Jakšić, Đura - PROZA
što beše moj pobratim Živko iz Donje Mutnice; tamo, opet, kod nas ispod Rtnja, nije bilo divnije devojke nego nekakva Stana Čukurova iz Lukova... Što se mene tiče, pravo da ti kažem, meni se nije dopadala.
su se mnogi, oznojeni i umorni, pustili iz kola, samo još poneki momak i devojka igraju, ali usiljeno; samo Čukurova Stana što je visoko digla glavu, pa se lukavo smeši na mog pobratima... U taj mah se i meni dosta dopala.
„Pobratime“, reče mi, „čija je ono devojka što je do mene igrala?...“ „To je Stana Čukurova“, rekoh mu ja, „to je kći one žene što je pokušavala da otruje svoga muža, te je zbog toga sve doskora bila
„Za to se ne brini, pobratime, majka neće ni znati: Stana je pse otpratila na salaš, a očuh joj se danas dobro nacevčio, neće osetiti, pa da mu pola kuće odnesemo, a nekmoli
„Dakle, i Stana ima volju s tobom da beži?... E, to je čudno!“ rekoh mu ja... „Čudno, zaista! Jedva se videste, pa se već i zavoleste!..
U ruci je nosila jedan zavežljaj, u njemu beše njeno stajaće ruho i ženski nakiti. Živko prihvati zavežljaj, a Stana preskoči vrljike, kojima je bila kuća ograđena, tako lako i vešto, rekao bi srna je...
Tu smo odahnuli. Otmica beše izvršena. Stana je drktala — od straha, ili od zime, ponekad bi joj se potkrao i uzdisaj, ali isprekidan, ugušen; a kad je Živko na
A ja ću od lukovačkog pope iziskati pismeno... Nego mi kaži, džanum, kako je ime mladino“. „Stana Čukurova“. On pribeleži ime i prezime. „Sutra, džanum, dođite da vas prstenujem, a u nedelju će biti venčanje...
Pred kućom nas je čekala Stana; bila je neveselo zamišljena, oči je oborila dole, gledajući zabrinuto preda se, a prstima čupkala je šarenu ivicu od
stoga što su ga svi poznavali kao jogunicu, a drugo kao vele: kad mu je volja, i kad je voli, što bi mu kvarili sreću? Stana je obukla svoje stajaće ruvo, glavu je zabulila belom kupovnom šamijom, pa nije zaboravila više levog uveta i jednu
vrata, pa joj onda onako kroz nos, kaluđerski, protepa: „Eto, džanum, i ja hoću da te darujem mesto pokojnoga Marka“. Stana se sva zarumenela i saže se da ga poljubi u ruku.
U crkvu uđoše dva-tri čoveka i nekoliko žena iz obližnjih sela. To je bilo sve... — Ali gde je Stana sa majkom? — mislim sam u sebi — Zar ona neće doći?
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
A i vreme je već da ga oženi. Srdanova kuća nije bogzna kako zadružna; on u godinama i otežao, a njegova Stana nije više onako okretna kao u mlađe doba, kad je mogla uporedo kopati s najboljim kopačem i kad se u svakom poljskom
Vreme je već da se u kući Srdanovoj prinovi koje čeljade, da Stana dobije snahu, koja će je odmeniti u kući, a bogme i u polju što privrediti. Ele, golemo je veselje kod kuće Srdanove.
Ostade mu jedna cipela na dnu uglibljena. Onako mokar, bosonog i mrtav od teškog umora dogambulja kojekako do svog stana. Uđe unutra i poče hodati polako po sobi, niti je pristao da sedne ni da legne.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Ili se svi troje skupa savetuju i prave plan svog budućeg stana i prave razmeštaj nameštaja. — Sa sokaka će imati dve ili jednu sobu, iz avlije opet dve (a isprva dosta će im biti i
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Tako prolaze godine, a Svilokosić se ne ženi. A, i šta će da se ženi kad je kod Rogozića kao kod kuće; osim stana svaku ugodnost ima tu. Lepa hrana, fino piće, gostoljubiva prijatna domaćica! Odlazi on i u Ćirkovićevu kuću.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
čujmo... čujmo!...“ Onda on potrča, pa se klizao, posrtao, preturao, opet se podizao i trčao. I sve tako do onoga stana na Dunavu.
H. Na pisaćem stolu, u sobi Jurišićevog stana na Dunavu, policija, sutra dan, našla je ovaj njegov rukopis: „Opet me spopao strah, crn, zloslut i bezuman, i sve
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Na zelenom egzercirištu, koje se pružalo, unedogled, ispod Engelshofenovog stana, polk podunavske landmilicije, koji je imao da se kasira i koji je izveden pre Sunca, imao je, na Garsulija, dugo da
Njena kuća je, svako veče, bila puna sveta. Kockari, i bludnici, razilazili su se tek ujutru iz njenog stana. Kao neku maskeradu, mogao je njihov odlazak da gleda, kad odškrine vrata. Bilo je jednom i tuča. Dreka je bila velika.
Bajevič mu reče da je to Joka Stana Drekova, koju je muž, u Trijestu, osramotio i napustio, jer mu se dosadilo da čeka. A što pita?
Bajevič ga, namrgođeno, upita: Joku, Stana, Drekova? A šta bi hteo? Stojeći na pontonskom mostu, Isakovič se bio zagledao u Sunce, to jest odbesak Sunca, koji je
Ona mu mirno – kao da ga nikad nije videla – reče da je Joka, Stana, Drekova i da ju je muž, u Trijestu, osramotio, i ostavio. Dosadilo mu da čeka, pa je nestao.
A sve se svršilo, time, da se danima za Črnogorce raspitivao, i za neku Joku Stana Drekova. U štapskvarteri Vitkoviča, međutim, niko nije znao, gde se, sad, taj transport iseljenika, nalazi.
A molio je da bude izvešten, ako se nađe Joka Stana Drekova – neka njegova, daljna, rođaka. Vitkovič je, na raportu, svojeručno, napisao: Ad acta!
Jezdimirovičeva radoznalost bila je pobuđena čudnim slučajem, da je neki oficir tražio Joku Stana Drekova – koja mu je bila sestričina, a koja se bila, sa njim, i njegovom ženom, i decom, vratila u Kijev.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Zatvorena je sa svih stana, ali je na nju upućena široka okolina. Zbog sviju tih prilika debarska je oblast bila određena da se u njoj razvije
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Grom je trebao da udari u selo, pa da ga spali. Žena Arkadijeva, sluge Isakovičeve, po imenu Stana, naročito se beše pročula.
Tu kućicu, obraslu travama kraj Isakovičevih obora, Stana je bila naročito doterala. Trska joj više nije prokišnjavala, žabe više nisu uskakale, a pukotine na vratima behu
Išli su k njoj kao na litiju. Ta Stana, plašljiva i pre, cikala je za svaku sitnicu, ali kad i ona pade, ugledavši, jedne zore, vampira na svom pragu,
po mraku, padajući u jarkove i pokrivajući rukama i suknjama lice, da bar ne vide vraga, koji će ih svakako odneti. Stana, žena Arkadijeva, koja beše pošla za Ananijem, iz radoznalosti i straha što ju je već više dana mučio, jer je svu noć
U istini, to što je Stana videla, bilo je samo njeno ludo priviđenje i odblesak bilja i mesečine te noći, na vodi, u kojoj je čučala, zapala
Sutradan, dok je Stana, Arkadijeva žena, preneta sva izbezumljena od užasa i priviđenja te lude noći u svoju kuću, Arkadije je već hodao
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
¹¹⁰ U Gruži je običaj da ako se roditeljima ne drže deca, majka treba da uzme vunu od devet Stana, odnosno da one čupaju nasumce vunu od devet crnih ovaca.
⁷ U Crnoj Gori, žena koja nema mleka, valja da „uzajmi vode u devet Stana i u devet Marija, pa neka za devet jutara našte srce pije vode prijed ishoda sunčanoga“.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Detektor se sluša kroz slušalice na ušima.) U to vreme živela je ispod našeg stana jedna devojka. Zvala se Jelena. Ni ona nije otišla na doček nove 1951.
sada se gledaju oči u oči, u otvorenoj borbi za sve, za svaki komad nameštaja, za svako dete, za svaki kvadratni metar stana. — Ona hoće da me uništi! — žali se sredovečni muškarac svojoj devojci. — Šta da radim?
« Sve je počelo tako što 1959. Žan Žik opet nije imao gde da stanuje. Kad čovek nema stana u Beogradu ili Parizu, mislio je, onda je mnogo bolje da ga nema u Parizu. Otputovao je bez prtljaga.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Od Petrovića ima i jedna manja zbirka rodoljubivih pesama (Vaskrsenje, Beograd, 1908) i drama Čučuk Stana (1907). BRANISLAV Đ. NUŠIĆ Rođen je u Beogradu 8. oktobra 1864. Svršio je gimnaziju i prava u Beogradu.
Milićević, Vuk - Bespuće
I on se ljutio što je primio ove došljake u kuću, što su baš našli ovdje da stanuju; zar nije bilo za njih stana nigdje na drugom mjestu?
Radičević, Branko - PESME
„No kad vijar strašno dune, Nebom tresnu plai gromi, Kad iz neba kiša grune, Vrelo nadme, most polomi, Nigde stana, voda svuda, Kud ćeš onda, dragi, kuda?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
A kad mi što god dobro skuvamo, onda mati pošalje, po meni, vama. — Na, odnesi im. Neka okusi Stana, jer me je dete celog dana slušalo. I tako mi besmo svi skupa, zajedno.
A kad dođe dan za polazak, tvoja mati dođe da mi poželi srećna puta, tebe ne beše. — A Stana?... — upita začuđeno moja majka. Majka ti se zbuni, pocrvene.
Peva staru pesmu: kako kad’n Stana u baštu išetala, izgubila srma-kolan, u sreću joj mlad kaluđer, njega nabedila za kolan i kune ga: Ako si zel
Kostić, Laza - PESME
čuo bogom se kleti, ako još jednog primimo begunca, nećemo više gledati sunca, već samo možda umiruć' sramno spaljenog stana garište plamno!? I opet si došô, nesmisleniče, i opet mi take donosiš priče?
Lalić, Ivan V. - PISMO
možda pomak plamena što lizne Ivicu lista jesenjeg platana, Il možda duh zalutao u sobu Kroz zaključana vrata praznog stana, Il davno leto maknu se u grobu — A možda je to bila ona Ana; I zvuk i slika, malo asinhrono Na pozadini avgustovskog
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Lepo ih vidimo kako, teturajući od slabosti, izgiljavaju na šljaku. Penju se do stana krajnjim naporima, držeći se za gelender. Njihov idejni inspirator, izvesna gospođa Jelisaveta T.
Opa! „E, .nećeš bato!“ — mislim u sebi, sećajući se svog matorog kad gura vrata od stana u trenutku dok naplaćivač kirije drži uglavljenu nogu. Sad pazite koji sam ja šmeker!
Čitalac ovog poglavlja, kao nagradu za svoj trud, sasvim besplatno dobija priču o čuvarima Zokijevog stana. — Tako ti je to, moja Anči — govorio je gosn Sule — za mene nacija, vera, boja kože i lova uopšte ne odigravaju
Daj mi kiselu vodu! Ne mogu a da vam ne istrkeljišem i slučaj Zokijevog stana, koji su jednoga leta hrabro čuvali gosn Sule i moj matori lično!
Priča o smelim čuvarima Zokijevog stana Imamo mi nekog frenda, zove se Zoran, ali ga zovemo Zoki. E, pa taj Zoki, jedan užasno rasejan tip, pročita u
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ Žirafa važno šeta, nebeski poduporanj, ne može stana naći, traži crkveni toranj. Za tezgom sedi krava, u dugu muče dahu: „Odličnu robu imam, čisto mleko u prahu!
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
kopa grobove za dvojne junake, na oblacima lisice se goje i golicaju me repovima dok u jaslama spavam – nemam stana.
smeta im hrana neće da vide majku kažu ovaj svet ne vredi jezik to je trula hrana na ovoj zemlji za njih nema stana ne znaju da zemlja nije ženskog roda ona je sve za svakog polazno mesto daha zemlja je najluđa prerađevina ima
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
DANICA: Bi li u tom slučaju tetka i ja morali već sutra da se selimo iz stana? ADVOKAT: Mislim da to ne mora biti još sutra, a, ko zna, možda se nećete morati ni seliti. DANICA: Kako to?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Dežurni su izlazili višim starešinama na raport. Noću se razlegalo: „Stoj!... Ko ide?“... Stražar u blizini stana komandantova morao je vikati iz sveg glasa da bi komandant samo čuo kako se služba i noću revnosno obavlja.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
učiteljica već prispela, da su odbornici sa kmetom danas kod škole, da određuju učiteljici kvartirinu, pošto ona nema stana u školskoj zgradi. Čuvši to, putnik se diže i požuri k školi, da bi zastao školski odbor na okupu.
Čuvši to, putnik se diže i požuri k školi, da bi zastao školski odbor na okupu. »Učiteljica nema stana u školskoj zgradi«, ponavljaše on detinje reči, koračajući lagano i nesigurno svojim kratkim nogama.
Tada učiteljica, koja je došla pre tri dana i upoznala se sa glavnim okolnostima, saopšti Gojku da ni on nema stana, nego će morati stanovati u jednom sobičku, što je podignut u dvorištu školskom.
« I njega opet stadoše potresati nekakve tople, prijatne struje, koje poticahu otud od nekud od srca... — A, evo mog stana, uzviknu Ljubica, dignuvši glavu. Da je ranije pa da svratite, ali je već mrak...
Dolazi noć... Kad već uđoše u selo. Gojko se ponudi da otprati Ljubicu do njena stana. — Neka, molim vas, nemojte... Blizu je, sama ću, odgovori ona odlučno, pa se pozdravi sa njim i okrete svojim pravcem.
Gojko se vrati u školu, pusti đake, pa stade hodati po dvorištu, stresajući se od hladnoće. Stojan mu sa praga od stana mahnu rukom. — Vide li, bratiću ? Oni se nešto podževeljaše... More, ova naša hej... para vredi. — Otkud ti znaš ?
Beše jaka pomrčina, ne vidi se ništa, ali on polako, pipajući oko plotova i spotičući se, dođe do svoga stana, koji beše osvetljen. Stojan ispade pred njega, i mašući živo rukama, stade vikati: — Ima Boga, bratiću, kažem ja !...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Moja se mati, udovica, vratila docnije opet u Temišvar i stanovala u zgradi Opštine. Prozori našeg stana gledali su u portu.
Te džepne marame bile su, tada, u Novom Sadu velika moda. Sem toga, poneo sam bio, iz stana svoga brata – koji je, mobilisan, već bio otišao – i njegov revolver.
Pre sedam godina, jedno letnje veče, poneo sam, iz stana mog brata, koji se bojao detektiva, sokolske medalje, lismo kojim mi je pozorište iz Beograda odbilo dramu Prokleti
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Znao sam da od mog stana do škole moram koračati pravom ulicom sto i devet puta. Izmerim od prilike koliko sam prošao, pa pođem napred i počnem
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
IVKOVIĆ: Ne mogu, jer sad imam troškova oko seobe iz vašeg stana... JEVREM: A ti hoćeš da se seliš, a?... (Prilazi Ivkoviću.) Lepo si govorio, mora ti se priznati da si lepo govorio.
Rakić, Milan - PESME
U svađi je prošlo pola dana, U pomirenju mučnom, pola noći. I bežao sam iz našega stana Tražeći mira u poljskoj samoći.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Kuće turske ognjem izgorjesmo, da se ne zna ni stana ni traga od nevjerna domaćega vraga. Iz Cetinja u Ćeklić pođosmo.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
| U to Marko dojaha do praga kujnskog. Stana, njegova žena, iziđe i pridrža mu konja. On još s konja, skidajući se, pruži joj ruku. — Celivaj!
— Celivaj! Ona ga celiva, ali se trže uplašeno i poče da blene. — Kaži, dragička! — Pa... dragička — poče Stana, snebivajući se i čudeći se. — Snahu imaš!...
što treba, i spreme sve za doček, brzo i to peške ode, vrati se kod Sofkinih, da otuda dovede prijatelje, efendi-Mitu. Stana, tek kada on ode, kad ostade sama, uvide da je zaista sve to istina. I onda se sasvim uplaši. Ali Arsa joj ne dade.
Arsa međutim istrča da širom otvori kapiju I da tamo na njoj dočeka novog prijatelja. Stana ih, jedva se držeći na nogama, brišući suze, a jednako osvrćući se i krijući se, da je toliki svet, koji odjednom
Ovde je jednako sedela negova žena, Stana, sa onim slugom, Arsom, koji se već nije smatrao kao sluga, jer je kod njih bio i odrastao.
A Stana, kako prvi put došla ovamo, u kuću, takva i ostala. Već je bila stara. Suva, visoka, sa uskim licem, mirnim, gotovo bel
Pandurović, Sima - PESME
si duh prošlih vreména U odajama svojim onog dana, Kad su te nemo od tvojih dracena, Ruža i snova odneli iz stana. Žalila nisi, izgleda, što ména Života u smrt beše tako râna.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Svekar i svekrva pažahu je koliko i svoju Stanu, a Stana, od milošte umjela je tako priljubiti k sebi dijete joj i nju, da se ni jedno ni drugo, noću ni danju, ne razdvajahu od
„Zaludu, braćo, tako sam navikao i tako hoću!“ odgovorio je Pejo. „A što mi kažete za Janka, eto ostaće Stana i ovaj čojak. Ona će ga, bogami, dvoriti i paziti bolje no iko od nas i bolje no svi mi skupa.
Ivana stala čelo nogu mu, a Milica i Stana sa strana; sve tri blijede i zabrinute ne skidahu pogleda s ranjenika dok se vidar ne bi ispravio, a onda njihovi se
Žene pošto hitno zašuškaše okrajke od bijelja u bokove od kreveta, pridružiše se ka gomili. Stana sjede na kovčeg, što bješe do glave od kreveta, a na krilo uze Miluna, koji umornu svoju glavicu nasloni joj na grudi.
A đe će biti ona moja torba?“ reče i stade se obazirati po kući. Stana hitro skoči da mu nađe torbu. Zatijem diže iz ugla i ispravi nisku, okruglu trpezu, na koju postavi pogaču, soli,
Ivana iziđe da zatvori avliju, pa kad se povrnu zatvori i kuću iznutra. „Spi!“ reče Stana. „E onda večerajmo, pa ćemo!“ ponovi opet vidar. Večera je malo trajala, niti iko riječi progovori.
Pa i ne čekajući dalje pruži se na pustinu, koju mu Stana hitro prostrije. „Zorom da ste na noge!“ reče serdar ženi i snahi koje pođoše u pregradu.
„Marku sam rekao da poćera junca. Ti, Stane, postoj malo pa lezi i ti.“ To rekavši, prekrsti se i leže prema vidaru. Stana je podjarila oganj, pa se vrnu ka krevetu i sjede na kovčeg.
lica iščeznu, ali mu na njemu osta kao neka vedra povlaka, otprilike kao mrtvacu koji se zadovoljan sa svijetom rastao. Stana se prepade. „Žedni li ti se?“ upita ga, to toliko da mu nešto reče. On trenu trepavicama.
Medik obrnu pleći ognju i poče da govori iza sna. Serdar, naprotiv, obrnuo lice k toplini, a otvorio oči. Stana baci luč na ognjište i sjede prema ocu. „Tata!“ zovnu ona lagano. Serdar ne gledaše iako mu oči otvorene bjehu.
A kad tamo, kiša počela rominjati, te kapi ljoskahu po slamenomu krovu. Stana otvori vrata i promoli glavu da vidi nebo, pak povrnu se i nastavi što bješe počela.
„Tata moj, što ti je noćas?“ zavapi Stana. Serdar ljosnu plećima na pustinu, kao mrtav. Kao proljetni ćuh vjetra, tako silni uzdah ote mu se iz grudi, a u isti
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Jad te jadu dodâva dovijeka! Kuća ti se kućetinom zvala, na ognjištu iznicalo trnje! Lijek tražio kod sedam Stana i devet Marija! Majka te u mrtve oči poljubila! Majčino te mlijeko gubalo! Manji umro nego što si se rodio!
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
U svađi nam je prošlo pola dana; U pomirenju mučnom pola noći. I bežao sam iz našega stana, Tražeći mira u poljskoj samoći.
I zalud sva lepota prolećnjega dana, I sveži miris rascvetanih ljubičica, I nežna pesma iz pastirska stana... Danica Marković CLV GALIUM VERUM Kleknuh u polju široku pred cvetom Što nosi ime tvoje uvek drago; Vetrić je
Popa, Vasko - KORA
senka odene 26 U ovoj noći bez jutra Ko je ta svetiljka sa ugla Pogledom me tvojim obavija I prati do našeg oslepelog stana I svetli na pustim nasipima vena I ko je ta ptica Na napuklom nebu moga srca Jedina ptica Glasom me tvojim k sebi
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Njutn se slatko nasmeja na moje reči, pa me potapša po ramenu: ,Kad prođeš, Hemfre, pored mog stana, svrati da vidiš da li je moja medicina dobra’. - Ja ga posećivah često i nalažah ga u sve boljem zdravlju.
Doba Rokoko-a u kojem je odrasla u otmenoj svojoj porodici razvilo je raznolikost unutrašnjosti, „enterije-a“, stana, do takve mere da naš jezik koji u tom pogledu raspolaže samo nazivima minderluk, ćilim i mangle, suviše je siromašan
Ulazna vrata našeg stana zapečatiše, a mene strpaše u tamnicu, a zatim na ulicu. Svi naši prijatelji razbegoše se. Ostadoh bez hleba i krova nad
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I zaista naiđe on vrlo brzo na neku veliku kućerinu što se zidala u blizini njegova stana. I pošto se pažljivo obazreo oko sebe i uverio se da je sam on uđe.
Ona je ispunila vodom svoj blještavi sud, pa žurno iščezla za vratima donjega stana, ali se vratila odmah, zastala nepomično, i u zaklonu starinske kuće naslonila o zid.
U tom istom času, drugi, još strašniji od onoga, vrisak iz donjeg stana ponova zapara vazduh... Malo zatim, kola Crvenoga krsta zadihano pristigoše, pa dva čoveka, posle kratke ocene
Iako je još ranije, i mnogo puta, a u istoj ovoj momačkoj sobi svoga, maloga stana, razmišljao o svemu ovome, pa i sa istom voljom da se u temu savesno udubi i duboko unese, ipak se odluka skoro nikad
— Nije, nije — odgovori g. Sotir Aranđelović, rez. poručnik, komandant stana, inače sekretar kasacionog suda. Krenusmo se s toga mesta, bliže streljačkom stroju. Šištanja su bila sve češća.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
kao što se za pasjih vrućina buržuj koji je otpremio familiju na ljetovanje šeta bez gaćica po odajama svoga pustog stana. I, čudno, poslije toga nisam više vjerovao čak ni njegovim patriotskim stranicama. Uopće, više mu nisam vjerovao ništa.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Pričaj šta je bilo, a vi vodite tu dvojicu gore, pa me čekajte. — Pandur... Došli smo polako do njegova stana; razgledam prvo položaj kuće, pa mi se učini sumnjivo jedno prozorče, što stoji nad samim potokom.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Brzo, naglo odoh iz svog praznog stana, Ugodno mi beše kretati se, ići Razvalinom ovom života i dana, Koju sunce sutra ponovo će dići.
I ta ljubav stara, kao duh bez glasa, Povede me žurno tamo, do tvog stana: Na prozoru nađoh sliku tvoga stasa, Kao znak ljubavi i ranijih dana. Došao sam kući.
S osmehom možda, il' s uzdahom mekim Baciću pogled poslednji za sobom. POD PROZOROM I sinoć sam bio pored tvoga stana. K'o bolnik kad diše, kiša jedva teče, Lišće šušti, plače, s mokrih, crnih grana; Sumorno i mutno spustilo se veče.
K'o da neko ide? Mis'o moju preli krv mi uzrujana. Ja bežati počeh. Da l' me kogod vide? I sinoć sam bio pored tvoga stana.
Ja nemam suze za one mladiće Što su veseli pošli iz svog stana, K'o da ih zove za granicom kolo: Njine su grudi pune svetlih rana, Na koje duša prnula im holo.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Svaki put kad sam odlazio od kuće do polja, ja i moje mazge smo prolazili pored nastojnikovog stana. Tu i tamo iza zida od lepo složenih drva vidao sam, s vremena na vreme, zlatne uvojke moje američke “Vile”.
” Dodala je da veruje da je Marta Vašington u tom kritičnom momentu postupila baš kao i Čučuk Stana. Od tog dana Vašington je bio u mojim očima američki Hajduk Veljko, a reka delaver ulivala mije duboko poštovanje.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Ali se majka najednom razboli i umrije, a ona ostade sirota. Iz mračnoga, vlažnoga stana nije znala kuda su joj ponijeli mrtvu mater, a ni poslije nije doznala za mjesto gdje su je ukopali.
Do toga vremena živjela je kao i ostala djeca što su se kupila blizu njihova stana, ispod mračnoga, niskoga svoda. Uvijek u sutonu, između visokih kuća gdje nigda sunce ne sije, nije se odmicala od
Marko i stara Stana mahom sedoše na kamen, a Božica, koja do ovoga časa ne beše nigda videla mora ni pitomine, zapanjena zastade, diveći se
I dok joj se majka Stana i zaručnik Marko odmaraju, ona ne diže očiju sa obasjane pučine, i besvesno kupi u se svetlost, i zelenilo, i šarenilo
Makoše se. Stara Stana umešala se među žene, a Marko i Božica ustaviše se kod stare pretrge, što pred sobom nosi kojekakve ženske potrkuše.
Marko navikao da svoju curu miluje, obgrli je, diže se, povuče je za sobom i besno zaigra. Stara Stana, nasmejana, čuči na zemlji, gleda svoje dete i sluša kako odskokom zveče stare plete na crven—kapi.
” Srebrni križ sjaji se u suncu i primiče se okrajku dubrave. Stara Stana čučeći zapazi ga, javi se deci i diže se na noge...
— Neka ih,— odgovori Marko, ne ispustvši cure iz ruke, mi gledamo našega posla! — Ne, Marko, —moli stara Stana. — Ja ih poznam, starija sam... Ljuti su kao ljuti psi... Lako kavgu zametnu... — Bojim se ja njih!.. . Što?!
A graja, pokliči čuju se sve jače i jače: — Ubij pašče! Drž' ga! Ubij! Stara Stana moli i zaklinje svetinu živim bogom da ih puste: — Danas je dan proštenja, — veli, — On je dobar... Biće da je pijan!...
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
U Nečistoj krvi pri tome se uvodi jedna posve nova, gazda-Markova porodica, koja je takođe tročlana (otac Marko, majka Stana i sin Tomča naspram oca Mite, majke Todore i ćerke Sofke) i takođe ima jednog slugu, Arsu, kao što efendi-Mitina ima
iz Pčinje u varoš, u tuđ svet, gde su se svi na jedan ili drugi način izgubili, obezglavili: i Marko, i njegova žena Stana, i sin Tomča. Razume se, mnogo više počinjenoga greha ima kod Sofkinih predaka. Čak se dvaput spominje rodoskvrnuće.
ima značajnog udela u sudbini glavnog junaka, ali ono što tu sudbinu iznutra oblikuje opet se nalazi u porodici: baba Stana kao oličenje porodičnog načela vešto osujećuje u svom unuku Mladenu intimne pobude, a pre svega erotska osećanja, pa i
Niko ga u promeni ponašanja ne podstiče tako, ni podržava toliko kao baba Stana, koja je i ranije, za očeva života, „bila u kući sve i sva, svi su se nje najviše bojali i poštovali je.
Baba Stana, međutim, kad Mladen preuzme očevu ulogu, ništa od njega ne zahteva, ne naređuje, niti je vidimo kako savetuje, opominje.
Očigledno je da baba Stana, sa tipičnom ženskom obazrivošću i strpljivošću majke, prikriva da unuku nameće svoju volju.
istina u sećanju, ali na javi - oličena u devojčici iz susedstva, koja živi s majkom, a zove se jednom Pasa, drugi put Stana.
je, razume se, i zato što se direktno dovikivanje odozgo mora izbeći kao uvredljivo; mada bi, s druge strane, baba Stana mogla i da siđe, ali već time što ne silazi signalizuje prodavcu njegov zavisan položaj.
A u zavičaju, i u istoj kolibi u kojoj se Vuk opraštao od Dafine, njegova ga žena Stana vara s pastirima. Na drugoj strani Aranđelov sluga Ananije jedna je podmukla, lukava tvrdica poput gazde.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
— A ja, kad god pođem Pored toga stana, Hteo bih da stanem Kâ straža nezvana, Da od tuda viknem: Ljudi grešna sveta, Ne rušite sreću Koja vam ne smeta!
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
AKT 74 STANOJE GLAVAŠ LICA GLAVAŠ STANOJE, bivši vojvoda SULEJMAN PAŠA, vezir beogradski STANA, udovica vojvode Đukića SPASENIJA, kći vojvode Đukića a pastorka Stanina RADAK, ISAK, VUK, Glavaševi momci HASAN,
Ćut’... Neko dolazi!... ČETVRTA SCENA Stana, udovica vojvode Đukića, sa svojom pastorkom Spasenijom, i pređašnji. Isto mesto. STANA: Pomozi bog, deco!
ČETVRTA SCENA Stana, udovica vojvode Đukića, sa svojom pastorkom Spasenijom, i pređašnji. Isto mesto. STANA: Pomozi bog, deco! GLAVAŠ: dobro ti, bako, bog dao!
Isto mesto. STANA: Pomozi bog, deco! GLAVAŠ: dobro ti, bako, bog dao! STANA: Lutam li ja, Il’ ova staza na put izvodi Otkud ću skoro starim očima Kroz tihi suton varoš ugledat?...
Ta Smederevo!... Deco, kaž’te mi! RADAK: Zalutala si; Ova te staza dalje ne vodi, Nego do ove mračne provale. STANA: Ah, u Srbiji Svaka te staza vodi provali! GLAVAŠ (u sebi): Ala je divna!
Pa kud ćeš onda?... Još da si sama! Al’ šta ćeš pod noć s ovim detetom? STANA: Valjda ću dospet do Smedereva? GLAVAŠ: Pa onda? STANA: Sa zorom dalje.
Još da si sama! Al’ šta ćeš pod noć s ovim detetom? STANA: Valjda ću dospet do Smedereva? GLAVAŠ: Pa onda? STANA: Sa zorom dalje.
SPASENIJA (pogledajući u Stanoja): Te crne oči ja sam videla I glas sam čula... Oh, bože moj, Da nije on?... STANA: „Nesreća!...“ Ne kidaj srce, dobar čoveče!
GLAVAŠ: Dakle, za sina traži kćer? I ti si pristala?... STANA: Pristala?... Ta to je trâmpa! A njegovo je dece oboje: Sina mi može svakad ubiti, Mene smrviti, ćerku ljubiti;
Pogledaj, dušo!... Samo pogledaj!... SPASENIJA: divota! STANA: ’Ma šta će ovde taki razgovor? GLAVAŠ: Pa ništa, bako, Hvalim vam samo moje dvorove, Ne bi l’ u mene dan-dva
Ta ja sam žudan goste primiti. SPASENIJA (u sebi): Ah!... To je on!... STANA: Mi nismo ovde došle u goste — Zalutale smo tu! GLAVAŠ: Ne čini ništa. Nama ste time mnogo milije.
RADAK: Pa evo, babo, Keruše gradske otkad čekaju Da paša lipše... Pa će lipsati, Makar to bilo i dogodine!... STANA: Bezobrazniče!... Hajdemo, Spaso, Da za videla konak nađemo!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Sipaj taj konjak! — Nastavi, po redu, polako. Dakle, stigao si i ušao u kafanu. Sad dolazi ručak, traženje stana — govori Luka, da bi ga uveo u pričanje. Dragiša nastavi: — Sad da vidiš, nevolju.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Eliza, Raša, Lina, Terezija, Evica, Milka, Anče, Persida, Roza, Fani, Mimi, Julča, Lula, Anđa, Savka, Zlata, Naja, Stana, Roksa, Ilka, Vilhelmina, Maca, Teza, Marta, Žana, Anča, Elka, Sara, Perka, Alka, Sosa — i ja ovde zastajem, sav
Svu tišinu izgna, progna, I veselost moju popra do dna. Nemam mesta, nemam stana, Hodim, brodim po svih strana: Sam sam, nit me kogod dira, Al' ja opet ne nahodim mira.
” Da je lepa, reć se mora, I sličnija krasu dvora Neg’ običnog stana, A pritom je naučena Šta će radit kao žena Shodno vospitana.
Trudi puta, slaba hrana I daljina srodnog stana, Sećaj majke, muke njene, Propast brata — sve ga jede, Udvaja mu puta bede, Al’ on ide, al’ i vene!...
Gdje že ljubov vjerna, Opšča, neizmjena, V mojem suščem rodje? Proroci s leviti Gonjat sja ot stana, On že iščet biti Visokago sana: Zabivši opščestvo, Svoje otečestvo, Njest uže nadeždi.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
A kada ona, baba Stana, za neku kaže ne samo da je dobra nego i pristane da joj dođe u kuću i bude snaha, onda se znalo koliko to znači.
Jednog jutra baba Stana se diže. Tih dana bila se pročula neka gledarica iz obližnjeg sela Suderca. Pričala se o njoj čitava čuda. Kako sve zna.
I gleda u kamenove koje pušta u vodu. Baba Stana ode. Ode na kolima. Obučena u stajaće odelo, zabrađena, sa svećama, bosiljkom. Ode kazujući da će u crkvu toga sela.
Baba Stana siđe i priđe kući. Za njom je nosio sluga bošču. Pred nju iziđe čak i sama gledarica. Omanja, suva, u suroj, prostoj odeć
Zato baba Stana, ljuta, čisto mahnu sve. Od tada sve mahnu, i onu brigu i ono staranje, i ono njeno toliko puta već u svašta zagledanje.
Tako, polako, svečano, kao da u goste ide, otišla je kući. I što je najvažnije, od tada nije više ona baba Stana! Diže ruke od svega: od kuće, momaka, jela, gotovljenja, podruma, od svega.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— opazi naglas susjed. — Nije potreba, — odgovori Ivo, pozdravi i iziđe iz kuće. U hodu do župnikova stana razmišljaše što će reći i kako će sve urediti radi sprovoda i velikoga zvona, a da mu otac za to ne sazna.
Njih dvoje časom ćute, pa se najposlije odluče da iziđu. Kod Ivina stana nekako im je teško rastati se, pa proslijede putem.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Ja sedim, zagrevan toplim Sunčevim zracima, pod visokim hrastom na uzvišici pored moga stana, udišem punim grudima sveži vazduh, posmatram po hiljaditi put predeo u kojem su priroda i ljudska ruka izložile svoja
Sada, u jutro, sedim u dobro zagrejanoj dvorani moga stana, pored ogromnog prozora, koji je razumni arhitekta načinio od jednog jedinog okna, i uokvirio ga tako da predeo koji
i obukoh na brzu ruku i pojurih kao pomaman na Tehniku koja se, kao što videste, nalazila u neposrednoj blizini moga stana. Srce mi je lupalo od uzbuđenja i nestrpljenja.
Stanković, Borisav - TAŠANA
momci JEDAN OD TRGOVACA SELjAK-ČIVČIJA TAŠANA, bogata udovica KATA, mati Tašanina MARA, unuka Tašanina NAZA, vođ čočeka STANA, sluškinja Tašanina, ali vrsta gospodarice nad ostalom poslugom I II III } sluškinja Tašanina Hadžije, bratstvenici,
U sobi je sluškinja Stana sa dvema sluškinjama. Stana uza zid klekla i pušeći nadgleda šta ove rade. Jedna briše i čisti rafove nameštajući
U sobi je sluškinja Stana sa dvema sluškinjama. Stana uza zid klekla i pušeći nadgleda šta ove rade. Jedna briše i čisti rafove nameštajući posuće, druga jastuke i ćilime
Ulazi seljak sa kotličetom. SELjAK (Stani, pokazujući kotliče): Stano, sal još jedno kotliče vino da ni daš! STANA (i ne gleda ga.) SELjAK (navaljujući): Sal još jedno. I to od onoj što je još pokojni gazda pio.
STANA (i ne gleda ga.) SELjAK (navaljujući): Sal još jedno. I to od onoj što je još pokojni gazda pio. STANA (ne gledajući ga): Dosta vam je. Nema više. I sada ste već pijani. SELjAK (uvređeno): Ko?
Sal ni ti još jedno kotliče daj. STANA (odsečno): Nema, i sada ste već pijani. SELjAK Pa i ludog Paraputu napojiste i naraniste, a nas, čivčije, nećete.
SELjAK Pa i ludog Paraputu napojiste i naraniste, a nas, čivčije, nećete. STANA Posle kad večerate, tag će još da dobijete, a sag nema. SELjAK (polazi prkosno): More, što opet ja tebe pitujem.
Kao da sam ja od jučerke ovdek, te ne znam kako se ovdek jede i pije... Idem si ja da si natočim, šta mi ti tu... STANA Nažderite se! Nikada drugo i ne radite. Od uvek ste takvi.
TAŠANA (s dosadom Stani, pokazujući na dvorište i graju): Šta je to tamo? Opet čivčije? STANA (prilazi joj nasmejano, užurbano): Ništa, ništa, snaške!
TAŠANA (ravnodušno): Neka ih. Je li dolazio ko? STANA Niko, snaške. TAŠANA Ni otac? STANA A, on? Bio je, ali sa hadži-Ristom.
TAŠANA (ravnodušno): Neka ih. Je li dolazio ko? STANA Niko, snaške. TAŠANA Ni otac? STANA A, on? Bio je, ali sa hadži-Ristom. Zajedno dođoše i pregledaše koliko su čivčije kukuruza doneli, i onda odoše.
Znaš da on ne propušta, a da svake subote ne dođe, ne obiđe i vidi tebe, decu. TAŠANA A majka nije dolazila? STANA Nije. Nije ni ona. TAŠANA Nikoga... STANA Nego hajde, snaške, hajde da se obučeš.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Koliko je puta gospodin sudija odneo kući kutiju sa puderom gospođe načelnikovice, a gospođa Stana udovica futrolu od muštikle profesora srpske istorije.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Čini mi se da su pripadale baš onom konjičkom kapetanu koji nas istera iz stana... Na susednom uglu stoji grupa vojnika i razgovara. Čujem u prolazu gde jedan veli: — Pričekaj bre...
Petrović, Rastko - PESME
okna: toliko već je dana; Prigušeno mi samo dopre poslednja ulična huka, Ali otkada, gle, ni jedan šum ne pođe iz ovog stana, Do šum kojim točim iz suda u sud vodu, Svi prolaznici ko da slute voljnu grozu u brodu...
spomen vreli pobedničkog zraka; O kako mi je bolno bilo u duši onih dana, Kada bih, i čelom, svaku stopu poznao svoga stana! No odjednom slobodnog, žurnog, razaznah sebe pred vratima: Gledam u nebo, Sunce lije, po meni, gle, zračnim jatima!
Stanković, Borisav - KOŠTANA
pandurima PANDUR KMET CIGANSKI GRKLjAN, Ciganin, svirač, otac Koštanin KURTA, ciganski pandur KATA, žena Hadži-Tomina STANA, kći Hadži-Tomina VASKA, kći Arsina KOCA, drugarica njina KOŠTANA, Ciganka, pevačica i igračica SALČE, mati
KOCA (zapušavajući Vaski usta, uplašeno zvera oko sebe): Ćuti, slatka, čuće ko!... (Odlazi bežeći.) Ulazi Stana. VASKA (prilazi Stani i hoće da je povede): Hajde i ti, Stano, sa nama da pevaš i da igraš.
Niko nas neće moći gledati. Sami, kod nas i u našoj bašti igraćemo. STANA (otimajući se): Neću, Vaska, neću! (Plačno): Sami smo kod kuće. Otac ljut, prek... VASKA (prekorno): Hajde, Stano!
(Plačno): Sami smo kod kuće. Otac ljut, prek... VASKA (prekorno): Hajde, Stano! Što si takva? STANA (odlučno): Neću, ne! Iz bašte se čuje pesma i igra. STANA (slušajući im pesmu, briše suze). VASKA A što plačeš?
VASKA (prekorno): Hajde, Stano! Što si takva? STANA (odlučno): Neću, ne! Iz bašte se čuje pesma i igra. STANA (slušajući im pesmu, briše suze). VASKA A što plačeš? STANA Pa kako da ne, Vaska?...
Iz bašte se čuje pesma i igra. STANA (slušajući im pesmu, briše suze). VASKA A što plačeš? STANA Pa kako da ne, Vaska?... Eto, vi svi pevate i igrate, (okreće se uplašeno oko sebe) a ja sama!
A bata, on nikako i ne dolazi. Sve tamo, s tom Koštanom... VASKA A što? A tebe zbog njega strah? STANA Strah me! Na ulici graja, pesma. STANA (pokazuje Vaski): Eto v’iš... A tamo, s njima, i on je.
Sve tamo, s tom Koštanom... VASKA A što? A tebe zbog njega strah? STANA Strah me! Na ulici graja, pesma. STANA (pokazuje Vaski): Eto v’iš... A tamo, s njima, i on je. VASKA (jetko): A, za njega, ne boj se! Ništa njemu neće biti.
A tamo, s njima, i on je. VASKA (jetko): A, za njega, ne boj se! Ništa njemu neće biti. STANA Jest, ništa. (Pogleda na ulicu, odakle se čuje pored pesme i svirke i po neki pucanj iz pušaka.
A naročito on, naš brat, krasan naš brat! STANA (braneći ga): Pa nije, Vaska, samo on kod nje. Svi su tamo. VASKA Jest, svi. A što on da je?
A što on da je? E, kad on ne bi bio, onda ko bi njoj po tri para haljina krojio i ne dukatima već dublama je kitio? STANA (uplašeno, da ko ne čuje): Ćuti, Vaska, ćuti! Znaš dobro kakav je otac, pa još neka i za to čuje...
Znaš dobro kakav je otac, pa još neka i za to čuje... VASKA E, nije on do sada već sve čuo. STANA (uplašeno): Misliš zar i za one svilene haljine, što pričaju da joj dao? (Vatreno): A nije tako, Vaska!