Obradović, Dositej - BASNE
Bik, više iz ljubopitstva nego li časti radi, pođe da vidi kakva je lavska čast. A kad dođe na lavov stan, ne videći tu niti kakvo priugotovljenije niti vatre na ognjištu, podozre| navjet, i vidi da mu se o koži radi.
” „Ćuti, ne luduj!, — vele joj druge — gdi će žaba biti koliko june.” — „Ne verujete? Stan'te malo.” Nadme se koliko igda može, pak pita: „Jesam li?” |— „Jesi luda! Ta nisi slepa, pogledaj na se, pak na june!
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
) olovom u pilulama da ti leči glad. Zavičaj će (gini!) u sunčani dan duboko u glini da ti nađe stan. Sloboda će (truni!) da nagradi trud: šlem da ti napuni kao noćni sud. 8.
Tebe ne zovu na razgovor, a sude o tvojoj glavi. Crne u dovratku čekaju te čalme, crne rukavice pretresaju ti stan. Niko ti neće reći zašto moraš da digneš kosu i nasloniš obraz na panj. Soba se dimi od kafa i od lula.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
” jadne babe pište kao guje: „Jaoj, stan̓te, kazaćemo”; a one sirote ono te ono, što su i pre kazale. Zar i njima se dosadi tući, povika Vrbica: „Prođite i̓ se,
, kapa od čoje, oko koje se obavija čalma (saruk) KAUR, tur., nevernik KAŠTIGOVATI, kazniti KVARTIR, nem., stan KVITA, nem., priznanica KESEDžIJA, tur., razbojnik KOVARSTVO, rus. slon., lukavstvo, spletka KOLjASKA, rus.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Tumaraše 3arožani po toj jaruzi, i tumaraše, pa i tu ništa. Behu već sustali — spali s nogu. — Stan'te, ljudi! — viknu Purko — da malo dušom danemo! Ovo se izgibe!
Kad je gospodin ministar došao u svoj stan, pa ušao u svoju spavaću sobu i kresnuo žižicu te zapalio sveću, video je da mu sahat pokazuje 11½.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Kad je ustanak buknuo, Zeka Selaković, poznati pod imenom „Goli sin Zeka Buljubaša”, tu je imao svoj stalni stan sa svojim „golaćima”, Tu se stvorila čitava čaršija, i doskora, pa i danas, stari ludi zovu Parašnicu „kasaba”, što
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
On pristade. Sestra mu s ćerkom uze stan u blizini, a on s pouzdanjem u boga uđe u bolnicu. U bolnicu, tu gde sam ga ja opazio.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Ah, Ćiro, Ćiro! Sa Perom je sve gotovo bilo. On je dobio za đakona u obližnjoj varoši B. Najmio je i lep udoban stan, i već poslao sav nameštaj tamo u novi stan.
On je dobio za đakona u obližnjoj varoši B. Najmio je i lep udoban stan, i već poslao sav nameštaj tamo u novi stan. Frau Gabriela se ponudila da mu namesti kuću, jer je imala za to ukusa, pa joj je to začudo išlo od ruke.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
“ Pa jest, šta sam mogao drugo, plakao ulicom i tražio one cedulje „stan za samca“. I lepo sam, Boga mi, našao jedan takav stan za propadanje, pa mi i sad sve smrdi kad pomislim na onu debelu,
I lepo sam, Boga mi, našao jedan takav stan za propadanje, pa mi i sad sve smrdi kad pomislim na onu debelu, znojavu ženturinu u fesu, što je posle nedelju dana
Afrika
Odvodi nas u kolibu, na drugom kraju dvorišta, gde ći biti naš stan i gde nam momci odmah rasklapaju postelje, stolove, stolice, komarnike.
Jedva ulazim u prvi evropski bengalo. To je stan katoličke misije. Dva oca misionara, u bradama, u belom kolonijalnom odelu, dočekuju me kao da me odavno znaju; služe
Iza verande je belčev lični stan i onda dvorište puno rada i vike crnaca. Belac me je ugurao odmah u jednu duboku pletenu naslonjaču.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ta žena i Agagijanijan, zatim, povedoše Pavla, u sasvim drugi kraj hodnika, u sasvim drugi stan, koji je mirisao na sapun i žene, a u kom je bila mrtva tišina.
Isakovič, kome se nije svidelo sve to i koji se svemu tome nije nadao, poče da se vajka da je taj stan prava mišolovka.
Pavle beše naslutio da se dogodila velika nesreća. Čuo je kako Mahalčani viču za Garsulijem: Stan, stani, majku ti temišvarsku. Halt! Halt! Oćeš, pod jajca greifen? Pod jajca greifen?
Teodosije - ŽITIJA
sujetno i malovremeno ostavivši, pripremljeni ti put smernosti od mene krstonosno uzevši, pođi za mnom, i tuđinovanje i stan u pustinji sa mnom izabravši živeći, gde ćeš svega oslobodiv se molitvom i postom čistije Boga shvatiti, o čemu je on
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Po tome naravno da je i dobru kuću vodio. Lako mu je kad je puna kuća. Glavna kuća mu je bila na jedan kat. Njegov stan imao je četiri sobe. Jedna soba za posetu, „fizitu“.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Položio joj je dlan na koleno dok ga je vozila u malom fijatu. – Posle... — reče žena i povuče ruku. – Imate lep stan! — kazao je razgledajući slike na zidu Slušao je dobovanje vode kroz poluodškrinuta vrata kupatila.
Patio je od nesanice. Budio se obliven hladnim znojem kada bi se njegov stan zatresao u bunilu od tramvaja... Po ko zna koji put preispitivao je svoju odluku da se ovde nastani, i uveravao se da
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Roditelji su svom potomku udesili leglo nasred pšenične njive; stan mu se sastojao od spavaće sobe i dnevnog boravka. Svake večeri, pred spavanje, tata ispriča svom mezimcu po jednu
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Iste godine, u naročitoj misiji Pravitelstvujuščeg sovjeta, išao je u Bukurešt, u stan ruske vojske. U leto 1807. prešao je u Srbiju, i sav se stavio u službu njoj. 1808.
Najzad, nekoliko pozorišnih komada: dve šaljive igre Poremećen plan i Izdaje stan pod kiriju (Mostar, 1899), i On, Adembeg, Ptice u kavezu, Povratak (sve u jednom činu), Ajiša i Zulumćar [(Dubrovnik,
Milićević, Vuk - Bespuće
Kad bi im otkazao stan? Neće moći, i šta da im kaže? Ne ide, nije lijepo ni pošteno da ih istjera iz kuće; nijesu mu ništa skrivili i učinili
Radičević, Branko - PESME
Ne, ne plače crnogorska dika, Već potera vojnova krvnika: „Stan', da t' kažem šta je Crnogorka!“ Ona viče, puca prekomorka, Turčin pada u zelenu travu, Ljuba k njemu pa mu skida
vrata, take jegožine, Take brade, taka oka strma, Take jošte ogromne glasine, Viče pusti, sva se gora drma: „Stan', nitkove, stani, nesretniče, Stani, ulo, stan', bezakoniče, Stani, gubo, stani, kugo kleta, Da t' naučim trovati
strma, Take jošte ogromne glasine, Viče pusti, sva se gora drma: „Stan', nitkove, stani, nesretniče, Stani, ulo, stan', bezakoniče, Stani, gubo, stani, kugo kleta, Da t' naučim trovati mi sveta!
njome onda na polje išeta, Svoj lisni gaj di širi suncobran, Di igrajuće niko nas ne smeta, Di glasne tice same drže stan, Di vire oko vidi žuboreće I lepošarno dino raste cveće. 18.
Taka od teb' vidim čuda? To l' je majka dočekala? To l' je, kučko, meni fala?“ 125. „Stani, već mi ne umače, Stan' da t' platim, tico lepa!“ Moma jadna begat zače, Ma je mati straga ščepa, Levom ščepa, desnu diže: „Na, ti!
Ma kroz goru nešto sjaje, Kô da sveće tamo gore, Kô da vidim neke dvore, To je krčma u planini, Nadaleko stan jedini. Za nju kažu: ko tu noći, Bog mu bio u pomoći!
prepade, Zaboravi tu desnicu čilu, Bedeviju obrte pretilu, Pleći dade i pobeći ćaše, Al' Mileta 'vako dozivaše: „Stan', Turčine, a tako ti Boga, Ta jedan će samo na jednoga!“ Ali Turčin glave ne obraća, Već se polja unapredak laća.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Tebe ne zovu na razgovor, a sude o tvojoj glavi. Crne u dovratku čekaju te čalme, crne rukavice pretresaju ti stan. Niko ti neće reći zašto moraš da digneš kosu i nasloniš obraz na panj. Soba se dimi od kafa i od lula.
Kostić, Laza - PESME
U raju zar? Zacelo tamo, da! I opet ne: ta dela tvojih kras prenašô je i svakog tamo nas; za tebe mora boli biti stan, nezamišljen još, neslućen, neznan.
I s paklom bi se volan borio toliku ko je strast pokorio: al' žešći za te mora biti stan, nezamišljen još, neslućen, neznan: taj stan ti je u tvojim delima; u tome carstvu vladalac si sam, okružen sediš
bi se volan borio toliku ko je strast pokorio: al' žešći za te mora biti stan, nezamišljen još, neslućen, neznan: taj stan ti je u tvojim delima; u tome carstvu vladalac si sam, okružen sediš svetiteljima, junacima besmrtnih svojih dram.
” — Uvedoše Delilu. Gori plam; u goruku žrtvenog svetila glavarima se klanja delila, Samsonovih milina divni stan. Progovara gazanski kneže sam: „Razumele su, ćerko, vojvode da tebi noću krišom dovede krvnika nam Samsona! Ćerko, čuj!
Ili možda nema vere da Mi ljubav nema mere ni u sjajnom očnom blizu, ni u bujnom neostrizu divne kose — ali stan!” diže ruke te sa zida, od postelje, sa dohvata, sa veziljska suha zlata nožičice jedne skida: „Divska koso, njivo
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Opet se putnik napuni nade da će doći do svoje aspre, te ode u hodžin stan, đe ga je poslao onaj starac. Stupivši preko praga prestravi se, jer opazi u hodže crvenkastu bradu.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
kupe peglu, pa šporet na struju, pa radio, pa televizor, pa mašinu za pranje veša, pa mali auto, pa onda veći, pa mali stan, pa zatim još veći, pa stilski nameštaj u kome čoveka hvata lumbago od ukočenosti istog časa kada sedne na neku
Kao da je glupost jedini normalan sistem. U trenutku kada mamine veštice ulete u naš stan u ogromnim količinama, klikćući poput Komanča, najbolje je navući na lice gas-masku, jer mogu da vas načisto uguše
Počeo je da rasprodaje nameštaj, jer su troškovi oko obrađivanja činovnica PTT počeli da dostižu astronomske visine. Stan mu se lagano praznio. Na kraju, ostade samo stočić sa kupljenim telefonom koji još nije bio priključen. Ništa više!
Buljili smo u izloge i nešto kao nameštali naš budući stan. Ulazili u radnje da se malčice sklonimo od kiše i isprobavali bračne i vanbračne krevete.
Čekajte, ko li je to rekao? U tom trenutku bakuta naglim pokretom ruke popali sva svetla u kući i stan nam izranja iz sumraka lažne otmenosti, go kao žica bez izolirbanda, bez boje, mirisa i ukusa, tačno onakav kakav je
i za njegovo zdravlje, kao, baš ga to zanima, kako je čistač i kako živi i sve, i koliko mu je plata, i kako mu izgleda stan, skromno ali čisto, pa onda kamera slika prase na stolu i srećnu familiju oko praseta, a kada se prenos završi,
je moj matori mesečar kad su u pitanju praktične stvari, on lepo ostavi ključeve i gosn Suletu da i on, kao, obilazi stan. Računa čovek: oba tipa su strašno brbljiva, pa kad jedan zaboravi da ode, setiće se valjda onaj drugi!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
II A blizu gore, uz njivu prosa u šupljoj bukvi živio Ćosa. Stan mu je čudan, mnogo ne vrijedi, ljetos ga Ćosa oteo medi.
“ Zamuca vođa: „Tako mi brka, đidija ovaj sve živo krka! ... Do sada nisi bio nam znan. Odakle ideš? Gdje ti je stan?“ Ćosa će nato: „Glavom i bradom stanujem, druže, pod Bukva-gradom.
Služim se mekom prostirkom travom, pokrivač nebo imam nad glavom. Stan mi je, možda, pomalo tijesan, al ja vam nisam odviše bijesan.“ Cvokoće Brko u mrkloj tami.
Savet se hitno prima pre nego dođe zima. JAZAVČEV OGLAS Ozbiljnog druga Jazavac traži da dele krasan stan. Jazbinu ima toplu i tihu, zgodnu za zimski san. Lepše je nema, da pališ sveću! Ježa primiti neću!!!
čula da oči zvezdane ima il nekad zlatne, sa mesecima, pa brzo smisli lukavi plan: doći će mačak i u moj stan.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
jahanja pred gradom, no ipak sam mio im gost i mrtav, u gornjim spratovima odaje čekaju spremne za noć i za zagrobni stan.
Na izgled, taj sveti svet je mnogo bolji stan za obitavanje nego svet stvorenog. Ali otkuda to znamo? Možemo slobodno reći: i ne znamo.
Na izgled, taj sveti svet je mnogo bolji stan za obitavanje nego svet stvorenog. Ali otkuda to znamo? Možemo slobodno reći: i ne znamo.
ostaješ u većini među mnogima sam iz dana u dan dat tamo gde se znaci skupe i zbiju tvoja je soba opšti stan predsoblje povratka u potpuno znanje koje vodi unutra duboko na osetljive strune i čudna ogledala Ja vidi još
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
MIĆA: Pa to, da ostanete u stanu. Zašto ne? Za vas bi to bilo vrlo ugodno, jer ste se, izvesno, već navikli na taj stan, a za mene, pravo da vam kažem, za mene bi bilo to vrlo prijatno, imati u kući jedno tako lepo, mlado stvorenje. Zar ne?
TETKA: Pa nećemo! DANICA: A gde ćemo? TETKA: Pa, videćemo! DANICA: Ja bih tako volela da se vratimo u onaj stari stan.
Tetka je vodila brigu o kući a u naknadu za to imali smo besplatan stan. Pokojnik nam je i inače vrlo mnogo činio, naročito meni.
Htela bih da se iselimo, iako bi to tetki i meni donelo teške brige. ADVOKAT: Zar je naći stan tako teška briga? DANICA: Ne to, ali...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Tu pogovora nema. I ja sam nesvesno ponavljao: „Razumem, razumem.“ Svratio sam do šatora da uzmem odelo. Moj „stan“, koji su sačinjavala dva šatorska krila pod nagibom, i dva trouglasta dodatka sa strane, nalazio se u prvom redu s
Gledao sam sa čuđenjem ovaj svoj novi stan, i zadigoh šatorsko krilo da vidim kuda se izlazi. Poručnik se nasmeja. — To levo je trpezarija, koja vodi sve do
Nasmejah se i ja. — Naredniče, naša je zemlja sada slobodna. idi u selo da nađeš stan i budi voljno. — Razumem! — pa zabacim šajkaču na jedno oko, opustim dizgine, i zajedno sa ordonansom zapevam iz sveg
Znaš... zbog zaraze ona su obustavljena. Uostalom, pitaću komandanta... Posilni, daj mi sablju i rukavice. Komandantov stan je bio u blizini našeg. Pođoh sa komandirom. Ja ostadoh pred vratima, a komandir uđe u sobu komandantovu.
Bio je ushićen. San njegova života je ostvaren. Na stanici se upoznao sa dvema damama, koje je doveo i u stan. Bile su u gostima kod komandira i Aleksandra četiri dana. Aleksandar zabaci kapu na potiljak i zastade. — Slušaj...
Pozvao sam svoga posilnoga i rekao mu da ide u stan i donese jednu maramicu iz mog sanduka. A taj se sanduk nalazi baš u spavaćoj sobi gde oni sada sede. — Koga ima tamo?
— Čekaj!... Posilni!... Skidaj čizme! — Kad raskopča bluzu, Aleksandar poče: — Pođem ti ja odavde, i pravo u stan. Kad tamo... nigde nikog. Pitam posilnoga, gde je gospodin kapetan... Kaže, eto su u zabranu, večeraju. Ništa...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Molim vas, prekide ga učiteljica, mogla sam ja može biti naći stan i džabe, pa zar onda i vi da mi ne platite ništa?
Pređašnji je učitelj, reče mu ona, primao naknadu u deset dinara mesečno za stan i baštu. Gojko ode te razgleda svoj novi stan, pa se vrati sa odlučnim zahtevom: da se njemu odredi naknada u deset, a
Gojko ode te razgleda svoj novi stan, pa se vrati sa odlučnim zahtevom: da se njemu odredi naknada u deset, a učiteljici dvadeset dinara mesečno.
Ali on... uh, sve bi drugo lako, samo da je on drukčiji« Tako misleći stiže u svoj stan. Beše to prosta seoska kuća sa jednom velikom sobom i »kućom«, a prema velikoj sobi beše pregrađena jedna manja, koju
Nego izvolite meni, u naš dom... Ljubica i Gojko izjaviše želju da slušaju dalje rad, pa po svršetku posla da pređu u stan. Velja pozva decu, pa nastavi rad. Uze da pregleda izrađene zadatke na tablicama. U tome mu pomogoše i gosti.
U radu provedoše još ceo čas. Velja pusti decu, pa se kroz prostran hodnik uputi sa gostima u svoj stan. Dočeka ih jedna slabunjava, sitna plavuša, pozdravi se vrlo usrdno, pa odmah ode k stolu, na kome stajaše poslužavnik
Pošljite vašeg poslužitelja nek donese moje bisage iz sudnice i primite nas u vaš stan da se malo založimo i razgovorimo. Gospođica, držim, neće otkazati ? — Zahvaljujem...
Gojko, onako sumoran, naređuje Stojanu da trči za bisage, a on se dade na posao: da malo uredi i dotera svoj žalosni stan. Prenerazi se kad vide da soba opet nije počišćena.
Učitelj pozva drugove k sebi u stan, tu odmah do crkve, i oni, ne smejući odreći, odoše, i ako bi voleli da se krenu odmah sa decom.
Odoše u sudnicu, ali se vratiše u stan Ljubičin bez uspeha. Kmet ih odbi odlučno, čudeći se što mu dosađuju u nevreme.
ovom vlažnom izmaglicom, strese se od hladnoće, koja je odjednom obuze, pa žurnim korakom pređe dvorište i ode u svoj stan. Na vratima je dočeka domaćica: — Ej, veselnice, skapala si od gladi. Da ti načinim časkom kajganu ? — Ne treba...
»Sve izgubih, što god sam imao !«... Evo ovoga plota... eno vratnica... nije nikad do sad odlazio u njen stan. Šta je to?... Ne čuje se kukanje ... Noge mu se odsekle on trči preko dvorišta, ali mu se čini da mili kao bubica...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
U njoj poju tri anđela, Oni poju rajsku pesmu. Otud ide božja majka: “Stan’te, ljudi, stante deco, Stani goro, stani vodo, Da slušamo rajsku pesmu, De gu poju tri anđela!
Na mojoj ruci spavala!“ Mudrija Ruža od cara; Poslala caru srdačku: “Naj tebi, care, srdačku, Načini meni stan od nje, Što od tog tebi preteče, Načini sebi dvorove, Po njima ja ti šetala! Na tvojoj ruci spavala!“ 104.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
On je, već posle drugog broja, otišao u Ameriku, a meni predao redakciju Dana, i svoj mali stan, u ulici Braće Nedića (br. 29).
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
na reprezentaciju; zatim su postavljeni nastavnici, a već uveliko je započeto zidanje velike zgrade koja je namenjena za stan upravnikov.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
U samu noć vratio se. Došao je na večeru, ali nije gotovo ništa okusio. Pio je vina i otišao u svoj stan. Usput je uzeo duvana... Osvetlio je sobu, zapalio cigaru, otvorio prozor i seo uz njega.
Pomoli se sunce. Kmet se prenu i diže ljude. — Stan'te svi u red, jedan do drugog. Namestismo se svi u jedan red. — E, sad odbijajte vi u desno, a vi u levo.
Na to Karadin kamenar predloži, da postavimo na ulasku u varoš kameni stub s natpisom: »Stan', putniče, i pročitaj: ako uđeš u varoš na konju, izgubićeš konja i polomićeš rebra, ako li se kreneš peške, — izlomićeš
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
) IV JEVREM, SEKULIĆ JEVREM (za njim Sekulić): Evo, iz ove sobe. Eto, taj orman zatvara vrata koja vode u njegov stan. SEKULIĆ: Baš u njegovu sobu? JEVREM: Jest', tu mu je kancelarija. SEKULIĆ: Vrlo dobro, vrlo dobro!
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Eto tim se mislima zaneo Sreta razgledajući školu i svoj stan. Dugo je tako hodao i jedva se seti da treba da raspakuje i namesti svoju sirotinju.
To je protivno članu petnaestom ustava od osamdeset osme, koji glasi: »Stan je nepovredan«, i posle: »Ni u kom slučaju pretres ne može biti noću«, a danas je oblačno; a to ka’ i noć da je!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Bliži se ručak, Odmakô daleko dan, Cvrči cvrčak, Sunce korača kroz stan, Svaki čas se mršti mamino lice: — Nema ni hleba, ni Cice! Ne može mama više mirno da posluje po kući.
I briše starac tablicu do poslednjeg retka, Pa počinje da sabira opet iz početka. IV (Vreme nema ni ulicu ni stan, Dokono prolazi i nizašta ne mari. Ko je još video taj dan U kome čovek ostari?).
Todor, zbog toga, izdaje svoj Pravopisni rečnik, Skupio je sto dvadeset hiljada najrazličitijih reči, Od kojih mu stan kao koš pun zrelih oraha zveči. A uz put ga, kivnog (kivnog, jer po strani je) Muči i svrabež zvan knjigopisanije.
PRVI PROLEĆNI DAN Planuo nedeljni dan. Ulice — pune sveta. Sunce zaključalo stan I izišlo da šeta. KAKO U EVROPU DOLAZI PROLEĆE Po Evropi Sneg se topi I kišnica S crepa škropi.
Pandurović, Sima - PESME
u starom kaputu, I s iznurenjem noći probdevene, K’o noćna priviđenja u zamkove svoje, Ići, umoran, u svoj prazan stan, Da legnem, s dragim spomenom na tvoje Lice, — da opet sâm prespavam dan.
jednoj tajni, i videti put Velikog, tužnog i šarenog sna Mladosti naše, i videti kut Gde će nam duše večni naći stan! Hoće li i tu biti samo mrak Tesnoga groba, il’ veliki dan, Besmrtne sreće životvorni znak?
Dobar će nam biti novih dana stan; I u carstvu mira, gde je san i muk, Mi ćemo se naći, kao noć i dan, K’o dragan i draga, k’o eho i zvuk.
Pozdravlja te uvek tvoj... i tako dalje. SAMOUBICA Uspomeni davnašnje prijateljice Gle, to je dakle njen poslednji stan... Kako sam bolno i sumorno prenut!
Miran joj večit, nemenljivi stan! 17. IV 1929. VEZE Sve na svetu, druže, ostavlja svoj trag Nevidljiv i nežan, rasut kao prah, A osetan ipak,
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Šiblje praskaše pod momačkim stopama. „Stan’te!“ viknu Otaš, tako snažno da čuše svi usprkos šumu vjetra i njihovoj naglosti. „Stanite, kud ste nagli tako!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Svuda je proći (hoditi), al’ (najbolje) je doma doći. — Svud je dobro, a u domu najbolje. — Moj stan, ja ban. — U svoje voće kad ko hoće. — S tuđeg hata nasred blata. — Svoje čuvaj, a tuđe ne diraj.
Tankije’ je ušiju kao vuk. — Kazuju da je rekao vuk kad su ga krstili da ne kolje ovce: „Stan, pope, malo, — ne zaboravi na koju si, — učini mi se kao da negđe zablejaše ovce!“ Ubio ti bog tu moju hitnju!
U gluvo doba dođu nečastivi u njihov stan i ne mogoše razumeti kako su dve glave s jednim trupom, pa zato pozovu svog starešinu ispod krša Karimana, koji je bio
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
natrag da bježi, no ga dočeka nekakav čoek vas u krvave haljine obučen, krilat i s jednijem okom u glavi, koji zavika: „Stan'! kuda ćeš? natrag! jere si poginuo.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Mogu da ti izradim i penziju, i deči dodatak, i invalidu, i pasoš, i kredit, i stan, samo mi kaži koliki! Mogu da ti prolongiram dok trepneš! (Ulazi Gospava) GOSPAVA: Šta se ovaj voliko raskokodako?
ANĐELKO: Dajde jedno ladno pivce i ljutu! IKONIJA: A šta ćeš sad? Mislim, za poso, i stan... ANĐELKO: Važno je da sam se vratio u Beograd!
MILE: Oni koji su ga ovde dole šupirali, sad mu gore kažu izvinte! CMILjA: Dobio dvosoban stan, sa pogledom! Nameštaj sve sami mahagonijum!
Samo da odem sa onog Repišta! Nemaš pojma, strašno, ni trunke konfora! Problem će nam biti samo stan. Ali i tu se može nešto učiniti. Pa svi da se skupimo, kako i voliš.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
kod Muslimana altar — oltar alumnist — pitomac, učenik u «opšte žitiju» (koji živi s drugovima u školi i tu ima stan i hranu) alfavit — bukvica, azbuka, alfabet, abeceda alfa — a (grčko slovo) aman — uzvik preklinjanja i vapaja ili
kastel kvartir — stan kelija — ćelija kir — gospodin knjigonošnji — poštanski knjigopečatnja — štamparija ko — k, ka kol — koliko kolesa
obeštanije — obećanje obeštati — obećati obida — uvreda, nepravda obiknovenje, obiknovenije — navika obitalište — stan, boravište običavati — navikavati oblagorođavati — uljuđivati, oplemenjivati oblekčati — olakšati obličavati —
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Daklenka, mi zapali iza drva, pa pokojni viknu: „Stoj!“ pa ondak: „Stani! stoj! stan!...“ sve tako, ka da deset ljudi viču jedan za drugim, a svakoga puta nategne pušku, te sve čuješ: „Škljoc! škljoc!
Čuo je bio da će vlast poslati žandare u selo, pa im je htio spremiti stan. To je bilo pred crkvenu slavu, koja biva u jesen.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
“ J. Jovanović Zmaj XIV NA NOĆIŠTU Studena me kiša šiba Već vasceli dan; Oj, primi me, krčmarice, U tvoj lepi stan. Savu, Mlavu, i Moravu Prelazeći ja, Tebe sam se zaželeo, i lakoga sna.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Nad naše se legione vise šest hiljadah kolah svijetlijeh; veliki je naš stan zauzeo na sladosnoj vodi besmrtija četiridest hiljadah mostovah, jer žitelji neba prostranoga mogu lećet ka ognjene
“ „Ne, ne! - glasom krupnijem progrmje zli gubitelj dušah besmrtnijeh, da ga čuje stan buntovni pjeo - Mihaile, podobni mi činom, ali duhom mnogo niži mene, jer ti duša, kako moja, nije blagorodnom
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„To je bio glavni stan sveštenstva celog Egipta. Odavde se upravljalo celokupnim bogoslužjem države. Jedan deo sveštenstva bavio se
pobrine za istovar i carinjenje svog povelikog prtljaga i da ga tu pričeka dok se ne obazre po varoši i nađe sebi udoban stan. Odmah zatim naš mladić krenu iz pristaništa i pođe žurnim korakom ka meti svoga puta.
“ „Za dobre pare, koliko god ih zaželiš. - Ostaćeš, dakle, ovde?“ „Hoću. Ali pre svega moram da potražim sebi stan“. „Da potražiš stan! Šta govoriš kojekakve budalaštine? - Stanovaćeš kod mene!“ „Ne bih hteo da ti smetam“.
- Ostaćeš, dakle, ovde?“ „Hoću. Ali pre svega moram da potražim sebi stan“. „Da potražiš stan! Šta govoriš kojekakve budalaštine? - Stanovaćeš kod mene!“ „Ne bih hteo da ti smetam“. „Koješta!
Kadgod treba da otputujem kudgod, imam stotinu briga na kome da ostavim svoj stan i poverim mu svoje stvari. Kad si ti ovde, nemam više tih briga“.
Tema za razgovor beše u izobilju. Oni se pri kraju tog razgovora sporazumeše da se trube papirosa pošlju sutra rano u stan Arhimedov.
On je donese u svoj stan i poče da premerava sve njene delove i izračuna njihove zapremine kako bi njihovim zbirom našao zapreminu cele krune.
manastiru do iza Uskrsa, jer mu opat ne dade pre otići, ali mu za to vreme nađe posredstvom svojih poznanika udoban stan u Rimu.
U tom svom položaju imao je Njutn slobodan stan u Triniti-koledžu i godišnji prihod od 120 funti. Te prinadležnosti uživao je do svoga preseljenja u London.
Od šest sati izjutra sedi on i radi u svojoj laboratoriji, u Malom Arsenalu, gde se nalazi i njegov stan. A ta zgrada leži u neposrednoj blizini Bastilje; neće mi biti teško da je pronađem.
Gospođa Lavoazije pogleda na časovnik koji je visio na zidu laboratorije. „Moramo, bez odlaganja gore u naš stan: i Vi, gospodine Melankoliš!“ „Ali, milostiva gospođo“. „Bez pogovora! Danas je dan moga primanja.
“ Svi se slatko smejemo i polazimo u spart zgrade gde se nalazi stan bračnog para Lavoazije. U SALONU GOSPOĐE LAVOAZIJE Čim se popesmo iz laboratorije Lavoazijea u njegov privatan
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Onda pozvah jednog nosača koji prihvati moje stvari, pa se krenusmo u varoš. — Vama treba stan, gospodine? — Ne, idem pravo kod Nikole Glišića, šefa... Ti znaš gde stanuje? A mislim znam i ja.
Onda nastavi: — Stan mi je bio blizu, rue... Bogami ne mogu da se setim, ključ u džepu, sprat sam znao, treći. I zaista nađem kuću, zazvonim,
ili ga inače put nanese, da ga potraži i na svaki način „poseti“ u Vindzorstrit 247, gde on ima svoj veliki flat (stan), u kome sad živi njegova žena Sesil, plavuša Amerikanka (on je, međutim, zove Perka, jer užasno voli srpska ženska
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
A pred njom mala čistina sa četiri kržljava bagrema, koja su se s proljeća razlistavala štedljivo i suzdržano. Stan je bio uzdužno razdijeljen dugim hodnikom.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Stan' der ti, momče, da se razgovorimo. Đurica zinu od čuda i stade na mestu kao ukopan. — Zar ti prvi — produži kmet — ot
Samo se ti požuri! — reče Tima, izlazeći iz sobe i pipajući po mračnom hodniku. Posle nekoliko minuta Đuričin stan beše prazan, a Đurica i Stanka ostavljahu iza sebe poslednje kuće beogradske.
beše doista neka rođaka Maruški, propala žena, i Novica je mnogo računao na nju, kad se odlučio da je dovede u svoj stan za ovaj slučaj. Pred Đuricom se samo pretvarao da nije ni znao za njen dolazak. — Koja te voda donese ovamo, Julo ?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Onda žena đipi onako s pokrovom, pa stade trčati za svetom i vikati: — Stan̓te, narode, moj je prednjak, moj je prednjak, moj je prednjak! A svet, kad vidi, pomisli da se povampirila, pa beži!
Petković, Vladislav Dis - PESME
mogu da drhte od milja, Lepote, što pruža daljina i san: Da se zaboravi i život bez cilja, I kuća pod nebom ovaj stari stan, I bol koji živi, nemo sreću skriva, Kao suton sunce, kao zvezdu dan.
Zaborav će sad padati na reči i dan, Na bol što se odvaja, k'o lišće sa grana, Na čekanja, na potrese i na snova stan. Sad zalazi moj život i vidik obmana, A istina mirno, kobno, kao zvona jek, Oglašava huk pada radosti i rana.
Al' mi ćemo ući u taj, stari stan Sa ljubavlju novom koja bole skriva Kao suton sunce, kao zvezdu dan. Tu ćemo gledati da se lepo sniva.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
sam vam ponuditi čašu mlijeka, — govori mi, pa ne čekajući odgovora, pođe kroz jedna vratanca u svoj odjelit stan, što po izgledu negda bijaše sigurno manastirska kapela, da uzme čašu.
Crkva je daleko, pokrivena pločama, i uz nju pet—šest seljačkih dimova, između kojih koči se fratarski, župnički stan pod crvenom ciglom.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Juče bila pretnja, a hajka već danas, A pri ovoj hajci računaju na nas, Na uvrede one, bole srpskog roda — Ali stan’te malo: krv još nije voda.
On zatreba novo ime, I ljubav mu kumovala. I to ime kim se danas Ceo jedan narod diči... Ali stan’mo; to je dosta, Bliže s’ tajni ne sme prići. Ljubav mu je kumovala.
Krakov, Stanislav - KRILA
Odilazili su u ”Odeon”. Posle svršenog programa Mitford je odvozio Duška svojim autom u njegov stan. Bio je u malome hotelu iza Otomanske banke. Tada je Mitford odvodio Ivetu sa sobom.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Odvodi nas u kolibu, na drugom kraju dvorišta, gde ći biti naš stan i gde nam momci odmah rasklapaju postelje, stolove, stolice, komarnike.
Jedva ulazim u prvi evropski bengalo. To je stan katoličke misije. Dva oca misionara, u bradama, u belom kolonijalnom odelu, dočekuju me kao da me odavno znaju; služe
Iza verande je belčev lični stan i onda dvorište puno rada i vike crnaca. Belac me je ugurao odmah u jednu duboku pletenu naslonjaču.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Naš je život bokor drvo I slavujev stan, Pod drvetom provedosmo Mnogi krasni dan. Ali drvo ponajlepše Često grize crv, — I ja često, vrlo često Snivam
A za pesmu ne brini se, Ta ne umire; Ta ja umem jošte pevat’, Bolje nego pre. Eto nama mala sveta, Eto nama stan, Sve milina, mesečina, — Ne treba nam dan. LVІІ Jesen bila žalostiva, — Sačuvaj te Bog!
Srpska mati, srpska deca, — Pa sve čilo — pa sve moje — „Stan’te malo, bež’te malo, Ovo sunce veliko je!“ A vi meni srpskom reči, Ljuba: „Druže!“ Deca: „Babo!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Prešli smo reku i uputili se begovoj kući, gde je bio stan kapetana Radoslava. Dok smo prilazili, palo nam je u oči kako je krov sav izrešetan, kao da se na ćeramide sručio snop
U Solun sam stigao uveče. Jedva sam našao stan. Sutradan jurio sam od jutra do mraka, dok sam najzad dobio dozvolu od naše komande mesta, pa je overio u italijanskoj
Tada nam je skrenuta pažnja da prilikom polaska iz stanova kažemo kako menjamo stan, ili da nam je naređeno da se preselimo u logor... Tako nešto, samo da ne govorimo pravi razlog.
Najzad sam progovorio, tek da nešto i ja kažem: — Govorite li francuski? „Da“ — potvrdi ona. — Gde je vaš stan? Rekla mi je ime jedne ulice. Bog sveti zna gde je... Tada sam je prvi put zagledao malo bolje...
! A ti si mlađi i imaš duže bolovanje, pa kako si vešt. Rešio se, priča mi, da pozove Poletu kod sebe u stan. Bio sam srećan što ću biti u društvu te mlade devojke, ma je ceo dan vodio po okolini Grenobla.
Kad smo se uveče rastali, Toma mi je zanosno pričao: — Jaoj, što Poleta ljubi!... Pozvao sam je u stan. Opirala se, nećkala i sve se nešto izgovarala na Lulu.
Ali sada je nastala druga stvar... Arleta je zamolila Poletu i Tomu da svi zajedno dođu u moj stan i mene obiđu. A ovaj Toma, vrag bi ga znao zašto, pristao.
sa malom Arletom, sutra, prekosutra, imajući u zagrljaju to malo telo, dolazilo mi je da je u naručju odnesem u svoj stan. Tada sam se uvek sećao date reči, i onda me je obuzimalo neko nespokojstvo.
Ona se trže. Po nekom čudnom ženskom instinktu, zapita me: — Ali u vaš stan dolazi druga... Možda Francuskinja! — i mala Arleta poklopi lice rukama. Nisam osporavao...
To „sutra“ izgledalo mi je kao neka večnost. Smetali su mi ljudi, nisam mogao da večeram već sam požurio u svoj stan, gde ću na miru, u mislima, biti sa malom Arletom.
Uostalom, sutra ćemo poraniti — on me uhvati pod ruku da vodi u stan. Opirao sam se, govorio sam mu nešto kao u bunilu, pa sam otrgnuo svoju ruku i krenuo žurno.
Dockan je. A zatim, ni ja ne znam tačno gde beše njihov stan, jer je to jedna petokatnica. — Zvaćemo je preko čuvara kuće — preklinjao sam. — Da je diže iz postelje?!... Nemogućno!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
A gdi ti je Čenej, promisli samo! Nema lepše ot Novoga Sada — zemlji raj; Ukorno je kuda ideš, bliz čenejski kraj. Stan', promisli, postoj, dragi, ne hitaj! Pustinja je tamo, trava i polje, Gdi poete vele, ti znaš bolje.
SPOMEN VIDOVA DANA (Odlomci) Za večerom Lazar sedi, Sutra ide Vidovdan, Pogružena njega gledi Srpske vojske smućen stan. S upaljenom voštanicom Nad Lazarom genij stoji, Skorbnim licem k tronu sudbe On upravlja pogled svoj.
Dіctum factum! — Skoči U kuvarski stan, Da mu i predoči Taj života plan; Svaku zdelu novu Puni nova slast, A gosti se zovu Iz krčme na čast.
Misli bujne i goleme Zelen mozak u vam’ roji, Vas štapići vode slepi U spasenja stan taj lepi, Putem punim crne jame, Punim večne šumske tame, Putem glatkim i klizavim, Punim cvećem mirisavim!
pokoja Pojdoh vo jaziki, Prolivaja slezi; V čuždago vladiki Dah sja v vlast i stezi: Igo vozložiša Na mja, i vopiša: Stan’ v rabotu našu!
Dok se meni zeleni Srpskog luga stan, U tuđinskom prezirem Raju ljubve san: Srpstvu verno služiti, Krv za srpstvo proliti Zavet sveti ostaje Srba Miloša.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Ustavi, bolan; dosta je! Simeun i ne 'aje, već jednako puni i podvriskuje: — Stan', kurviću, crni kaluđere, danas meni izmaknuti nećeš! — Ustavi, Simeune! Ustavi, bolan!
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
spolja, sleva (napred) vrata koja vode u praktikantsku sobu, a zdesna (u dubini) vrata koja vode u kapetanov privatan stan. U uglu, iza ovih vrata, limena peć, od koje čunak ide najpre pravo ka publici, uza zid, pa se nad stolom g.
Jakšić, Đura - PESME
7 Podgorcu 1857. NA NOĆIŠTU Studena me kiša šiba Već vasceli dan; Oj, primi me, krčmarice, U tvoj lepi stan! Savu, Mlavu i Moravu Prelazeći ja, Tebe sam se zaželeo I lakoga sna.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Žeđa jer noćniku ispiti sebi lik. Nasušje daniku u jaram vrat. Doteturava noćna noga stan. Krotina stari žulj teretu se potura. Silazi niz prozore dan. IX Korak ih povazda u lov.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
). Jedan je bio zapalio tu gomilu, pa je odbolovao pola godine (SEZ, 32, 1925, 377). J. je stan, i elemenat, gorske vile; sa svoje jele vila doziva drugu vilu (u narodnoj pesmi, Sofrić, 131).
Ćipiko, Ivo - Pauci
Župnik ga namjesti u krčmi, gdje mu i sobicu napose pripraviše. Još istoga dana potuži se majstor da su stan i hrana rđavi, voda nečista i mlaka, i da je on naučio na bolja jela.
U varoši našao je sebi stan blizu mora, na dogledu prekojmorskih brdina, a hranio se u gostioni i u društvu činovnika.
— Ja ću još večeras u varoš. No, fala vam svejedno, tako ćemo zajedno! Iz škole, ojačano društvo krene u župnikov stan. —Nisam se nadao tolikoj sreći! — uskliknu dum Frane, ushićen od veselja, dočekavši ih na kućnome pragu. — Izvolite!
Ilić, Vojislav J. - PESME
S razvala prastarih kula, gde nema života više, A gde je nekada Sever podigô tvrdi stan, Da s gordih bedema gradskih varvarske gomile briše, Ja sanjam beskrajno mračan il' ipak dragi san: Sanjam o večnom miru.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Sada se sigurno vratio u svoj stan koji je sigurno tu negde, u blizini; lako ćemo ga pronaći, veliki filozof je ugledna, poznata ličnost varoši.
To što sam video, bio je vrhunac Olimpa, stan bogova. Moje lepo putovanje tek je dovršeno, a ja pomišljam već na novo putovanje sa Vama, draga prijateljice!
Odande ću se železnicom vratiti u svoj stan, gde ću da dovršim ovo pismo. ...Vrativši se sinoć sa svoje šetnje, osećao sam se kao pijan preda mnom su treperili
Vraćajući se sa tim pribeleškama u svoj stan, primetih na jednoj zgradi preko puta od Frajhausa jednu novu tablu za firme, koja je sigurno baš toga dana bila tu
U istoj zgradi u kojoj je preduzeće zauzelo gornji sprat imao sam, dole u mecaninu, i svoj lepi udobni stan. Tu sam se spremao za večernji izlaz u varoš i onamo pošao; kući sam se vraćao kasno u noć da, ležeći u krevetu čitam
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Žena i deca su kod njega, našao se i za ženu neki rad, živeće se. Majstor Kosta izda još jedan mali stan i sabije se u krajičak kuće.
A „deda” mora malo pričekati dok se presele u veći stan koji im je sad zbog Anđelije potreban. Komšiluk je pročitao „dedi” pismo. Starac uze da sprema na gomilu stvari.
Kuću su morali prodati, i onda je gospa Nola troje zaostalih ukućana poslala na salaš, dala im stan, a gospa Pavu postavila za vrstu nadzornika nad ambarima i stajama u koje se tovari prodata rana, i koje zaključavaju
Prota je govorio o antihristu, svet o sotoni, babe su palile sveće. Po drugi put je Julica od muža prešla u stan svoje pomajke i sestre, sada sa detetom.
Pavle počeo davati privatne časove u vrlo imućnoj kući Cincarina Kondilisa. Malo kasnije, frau Roza uzela na stan dva đaka, dva bogataška deteta sa salaša, i ta su deca bila tako dobro držana — uza sve drugo i od Pavla poučavana —
— Zaradio sam neočekivano, na prevodilačkom poslu u magistratu, a tamo ću s Pavlom deliti stan i hranu. — Ništa ne brini, samo idi. I ne čini nažao Pavlu nikada.
jednu od njih, onu koja je služila samo za rentu, proda, a drugu da izdaje, bez levog krila koje ima da ostane namešten stan Pavlov u rodnom mestu.
Na kraju tog hodnika vrlo moderna sprava kojom se voda iz bunara pumpa u stan. Radnja nema nikakve veze sa stanom, niti se u nju može ući drukčije do sa ulice.
Drugi starac pođe u stan učiteljev: sve zaključano, niko neće da čuje, ne sme da čuje kucanje. Treći pođe ka porti i parohovu stanu: gvozdenom
Nata se rešila da uzme u stan veterinarskog pomoćnika, i da kuva za njega. — Nije to ništa, kuvam već za nas, pa ću kuvati malo više, i to je sve.
Papudžija Raka otišao u policiju da prijavi svoj stan pod novim imenom, i mrtvo zaboravio da stanuje u „Tacitovoj” ulici.
Duboko u dvorištu su staje; stan za žensku poslugu; šupa za kola; šupa baštovana; i drvljanik uvek krcat drvima. Kloster zimi brekće od zažarenih peći,
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
je iz mene, tako da je sasvim razumljiv onaj oglas u novinama koji je dao jedan nesretan otac a koji je glasio: „Stan, hranu i dobru nagradu daću onome ko se primi da odgovara na pitanja moga trogodišnjeg sina“.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ama ponesi pušku i ubij psa, ako samo usta otvori. Rekoh mu kako ne bismo želili da silom ulazimo u stan. To nismo radili ni u svojoj zemlji. Ako treba, platićemo. — Mani, čoče...
Sedosmo prema starom Arnautinu. — Đuro, zamoli Škiptara, ali lepo, da nam ustupi stan za noćas i pitaj ga šta traži.
po“. Izgledalo je da pristaje bez reči. Đuro se okrete meni. — Imaš stan. Tada se Arnautin obrati meni i poče nešto da govori, raširi ruke i pogleda u nebo, pominjući „Alah“...
Rešavamo se da razvalimo vrata. Ali komandant ne dozvoljava, već naredi meni da idem u crnogorsku komandu i zatražim stan preko njih. Mala je varoš, te je odmah nađoh. Hodnici su bili puni naših oficira, koji traže razna obaveštenja.
Ali koga ovaj čuva? — razgovaraju oficiri. — Eh, znak dostojanstva... Zaustavih jednog oficira, da zapitam za stan. — More uljezi, čoče, gde ti je drago... Ipak ga zamolih da mi da jednoga vojnika.
— More uljezi, čoče, gde ti je drago... Ipak ga zamolih da mi da jednoga vojnika. — Đurašine, viđide bogati tamo za stan — reče jednom vojniku. Prođoh kroz onaj narod, ali kada iziđoh na ulicu, Đurašina nigde ne beše. Vratio sam se ponovo.
Petrović, Rastko - PESME
kosti: Dok ucveljena majka isplakaće do slepila zeni; O jadni sine, Zar si široku svoju sobu za tako uski promenio stan! Naš sin Jovan Bio najbolji đak; Od svih drugova ljubljen I mio, Kao krin među devojke nosio muškosti znak.
Gavrana (Pokušaj najslobodnijeg prevoda) Da li ko zna, Da li ko zna, Da ću umreti za koji dan, I da pohodiću božiji stan; Da li ko zna Čemu sva žalba moga sna, Da li ko zna?
Na svaku reč bih gubio svest, dolazio sa krikom sebi; Hteo bih da dišem dublje, grudima proširim ležaj i stan, Da plačem, da zahvaljujem na onom što i ne bi Nikada u životu, na putevima koji i ne vode kroz svet, Bejah toliko
il toči Žar svoju, ja poznah mlaz što krvlju obliva oči; Kao olujinom tako Suncem zatutnjaše prostori, Od Njega branih stan; no, krvavi su sad prozori.
toči Žar svoju - ja poznah mlaz što krvlju obliva oči; Kao olujinom, tako Suncem zatutnjaše prostori, Od njega branih stan, no krvavi su sad prozori.
mi ruke na lice i utopi me u san; Nada mnom širi se osmeh njen i tmura plačna dol; Lijući teške suze tražim je kroz njen stan. Prihvativ najzad joj ruku, kao da svoju ne znam sklopiti nad njom, Već pun jecaj gledam iz mira njenog meni taj zrak.
Šantić, Aleksa - PESME
Stupa i jednako ispod borna čela Pogleduje tamo u kosture iva, Gde se na domaku reke, u dnu sela, Seoskoga uče stan samotni skriva.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Još mu reče carica Milica: „Stan', počekaj, kneževa vojvodo! Ne viđe li još dva zeta moja: Brankovića, Miloš-Obilića?
Izgubi me Grče na mejdanu!“ Tu dopade deli-Tatomire, nosi golu sablju u rukama: „Stan’, kurviću, Grčiću Manojlo! Lasno j’ s Grujom mejdan dijeliti, no pričekaj deli-Tatomira!
Grče mače mača zelenoga: „Stan’, kurviću, deli-Tatomire! S tom li sabljom ideš u hajduke! A da vidiš mača zelenoga, što bi dobar bio za hajduke!
Izgubi me Grče na mejdanu!“ No eto ti deli-Radivoja, golu sablju nosi u rukama, pravo ide Grčiću Manojlu: „Stan’, kurviću, Grčiću Manojlo! Lasno j’ s đecom mejdan dijeliti, no pričekaj deli-Radivoja, da junački mejdan dijelimo!
od labuda; oči su mu dvije kupe vina, trepavice od utine krilo; i on nosi sablju starokovku, pa povika Grčića Manojla: „Stan’, kurviću, Grčiću Manojlo! Lasno j’ s đecom mejdan dijeliti, no pričekaj Staroga Novaka!
Do otoke svati dojezdiše. Kad su došli svati pod otoku, Todor viknu grlom bijelijem: „Stan’te, braćo, kićeni svatovi!
Mi smo mlogo istrošili blaga dok smo tvoju ljubu isprosili“. Besedi im Janković Stojane: „Stan’te, braćo, kićeni svatovi, dok se malo sestrice nagledim! Lasno ćemo mi za vaše blago, lasno ćemo — ako jesmo ljudi“.
Carigrad su Turci osvojili posle Markove smrti. Idi, brate, bezistenu mome, tj. idi mojoj kući, u moj stan (inače bezisten znači trg). Jelica je stajaće ime, a Markova žena zvala se Jelena.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
zasmočiti, žedan pjane napojiti, golić odevene preobući, tuđin, neznanac, ništo čovek domaćine i kmetove k sebi na stan prinuditi; nevaljali prosjak bogatice ujedno sa siromašu, s vrlim svetom i s dobrom naukom može obdarivati.
Sažali se na njega o, čoveče, dobrokućanine dvorski! te mu podaj stan u tvome ti srdcu! MOLITVA ONOM, KO SE OGRĆE HALINOM SVETLOSTI On se odeva svetom ka mi s haljinom; da odene i nas!
izlaziti i svakoga ih oprlji preko usta, i iz onoga plamena glas neki čudan vrlo golemo glasovit čujaše se da govori: »Stan’te svi nastranu, i da se nijedan ne pokusi darnuti se u što k telu!
Gde je sam, tu mu je stan. Go, otucat, — ta ne bi mu ni uža dao! Gde je trup, onde se zbiraju orlovi. Zalud u mraku nesećnu [nesećanja] oči
Kud li čemernica tako oma znam za sad iti, gde li se podeti na koju stranu, kome li znam u kuću na stan doći, dok se ne promislim i providim napre o sebi gde bih se stanila i svrla kod koga?