Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— A zar niste čuli Kornelija Stankovića kako srpski svira? — Nisam, onda sam još bila u inštitutu. — A ja sam ga čuo. Da vidite kako je to lepo — sto puta
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Roman Nečista krv izišao je 1910. u Beogradu. Pored toga ima od Stankovića još izvestan broj pripovedaka rasturenih po raznim listovima i časopisima.
Pored toga ima od Stankovića još izvestan broj pripovedaka rasturenih po raznim listovima i časopisima. Do Borisava Stankovića srpska pripovetka je bila ograničena samo na severne i zapadne krajeve naše; Stanković prvi uvodi u pripovetku naše
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
) Zbog toga su, posle, Stankovića, godinama, pljuckali kroz literarnu kritiku i, što je najlepše, nikad otvoreno, jasno, nego uvijeno, sa insinuacijama
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Istina je, naprotiv, da nijedan srpski pisac do Stankovića nije u radnju svojih romana i novela uključio tako visoko organizovanu kulturu, koja baš zato što je po tipu stara
Otuda se i kod Stankovića vreme, čak i kompoziciono gledano, redovno posuvraćuje u prošlost. Glasoviti Stankovićev konzervatizam u tom pogledu
Ali se čini da književno uobličeni prostor nije toliko kod Nastasijevića koliko je kod Stankovića pogodan za nešto bliže razumevanje balkanske kulture. Znamo da je on u starobalkanskoj varoši bio naglašeno zatvoren.
onu tananu razliku između stepena prostorne otvorenosti/zatvorenosti kao što to čine Sofkine ili tetkaZlatine oči kod Stankovića.
prostoru varoši, čaršije, avlije i gornjih (na sprat) i donjih (prizemnih) soba, kao što to opet nalazimo kod Stankovića.
važno, među tim se piscima nalaze i neki od najznačajnijih koje imamo, recimo od Laze Kostića, preko Borislava Stankovića i Vladislava Petkovića, pa do Rastka Petrovića.
I najzad, da navedemo barem jedan primer iz proze. I to iz proze Borisava Stankovića, o čijoj „neveštoj“ i „nepismenoj“ sintaksi nije pisao samo Dučić nego i svi kritičari redom.
Drugi pasus svog eseja „Bore Stankovića vilajet“ iz 1957. godine Isidora Sekulić počinje tako što donekle dvosmisleno ističe najtipičniju Stankovićevu
].“12 Podvučena nepravilnost u retorici se zove metabola. Kod Stankovića ona izgleda ovako: „I uselivši se tu, ona, tamo, istina nakraj varoši ali u svojoj kući, kao da odahnu.
“13 Metabola tu, ona, tamo – kao i tolike druge kod Stankovića – nije, međutim, prazna: nosi dodatnu i vrlo važnu informaciju.
Tamo ima deiktičko značenje: upućuje na mesto gde je kuća, a ono je udaljeno od pripovedača. Ali kod Stankovića tamo ima i dopunsko značenje: označava prostor na ivici varoši, a ona se tog mesta plaši.
I zaista kod Stankovića prostor nije jednolik, homogen, bez kvaliteta, nego se razlikuje prema stepenu zatvorenosti/otvorenosti i blizine/udalje
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
- bude posvećeno sintaksi. Istina, sintaksa Borisava Stankovića i, znatno više, sintaksa Miloša Crnjanskog prirodno su se zbog svoje osobenosti nametnule kao nešto što valja najpre
Naposletku, kratka obaveštenja o nastanku radova Ogled Književni svet Borisava Stankovića, objavljen u časopisu Književnost, XXXVI, 1981, br. 10, poslužio je kao osnovica za pisanje studije o Nečistoj krvi.
Vladislav Petković Dis I Postoje književna dela sa srećno i sa manje srećno izabranim naslovom. Borisava Stankovića roman Nečista krv1 spada u ove druge. Ne zato što bi taj naslov sam po sebi bio rđav. Naprotiv.
Ako, uostalom, nečega i ima u prevelikoj meri kod Borisava Stankovića, onda ima napola izgubljenih, često ili trenutno ili trajno raspamećenih likova.
Međutim o samome autoru kod Stankovića, o njegovim svojstvima, nešto više možemo saznati iz slučajeva kad se od njega odvoji, kad tako reći iz njegove senke
Svetlost - opet u zeugmi - ne svetli, nego „zapahuje” zajedno sa „toplotom i jarom ljudskom” . 11 Kod Borisava Stankovića dosta je čest noćni ili večernji pejzaž, sa dovoljno tananom gradacijom od tamnog ka svetlom.
Nasuprot tome, iznutra osvetljena soba u kući opkoljenoj mrakom, očigledno je hronotop sreće kod Borisava Stankovića. 13 Maločas opisani put koji je dečak prešao u pratnji svojih roditelja zapravo je put koji vodi u hronotop sreće.
Praobrazac je, dakle, sadržan u ranom dečjem doživljaju. Otuda i vreme kod Stankovića - čisto kompoziciono gledano - dosta često teče obrnuto, od sadašnjosti ka prošlosti, gde se i nalazi njegova utopijska
Ni traga od toplog, porodičnog uzimanja hrane, kod Stankovića inače pokatkad i ritualizovanog, uz neumorna nutkanja. A i otac Sofkin, koji je ćerki u pohode došao, odlazi mimo
motivisati, što iziskuje izvesnu zanatsku spretnost i kod pisaca koji su u tom pogledu bili mnogo srećnije ruke od Stankovića.
Jer je kod Stankovića bilo vrlo jako i prevagu je umelo da odnese dvoje: jedno je kretanje vremena unazad, prelomljenog kroz sećanje, sve do
A ona tada [ . . . ]”18 Čini se da je još razgovetniji drugi slučaj. I možda zato što je Stankovića povukao da počini krupnu pogrešku, toliku da je, mislimo, imala udela u njegovome naglom odustajanju da produži
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Srpski moderan roman i pripovetka zapravo počinju od Borisava Stankovića (1876-1927). Njegovi su likovi složeno građeni, s jakim unutrašnjim konfliktom između protivrečnih pobuda.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Za ministra policije uzeli smo Simu Stankovića, sina jednog sreskog pandura, pretpostavljajući da je policijska struka u njegovoj porodici jedna tradicija i da je