Obradović, Dositej - BASNE
S.: Daj mi barem i taj cekin, i bog da prosti; baš me je danas skupo stao. K.: Ko ti je kriv? Ti dobro znaš da kod mene kojekakove turske musevede ne prolaze.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Sluga sam! — reče opet profesor klanjajući se i držeći ono svrdo. — Hajd̓ tako pravo — na kamen stao! — reče Radan i zacenu se od smeha. Ošinu volove i pohita da barem stigne do mehane u dubravi, a već dalje lako mu je.
— Tako lepo da načinimo malo pismena — nastavi opet Vidak. — Sad si, Srejo, eto bez brige. Stao si u dobru kuću, bićeš kao bubreg u loju. Gazda Milun je dobar domaćin, a ti — vredan momak.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Po molitvi jedan hajduk prinese čuturu harambaši. On se prekrsti, napi se malo, pa pruži čuturu dalje. Stanko je stao uz jedan hrast i posmatrao sve to. — Hodi-de ovamo! — zovnu ga harambaša. On priđe. — Ti reče da ti je ime...
Ali dobar čovek!... Čak, eto, i meni govori kako bi voleo da oženim Lazara!... Ja samo stao pa se kamenim!... Veli: „Ono je pravi kućanik!... Ti bi to propustio, ali on gine za svoje!...
Zeka stao pa se zagledao u bosanske planine... — Šta je?... Što si se zamislio, pobratime? — upita Stanko. — Ništa, pobratime..
Ali stoji neko što remeti istoriju, što joj ništi najsjajnije primere, što je odskočio od sviju i stao u red Termopila. To je šanac na Ravnju.
Dučić, Jovan - PESME
I umri, da spaseš verovanje čisto, Da si kadgod stao pred istinom golom: I da u životu nisi jedno isto Jednom zvao srećom, a drugi put bolom.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Kovač je nešto teretno radio, sav mokar od znoja, zalijepila mu se košulja za široka leđa, a on stao na vrata od kovačnice pa duha.
Kad učitelj dođe napored njega, a on se okrete: — A što si ti more, stao tu? — Što sam umoran — reče kovač. — Znam; a što si stao na promahu? — A?
— Što sam umoran — reče kovač. — Znam; a što si stao na promahu? — A? — Što si, velim, stao tu, da te tako znojava bije vjetar? — 'Vako ja kad se oznojim!
— Što sam umoran — reče kovač. — Znam; a što si stao na promahu? — A? — Što si, velim, stao tu, da te tako znojava bije vjetar? — 'Vako ja kad se oznojim! Stanem na vjetar, pa čisto zabreknem.
Posle ručka ona sela kod prozora i prevrće L'hіѕtoіre d'un payѕan — Erckmann-Chatrian.12 Ja stao više nje. — Lepo vreme — rekoh ja uzdržavajući smeh. Ona napući usta, sušto dete. — Ah, vi ste neka prznica!
Rekoh da ću početi gde sam stao. Glava I Traži đavola sa svećom Od neko doba ona radi svaku noć do 12 i duže, jer sprema poklone za Božić — ti znaš
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Vasilija, pa došao i stao pred njega i zamolio ga da ga pokrsti i prevede u našu pravoslavnu veru, — ne bi se zaista više začudio pop Spira nego
Uvek mi prebacuje moj suprug. Jedared sam se baš naljutila pa mu rekla, kad mi je stao prebacivati što ne umem tako lepo k’o vi, rekla sam mu...
Koliko je samo puta lopov stao pa ne zna u koju će avliju, jer čuje neko hrkanje, ali ne zna u kojoj to kući hrču, — pa ne sme preko zida ni u jednu
njenih leđa na gosta koji se (posle dužeg pripovedanja pop-Spirinog o tome kako je skinuo sav dug s kuće) već približio, stao i, skinuvši šešir, klanjao joj se. — Klanjam se, gospođice! Petar Petrović, učitelj ovdašnji...
— Doš’o pa stao prid mene, — pripoveda Savka, ali ni nalik na onoga živog Lalu. A kere zalajale iz celog komšiluka, pa laju, laju, a
pocrnio u licu, a na glavi mu neki stari poderani šešir k’o da ga je sa strašila skin’o, a doroc mu sav iskrpljen, pa stao pa me gleda i žalostivo maše glavom.
A šta sam ja tunakara stao da lupam glavu čerez Šace brice! E čudo mi niko! Ta kad sad neće, a dà kad će, đavola! A zar sam ja opet bio bolji kad
! Tane mu gosino! Ta da nisam i ja priko jego brez fenjera ter’o kera, zar bi’ danas stao da bidnem bokter, pa da k’o niki šarov režim i lajem čerez tuđeg imanja, a za tuđu asnu? Di bi moj gazdašag bio!
Zato je, čim je stao na snagu i postao, tako reći, sam svoj, ostavio i frau-Gabrielu i (što je kod mačka retka stvar, poznavajući
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Berberin, na starom fraku ružom zakićen, rad bi Marka mimoići, no ne da mu Marko. Raskrečio noge pa stao pred Peru, podbočio ruke, a u desnoj mu korbačić. Berberin vidi Marka razrogačenog, pa se poplašio.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
A sad je bilo sve na putu da propadne. I onaj život bez plana, mučan, rizičan i vrtoglav, koji tek što se stao zaboravljati, ponova je pretio da otpočne.
Hristić je, opijen nekom mističnom milinom u čudnoj organskoj uspomeni utisaka što mu prođoše kroz sve žile, najednom stao osećati nešto kao besan i neizdržljiv nasrtaj požude.
u jednoj miloj, idealnoj vernosti dva bića, započeo da teče široko i odmereno kao najlepša reka, kad se pupoljak sreće stao rascvetavati, dolazi ovo, ovaj nov, neočekivani rat, čiji se kraj i rasplet ne može sagledati i koji ga sa one visine
Ali su dani prolazili i Hristić se postepeno stao stišavati. Ono oštro trnje u grudima nije ga više bolo kao one prve noći i svakog dana padali su mu na um neki novi
A oni su za njega najpre bili odvratni zabušanti i čak ih je izbegavao, pa se postepeno stao na njih navikavati dok se nije uverio: da su i to ljudi patriote na svoj način (među njima ima mnogo liferanata a i bez
Afrika
Onda je šakama očistio lice i grudi, stavio crne brojanice u zube i klanjao nekoliko puta. Potom je stao zapisivati svaki čas ponešto, odbrojavajući zrna.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
oko njega, na daskama i klupama paviljona, i kad je bio završen ceremonijal iznošenja zastava, Garsuli je ustao i stao ispred Engelshofena.
Starac je, međutim, mirno, pogureno, izišao iz kola i stao da izdaje naređenja da se onih, vezanih, trideset okuju, da ceo puk ima da prenoći u kazamatima, pod ključem, a da svi
Za nas nema suda. Nego arište i dva husara! Ubiće ga, pazi šta ti rekoh, u arištu Oseka!“ Đurđe je bio stao na utrini, kao ukopan, raskrečenim nogama, upirući pogled u daljinu. Zatim se poče pipati oko pištolja i opsova: „Petre!
Petar je bio stao uz brata, da ga zadržava. Kirasir, koji je pratio Pavla, mislio je, izdaleka, da je to neko društvo putnika, kojima se
Stigli su bili i gori, pre njega. Nestrpljiv, očekujući Božičeva kola, Isakovič je bio stao u kapiju Trandafilovu, naslonjen na svoju sablju, sa svojom abom prebačenom preko ramena, nalevo, pa je mrmljao samom
Dok ga mati uhvati za ruku, rekavši: Šta ćeš tu, voda može da te privuče i odnese, bolan brajko. A on beše stao i zagledao se, blizu vode, u lepe kamičke.
I dade mu nekoliko turskih parica. A on je bio malo stao, pa ga gleda, da li je dobar, kao onaj drugi. Ali kad mu mati reče: Idi! Vidiš li, daće ti para! On priđe.
Volkov je bio, na dva koraka iza Pavla, stao. Podbuo od vrućine, sa licem zamišljenog čoveka, Kajzerling je posmatrao oficira, dva‑tri minuta, svojim očima, boje
Bio je ženu, tim, kao skamenio. Sedela je razrogačenih očiju. Ana vrisnu i dreknu na Petra. A Đurđe je bio ustao i stao pred brata, da mu nešto kaže.
Engelshofen ga je primio, ne gledajući u njega, a kad je stao, dva kapetana su pored njega sela. Engelshofen je tek tad počeo da se dere na njega.
Hteo je samo da kaže da se debarkacija čini – na prvi pogled – laka, ali da bi desant, Austriju, skupo stao, idućih dana, kad se debarkacija pretvori u deploraciju armija.
potisnuo turske vojske, iz Hungarije, i činilo se da će ih isterati u Aziju, ali, eto, princ je, kod Sente, bio stao. Tu i tutilo. Turske vojske su bile, pre njega, stigle na Tisu, i uspele da se prebace u Temišvarski Banat, i spasu.
Teodosije - ŽITIJA
I tako ućutavši opkoliše kulu, čuvajući stražu. Kada je dan stao da sviće, on opet nagnuvši se s kule pozva vojvodu i blagorodne (momke), i javi se svima anđelskim inočkim obrazom
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Sav se zadihao od posla, u samo mi uvo duva. Moram da zaustavim dah, jer... jer... Oho, evo ga, stao je. Šapatom zove poljskog miša: — Rođače, popni se ovamo da pomirišeš. Ovde nisu čista posla!
Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE
u sivom dvorcu, pored sive rek, tavorio je svoj zmajevski vek. Jednoga dana stao je na ob, rešen da više ne živi ko rob. Pa skoči u reku, i već tome sl, a nije znao uopšte da pl.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
kratkom kosom, crnom kao u đavolice, razgolićenih grudi, pogledavši ga, kroz lornjon, jednim okom, tako da bi on stao kao ukopan, da odmah zatim pobledi i razrogači oči, zagledan netremice u nju.
Pri idućim pucnjima, međutim, odjaha konja da ga umiri i skloni, jer konj beše stao kao ukopan. Videv da je sam na brežuljku, sa konjima, on poče šaputati svome, a drmusati drugog i pogleda još jednom
Od onog dana kad je zatekao snahu povređenu, Aranđel Isakovič beše kao izbezumljen. Stao je i nije odlazio nikuda. Prvih dana stizao je još do Oseka i Kovina, svojim lađama i svojim dželepima, žureći, ploveći
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Ponekad se dogodi da u prepunoj gradskoj kafani sedi sam sa svojom devojkom, a da niko ne sme da mu priđe. Ceo grad stao je na stranu njegove žene. Ne praštaju mu to što spava sa lepoticom, dok oni i dalje moraju da obavljaju bračne dužnosti.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
PROVODADžIJA (mladoženji): E, vidite l’, to jest! MLADOŽENjA: Ja upravo nisam stao za novcima, nešto sam dao i pod interes, a uložio sam i u rakiju; nego sam dobio volju da načinim jednu vodenicu, pa bi
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
I značajno je da je on tim jezikom pisao naročito posle 1740, kada je kod Srba stao preovlađivati ruskoslovenski jezik.
Čovek vredan i istinski pobožan, on se počeo baviti knjigom još dok je bio u Šapcu i stao prevoditi na srpski pobožne legende.
pevati kod Srba kada gotovo niko nije pevao, i u srpsku poeziju uvodi nov pravac, psevdoklasični, koji se u Evropi stao širiti posle Obnove, i kakav je on naročito našao u mađarskoj i ruskoj književnosti XVIII veka.
Odmah je počeo borbu protiv domaće anarhije, protiv plemena koja su se međusobno tukla i protiv krvne osvete, stao centralizovati državnu vlast, počeo dizati škole, puteve, ustanovljavati sudove.
Vuk Karadžić mu je otvorio oči i pokazao mu vrednost narodne poezije, i on je narodne pesme u Crnoj Gori stao skupljati.
Dobrovski u svojim proučavanjima, naročito kada je izučavao pitanje ćirilice i latinice, stao se jako zanimati Južnim Slovenima, u prvom redu Srbima i Hrvatima.
Sa druge strane, živeći među Srbima, on je prvi naučno počeo proučavati srpsku prošlost i srpski jezik, prvi stao ispitivati stare srpske spomenike i prikupljati građu za istoriju srpske književnosti, i u tom pogledu imao tolike
je pažnju na dalmatinske »Morlake« i njihovu poeziju; Herder je neke srpske pesme uneo u svoju zbirku; Gete ih je stao prevoditi, i samo u doba od 1825—1827.
jezik, ali sa znatnim pozajmicama iz starog, ruskoslovenskog jezika, naročito u apstraktnoj terminologiji, i jezik se stao razvijati mnogim neologizmima, koji se bez prestanka stvaraju.
Slovenački jezik je proučavao na široj komparativnoj osnovi, i prirodno se stao zanimati i ostalim jugoslovenskim jezicima, naročito srpskim. Od 1809.
Kopitar, stručan referent bečkih romantičarskih listova za slovenske književnosti, povodom Karadžićevih zbirki stao je Nemcima skretati pažnju na novu, originalnu i snažnu srpsku narodnu poeziju.
On je dao primer, i za njim su došli učenici koji su posao nastavljali. Odmah za njim Vuk Vrčević je stao opisivati život srpskoga naroda u Hercegovini, a Milan Đ. Milićević u Srbiji.
Milićević, Vuk - Bespuće
diše bijeda i sirotinja; zatalasa se ponekad u njima nešto mučno što davi; radnici u tuđini javljaju da nema posla: rad stao, glad pritisla; zapomažu da im se od kuće štogod pošalje, dok gladna kuća iščekuje pomoći od njih; zamre i ono tužnog
Radičević, Branko - PESME
Bože, Bože, da velji si sveti, Ao svete, da lep li si kleti, Mlogi te je sretan glati stao, Al' ko te se jošte nagledao?!
Goli braco, što si stao, Valjda nesi već sustao, Cupni, skoči, Sitno kroči, Pa zavedi, Pa provedi, Opa cupa, Pa na ćupa!
ljuta, Idi, kleta, oh idi mu s puta, Dajde, Bože, strelu gromovnicu, Da udarim ovu otrovnicu, Ao Čubro, našto li si stao? Bog je tebi grom u ruke dao, Udri guju, oh, udari vraga, Da mu nije među nama traga.
Znaš li ono — al' bilo je davno, Dvaest leta sad će biti ravno, Ti si onda jedva na svet stao, No zacelo veće si slušao — Krvavo je sunce izlazilo, Krvavo je onda zalazilo, A suviše dva krvava danka Goreaše
Već je podne, već i prevalilo, Pod kulom se sve već iskupilo, Već i Gojko ozgo je sišao, Te po drustu razgledati stao; Traži junak Bogom pobratima, Al' u četi junaka ne ima, Glednu dalje, i zaman bejaše, Već za njega zapitati šćaše,
“ Celo polje već se uzdrmalo, Pešac, konjik, sve s' opremat stalo, A Zmajević brzo pohitao, Pa glasnika raspitivat stao, Da sve znade što je i kako je, Ponajviše gde je Radivoje.
„Ta Zmajević, da li ne znaš Gojka?“ A mlada mu — „Cveta je devojka, Mila ćerka — no pij, što si stao — De još jednom — pa s Bogom ostao!
Slušaj, slušaj, je l me kogod zvao? Ona, ona — brže, što sam stao? (DE SU NAŠI DIVNI CARI?) De su naši divni cari? — U grobu. De su krali gospodari? — U grobu.
Od Omera i Mere krasan poj Uvek bi glas njen peti podigao, A nju bi pratjo vrulni zvuče moj; Maleni tica lik je onda stao I vir je ustavio žubor svoj, Nemirni zefir smirio je krilo, Miline glasa svašto je tu pilo. 21.
premaleća sijao je kras, Kroz lepi predjel put se meni dao; Planine strme, drva lišćan vlas I orao što je na oblak stao: To malo tuge tišalo je glas; Al' što je tavna bila bliža noć, I njena sa tim rastila je moć. 27.
Krasan beše on junak na svetu, Nigda lepšeg ne vide mladetu. Ta da zdrav sam s njim uspored stao, Rade lepši bolje bi s' dopao.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Ilija se premješta do svog vodnika Boriše, opet naginje uvo prema lijevoj ruci, osluškuje i beznadno puše: — Stao pa stao, nema ti tu više pomoći. — Ma ko stao, brate?
Ilija se premješta do svog vodnika Boriše, opet naginje uvo prema lijevoj ruci, osluškuje i beznadno puše: — Stao pa stao, nema ti tu više pomoći. — Ma ko stao, brate?
— Ma ko stao, brate? — mučenički stenje Boriša, jer mu Ilija svojim šištanjem razbija i onu lagašnu skramu čemernog sna ovako nasjedeć
— Ma ovaj moj sat. — Idi, bestraga ti glava, ta nije stao Treći ukrajinski front i korpus Peka Dapčevića. — E, moj rođače, ne znaš ti kakva je to muka kad stane sat, ti si bio
— Deder, kaži, ko je ikad u tvojoj kući imao sat? — Nije niko, brate, ali meni noćas ... — Ali tebi noćas, bezbeli, stao, jer ga juče nijesi navio. To ti je isto kao da tamo u svom selu zaboraviš uveče napojiti kravu.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Sedi! — rekao mu mrko i pokazao mesto DO sebe na minderluku. Stojan, kao uvek, samo stao pred njim. — Neka — odgovori mu — Mogu i da stojim. — Sedi do mene, sedi ko što priliči mužu, domaćinu!
— Ženska strana! ... — A stric stao, zgranuo se i sav se trese od jeda. — Ti li bre, pseto?! — viknu on gušeći se i dohvati štap te lupi Stanoju po glavi.
Ja sam stao. Nisam osećao glad. Gledao sam i razgledao haljine što behu oko trešnje. Naiđoh na Lenkine šalvare od đizije i mintan od
Zar se bojiš?... — Ne, brate... — tresla se ona i mucala; — ali, da idem. Čekaju me... traže... Ita odjednom stao pred nju. Vilice ukočio, stisnuo, kao da ne dâ da mu zubi cvokoću. I svom ukočenom licu silom je davao smejanje.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
1815 on u njoj ne vidi osobite književne kvalitete, pa čak ni one silne argumente za svoju tezu o jeziku koje je inače stao da traži gde god je mislio da ih može naći. Ali je Vuk imao svog Mentora.
Sa ovom družinom idući dalje nađe petog čoeka, ovaj bijaše popio jedno veliko jezero vode, pa stao na sredini te seiri kako se ribe praćakaju. Nazove mu pomozi bog, a ovaj mu odgovori: — Bog ti pomogao!
Seljak brže spremi pušku, pa se skuta pod golemu krušku. Čim je on tu stao, golema neka orlušina doleti i padne na krušku. Sva se kruška zatrese, a silno granje polomi se i padne dole na zemlju.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
MANOJLO: Gospodine, a šta će biti od nas dvojice? DOKTOR: Kako, Manojlo? MANOJLO: Ja sam stao u službu kod vas da me umesto plate učite.
Lalić, Ivan V. - PISMO
nekom podneblju što nije tvoje, A nisam znao pravac ni maršrutu, Ni šta ti na tom putu pisano je, Kada po dan bi stao u minutu, Kad morao sam da volim za dvoje, Uvežbao sam vrhovnu veštinu: Strpljenje. Neki u toj vežbi ginu.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
MLINA 146 GVOZDENI SAVEZ 152 VEČITO LETO 159 OGNjENA VILA 166 ZIMA 173 NOĆNA STRAŽA 179 DEDA TRIŠIN SAN 187 MLIN JE STAO 193 ČUDA U MAGLI 200 ŽUĆIN ODLAZAK 205 VIDRAN VIDRIĆ 211 PRIČE ISPOD KRNjEG MESECA 221 ZVEZDANI
“ Prenu se Pijevac, istegnu vrat, progunđa glasno: „Stao mi sat!“ — pa klepnu krilom i kukuriknu, u samo uvo Mačkovo viknu: „O, kukurriku, zorrice Zorri!
ti lažem — Lisac mu veli — pečen mi batak na glavu pao, vazdan mi zubi jestivo mljeli, čitav mi ćuran u trbuh stao. Lažem li — gusku pojeo mnogu, luto po šumi kokošjih nogu. Živjela sloga! U lonac rat! Izići brzo, ljubi te brat!
Svu noć je kiša šibala kruto, svu noć je Mačak po šumi luto, tražio stalno i nije stao, svu noć je Pijetla po šumi zvao. Zvao je Mačak, uzalud viko, jer mu se nije javljao niko. . . . . . . . .
Zelenim ruhom kite se puti, a Ćosa ide, ništa ne sluti. Išao Ćosa po mrkloj tami čitave noći i nije stao, i s praznom torbom, u osvit sami, pred svojim pragom umoran pao.
Dok udariš dlan o dlan, četir druga stvore plan. Pod prozor je Sivko stao, na nj se Žuća uspentrao, na Žući se mačak koči, a na mačka pijevac
Vodopad stao, utihla buka, gnjura se u mulj zubata štuka. Žuća se čudi, ušima mrda: „Pogledaj vodu, postala tvrda!
Začuđen Žuća na pragu stao: „Pogledaj mlina, u san je pao!“ A Toša za njim povika brzo: „Zaspao nije, nego se smrzȏ!
Tamo ni život ne bude kratak, uvek je duži — za petlov batak. MLIN JE STAO Od rana jutra do mrkla mraka dolinom reke putuje huka, dane i noći između vrba dedinog mlina čuje se buka.
jednog, u jutro tiho, dok zlatan dren je na suncu cvao, mlin je tri puta uzdahnȏ tužno, pljusnuo vodom, a zatim — stao. Smiren je žrvanj još topal bio i mirisao na brašno meko. Prenu se deda, podiže glavu: „Mlin je zaspao!
Jedan krojač u kaputu žutu pegla senke po auto-putu. Lagan suton s drveta panuo i u gležnju nogu uganuo. Sat mi stao i tvrdo zaspao, pod ponjavu sakrio zvonjavu. Tvrd san lupi i mene i druga, svakom osta na glavi čvoruga.
Mačak je sastav prekrasan dao, u društvo prvih mudraca stao, ovako ne bi ni lisac znao. Dobar si, zeče, dobro ti ime, ocenu spremam još ove zime, kad vidiš torbu staroga Sime.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Vedro spuštam u rujnu reku. Nada mnom stražar motri da l će promaći vile. Na gradski je ulaz stao vetar sa svitkom vesti za ovaj dan. Kroz otvoren prozor vidim spava gospodar s rukom na balčaku.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Pritegao sam sablju, poduhvatio je propisno, zategao bluzu i stao pred komandirom u stavu „mirno“. — Gospodine kapetane, došao sam da vam se javim... — A-ha!...
— Određen je novi i trebalo je već da dođe... Baterija tada krenu i Aleksandar se vrati. — E, molim, gde sam ono stao?
Razumem!... Najzad, obrazovasmo i taj nesrećni snop. Pošto je stao iza svakoga topa i pogledao u kom su pravcu upravljene cevi, vrati se prema sredini baterije i pozva me. — Dobro...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ali ne ide, badava, znam ja sebe«. I on se skoro glasno nasmeja, jer predstavi sebe kako bi izgledao, kad bi odjednom stao obletati oko Ljubice i udvarati joj se kao kakav okretan kavaljer.
Pobegla sam ovome nesrećniku, a on, jadnik, u groznici i bunilu, dojurio za mnom, stao pred prozor i čeka... čeka mene otpadnicu, čeka kao pseto što čeka milost od gazde...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Dok je tukao, po glavi, štapom sa konja, pred strojem, stao bi kad bi stigao do mene. Kažnjavao je za svaku sitnicu, teško.
Da nastavim tamo, kako bi se to u Salamanci reklo, gde sam stao. „Ne idi u Beograd“, govorila mi je mati tužio. „Zar ne vidiš kako ti je ujak, Nikola, tamo prošao?
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
gospodinu ministru dosta ljutito, iako to nisam trebao reći; e, ali dođe tako čoveku te rekne i učini štošta, kao da je stao na ludi kamen. — Mislite li da vojska nema preče dužnosti, gospodine?
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Evo ga na dva koraka pred njima, stao pa se preča, pita ih da nema još koga, koji bi želeo oprobati njegove rogove. Razume se da o tome niko i ne misli, svi
Dah se u grudima steže, grlo promuklo i osušilo se, iz celog tela bije neka vatra, pa ipak je tako hladno, da bih rado stao na ovom sunčanom prigrevku... Ali ko sme zaostati iza društva!... Bar da srce ne bije ovako jako. I to smeta hodu.
Radoje stao na raskršće pa razdaje sirotinji nekakvih 3.000 dinara... Obrnem desno, te pored Srpske Zastave. Tamo sedi Ribarac i
Zamisli se tako, pa ode, ode... i ne bi stao, da ne dotrči koji Markov pitomac i poviče mu na uho: ujaa!... I sad se po Stankovim očima vidi, da su ga mnoge misli
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Moli se bogu što je tuđa kuća i što nije red... SPIRINICA: A ti pa našao tuđu kuću da se rebriš. Suklato! JEVREM (stao između njih i pokušava da ih umiri): Ama, de! Niste valjda došli da se ovde svađate?!
(Krsti se.) Gospode bože, na šta će ovo izaći? (Spazi Mladena i izdere se.) Ama, što si mi tu stao kao... Bleneš samo! Idi, idi napolje da mi javiš kad ih vidiš na uglu! (Mladen ode. Danici.
i Spirinica nešto se prepiru, što se ne čuje od muzike i larme, a Jevrem, držeći u jednoj ruci ključ a u drugoj govor, stao uzbuđen i plače).
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
A Mića »Oficir« (e, baš je nesretnik!), privukao se polako kmetovoj kući (onoga staroga kmeta), pa stao da zavija kao vuk na mećavi.
Takav je ponos mogao osećati u sebi valjada samo onaj starinski car Justinijan kad je, kako priča istorija, stao zadovoljan pred svoju zadužbinu, crkvu Sv. Sofiju, pa rekao: »Solomune, ja sam te nadmašio!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Došao i Džon Hohohond, otpasao revolver, skinuo šeširčinu Stao uz krevet, veliki kao brdo, i počeo da trepće. Prvi put se džambas setio da, eto, ima sina, Pa iz kuhinje, gde su
Ko je još video taj dan U kome čovek ostari?). Kažem vam, deco, kao kroz san: Čudnovat dan. V Saobraćaj stao, nasred skvera Dva konduktera igraju klikera! Nije san, a ludo ko san — Čudan dan.
NOĆ POSLE KIŠE Noć posle kiše. Pomalo vetra. Ulični sat odavno stao: Dani su se od njega nekud izmakli! Noć je zver duga tri kilometra, S očima u vodi, s rukama kao Sava i Dunav.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
našao da se nalazimo na mestu koje nam je bilo meta, na plodištu jegulja, brodske mašine su zaustavljene i brod je stao. On će tu stajati duže vreme, u koliko ne bude potrebno da se kreće radi posla ekspedicije.
Na nekoliko minuta pre no što će kapetan broda dati taj signal, osetilo se da se brod jako zatresao i odjednom stao, ma da su mu pogonske mašine radile istom snagom kao i dotle.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
U grlu joj stao plač. Osećala je kako treba da poleti, padne mu oko vrata, zagrli ga i od radosti, zbog tolikih muka što su zbog njega
Pandurović, Sima - PESME
Téško; i srce bol užasni čupa; Olovna slutnja na dušu je pala. Duša je prazna! Red prosjaka što je Stao pred mene, to su želje moje — Dobro ih vidim — moje nade, strasti I misli, kuku! kuku!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
?“ reče Imbro, krupan prikladan čovjek od trideset godina. To govoreći stigao bješe i stao taman prema grlu Markove puške. Kao da ga je usud ustavio tu. Markova planu prije no što ga je Otaš mogao ustaviti.
“ umješa se stari. „Ako je običaj stari i pravica je stara, pa gdje se njih dvoje za grlo ščepaju, ja bih uz pravicu stao! A moji brastvenici, bjesmo baš na mome gumnu, četrdeset grla, svi u smijeh i potvrdiše to. Na tome i prekidosmo.
A što je bilo Janku? Šta mu se dogodilo? Ohladio se momak iza prvoga zanosa, pak stao razmišljati o svome stanju, i o onome što će biti i vidio da će mu biti sve naprazno.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Išao Ciganin njivom pa opazi zeca gde spava u jednom grmu. Ciganin stao, pa ga gleda, a sve sâm u sebi misli: sad ću lepo tog zeca uhvatiti, odneti gospodaru, pa ću za nj dobiti četiri
Kazao pop ili kaluđer, kad su negdje uz post preda nj donijeli pečenu tuku, i ovijem rečima kao pretvorivši je u ribu, stao jesti. Štođe, štođe!
Kud je, snašo, u to selo put poslije ručka? — Zapitao nakakav putnik mlade pred kućom, đe je bio stao da se napije vode ili da zapali lulu, a ona mu odgovorila: Ovuda, brato, ispod gradine prije ručka.
Ne gleda bog na kaljave noge, već na čisto srce. — Kazao nekakav koji je harajući crkvu stao kaljavim nogama na časnu trapezu da dohvati kandilo, pa ga drug opomenuo na to. Nek’ nosi bisage, ključ je u mene.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad dođe prva nedelja, otide carica sa svojim snahama u crkvu; kad iziđu iz crkve, sav narod stao pa gledi kakva je to lepota; za caricu niko ni mukaet.
Kad dođe nedelja, opet carica otide sa svojim snahama u crkvu; pa kad iziđe iz crkve, sav narod stao pa gleda najmlađu carevu snahu, i čudi se takoj lepoti.
Sa ovom družinom idući dalje nađe petog čoeka, ovaj bijaše popio jedno veliko jezero vode, pa stao na sredini te seiri, kako se ribe praćakaju. Nazove mu pomozi Bog, a ovaj mu odgovori: „Bog ti pomogao!
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Gledam je, gledam, a u glavi sve dolazi na svoje mesto! Ko da sam pred Vukosavu stao, istu istacku! I sine meni da nije bilo onako kako sam ja upamtio i pričao! Nego potpuno drukčije!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
” Kako je meni bilo, ovoga pravdoljubiva i či-stosrdečna arhijereja slušajući, iskazati ne mogu. Stao sam bio, s jedne strane, kako ga mogu dobro gledati i kako neću drugima u služenju smetati.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
„Koji mu je vrag jutros!?“ — veli fra-Brne. Najposlije vesla udariše i lađa se otisnu. Stipan stao nasred nje, držeći jednom rukom konja za uzdu, a drugom zaklanjajući oči od sunca.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ne, on je izgurao na put, shvatio je to onda kad je na konju pojurio kroz selo i stao u polju, daleko od sela, ne, sam je konj odjednom zastao, uplašen tišinom između zvezda i sleđene beline.
Bio je stara, nakrivljena lipa. Fijaker je pred gvozdenom kapijom, na desetak koračaja od njega, stao. „Laku noć“, rekao je Vukašin i kao da oseća očevo prisustvo, utrčao u baštu i tresnuo kapijom da je Aćimu dugo
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
mogao da prihvati, jer nije sumnjao da će ga sputati; Jevrem je, opet, smatrao Ustav neophodnim i, u odlučujućem času, stao je uz Ustavobranitelje.
Sima je pošao ka vojnicima koji su pucali u njega, gledao im crne osmehe i stao da im dovikuje, na savršenom turskom jeziku, da stanu, da prestanu, da je to put u zlo.
Onda, opet u jednu zoru, ugledao je prvi glog kako lista, okrenut njegovom oku. To pamti. I pamti kako je stao pred drvo i kako je, u želji da ga daruje, izvadio malu paru od srebra i zadenuo je u glog.
Zatim bi osuđenik zakoračio u samo središte raskršća, na mesto smrti obeleženo kamenom i stao, od mah isturene glave a ona bi, ta glava, već sledećeg trena, kao neki od smisla otrgnut predmet, letela kroz vazduh
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Na čiju stranu je stao mladi Apolonios, ne zna se, iako neki istoričari nauke drže da je bio pristalica Aristarhov i pravdaju svoje mišljenje
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Šta, — prestravi se on budeći se — šta se desilo? — Svirali ste na uzbunu i voz je stao. — Bez uvrede, gospodo, — završi trgovčeva žena „diskusiju“, jetko i žurno prikupljajući stvari, dok je muž otvorenih,
Dok sam bio u nizu ovih sećanja voz pisnu i ja utrčah unutra trudeći se da sliku, koju sam o onoj večeri stao obnavljati, ne pobrkam...
iz revolvera moj šešir od paname okačen o drvo, a kum, pobedonosno, na svom štapu doneo veliku zmiju koju je ubio i stao da opisuje.
Ali sam brzo odbacio dosadnu knjigu i stao, bez reda, da mislim o svačemu. I tako se opet setih pobratima na kome se zaustavih, pa jednog trenutka osetih čak
Pa se jedva rastavismo iz zagrljaja i ja pođoh uskom stazom koja vodi ka rezervi. A kad sam se stao puzati uz jarugu ka kosi, pozadi koje se nalazio bataljon i štab i previjalište, najpre čuh opaljenje, pa hujanja, a zatim
Tako je oboren i onaj drugi razlog patriotizma koji se osnivao na pravu. — Ded’, pa šta posle? — Posle se čovek stao pitati kao i onaj nemački oficir, i od otadžbine, koja je od njega tražila najveće žrtve, zahtevao dužnosti prema njemu,
Pogreška! Slobodan si, pušten si, kupi te prnje pa kući!“ Kad je Petronije Svilar stao slobodnom nogom na ploče, onaj predvečernji žumor gungule na ulici brujao je punom parom.
kao žar vrućim, ja sam u početku osetio neku zaglušnu grmljavinu u ušima, u kojima mi je posle onaj presecani vazduh stao fijukati, zviždati, zujati, i tako besno cičati, da sam mislio: ogluveću.
mah jedan visok, elegantan i lep gospodin otmenog izgleda, zbunjeno skide šešir, pa je isprekidano i nerazgovetno odmah stao mucati nešto o tome kako se usudio da ide za njom i da je prati i kako je jedinu želju imao da nju upozna.
Čim sam je ugledao, odmah sam stao misliti o tome kako da joj se, posle koncertnog dela, približim. A kad igra otpoče, ja se uzmuvah na sve strane, ne
Tada se on uzaman i bez uspeha stao koprcati. I koprcao se tako sve do svanuća, kad je stao osećati bol u nozi i kad je naišao neki radnik koji ga je
Tada se on uzaman i bez uspeha stao koprcati. I koprcao se tako sve do svanuća, kad je stao osećati bol u nozi i kad je naišao neki radnik koji ga je odmah primetio, odmotao ga i ukazao mu prvu pomoć.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Nedjeljom poslije podne Egidio bi se katkad sjetio svog trombona i stao duvati u nj. Zbog toga su izbijale duge raspre, jer je to djedu remetilo popodnevni san.
Već se i mrak stao hvatati, a oni su još bili tu. Oko njih se okupila dječurlija i blenuo po koji besposlenjak. Zainteresirana do potpunog
Mjerio je dugim koracima blagovaonicu uzduž i poprijeko, s rukama za leđima. Izjedala ga je neaktivnost. Stao je pred sliku svoje majke i rasijano se zagledao u nju. Trgne se: ideja.
Tad je sjeo za volan (vidio sam ga iskosa, kroz obrisano staklo pod niskim krovom), i stao naizmjenice upirati nogama u pedale, ovlašno kretati amo-tamo volan, onako „nasuho”; pri tom je skupio usne:
Da moj mali prijatelj slijepac nije slijep, njemu bih je poklonio da se igra u vrtu na suncu.) Stao sam pred „zaključanom sobom”, okrenuo ključ u bravi i ušao. Zapahnula me neprijaznim hladom dugo nenastavane prostorije.
To kao da na nešto sluti. Zatim sam malo čitao. Ali me je zamorilo. Sredinom jutra stao je pred ulazom u zgradu automobil. S mukom sam ustao iz kreveta i dovukao se do prozora. Bio je to mali crni furgončić.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Šta si stao tu za vrljike, kâ da ćeš ždrebad da plašiš! — viknu ona ljutito i pođe dalje. I ako vešto prikri zabunu, beše se veoma
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Seljak brže spremi pušku, pa se skuta pod golemu krušku. Čim je on tu stao, golema neka orlušina doleti i padne na krušku. Sva se kruška zatrese a silno granje polomi se i padne dole na zemlju.
Pazi dobro, nemoj i opet da se prevariš, jer ti više bome neću pomoći. On ode, uđe u štalu, odveza konja pa stao ogledati ormu; dopala mu se ona zlatna orma, sve se sja od suvoga zlata.
Sa ovom družinom idući dalje, nađe petog čoeka: ovaj bijaše popio jedno veliko jezero vode, pa stao na sredini te seiri kako se ribe praćakaju. Nazove mu pomozi bog, a ovaj mu odgovori: — Bog ti pomogao.
Ciganin je zaiskao od njih jedan dukat da on Turčinu odnese dukate. Ciganin dođe k Turčinu, pa se stao šetati ispred Turčina amo-tamo. Turčin ga je upitao otkle je. Cigo mu reče da je iz sela gdje je njegov hat.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Bio sam toliko povučen da bih radije licem u lice stao pred razjarenog lava, no da se sretnem sa bilo kojim od onih gradskih kicoša koji su tumarali naokolo.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Nacionalisti iz grupe omladine napadoše nosioce žuto-crnog znamenja, a u tom sukobu ja bejah uhvaćen kada sam stao nogom na oborenu austrijsku zastavu. Preda mnom je sada bilo izbacivanje iz škole.
Zaustavio sam kočiju, izišao napolje i stao da posmatram. Vratile su mi se uspomene na Kori i Oben i na plemenske sabore koje sam posmatrao u Aranu.
Ali kao direktor Kevendišove laboratorije, on je pripremio mnoge koji su nastavili sa istraživanjima tamo gde je on stao. Jedan od njih je uskoro preuzeo vođstvo u brzom razvoju Faradej-Maksvelove teorije.
“ Zapisnici iz ranog perioda Nacionalne akademije nauka prikazuju je u doba kada joj je na čelo stao Džozef Henri. U toku građanskog rata ona je bila aktivna na polju naučnih istraživanja u oblasti vojnih i pomorskih
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Mi ćemo produžiti tamo gde je on stao: „Noć, / mokra, / trg, / prazan, / fenjeri, / senke bedema, / utvrđenja, / uznemiriše ga, / sasvim”.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Zbunio ga sinovljev poklič i stao ukočeno kao stup. Ni da korakne napred, ni da izrekne kakvu reč. A nauman je bio da uđe odvažno, da prvim svojim
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Pa šta si sada počô, čuo sam, i to smeš: Stao si među braću da razdor žigošeš. S kima te veza veže, tima si rekô ljut: Ovako s’ dalje ne sme, to nije srpski put!
Gde novaca ima, tu s’ i đavo nađe, A đavo ne spava već sve na zlo smišlja. Đavo je mladiću stao iza leđa, Pružajući prstom na dukate zlatne, Pričao mu dugo o slastima raznim, Što se mogu kupit’ blagom pa ma
Krakov, Stanislav - KRILA
Otišao je uvređen, ostavivši jednu mamuzu u sobi. Pred ulazom je automobil stao. Vratar se digao i skinuo kapicu. Avijatičari su uleteli kao pomamljeni.
Stiskala je kao polip u požudi. Pričao joj je. Danas im je motor već treći put stao u vazduhu. Strašno je leteti kroz prazne prostore. — Ipak strah je najveća požuda... To je bio svršetak svega.
Odskoči, okrete se. Sa gumastog drveta padale su odsečene grančice i lišće, a dole u plavom dimu ležao je neko. Stao je kao ukočen, i gledao uplašenih Očiju u dim i telo. — O—o—o... — ječao je onaj dole.
Posle su na njega i zaboravili. Sedi major je igrao sansa sa Duškom i potporučnikom Milovanom. Ovaj je stao da pretura po džepovima, i odjednom — negde je blizu grmnulo — sa trgnutom rukom izletela je i kutijica.
Njegovi ordonansi ga nose. Tražili su ga i našli sred žica baš onda kada je njin prepolovljeni bataljon stao da se uvija i uzmiče posle prvog uspelog juriša.
Jedan Crnac urlao je tako strašno da su napolju ranjenici drhtali od straha. Onda su Crncu naturili na usta masku, stao se gušiti, najzad je zaspao, i kroz san mumlao strašne nerazumljive reči.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Onda je šakama očistio lice i grudi, stavio crne brojanice u zube i klanjao nekoliko puta. Potom je stao zapisivati svaki čas ponešto, odbrojavajući zrna.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Naši gubitci prilični — artiljerija se odlikovala. I tako, Ali-Sajib je stao nogom na srpsku zemlju. V Aleksinac, noć od 7 na 8 avgust, 1876 god.
S leve strane doleću i kuršumi. Major Ilija Marković, čiji bataljoni baš tada ulažahu u borbu, stao nasred polja, oči mu kao u mrtve ribe, zinuo, podigao i raširio obadve ruke, vrat ispružio a glavu malko pognuo napred,
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Bolove one, I jade goleme, Koje si mi dao, Za časak jedan Pod noge sam meto, Na njih sam stao. Tako se digoh I — do tebe stigoh.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Osvanuo je šesnaesti septembar. Njegovo izlaganje prekide kapetan Radojčić: — Sad stani. Zapamti gde si stao: „Osvanuo je šesnaesti septembar.“ Da čujemo sad Predraga.
— Čuo sam i ja eksploziju — upade Svetislav — ali nisam znao šta je... — Dah nam je stao. Za nekoliko trenutaka zamro je gotovo ceo front. I dok su se Bugari osvestili, moji vojnici sručiše se u rov.
Negde oko Vertekopa naiđe na našeg stražara, trećepozivca, i ovaj viknu: „Stoj!“ „Stao sam!“ — reče Gospod. „Ko ide?“ „Bog...
Ako on krene napred, mi za njim“... Izvol’te sad! Ađutant puka, koji je došao da preuzme četu, stao zbunjen, i ne zna kako da se snađe. Izvestio je puk...
On samo čučnu. Strahovita eksplozija zapara zemlju, i kamenje prelete preko naših glava. Dah mi je stao. Drhtim, pa mi dođe da mu kažem: ne mogu više da glumim hrabrog čoveka. Dosta mi je i ovo što sam video!
Stisnutih vilica i sav zgrčen, stajao sam pribijen uza zemlju. Dah mi je stao. Nešto se slomata pokraj mene. Za njime drugi, treći. Raketla sinu. Odonud, iz bugarskih rovova, pripucaše puške.
Sad je trebalo skratiti daljinu. Ali ova objavnica je otvorena prema našoj pozadini, i ja sam se stao okretati osmatrajući gde bih mogao da se sklonim. Kazao sam vojnicima da se pribiju za zid, gde sam i ja prišao.
— Da l’ će ovome doći kraj? — Smatraj ovo od sada kao tekući posao života i produži gde si stao. Dragiša nastavi. — U pet časova bili smo na pristaništu i odmah ušli u lađu. Bila je to neka mala lađa.
Ali nikada nisam osetio takvu radost kao kada sam napustio lađu i stao nogom na čvrstu zemlju. Mi koji smo sa planina, naučili smo na čvrstu stazu.
— Treba da ih nađemo. — Zašto? — onda sam stao prema njoj. — Vi se plašite mene? — Ne... ali ipak — govorila je nestrpljivo.
— Uostalom, to će zavisiti od vas. Ona se strese. — Hladno je. Stao sam prema njoj, raskopčao šinjel i, držeći raširene krajeve, rekao joj: — Izvolte. Gledala me je poluotvorenim očima.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
U njima, naš čovek se prvi put stao obazirati po svemiru i ljudskom nemiru. Iako spomenik prohujalog života, one, „zlatnije od zlata“, mogu biti još
Kol’ko put sam na breg stao, Želio što nisam znao, Ne znaš za čim uzdisao sam: Obraženja, želje tajne, Čuvstva ljubve, družbe krasne Prvo tu tek
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Što si se toliko digô, nijesu na tebi toke i ilike Relje Kneževića!“ — govorilo se kad bi se kogod stao čime ponositi.
Sva su zvona vješto bila povezana jedno za drugo. On stao, pa ljutito vuče za konopac, a zvona ciče, ječe i potmulo se razliježu.
— uzdahnu Mićan i sjarnu jedan ugarčić. — Ljudi, bojim se, da neće zagoreti? — De-de, Simeune; što si stao? Pri povijedaj, da vidimo, šta će biti — veli Mićan i pruži mu opet punu čašu bašice.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
JEROTIJE: Ja ne znam kog bi đavola i tražili putnici ovde? ALEKSA: Pa onda... uh, eto, zaboravih gde sam stao! JEROTIJE: Dabome! Ama, kažem ja vama, ne prekidajte ga.
ALEKSA: Pa onda... uh, eto, zaboravih gde sam stao! JEROTIJE: Dabome! Ama, kažem ja vama, ne prekidajte ga. Stao si: kako već tri nedelje nijedan putnik nije prekoračio prag. ALEKSA: Jeste!
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Jezik je stao na čisto srpsku osnovicu, emancipujući se od istorijske povezanosti s drugim pravoslavnim Slovenima. Sve se to odlično
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Mladen već sasvim »stao na svoje noge«, uzeo radnju i počeo sigurno da je vodi. Čak je i uvećao. Ali, trebalo je dugo vremena dok je prestalo
ako bi pušio, cigaru bacao, muštiklu zavlačio i kao doterujući se, čisteći, dolazio bi, sav srećan što je on, Mladen, stao i to kod njega, sa sinom i snahom na kapiji razgovara se.
I na odgovor, kao izveštaj zašto je Mladen stao tu, stoji, raspituje se za snahu mu da li je vredna, poslušna — sve u šali, dirajući Jovanku, — svekar je odgovarao,
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Malo je! — pomislio bi, i opet stao računati. Žena tek što sklopi oči, iznebuha prene se i tada prisluškivaše da li Rade spava.
Prođe tako čas i oboje beru i trgaju sočno voće. Ništa ne govore, samo što šušte savijene grane. A mladić stao da misli kako bi bilo lijepo cijeli dan ostati kod djevojke, dok se ona čudila kako njemu — neviklu — ne udi sunce i
Baci se u more i dopliva kraju. Župnik bijaše već otišao. Hladni, svježi zapadnjak stao da propirkuje i da, blaži sparinu. Valići se kotrljali do u zaklonicu, do samih Ivinih nogu.
Mladić je jahao na mazgi i neprestanie je gonjao da bolje ide. — Lino je, — reče Ivu kad je pored njega stao i upitao ga hoće li uzjahati. Ivo zahvali, jer da mu je draže ići pješice.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Najpre je izgubio vedrinu, potom se stao ljutiti za najmanju sitnicu, najzad je postao turoban i gorak. Kad je Jelena proterala onu droljicu sa Kule, pa je ova
Šetkao se onde, sa rukama na zadnjici, gledao iskosa Kulu, ćutao i pljuckao. Onda je stao, okrenuo se prema nama, digao ruku da utiša graju koja se ponovo digla, ovaj put kao divljenje prema njegovoj hrabrosti.
odmah je, čim je čuo da iguman još nije umro, ne ulazeći k njemu, otišao u svoju ćeliju, zamandalio iznutra vrata i stao tamo dan i noć. Nađe se uvek po koji radoznalac kome je zadovoljstvo da sve odgonetne. Tako je bilo i ovoga puta.
Pitanje je odista bilo nezgrapno i nije ni čudo što se Nikanor tako razbesneo i izbezumljeno stao da viče da sam ja prokleti bezbožnik.
Kad je posle dužeg pažljivog proučavanja grnčarske veštine seo, zasukao rukave i stao da mesi glinu, ispalo je iz toga jedno straobalno čudovenije veliko čitava dva hvata.
Čekao sam vedru noć. Čim se krdo u sumrak provuklo kroz usek, opljunuo sam šake i stao mahnito da kopam budakom. Dorotej je hteo da mi pomogne, ali ja sam pomoć odbio. Opklada je opklada.
Nastavljam. Gde sam ono stao? Da, kad mi raspreda kose. Ali ne mogu. Ne mogu ponovo da vaskrsnem devojčicu; umesto nje, kao topla nepogoda, odjednom
Znam, voda je neka hučala. Toga se sećam. Možda je bilo predvečerje. Zašto je Dimitrije baš ovde stao? Opet se ja vraćam, sve ukrug. Baš kod Pilata. Umišljam li ja to?
Ilić, Vojislav J. - PESME
1886. (VEČE JE ODAVNO PROŠLO... ) Veče je odavno prošlo... U šumarcima gustim Bezbrojnih, malenih tica zvučni je stao hor; Ponoć je spustila veo. Po dolinama pustim Umukô ljudski zbor.
Ijono, on tebe čeka. Žagor je odavna stao, I evnuh umorni drema na mekom naslonu svom: Na stara njegova krila ugašen čibuk je pao, I fontan jasnije šumi u pustom
1884. GRAĐANSKA VRLINA Strog i uzvišen preda me je stao, Oružan mačem i grančicom krina... Ah, poznajem ga, i pre sam ga znao, Sa svetla uma, pravde i vrlina.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
ispisani tajanstvenim slovima u njegovim pribeleškama, ostaše nepoznati i neupotrebljeni, a Đordano Bruno, koji je stao uz Kopernika i učio da i van naše Zemlje ima života, izgubi svoj vlastiti na lomači.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Zlatan sanak na prag stao, Preko praga na nos pao, A Vida se zasmejala, Pa se u snu nasmejala. KOLEVKA JOVAN SUBOTIĆ Vidina je majka Kolundžije
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Onaj bogataš sa ucenjivačkim pismom, i njegovi sinovi, nisu se viđali nigde pun mesec dana. Posle je otac opet stao ići u radnju, a dečake je pratio u školu čuvar. Vlast, kao obično u slučajevima hajdučije, i nemoćna, i netražena.
— Idi, Srbo, vidi se u ogledalu, i kaži da li ti liči da ideš iz apsa. — Srba se sagao, poljubio ruku gospa Nolinu, i stao da se smeje smejom za koji bi teško bilo odrediti da li je drzak, ili naivan, ili prosto mlad, jer mladost je tu da se
Kuvarica je odjurila, a doktor dojurio. Znao je šta ga čeka , i odmah stao vaditi iz kutije veliku štrcaljku. Gospa Nola se smeši, i šapće jedva: — Jeste li vi doktor ili vatrogasac?...
— Josif je jedared dvared popustio, a zatim je stao da jednim kamenitim ćutanjem i nemicanjem s mesta odbija sve kako bi samo leš odbijao.
— I ostavio je malu nemilosrdno ne pitajući, ne mareći, kako je njoj. Pa bi onda tamo u primraku vrlo uskoga hodničića stao, uhvatio se za glavu. „Šta ja to radim? I šta bi trebao da radim?... Nije teško znati.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
No važnije nego to je da sam ja, posle prvih zuba, na kraju prve godine, već stao na svoje noge i prohodao. Moram priznati da sam u prvi mah išao četvoronoške.
I jednog dana učinio sam prvi muški korak u životu. Stao sam odlučno pred majku i izjavio da neću više da nosim suknju.
Kada sam srećno pao na ispitu, stao sam pred gimnazijska vrata i ovako razmišljao: — Batine mi ne ginu, a dukat neću dobiti, to su dve štete.
A jedna misao izvedena i iskazana, to je rečenica. Voz je na kraju svoje misli stao i ne ide dalje, a to znači, i na kraju rečenice treba kazati: stani, ne dalje! E, to „stani i ne dalje“ beleži se tačkom.
Ali — kad sam se jednom našao na ulici, pred vratima univerziteta, ja sam stao zbunjeno pred pitanjem: hoću li levo ili desno?
Kad sam i taj posao obavio, te diplomi odredio njeno pravo mesto, ja sam opet stao, pred pitanjem: levo ili desno? Advokat? Novinar? Glumac?
da pođe brže, ali se svi ti pokušaji razbijali o magarčevu upornost, koji nije hteo da miče brže, ili koji bi čak i stao u mesto, a pogdekad, u svojoj filosofskoj rasejanosti, pošao i na sasvim suprotnu stranu od konja.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Ama, to jest, ali... — Molim te, izvini, zavi me stomak. Zapamti gde si stao — i Dušan ode žurno, držeći se za trbuh. Opet poče blagajnik. — Znaš, Momčilo, trebalo je ipak... zbog vojnika.
Znajući pravednost komandanta puka... — Pazi, stoka jedna, ala podvaljuje! ... a kao disciplinovani vojnik, stao sam odmah na gledište komandanta puka... Svi prsnuše u smeh.
Ali kad Englez počne da govori francuski, e to je kao kad bi neko stao zabadati prste u onu tortu. — Jaoj, makar i to. Pogledaj, molim te, onu plavušu! — drhti potporučnik Živadin.
moen... Englezi se neki napili, i počeli svoju pesmu: Its e long vej tu Tipereri... I muzika zasvira. Luka stao iza bubnja pa udara iz sve snage. Kapetan Bora diriguje.
Zatim je išao pravo, još jednom naglo zaokrenuo i stao. Ugledao sam više baraka i množinu ljudi u bolničkom odelu. Uneli su me u jedan paviljon i spustili na krevet.
— Videćemo već... Produži, gde si stao? — obrati se Svetislavu. — Vi, gospodine kapetane, izigravate baš ozbiljno predsednika — veli smešeći se Predrag.
Petrović, Rastko - PESME
koje ne rude; da kada pođem na zbor među negdašnju slovensku gospodu, uz sela mirna ili uz vodu, kada zboriti im budem stao: veličanstven i gord da sam na tebe, ponosit kao šumski petao!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Namesto bašti i kućeraka šiknulo u nebo jato kula načinjenih od betona i stakla. Sin se povijati k zemlji stao, unuk nevestu doveo u kuću, već i praunuk kućom trči, a ona stalno ista.
Činilo se da je i sneg koji pada prljav. I zaista: kada se sneg stao topiti pojurili su olucima i ulicama potoci crne, prljave vode.
Šantić, Aleksa - PESME
Ja sklapam oči i od sreće plačem... 1910 — 1911. MOJ OTAC Još kô da ga gledam. Pod oružjem stao, Uz jatagan trepte ledenice dvije. Spremni konjic frkće, nogom kopa, bije, Kao da bi na put gospodara zvao...
Sinoć otploviše ribari daleko, Samo po zatonu vidim jednu barku, S čeljadima, plovi. Neko vozi, neko Stao, ostve drži i vreba, dok žarku Rasplamtjelu zublju diže cura jedna I njome svijetli.
Zureći gore, pred tvoju Kuću bih stao doli, U tvoje prozore gledô, Dok srce tište mi boli. Ja znam, ti često iz okna Gledaš gde ja, sa svojim Čežnjama,
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Pa čak bi se i zbog toga ražalostio i brišući suze, stao je da miluje gunj. — Neće tebe tvoj striko, šalim se ja samo.
— Pa ovo je Stričev magarac Sivac! U dva skoka bio je kod magareta i oduševljeno stao da ga grli. — Dragi moj, rođeni, pametni! Baš mi je milo što si to ti, a nije vuk! Volim te više nego deset vukova!
“ — Sad će se tebi crveniti nešto drugo! — dreknuo je iza njegovih leđa učitelj i prutom tako stao da vošti pjesnikovu pozadinu da je ovaj zaista pocrvenio i tamo gdje mu ni na um nije padalo.
— Čekajte, idem ja da vidim — reče Jovanče i kuražno zakorači prema onome stablu iznad koga se čula galama. Stao je pod samu bukvu, pažljivo se zagledao u njezinu krošnju, a onda glasno viknuo: — Ej, šta vi radite gore?!
Kako se toga ranije nijesam sjetio. Praveći se da ide za nekim drugim poslom, poljar je stao poizdalje da se navija oko Prokina gaja, a kad je vidio da nikog nema u blizini, on se brzo uvuče u ljeskar na ivici
U ruci je čvrsto stezao kuburu, gledao kneza prkosno i stao izazivački pored samog Nikoletine, koji je, onako raskoračen i širok, zatvarao tijesan put prema školi. — Tu sam!
Dođe li nekad kakva nevolja, znaću da imam nekog na koga da se oslonim. Opet je stao da prominja snijeg, ali dvojici dječaka danas to nije ništa smetalo. Vraćali su se kući, veseli, rumeni i zadovoljni.
Već je sasvim prišao i stao iznad nje, ali je djevojčica i dalje pogruženo sjedila ništa ne primjećujući. — Lunjo! Djevojčica podiže oči nimalo
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I niko ne bijaše da bi pred njih stao zaustaviti ih, te zabraniti ni činiti im toga sijaseta i berbat od zemlje i od ljudi.
tatarhanu Tamerljansku šaka u ropstvo, te ga zatvori ka lisicu u kalitku, i kad bi tatarhan kteo usesti na svoga hata, stao bi mu nogom zavrat, i tako šnjega bi uzjahivao na konja.
Zaštono u tomu se svidi, jedno nabusit posao, a drugo jogunast, i oboje neosvestno. Zato i od srednje sam ruke neki stao se stojak među vrlo naglima i među plašljivci.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
čisto filološko i folklorističko interesovanje, to jest hoće da nastave onde gde je otac naše novije književnosti, Vuk, stao.
bi mu bruka sve do Kuršumlije, Ristovca i Sukova. Umirio se malo i stao opet razmišljati, i već ga glava zabole, a željeni san nikako da naiđe.