Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Hajde da vam najpre kažem kako sam knjigu učio. Otac me dade jošt vrlo malena da kod popa Stanoja, našeg paroha, koji je blizu naše kuće sedio, učim.
Ja kod popa Stanoja izučim taj vrletni bukvar, i počnem časlovac, i u mesecoslovu naučim svece kazivati, a to mi je vrlo lako bilo iz oni̓
No ta škola slabo je bolja bila od škole moga popa Stanoja. Koža mi se i sada ježi, kad se opomenem onoga narodnjeg preselenija, jer se još dobro opominjem kako je narod pištao i
Posle smrti popa Stanoja otac moj zaponi brata njegovog Panteliju, koji je učio malo u manastiru Studenici, i popa Matu, koji je učio kod
U januariju krene se dahija Fočić Memed-aga iz Beograda, udari u Zeoke i kod kuće kneza Stanoja ruča. Premda su i Stanoje i Hadži-Ruvim zapisani bili u tefteru da poginu, opet nije za onda knezu Stanoju ništa hteo.
Odu njegovi momci u Zeoke i nađu kneza Stanoja kod kuće, kažu mu da idu u Beograd, i da i̓ je aga poslao, i hoće onde da ručaju. Knez i̓ dočeka.
” opali i pokraj Stanoja obali Turčina, pogodivši ga posred kotlaca. Ona druga dva Turčina zatvore se u kuću, i kad seljaci, Zeočani, dotrče, a
Mi kažemo po redu kakvi smo od dahija zulum podnosili, i najposle isekoše naše knezove, kao: Aleksu, Birčanina, Stanoja, Petra iz Ćuprije, Hadži-Ruvima — i pobrojimo sve druge, koje smo onda dobro znali, i đadija̓u da sve glavne ljude i one
Prišedši k njemu Turci, da ga seku kao i druge, on ih rastera, pobegne, sazove Stanoja [Glavaša]. I prvi dan nji̓ 4 bili su, treći dan 9, sedmi dan 300, a deseti dan 2000 skupili se govoreći: ,Ako nam je po
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
bogami! — reče Milun mašući glavom. Poćuta malo, pa tek upita popa: — Ama, popo, on čini mi se služi sad kod Stanoja. — Jest' kod Stanoja. Biće još ovo do Đurđevadne kod njega!
Poćuta malo, pa tek upita popa: — Ama, popo, on čini mi se služi sad kod Stanoja. — Jest' kod Stanoja. Biće još ovo do Đurđevadne kod njega! — Tako su se pogodili — primeti Vidak — ja sam im gradio ugovor.
— I velite o Đurđevadne će izići od Stanoja? — upita Milun poćutavši malo. — Tako mi barem on reče onomad — odgovori pop.
— reči Vidak i nasmeja se. — Baš ti jednako o njemu, pa o njemu. — A znaš li ti da on sad o Đurđevudne izlazi od Stanoja? — Znam; tako reče i pop juče. — Pa šta veliš, kako bi bilo da ja njega uzmem pod najam?
— Pomalo, ćato petla se. — A 'oćeš li ostati i od Đurđevadne kod Stanoja? — Vala, ćato, neću. Dosta sam ga služio. — A što nećeš? Stanoje nije baš tako rđav gazda.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Istina je. — Pa koga to? — Palaliju i Stanoja iz Zeoka. — A što? — Đavo ih znao. Zovnu lepo lude na veru, pa kad im ovi dođu, oni ih poseku. — Pa što im idu?
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
razbolje pop, zakovrnu odjedanput, i već mu se čini da neće ni noći živ dočekati, pa zove Ninka, Aksentija Smiljanića, Stanoja Gluvića i kmeta. — Braćo, — veli — tako mi se sve dopada da će skoro kucnuti za me čas.
Matavulj, Simo - USKOK
„Kad, veli, nije prilika da se Milica uda za Radojeva sina, za koga bješe vjerena, a ona neka pođe za moga Stanoja, koji je momak kao vila! I tako se, veli, neće vjera sasvijem prekršiti!“ — To je poručio Miraš Cuca! — viknu knez...
— reče Miraš. — Dragi prijatelju, ti te vlasti nemaš, reče mu blago vladika. — Ako će knez da je dâ za tvoga sina Stanoja, može, ali ne mora. — Neću, božja ti vjera — reče knez mirno, ali odlučno. — To sada kažem čisto i jednom zavazda!
I odovud, odonud, nakon duga kićenja, završi: „Ja bih želio, veli, da vidiš moga Stanoja samo da ga poznaš, pa da vidiš bi li bio prema tvojoj Milici!
Kad se dobro poodmakoše, Janko stade, predade mu jabuku i reče: — Hajde, Grubane, pravo u Cuce: nađi Stanoja Miraševa, podaj mu ovu jabuku i reci: „Evo ti šalje ovu jabuku Janko Uskok, kao najstariji od podmlatka u brastvu kneza
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
I STARI DANI Sadržaj IZ STAROG JEVANĐELjA 2 PRVA SUZA 3 UVELA RUŽA 11 STARI DANI 34 ĐURĐEV-DAN 35 U NOĆI 40 STANOJA 48 U VINOGRADIMA 54 NUŠKA 61 NAŠ BOŽIĆ 65 STARI DANI 73 ONI 82 POKOJNIKOVA ŽENA 98 IZ STAROG JEVANĐELjA I STARI
Ne boj se. Proći će to — hrabraše je on natapajući vodom brazde i slušajući kako ona grca, plače i bunca... STANOJA Cela ga je čaršija i donja mahala znala.
Mi se od straha sakrili po ambarovima. Stanoja u tom iza kuće, u dvorištu, cepaše drva na drvljaniku. Dok strina ćutaše, ništa; ali kad je stric uhvati za kose i,
uhvati za kose i, obviv ih oko svoje ruke, otpoče da je vuče i drmusa kô lud po kući, strina tiho, ugušeno, pisnu; Stanoja kad ču strinin pisak, oslušnu, da se uveri da li je zaista to njen, pa brzo ostavi rad, baci sekiru i uputi se k njoj u
— Ti li bre, pseto?! — viknu on gušeći se i dohvati štap te lupi Stanoju po glavi. Šiknu krv. Stanoja se povede i, sav obliven krvlju iziđe, dođe do bunara, ispra glavu, metu duvan na ranu, te krv zasta.
Jednom se strina razbole. Stric beše na putu, te nemaše niko da se brine o deci i kući. Tada Stanoja uze sve na sebe. Čistio je kuću, nameštao decu, oblačio ih i radio sve poslove po kući kao neka žena.
Sigurno je bila mnogo bolesna, jer moja mati i druge žene čas po čas izlažahu i ulažahu šapćući. Stanoja, kao uvek, seo do vrata njene sobe, skupio se i ćuti. Odjednom se vrata otvoriše i iziđe stric. — Idi!
— Idi! zove te — reče Stanoji, a on sede na stoličicu do vatre zavaliv glavu u ruke. Stanoja uđe, a vrata za njim ostaše otvorena. — Stanojo! — ču se otuda iznemogao strinin slab glas.
Sav zacenjen, gušeći se, iziđe Stanoja, i opet sede, savi se, u kut do vrata. Zagnjurio kosmato lice u ručerde, pa jeca. Suze mu idu niz ruku.
— Ga-a-zda! ... — Čuh Stanojin tup glas. Drugog dana posle toga zakopali smo strinu. Dani prolažahu. Stanoja sve više opadaše. A i stričeva se kuća raskući. Stanoja napusti stričevu kuću i iđaše od kuće do kuće po mahali.
Dani prolažahu. Stanoja sve više opadaše. A i stričeva se kuća raskući. Stanoja napusti stričevu kuću i iđaše od kuće do kuće po mahali.
Posle nekoliko godina umre mi mati. Da bismo njoj grob iskopali, morali smo strinin raskopavati. Stanoja je već bio tu i rado pristao da mojoj materi kopa grob. Uze motiku i stade preda me: — Mile, da idem?
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
I glava kneza Alekse Nenadovića, pred Prvi ustanak, i glava Stanoja Glavaša, pred Drugi. Te su glave bile, kao opomena, okrenute putnicima koji su u grad stizali preko utabane terazijske
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
SPASENIJA (pogledajući u Stanoja): Te crne oči ja sam videla I glas sam čula... Oh, bože moj, Da nije on?... STANA: „Nesreća!...
GLAVAŠ: Čuo sam sve I razumeo kuda naginju Sulejmanove ćudi smišljene... HASAN: I ovo piše: „U Stanoja se negde prikrila Vojvode bivšeg ćerka jedina, Pa sad je traži mati njezina“.
) TREĆA SCENA Isto mesto. Hasan, Ćerim i ostali Turci. HASAN (gleda za Glavašem): E, čuste l’ Stanoja? PRVI TURČIN: Silan, pa se još više sili! DRUGI TURČIN: Oko tebe, muselime, i kojekako.
Turci se skupili oko mrtva Stanoja, s golim noževima. PRVI TURČIN: Moja je glava! Ja ću je mojim nožem srubiti! DRUGI TURČIN: Ne dam je tebi.
Jest, tu je pakô... Tu su grehovi! U tvome nedru, majko nesrećna!... Evo, pogledaj! (Pokazuje na Stanoja Glavaša.) Ta bleda glava, te hladne grudi Što ih kô bokor ruža raščupan Sopstvene krvi krase cvetovi, Ti si
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Na glas o tom mučkom ubistvu dve su žene pale u nesvest: majka jedinca Stanoja, i Seka majstor Kostina. Ubica je priznao zločin, kazao je da je drugog vrebao, i plakao je dok je govorio koliko žali
Ubica je priznao zločin, kazao je da je drugog vrebao, i plakao je dok je govorio koliko žali Stanoja. U mraku jesenje noći nije dobro raspoznao čoveka. Seku je najbolje tešio Srećko.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
A koliko je ovaj profesor imao pik baš na padeže, pokazaće i slučaj nekoga Stanoja Stambolića. Jedno popodne, za vreme velikoga posta, on diže ruku i zamoli: — Molim, gospodine, da idem u avliji.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Dok pogubim i Jovana kneza iz Landova, sela malenoga, — on je paša, a ja sam subaša. I Stanoja kneza iz Zeoka, — on je paša, a ja sam subaša.
Prvog srpskog kneza prevariše: domamiše kneza Palaliju i u Grockoj njega pogubiše; i Stanoja kneza iz Zeoka prevariše, pa ga pogubiše u njegovu dvoru bijelome; prevariše Marka Čaralića, prevariše, te ga