Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Neko je zalupao na vrata. U istom trenutku, Pavle poznade siluetu momka u traktiru, Sepa, na stakletu vrata, u beloj zavesi. Kad ustade i vrata odškrinu, pred njim je stajala Božičkina kći.
Pred njim je bilo zabranjeno pomenuti ime Andreasa. Te sobice u sirotištu imale su male prozorčiće, u šarenom stakletu, a sve što se kroz njih napolju videlo, činilo se tamno i mračno. Nakazno.
Sedeo je u prozoru gvožđara, u košulji do pasa, sa kamišom u ruci. U stakletu, da ga svaki vidi. Prekoputa tog prozora, na tronošcu, pod kapijom, na ulici, sedeo je neki čičica, krpedžija, koji je
Sad je svaku crtu tog lica pamtio i video ga u Mesecu, video u vodi, video, katkad i u stakletu, svog prozora, po kućama, gde je živeo.
U toj kući, u vrtu, koji se do reke spuštao, bio je paviljon. Sav u stakletu. Imao je dva izlaza. Jedan u kuću, a drugi na reku.
Kao da su tuđi. Đurđe bi je, često, zatekao, da sedi kod zamrznutog prozora, koji beše u nemeckom stakletu – retkom, u Kijevu – i topi led, dahom, i briše prstima. Virila je napolje u sneg, u zimu.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Docnije, kada bi mislio da je Sofka već zaspala, dolazio bi i on gore sa još nepopijenim vinom u stakletu i produžavao pesmu. Mater metao na krilo, rasplitavao joj kose i jednako pevajući grlio bi je i ljubio u lice i usta.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Pokuša da razgleda dvorište kroz prozor, ali se na stakletu uhvatio debeo sloj leda, kroz koji jedva prodiraše slaba svetlost zimnje zore.
veliki sto, zastrven čistim, belim platnom (s pandurske postelje), a na njemu polovak šljivove prepečenice, koja igra u stakletu kao kristal. Okolo stoje prazni tanjiri, a na sredini, uz rakiju, tanjir sa sirom i skorupom. Uđe kapetan u sobu...