu i o Bovi od Antone nisu ostavili nikakvog traga u srpskom književnom životu.
U vreme punog uspona srpske države, ali i čestih nasilnih smena na srpskom prestolu, naslanjajući se na Domentijanovu poetiku, pisao je arhiepiskop Danilo Drugi.
Stefan Lazarević i Konstantin Filozof otkrivaju pogled na humanistička i renesansna kretanja u srpskom književnom životu, sasečena i zatanjena teškom tragedijom gubitka srpske državne samostalnosti i mnogovekovnim robovanjem
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
U jednoj Vukovoj pesmi (5. 708) kaže se: »U ruku joj mača od b., od b., od srpskoga cveća«. U popularnom srpskom romanu »Rajko od Rasine«, od Č.
Tako rade npr. i Turci u Skoplju, GNČ, 24, 1905, 280) i na Spasovdan (ŽSS, 124). To isto čini se, u celom srpskom narodu, i na Lazarevu subotu (to bi tobože odgovaralo grančicama finike u NT, Jo.
Važno je i to što prve plodove j., po opštem srpskom običaju, daju, kao mrtvačku žrtvu, majke kojima je umrlo jedno ili više dece (to se zove »davanje iz ruke«), i tek se
M. Meyer ‹Altgermanіѕche Relіgіonѕgeѕchіchte, Leіpzіg, 1910› 392). Prema srpskom starinskom shvatanju, j. drveta nalaze se u raju; njihove plodove dobijaju umrla deca (Karadžić, 3, 136); i u jednoj
JASENAK Dіptam (dіctamnuѕ albuѕ). Jasenak, jasenac, jasenjak (Sofrić, 126). U srpskom narodu ima ova biljka izvanredan ugled.
Jorgovan se spominje u (starinskoj obrednoj?) pesmi koju lazarice pevaju o Lazarevoj suboti (ŽSS, 99). U vrlo poznatom srpskom epitalamiumu jorgovan se upoređuje sa nevestom (»Odbi se biser grana od jorgovana, i lepa... od svoje majke«, npr.
Upor., u narodnoj književnosti vizantijskoj, πωρικολόγος, Krumbacher, Geѕch. d. byz. L., 883 id. U srpskom prevodu: muke blaženog Grozdija, v. Jagić u ASPh, 1, 1876 ‹611 idd›, i P. Popović, Pregled, § 11; S. Troj.
Kad dođu svatovi, devojka mora pogledati na momka kroz venac od s. i bosiljka (ŽSS, 213). U čuvenom srpskom svatovcu (epitalamiumu) nevesta nosi ominozno ime Smiljana.
Najstarije ime za biljku svakako je žabinac, jer se ista reč nalazi i u poljskom (žabik) i lužičko-srpskom (žabjaca kvjetka).
odličan članak u Srpskom mitološkom rečniku i o cveću kod Sofrića (213 idd). Ovde još samo nekoliko reči u vezi sa »devetorim biljem«.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
nova, dok su pisma označena ovde sa ІH, X, XІ, HІI, XІІІ, XXІІІ, XXVІII, XXXI, XXXIV, XXXVІ ostala ista kao i u prvom srpskom izdanju; preostala pisma su, koja manje, koja više, promenjena i proširena, a sva zajedno povezana u čvršću jednu celinu.
Kad stignemo onamo, moraćemo, po našem srpskom običaju, dete darivati, pa će zato biti dobro da Vam kažem štogod o njegovim roditeljima i njegovom rođenju.
On je bio izrađen u tri jezika, srpskom, grčkom i francuskom. Tu ekspeditivnost omogućila mi je saradnja, znanje i iskustvo moga dragog mitropolita, a i našeg
Uroš je pisao dela i na srpskom jeziku; imam njegovu „Prosvjetu čoveka i obrazovanije jestestva“, a videh kod jednog poznanika i Uroševo „Ogledalo
je u kuću dovedena guvernanta da kod nje učimo i govorimo nemački, a srpski učitelj dolazio je večerom da nas podučava u srpskom i veronauci.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
pošto je na njegov podsticaj Zmaj napisao i objavio pesme prvo u Školskom listu, a zatim i u Prijatelju srpske mladeži, srpskom listu za decu (Sombor 1966, urednici Natošević i Nikola Vukićević). Uopšte gledano, drugu polovinu 19.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
kuću pod najam Jevrejin Štajn, da bi je posle dve nedelje prodao za dobre novce u nov najam, srpskoj crkvenoj opštini i srpskom gimnastičkom društvu, za razne priredbe, besede, predavanja, igranke. Julici krivo. Advokat se buni i hoće da tuži.
A uveče je pred svojim Jovom, na slabom srpskom jeziku, izvela bilans. — I po drugi put će Roza platiti diferenciju. Ali treći put neće, jer ne može.
možda varam, — U Pavla je palanka počela da gleda s novim udivlenjem, jer je postao saradnik na lokalnim listovima, i srpskom i nemačkom, i to još naročito za ekonomsku i finansisku rubriku.
Branko joj je bio tamo od pomoći u svakom pogledu, umeo i da je privoli da se zabavi sa srpskom đačkom kolonijom. Izgleda da je sirota žena tada prvi put proživela slobodno. Biva tako.
Uskoro se ta knjižica pojavila i na srpskom jeziku. Bila je napisana zbilja s talentom, vrlo živo i toplo. A u predgovoru Pavle je objasnio: želeo je da nešto
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
bi se po načinu gdikoji spisatelja hoteo faliti, ja bi mogao s prozopopejom navesti da je ovo delo prvo ovog roda na srpskom jeziku, da sam osobiti trud radeći ga položio, i proče.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
sve te što hoće od sebe da počnu: da smo i mi postojali, da smo i mi nešto gradili i dograđivali na zgradi koju novom srpskom književnošću nazivamo, i zato je – vidite - potrebno da bitiše, da živi neko tamo dole, za kojega će, kao ona poznija
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Pogodismo se ipak. Tada Arnauti razapeše ćilim, gde smo bacali dinare. Mi smo brojali na srpskom, dok su svi Arnauti u jedan glas na arnautskom, posmatrajući srebro užagrenim očima.
Pošto naši objašnjavaju na srpskom, a on naš jezik ne razume, njemu se sve čini da ta objašnjenja nisu dovoljno stručna, kad ih i prosti redovi kao od šale
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
U našim narodnim pesmama sretamo stihove ove vrste: „On ostavi spomen rodu srpskom, da se priča i pripovijeda dok je ljudi i dok je Kosova“.
U Srpskom rječniku Vuk Stefanović Karadžić kaže: „Nikakoga Srbina nema koji ne zna za ime Marka Kraljevića.1 Ja ću ovdje naznačiti
Zanimljivu belešku o hajducima ostavio je Vuk Stefanović Karadžić u Srpskom rječniku: „Narod naš misli i pjeva“ — kaže Vuk između ostalog — „da su u nas hajduci postali od turske sile i nepravde.
U prvoj gavrane, koji Milicu obaveštavaju ukratko i uopšte o srpskom porazu, smenjuje teško ranjeni Milutin, koji potanko opisuje junačko držanje i pogibiju poznatih kosovskih ličnosti i
Ali predstava o takvom Milošu, koji ostavlja spomen rodu srpskom, nije mogla da se rodi u glavi pridvornog pevača. Takvu predstavu mogao je da ima samo narod, i to kasnije, kad je
N. Kravcov, iz čije je mladićke studije o srpskom eposu i pisac ovih redaka, takođe u mladosti, usvojio i razrađivao niz krutih, do krajnosti dovedenih socioloških
ijedne jedine čisto vlastelinske crte, jer pesmu je sročio Grujo Meandžić iz Sentomaša, iz Bačke, gde — kako je Vuk u Srpskom rječniku zapisao — „zovu i najmanjeg trgovčića gospodarom“, pa će biti da su pomenuti stari i novi gospodari (ukoliko
Banović Strahinja, koju je Zogović svojom tvrdom analizom namučio više nego ijednu drugu, jeste pesma o usamljenom srpskom junaku, koji — u odsudnom času, pred samu propast države, kad je turska vojska oklopila sa svih strana — ne nalazi
preskoči tri konja viteza i na njima tri plamena mača, ustavi se na svojem kulašu; pa on uze tri konja viteza, odvede ih srpskom car-Stjepanu.
Kad su bili kroz polje Kosovo, Miloš hoće gradu Vučitrnu, pa govori srpskom car-Stjepanu: „Zbogom ostaj, moj mili ujače, moj ujače, srpski car–Stjepane!
Miloš sjede sitnu knjigu pisat svome tastu, srpskom knez-Lazaru; ne piše je čim se knjige pišu, već je piše krvi od obraza; sve mu kaza što je i kako je.
KNEŽEVA (ODLOMAK) Car Murate u Kosovo pade; kako pade, sitnu knjigu piše, te je šale ka Kruševcu gradu, na koljeno srpskom knez-Lazaru: „Oj Lazare, od Srbije glavo, nit je bilo, niti može biti: jedna zemlja, a dva gospodara; jedna raja, dva
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
tetke, ujne i strine, — sve Uranije i Kaliope, Taske i Tašane, sva ta ženskadija — pa zadžakaše na nj na sva tri jezika, srpskom, grčkom i ciganskom, g. Ratomir je, tako reći, pre izleteo odatle nego što je ušao...